Da li se još neko od predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa javlja za reč? Vi ste iskoristili oba javljanja.
Ako se niko drugi ne javlja za reč, zaključujem načelni pretres.
Saglasno članu 136. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Predstavnik Vlade, ministar, može da se javi u toku svakog amandmana, po istom članu Poslovnika, kao i narodni poslanici.
Vreme na raspolaganju je najviše pet minuta i na kraju rasprave u pojedinostima neograničeno vreme.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Velimir Simonović.
Predstavnik Vlade i Odbor za urbanizam i građevinarstvo nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Podnosilac amandmana želi reč. Izvolite.

Gospođo Čomić, predložio bih nešto, a ne bi to bilo suprotno Poslovniku, da ne izlazim ovde dvadesetak puta, meni to nije potrebno, nego da dam sumarni pregled mojih amandmana, da ukažem na neke bitne stvari i da ne ulazim u detalje. To ne sprečava ovlašćene da se jave za reč. Meni bi trebalo najviše 15 minuta, umesto da utrošimo 100 minuta.

Uz predlog svim predsednicima i ovlašćenim predstavnicima poslaničkih grupa da ispostave kršenje Poslovnika od strane predsedavajuće, dozvoljavam narodnom poslaniku Velimiru Simonoviću da unekoliko produži vreme za raspravu.

Hvala lepo. Napisao sam te amandmane, a od nekih sam odustao, to se vidi. Bilo je sugestija da eventualno odustanem i od ovih drugih amandmana; to nisam mogao da učinim iz nekih moralnih razloga, jer su mi pomagali u pisanju amandmana ljudi koje veoma cenim; među njima je bilo urbanista, građevinaca, pravnika, a ne samo što imaju akademske titule, nego su radili i praktično. Bilo bi sa moje strane vrlo nefer da odjedanput odustanem od svih amandmana, pa čemu ceo taj posao i izgubiću njihovo poverenje za pomoć u nekoj drugoj prilici.

Dakle, što se tiče člana 2. predlažem da se neka lokacija, građevinski reon i tako dalje preciznije definišu. Oko toga se ne bih zadržavao. Jednostavno, kraća i preciznija definicija pojmova u članu 2.

Amandman 2. sam povukao.

Amandmanom 3. predlažem da se u članu 17. stav 2. doda - "kao i potrebom da se planira broj stanovnika na teritoriji Republike Srbije, u celini ili u pojedinim regionima."

O čemu se radi? Kada smo o tome raspravljali na resornom odboru, bilo je reči kako je to stvar demografa i tako dalje. Mislim da se ne može ništa planirati, grad, naselje itd, a da se ne vodi računa o broju stanovnika koji će tu živeti. Svakako da se ne može reći, tu će živeti 25.000 ljudi, ali orijentacioni broj bi se morao znati, da bi se obezbedio normalan život u tom gradu - komunalne strukture, voda, kanalizacija, stanovi, posao, škole itd. za određeni broj stanovnika. Smatram da to treba dodati i ništa ne bi smetalo da se to usvoji.

Imam amandman 4; u članu 30. dodajem novi stav. Glasi ovako: "Ako se usvoje primedbe na generalni urbanistički plan posle 30 dana, ponoviće se javni uvid sa usvojenim izmenama i trajaće 15 dana." Ne bih ovo posebno obrazlagao; kratko: mislim da je to potrebno, jer može Ustavni sud da poništi generalni plan ako konstatuje i ako se neko požali da nije bilo javnog uvida u izmene generalnog plana.

Amandman 5. sam povukao.

Amandmanom 6. tražim da se u članu 33. tačka 4) promeni i da se lepo napiše - umesto "obnova i rekonstrukcija istorijskih i ambijentalnih celina" - "zaštita istorijskih, kao i prostorno-ambijentalnih celina", jer je zaštita širi pojam. Tu se obezbeđuje i podrazumeva očuvanje, restauracija, revitalizacija itd.

Amandman 7. na član 34. je povučen.

