Poštovani narodni poslanici, nastavljamo rad Pete sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2003. godini.

Molim vas da, radi utvrđivanja kvoruma, ubacite identifikacione kartice u vaše poslaničke jedinice.

Konstatujem da imamo kvorum za rad.

Sprečeni su da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Stevan Lilić, Radoslav Veselinović, Borivoje Drakulović, Slobodan Pavlović, Milan Radulović, Pal Šandor, Nataša Milojević, Ratimir Svirčević, Išpanovič Ištvan, Aleksandar Stefanović i Biači Anton (pre podne).

Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O PLANIRANjU I IZGRADNjI (načela)

Podsećam vas da je u toku jučerašnjeg dela sednice, nakon uvodnog izlaganja, koje je podneo predstavnik predlagača, Dragoslav Šumarac, ministar urbanizma i građevine, u načelnom pretresu učestvovao narodni poslanik Miomir Ilić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS-a.

Da li narodni poslanik Miomir Ilić želi da iskoristi i sledećih 10 minuta? (Ne.)

Dobro, na kraju.

Da li se prijavljuje za reč još neko od predstavnika poslaničkih grupa?

Ima reč narodni poslanik Bojan Pajtić, predsednik poslaničke grupe DOS - Reforma Srbije.

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon predstavlja jedan od preduslova evropeizacije srpskog društva. Izuzetno je važan. Nije to samo tehnički zakon. On predstavlja jedan od preduslova da strani investitori uđu i ulažu u našu zemlju.
Po dosadašnjem zakonodavstvu je mogla po godinu i više dana da traje procedura izdavanja građevinskih dozvola, bez oštro sankcionisanog nepoštovanja obaveza uprave i nadležnih organa pri izdavanju tih dozvola, tako da je ovo izuzetno važan, sistemski zakon, koji objedinjuje četiri različita zakonska teksta.
Ovim zakonom opredeljuje se i ravnopravnost oblika svojine u oblasti planiranja i izgradnje, što je takođe jedna od tendencija na koju ukazuje i postojeći Ustav Republike Srbije, a sigurno će ukazivati i budući ustav Republike Srbije.
Eliminiše se uprava u meri u kojoj je to moguće, prepravljaju se odredbe da gotovo isključivo uprava kao jedini nadležni organ rešava određena pitanja iz oblasti prostornog planiranja, urbanizma, projektovanja i slično.
Korupcija kao jedna od bolesti, moglo bi se reći, rak-rana u ovoj oblasti, takođe se strogo sankcioniše. Predviđaju se krivične kazne, ali ne kao u prethodnom zakonodavstvu samo za bespravne graditelje, za investitore, nego i za upravu. Što je novo i što je neobično važno, predviđaju se krivične sankcije i za inspektore koji ne izvršavaju svoje obaveze, i za odgovorna lica u javnim preduzećima koja priključuju bespravno izgrađene objekte na infrastrukturne sisteme, vodovod, grejanje i slično.
Decentralizacija na koju ovaj zakon upućuje, a što jeste trend svih onih zakona koji obuhvataju i funkcionisanje lokalne samouprave i trend koji smo mi kao parlament sledili u protekle više od dve godine, obavezuje sve opštine da izrade prostorne planove, a u isto vreme omogućava tim opštinama da čvrsto drže u svojim rukama mehanizam razvoja te opštine, dakle planiranje razvoja te opštine, odnosno da u svojim rukama drže budućnost svoje opštine i način na koji će se ta opština ubuduće razvijati.
Prema postojećem zakonodavstvu, da biste došli do glavnog projekta, potrebno je pribaviti nekoliko desetina papira, čak tridesetak različitih saglasnosti, od vodovoda i kanalizacije do toplana, elektrodistribucije, PTT-a, radio - televizije i slično.
Ovaj zakon omogućuje da ta procedura bude daleko kraća.
Ono što je novo, predviđa se da se na osnovu izvoda iz urbanističkog plana, u kome su sadržani svi uslovi potrebni za dobijanje odobrenja za izgradnju, može izraditi idejni projekat, a na osnovu idejnog projekta može se ishodovati odobrenje za izgradnju nekog objekta.
Važno je, više nema urbanističko-tehničkih uslova, više nema urbanističkih dozvola, više nema građevinske dozvole.
Znamo koliko je često u prošlosti ta građevinska dozvola bila predmet manipulacije, zloupotreba i na ovakav način vrlo jasno se odseca mogućnost da se takva praksa nastavi u budućnosti.
