Samo pre nego što se kratko obratim da jednu stvar raščistimo, pošto je mnogo puta danas bilo spomenuto Udruženje urbanista. Ja sam urbanista i ovo o čemu je bilo reči danas nije Udruženje urbanista, lokalno udruženje urbanista i lokalna udruženja arhitekata iz cele Srbije su uključeni u ovaj zakon, dali smo podršku i oni će ga sprovoditi. Ono što se za ovom govornicom spominjalo kao Udruženje urbanista, to je jedna grupa ljudi koja se zatekla na poziciji Predsedništva i dvadesetak ljudi iz javnih preduzeća, oni su štitili svoj dosadašnji monopol i nisu vredni daljeg pomena za ovom govornicom. Toliko o tome.
Želim odmah na početku da skrenem pažnju na činjenicu da je sve vreme oko ovog zakona postojala pretpostavka da je to jedan stručni, inženjerski i profesionalni zakon koji bi zapravo trebalo da ima podršku svih poslaničkih grupa. Zbog toga mi se čini da kolege iz SPS-a imaju razloga još malo da razmisle; znam da su oni spremali neke amandmane, da je poslanik koji ih je spremao kvalifikovan verovatno je u tim amandmanima bilo i dobrih rešenja.
Oni su rekli da je ovo dobar zakon, slažem se s njima i mislim da ima mogućnosti da se o tim predloženim amandmanima još razmisli i proveri mogućnost da se ugrade u podzakonska akta. Ne postoji drugi razlog, osim eventualnog vašeg taktiziranja prilikom predaje amandmana, što ste zakasnili sa njima i mislim da to nije dovoljan razlog da isključite sebe iz procesa donošenja ovog zakona.
S druge strane, čini mi se da istu podršku ovaj zakon ima od druge opozicione grupe koje je dobro razumela i pažljivo čitala zakon. Dužan sam da kažem da što se tiče mandata članova komisije, kolega Lukiću, verovatno ima mogućnosti podzakonskim aktom isto da se reši pitanje veličine građanskih parcela, kao što je rečeno zakonom da će biti rešavano podzakonskim aktima, a da je za Goliju praktično već doneta odluka i ušlo je u program izrada prostornog plana i područja posebne namene.
O ovoj drugoj grupi, koja zapravo za dva meseca nije uspela ni da pročita zakon i koja prema njemu ima stav sa jedne globalne pozicije, mislim da nema potrebe oko pogrešnih tumačenja zakona da vodimo neke konkretne razgovore.
Želeo bih kao neko sumiranje ove današnje diskusije da predstavim dve pozicije sa kojih smo danas razgovarali. Jedna je zapravo pozicija centralizovanog odlučivanja o stvarima prostornog uređenja, direktivnog planiranja i dogme, a druga je pozicija demokratije, principa i uvažavanja činjenica da je razvoj naselja i područja Srbije zapravo proces koji treba dugo da traje. Iz ovog ugla centralizovanog odlučivanja i naredbodavnog urbanizma proističe i ono što smo nasledicili, a to je Prostorni plan Srbije, od koga počinju sve primedbe.
Pazite, Prostorni plan Srbije, nacrtana statična slika idealne budućnosti Srbije koja je zakovana i zapravo eliminiše potrebu za daljim prostornim planiranjem. Zbog toga nije ni bio u dosadašnjem zakonu prostorni plan opštine. To ne može da se sprovede. Ne može se direktivno reći da će naselje to i to biti srednje ili veće, ili će deo zemljišta biti predviđen za aerodrom, a niko ne zna ko će to da napravi.
To vreme direktivnog planiranja je prošlo. Zbog toga njega, kao u svim evropskim zemljama, zamenjuje strategija koja je u stvari dogovaranje svih učesnika u nekom procesu prostornog razvoja, a koje treba u budućnosti da se desi u Srbiji. Ako je s jedne strane naredba, s druge strane je dogovor. To donosi novi zakonski projekat.
Sa ove strane direktivnog urbanizma proističe cela priča o prethodnim uslovima i silnim prethodnim naredbama, a sa druge strane novi zakon to sve eliminiše kroz proceduru koja je neophodna da se dođe do zajedničkih rešenja. Ako je u ranijem principu rada sva direktiva išla odozgo, znači sve je bilo na nivou prostornog plana Srbije, ovaj zakon daje lokalu potpunu autonomiju. Zbog toga postoji prostorni plan opštine.
Zbog toga će same opštine odlučivati o svom prostornom uređenju. Ako je s jedne strane u ovom prvom principu postojao monopol, ovaj zakon donosi potpunu konkurenciju kvaliteta i tu je zapravo koren svih nesuglasica koje smo uopšte imali, znači zaštita monopola koji su do sada postojali. To su pre svega monopoli javnih preduzeća i onih koji su mogli kroz taj monopol da ostvaruju neke druge koristi.
Lična odgovornost profesionalne licence zapravo uvode na scenu urbanističkog planiranja konkurenciju, a konkurencija uvek donosi kvalitet. Ako je u tom centralizovanom sistemu birokratija bila ona koja odlučuje o uređenju, u ovom sistemu, koji ovaj zakon donosi, to je zapravo struka.
Ako je raniji model urbanističkog planiranja bila jedna maglovita slika raznih izjava o klimi, reljefu, nejasnih urbanističkih uslova itd, nova generacija urbanističkih planova donosiće pravila koja će, kada se donesu, biti za svakog ista i neće moći naknadno da se tumače. Zbog toga je pravilo temeljni princip demokratije, jer se do njega stiže dugotrajnim procedurama, usaglašavanjem u dva procesa donošenja na skupštini. Kada se većinski donesu na lokalnoj zajednici, svi ga se moraju pridržavati.
Ako je ovaj prvi sistem omogućavao korupciju, ovaj drugi uvodi odgovornost i onemogućuje tu korupciju. Znači, zna se ko je za šta odgovoran i tačno je locirano u čitavom procesu urbanističkog, prostornog planiranja, projektovanja i izgradnje ko je odgovoran.
Ako su ranije bile potrebne te silne dozvole, kao izraz nepoverenja prema onome ko gradi, sada će ga zameniti jedno odobrenje. Zbog toga, kao ranije što je svaki investitor unapred bio kriv kada reši da zida i zbog toga je morao da prolazi sav taj lavirint administracije, po duhu koji predstavlja novi zakon svaki investitor je dobrodošao i onda mu je ukupna administracija servis u tom dobrom činu da unese investiciju i da je na opšte zadovoljstvo realizuje.
Ako je raniji sistem klaustrofobičan i bežao od saradnje sa susedima, ono što zapravo radi agencija, a ništa ne odlučuje agencija kada pažljivije pročitate, ona je i za međunarodnu saradnju, donosi integraciju. Zato ako ranije nije bilo AP, u novom zakonu ne postoji nepoverenje, niko nije neprijatelj, pa Srbija i autonomna pokrajina sarađuju i zbog toga postoji jedinica agencije i rade zajedno planove. Time bih završio ovo kratko izlaganje.