Amandmanom 8. predložio sam da se doda stav 5. u članu 36, tako da se provera rešenja postojećeg i donošenje novog generalnog plana vrši svakih deset godina ili češće, zavisno od potrebe. Obrazloženje je vrlo kratko; smatram da je to potrebno.

Amandman 9. na član 48. sam povukao.

U amandmanu 11. predlažem malu dopunu, a to je da se u članu 54. stav 1. menja i glasi: "Generalni urbanistički plan donosi skupština opštine, odnosno grada uz pribavljeno mišljenje komisije". Takođe, da se doda stav 2. koji glasi: "Regulacione urbanističke planove donosi skupština opštine rešenjem".

Generalni plan treba da se donese tako. Kada su u pitanju regulacioni planovi, to će rešavati redovni sudovi, ako bude potrebno, tako da smatram da ova izmena ne bi bila loša.

Povlačim amandman 12. na član 55.

Amandman 13. se odnosi na član 56. To je duži amandman. Dodajem nekolik novih stavova. To se odnosi na urbanistički plan, na urbanističke dozvole. Smatram da se urbanističkom dozvolom rešavaju osnovne stvari oko uređenja i mogućnosti izgradnje bilo kog objekta u prostoru, dok je građevinska dozvola i odobrenje za gradnju čisto tehnička stvar, vezana za sam objekat i njegovo izvođenje u skladu sa propisima.

Pročitaću poslednju rečenicu obrazloženja amandmana: "Gradovi i prostori kao celina su daleko važniji od interesa bilo kog investitora koji mora ispuniti sve potrebne urbanističke uslove radi skladnog uklapanja u već izgrađen prostor."

Amandman 14. na član 67. Tu se govori o tome šta je izgrađeno građevinsko zemljište itd. Ne bih se oko toga zadžravao. Želim da se pravi razlika između izgrađenog zemljišta - to su gradovi i naselja - i neizgrađenog zemljišta, koje se planom privodi nameni. Ne može se umesto grada reći da je to građevinsko zemljište, jer se radi o nečemu što predstavlja graditeljsko nasleđe.

Amandmanom na član 69. predlažem da se stav dva briše. To je pitanje javnog zemljišta, obrazloženje je malo duže i neću da ga citiram.

Amandman 16. na član 70. Dodaju se u prvom stavu reči "u trenutku privođenja nameni posle pravosnažnosti rešenja o opštem interesu", a stavovi 4. i 7. se brišu. Tu treba znati, ako na takvom zemljištu postoji objekat koji se otuđuje iz državne svojine, normalno je da novi vlasnik treba da stekne svojinu na zemljištu koje je u službi objekta.

Negde je rečeno, da li u ovom ili u nekom drugom članu, da se zemljište u državnoj svojini ne može otuđiti. Smatram da to nije dobro rešenje. Jer, kako bi neki strani investitor došao da nešto gradi na nekom zemljištu koje je državno i ne može da se proda. Ne verujem da će on investirati tu neke pare. Valja propisati da može da kupi zemljište na kome će graditi hotel ili neki drugi veliki objekat, stambenu zgradu itd.

Mi imamo čudnu situaciju da je neko napravio kuću na placu pre 70 godina, pa je zemljišta na kome je njegova kuća postalo građevinsko, gradsko ili ne znam kakvo zemljište i sad on ima kuću, a plac nije njegov. To jednostavno nije normalno. Kod prometa takve kuće kupac će reći, kako da ti kupim kuću, kad ne mogu da kupim parče zemlje ispod kuće.

U članu 72. predlažem da se stav 3. briše.

Tu se govori o tome da opština može da osnuje preduzeće odnosno drugu organizaciju za vršenje ovih poslova pripreme zemljišta za izgradnju. Nije jasno zašto se to navodi u zakonu. Neka opština pravi preduzeće ako hoće, ali ono ne sme da bude privilegovano; želim da svi mogu ravnopravno da učestvuju na licitacijama kad je u pitanju građevinsko zemljište, a ne da opštinsko preduzeće ima privilegiju da samo ono dobija te psolove.