Odobrenje za izgradnju, čak i tako pojednostavljeno, a izuzetno je pojednostavljena procedura dobijanja tog odobrenja, potrebno je isključivo za izgradnju novih i za rekonstrukciju postojećih objekata, dakle za proširenje objekata mimo gabarita u kojima se oni sada nalaze. Za nadziđivanje, za proširivanje tih objekata, za sve objekte gde je potrebna prepravka koja ne podrazumeva da se ti gabariti prevaziđu, odobrenje za izgradnju nije neophodno i u tom smislu još se značajnije olakšava cela procedura.
Oni objekti za koje je Ministarstvo bilo nadležno, a moramo priznati da je to često gubilo smisao, radilo se o nekim objektima za koje nije postojalo realno i objektivno opravdanje da se Ministarstvo opterećuje odobravanjem izgradnje ili rekonstrukcije takvih objekata, sada je ta procedura daleko drugačija. Opis i broj objekata za koje je potrebno odobrenje Ministarstva daleko je manji. To su objekti za koje je po prirodi stvari potrebno da bude nadležno Ministarstvo, oni su od interesa za Republiku Srbiju - magistralni putevi, auto-putevi, mostovi i sve ono što je od značaja za građane cele Republike Srbije.
Davanje ličnih licenci bilo je predviđeno i prethodnim zakonima, ali nije bila predviđena mogućnost oduzimanja ličnih licenci. Ovim zakonom se i to omogućava. Ta odredba i procedura je u potpunosti u skladu sa evropskom praksom. Ukoliko pravna lica koja poseduju te licence ne ispunjavaju te obaveze na pravi način, ukoliko profesionalno ne postupaju u skladu sa licencama koje su dobili, tada postoji objektivna mogućnost predviđena zakonom da te licence budu oduzete.
Krivične sankcije, čitav niz uspostavljen ovim zakonom, primoravaju organe uprave i sve nosioce javnih ovlašćenja da se ponašaju ne samo u skladu sa zakonom, nego sa kriterijumima efikasnosti, racionalnosti, ekonomičnosti i odgovornosti za funkcionisanje ove oblasti.
Vrlo su kratki rokovi u kojima se odobrenje za izgradnju mora dati. Čak se u zakonu predviđa samo 15 dana, ukoliko su ispoštovani svi zakonom predviđeni uslovi. Nakon toga za odgovorno lice u organu uprave sledi kazna čak do 30 dana zatvora.
Ta odredba sasvim sigurno garantuje i pokazuje dobru volju Ministarstva, Vlade, a verujem i Skupštine kada prihvati ovaj zakon, da se jednom za svagda uvede red, vladavina prava i spreči korupcija u ovoj oblasti, koja jeste jedna od rak-rana upravo kada spominjemo urbanizam, izgradnju i planiranje u Republici Srbiji.
Ovim zakonom predviđa se liberalnija i mnogo konstruktivnija mogućnost legalizacije objekata koji su bespravno izgrađeni. Mi smo imali dug period, naročito 90-tih godina, a posebno sa dolaskom i velikim talasom izbeglica, kada su prosto mnogi objekti izgrađeni bez potrebnih uslova, dakle mimo zakonskih uslova, a to je prosto bio sticaj okolnosti i sila prilika. Većinu od tih objekata sigurno treba legalizovati i ovaj zakon predviđa mogućnost da se takvi objekti legalizuju.
Naravno, biće nemoguće legalizovati one objekte koji se nalaze na pravcima određenih koridora, na rutama određenih puteva, dakle na onim mestima na kojima se predviđaju važne saobraćajnice ili izuzetno važni infrastrukturni objekti, ali velika većina objekata moći će da se legalizuje.
Prethodni zakon u tom smislu nije bio uspešan. Na osnovu njega je samo oko 3% objekata bilo legalizovano i to je apsolutno nedovoljno. Ovaj zakon neće vezivati instituciju legalizacije za određeni datum. On praktično omogućava da svi objekti, osim onih koje je prosto nemoguće legalizovati, budu legalizovani i da se na taj način obezbedi sigurnost upravo vlasnika tih objekata, jer u ovom trenutku nemaju pravni osnov da se nalaze tamo gde se nalaze i to je takođe jedna od veoma važnih tekovina ovog zakona.
Ovaj zakon je preduslov za uvođenje reda u oblast planiranja i izgradnje, preduslov za privlačenje stranih, ali i domaćih investitora, jer omogućava vrlo kratku proceduru, a ukoliko nije kratka oštro biva sankcionisana, pre svega u odnosu na radnike uprave ili javnih preduzeća ako svoju zakonsku obavezu ne izvršavaju na pravi način. Ovim zakonom obezbeđuje se decentralizacija, dakle mogućnost da opštine zaista kreiraju na pravi način svoj razvoj i omogućava se da se jednom za svagda u ovoj oblasti raskrsti sa korupcijom. Zbog svega ovoga poslanički klub DOS-Reforma Srbije glasaće za ovaj zakon.

Da li se još neko od predstavnika poslaničkih grupa prijavljuje za reč?
Reč ima narodni poslanik Živko Selaković, zamenik predsednika poslaničke grupe "Srbija".

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, za poslaničku grupu "Srbija" i Seljačku stranku Srbije, člana ove poslaničke grupe, ponuđeni Predlog zakona o planiranju i izgradnji uliva poverenje da će se urbanističkom haosu i takozvanoj divljoj gradnji, koja je uzela velike razmere, napokon stati na put i samim tim ova oblast dovesti u nekakav red.
Ponuđeni zakonski projekat predstavlja sveobuhvatno rešenje kojim se nastoji srediti materija koja je do sada uglavnom bila neuređena. Navedeni predlog prostornog plana bi trebalo da dovede do izvesnog stepena neophodne discipline kada je ova oblast u pitanju.
Značajna poboljšanja koja donosi ovaj projekat zakona su vidljiva, počevši od samih načela za uređenje prostora, daju najširi mogući okvir za regulisanje ovih pitanja, pa sve do samih kaznenih odredbi.
Predlog zakona predviđa formiranje agencije za prostorno planiranje. Između ostalog, ono što je dobro u ovom projektu agencije, to je obaveza podnošenja izveštaja Vladi najmanje dva puta godišnje, što predstavlja izvestan garant finansijske kontrole rada agencije.
Posebno dobro rešenje predstavlja donošenje prostornog plana za region, grad i opštinu od strane lokalnih organa vlasti, koji su i najosetljivi za lokalne probleme, a samim tim i najupućeniji u probleme koji mogu biti rešeni najboljim prostornim planom.
Član 29. reguliše mogućnost javnog uvida u planski dokument, što je izuzetno dobro rešenje, jer samo uključenje javnosti u ovaj proces je od izuzetnog demokratskog značaja, s obzirom na to da se na taj način obezbeđuje dvosmerna komunikacija na relaciji vlast - građani. Ova dva prethodno spomenuta rešenja su još jedan iskorak vlasti ka najavljenoj decentralizaciji, što u svakom slučaju treba pozdraviti.
Posebno su značajni članovi projekta zakona koji se odnose na proveru rešenja prostornog plana, predviđenu najduže za period od četiri godine, čime se omogućuje da proces planiranja postane trajan, kontinuiran i da se time spreči sva neosetljivost sistema na promene, jer sama oblast na koju se planiranje odnosi predstavlja dinamičnu oblast.
Slične odredbe o reviziji plana tretirane su članom 110. Predloga zakona, koji takođe određuje da se najduže za četiri godine mora završiti revizija istog. Ovo praćenje dinamike društvenog života predstavlja jednu od najboljih strana zakonskog projekta.
Treba izdvojiti detaljnost pojedinih članova, poput člana 45. koji definiše program za izradu urbanističkog plana. On se odnosi na sam objekat, zatim na celokupnu prateću infrastrukturu, okolinu samog objekta. Ova sveobuhvatnost i iscrpnost projekta zakona bi se mogla označiti kao jedna od najboljih strana istog.