Tu treba tačno precizirati u podzakonskim aktima način licitiranja u vezi sa zemljištem i kontrolu, kao i nadzor nad trošenjem sredstava.

Amandmanom 18. predlažem da se član 77. briše.

Smatram da bilo kakva davanja u vezi zemljišta treba da budu regulisana u Zakonu o porezu na imovinu, jer vlasnik treba da plaća porez samo u odnosu na vrednost te imovine.

Neprihvatljivo je da vlasnik objekta i zemljišta nekome plaća naknadu za korišćenje sopstvenog zemljišta; samo porez na imovinu, i to se reguliše drugim zakonom, a ne u ovom ovde.

Amandman 19. na član 78. Predlažem da se ovaj član briše. Da ne ulazim u detalje.

U članu 79. predlažem da se stav 3. promeni i da glasi nešto drugačije: "Zemljište iz stava 1. ovog člana koje je do dana stupanja na snagu ovog zakona, na osnovu zakona ili odluke skupštine opštine, odnosno grada određeno kao gradsko građevinsko zemljište u državnoj svojini, ne smatra se gradskim građevinskim zemljištem". I dalje, stav 4. da se promeni.

Postavlja se pitanje, to je obrazloženje, dokle građani treba da čekaju da se posebnim zakonom vrati oduzeto građevinsko zemljište, kad se već donosi ovaj zakon kojim je sasvim moguće da se to pitanje uredi, kao što se i navodi u članu 79. stav 4, gde je predviđeno da se deo zemljišta određenog za građevinsko vrati ranijim vlasnicima. Nema nikakvog opravdanog razloga da se bilo koje drugo zemljište, koje je zakonom određeno kao građevinsko, ne vrati u svojinu ranijih vlasnika.

U članu 80. stav 2. tražim da glasi ovako: "Ostalo građevinsko zemljište opština može da pribavlja, i to pribavljeno i kupljeno zemljište da uređuje, izdaje u zakup ili da koristi za opšte potrebe građana". Tu se radi o tome da ne dođemo u suprotnost sa Zakonom o svojini Republike. Na to se odnosi ovaj amandman.

Amandmanom 22. član 83. predlažem da se reč "korišćenje" zameni rečju "svojina", a posle reči "parcela" stavlja se tačka i ostalo briše. Smatram, to je obrazloženje, da je pravo korišćenja relikt prošlih vremena i nepriznavanje vlasništva nad zemljištima sada treba prekinuti.

Amandmanom 23. na član 84. reč "korišćenje" zamenjuje se rečju "vlasništvo"; nešto slično ovom malopre.

Amandman 24. na član 86. Tu ima nekoliko stavova. To se odnosi na investitore koji nisu obavili posao za godinu, dve, tri itd. Predlažem oštrije mere prema njima i tu sam dodao još nekoliko stavova. Ako neko nije ništa napravio za tri godine, to je neozbiljan investitor, a mi još uvek dajemo velike rokove. Prema tome, smisao ovog amandmna je samo da se pooštre mere prema investitorima koji to u stvari nisu, jer ne pristupaju ozbiljno svom poslu.

Na kraju još i amandmanom 25. predlažem da se član 87. briše iz razloga što ne treba dozvoliti da pojedini subjekti dođu u neravnopravan položaj u istoj pravnoj situaciji.

Dame i gospodo, za nepunih 15 minuta dao sam kratak prikaz mojih amandmana. Oni se sada prepuštaju vama na milost i nemilost i jedino što mogu da učinim to je da apelujem na one od vas koje ovaj zakon interesuje, jer svakako ne interesuje sve poslanike, da pažljivo pročitate moja obrazloženja amandmana i da se onda odlučite da li ćete glasati za ili protiv.

 

Zahvaljujem podnosiocu amandmana, narodnom poslaniku Velimiru Simonoviću.

Da li se još neko prijavljuje za reč o amandmanu na član 2. narodnog poslanika Velimira Simonovića? (Ne.)

Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bratoljub Janačković i Milorad Stanulov.

Predstavnik Vlade i Odbor za urbanizam i građevinarstvo nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima narodni poslanik Milorad Stanulov.

Poštovano predsedništvo, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni posalnici, ovim amandmanom smo predložili da prostorni plan autonomne pokrajine bude jedan od planskih dokumenata koji su inače predviđeni članom 16. ovog zakona.         Kolega Janačković, potpisnik ovog amandmana zajedno sa mnom, u raspravi u načelu obrazložio je stavove liberala vezano za problematiku zakona. Uvažavajući činjenicu da su prihvaćeni amandmani drugih poslanika koji u saglasnosti sa Skupštinom AP Vojvodine bolje regulišu problematiku decentralizacije u ovoj oblasti, mi povlačimo ovaj amandman. Na kraju, hteo bih još jednom da se zahvalim gospodinu ministru i njegovim saradnicima što su omogućili poslanicima liberala Srbije da mnogo ranije upoznaju problematiku ovog zakona.

Konstatujem da je amandman na član 16. povučen.
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Velimir Simonović, koji je obrazložio taj amandman.
Da li ima drugih prijava za reč? (Ne.)
Nadležni odbor i predstavnik Vlade nisu prihvatili, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Na član 30. amandman je podneo takođe narodni poslanik Velimir Simonović.
Da li ima prijava za reč o tom amandmanu? (Ne.)
Na član 33. amandman je podneo narodni poslanik Velimir Simonović, koji je obrazložio i ovaj amandman.
Da li se neko prijavljuje za reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik Velimir Simonović.
Da li ima prijava za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Amandman na član 53. je podneo narodni poslanik Velimir Simonović.
Da li ima prijava za reč? (Ne.)
Na član 54. Predloga zakona? (Ne.)
Narodni poslanik Velimir Simonović povukao je amandman na član 55. Predloga zakona.
Konstatujem da je taj amandman povučen.
Narodni poslanik Velimir Simonović podneo je amandman na član 56. Amandman je obrazložen od podnosioca.
Da li se neko drugi prijavljuje za reč? (Ne.)
Na član 67. amandman je podneo narodni poslanik Velimir Simonović.
Da li se neko prijavljuje za reč? (Ne.)
Da li ima prijava za reč po osnovu amandmana koji je na član 69. podneo narodni poslanik Velimir Simonović? (Ne.)
Na član 70? (Ne.)
Da li ima prijava za reč na član 72?
Reč ima narodni poslanik Miomir Ilić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.
Inače, amandmane koje sam pročitala nisu prihvatili ni predstavnik Vlade, ni nadležni odbor, a Zakonodavni odbor ih smatra pravno mogućim.

S obzirom da nismo bili u mogućnosti da svoje mišljenje iznesemo putem amandmana i korigujemo tekst predloga, obzirom na ono što smo kao predstavnici SPS-a izneli, moram da se pridružim određenim amandmanima koje je profesor Simonović na veoma korektan i stručan način izneo.
Koristim priliku da iznesem stav i za ostale amandmane, da ne bih izlazio, koje je profesor Simonović dao. Znači, na član 72, uz obrazloženje koje je veoma korektno i stručno urađeno, na član 77. i na član 78.
Mi smatramo da obrazloženje koje je podnosilac amandmana na sva tri člana dao sadrži neke od primedbi koje smo mi imali. Znači, suština stvari nije da smo mi protiv ovog zakona, nego se radi o tome što neke stvari u odnosu na obrazloženje koje je dato nisu adekvatne.
Primedbe imamo oko uređenja gradskog građevinskog zemljišta, oko saglasnosti i dozvola koje treba da se dobiju, na rok i kratkoću tog vremena, na kazne koje tu idu i vezano sa tim i na nemogućnost da ipak ovaj zakon treba da bude realan i primenljiv u praski.
On u praksi sigurno neće biti primenljiv, a razloge smo dali: nepoštovanje osnovnog ustavnog načela da je prostorni plan Republike Srbije donet, da je to osnovni planski dokumenat i dok ne promenimo Ustav ne možemo da idemo sa strategijom razvoja.
Sve vezano sa tim je neka laž i blamaža, da oni elementi koji su ovde uneti ne mogu da nam daju do znanja da mi treba ovaj zakon da podržimo.
Nije to bilo nikakvo taktiziranje, kako je predstavnik predlagača ovde izneo. To je jedna korektnost. Mi nismo imali mogućnost da korigujemo te predloge. Smatramo da ovaj zakon treba da bude povučen, da ide na raspravu kako dolikuje van vanrednog stanja i da iz tog razloga može da se koriguje sve to. Amandmanima profesora Simonovića na ove članove koje sam ovde dao pridružujemo se kao jedan od doprinosa, da vidite da nismo mi Socijalistička partija na koju bacate ljagu, sve i svašta, da krivite našeg predsednika za sve i svašta, nego smo veoma korektni, konstruktivni i prilagodljivi, da možemo da građanima Srbije prikažemo da nismo za bacanje i da zaslužujemo pažnju.
Iz tog razloga zasluge pažnje od građana Srbije, koji ovo ne mogu da slušaju i da prate, Socijalistička partija Srbije neće podržati ovaj zakon i smatramo da će tako poslanici Socijalističke partije i da glasaju.

Da li se još neko javlja za reč o amandmanu na član 72?
Reč ima narodna poslanica Goradana Pop-Lazić.

Dame i gospodo narodni poslanici, nažalost nismo imali mogućnosti da uložimo amandmane na ovaj zakon. Verujem da bismo dali svoj doprinos da ovaj zakon bude još bolji. Slušala sam pažljivo izlaganje gospodina Simonovića. U mnogim stavovima sa njim bih mogla da se složim, možda ne u potpunosti, ali uglavnom je primetio slabe tačke ovog zakona.
Član 72. sam u svojoj načelnoj raspravi pomenula i smatram neprimerenim da se dodatno angažuju ljudi van oragana koji već radi na određenim poslovima, jer to iziskuje dodatne troškove, a mi stalno zaboravljamo da su to budžetska sredstva, da su to sredstva naših građana, da svi mi to plaćamo i da treba da idemo ka tome da stvari uprostimo.
Drugim rečima, napravili smo uštedu, sada ne treba da se prikupi 32 dokumenta, svuda se plati neka taksa kad se nešto traži. Uz zahtev se mora uplatiti u taksenim markama ili u gotovom novcu koji dinar. Imamo već zakon o administrativnim taksama verovatno sutra u raspravi, pa ćemo i o tome da govorimo, ali na posredan način mi građanima uzimamo pare, jer od gotovog pravimo veresiju. Mene zaista čudi da gospodin Ivković danas nije branio svoj Prostorni plan, koji godinama veliča.
On sigurno ima mana i moram da se prisetim jedne situacije, kada sam bila u opštini Dimitrovgrad. Predsednik opštine mi je rekao da se prema Prostornom planu do 2004. godine očekuje da broj stanovnika opadne za ne znam koji postotak, ali bilo je to nešto jako puno u odnosu na ukupan broj stanovnika, pa me je zaista začudilo da neko može da pravi prostorni plan i da ide ka tome da predviđa onaj demografski deo, koji nije ovde ni sadržan, niti se o njemu uopšte razmišlja, ali ovaj je barem razmišljao, makar i negativno, da može da se planira pad broja stanovnika, a da se u okviru tog prostornog plana ništa ne preduzme da se stvori infrastruktura da do toga ne dođe.
Znači, unapred se išlo ka tim negativnim posledicama.
Ovde niste o demokratiji uopšte ni razmišljali i mislim da zaista opštine neće biti u situaciji da urade ovaj posao onako kako vi to od njih očekujete. Taj posao ćete ponovo vi preuzeti na sebe i monopolizovati. Sve to kažem, a uz dodatno trošenje sredstava rekli ste da nije potrebno da se obezbede dodatna sredstva, ali sam ubeđena da to nije tako i da ćemo imati, ako ne u ovoj godini rebalans, s obzirom da je godinu i po dana rok da se ti poslovi urade, u toku iduće godine videćemo kada budemo donosili budžet koliko će to poreske obveznike da košta.