Član 52. definiše stručnu kontrolu plana. Ponuđeno rešenje je od velikog značaja iz razloga što sam zakon predviđa unutrašnje mehanizme za sprečavanje pojave propusta prilikom definisanja samog plana. U ovom delu zakonskog projekta omogućen je javni uvid u urbanistički plan, što još više ojačava legitimitet zakonskog projekta.
Oblast koja se tiče uređenja gradskog građevinskog zemljišta je solidno uređena predlogom zakona pri čemu se posebno izdvaja pokušaj da se na taj način definiše što veći broj pravno i realno mogućih situacija i da se tako što više doprinese regulizaciji ove oblasti.
Član 76. mogao bi stvoriti i sporna rešenja koja se odnose na izgradnju privremenih objekata na prostoru neizgrađenog javnog građevinskog zemljišta, ako bi se njihovo rušenje po isteku dozvole za gradnju na bilo koji način prolongiralo, kao što je bilo slučajeva do sada.
Članovi 121. i 125. tretiraju pitanje tehničkog pregleda izgrađenog objekta i izdavanje dozvole. Na ovim rešenjima se mora insistirati da bi se sprečila dosadašnja praksa useljavanja objekata, a da prethodno nisu obezbeđeni svi neophodni zakonski uslovi. Praksa mora biti stroga u ovom slučaju da bi se sprečila moguća zloupotreba.
Rušenje objekata je posebno poglavlje i nudi dobro rešenje neophodnosti obezbeđenja smeštaja za lica čiji se objekat ruši.
Poseban deo sačinjavaju kaznene odredbe. Treba istaći da je predlagač insistirao na velikoj strogosti istih kako bi se na taj način obezbedio neophodan autoritet zakona. Kaznu za fizička lica od tri godine zatvora, ako bespravno grade i nelegalno se priključe na komunalnu infrastrukturu, trebalo bi prema svakom licu isto primenjivati, a ne kao do sada.
U ovom slučaju je trebalo razlikovati izgradnju nelegalnih objekata radi sticanja finansijske koristi, od onih lica koja grade i rešavaju tom gradnjom sopstvene stambene situacije i za ovu drugu grupu građana omogućiti povoljnije uslove za sticanje svih propratnih dozvola.
Ne mogu da završim izlaganje, a da i ovde pred narodnim poslanicima ne iznesem sugestije Udruženja stambenih zadruga Srbije, koje sam i na Odboru za građevinu i urbanizam izneo, da je za stambene zadruge trebalo naći mesta u ovom zakonu, pošto su one graditelji stanova pod istim uslovima kao i preduzeća i radnje kojima se ova delatnost dozvoljava.
Znamo da je u manjim urbanim sredinama udruživanje građana u stambene zadruge najbrži i najjednostavniji način rešavanja stambenog pitanja, što je u životu skoro svakog građanina najteža stavka, a samim tim i najvažnija.
U većim urbanim sredinama, odnosno većim gradovima, uključivanjem stambenih zadruga u poslove izgradnje stanova eleminisali bi se divlji preduzimači i ostali špekulanti, nadrigraditelji i drugi, koji u većini slučajeva na razne načine izbegavaju plaćanje obaveza državi, a što su u proteklom vremenu u 50% slučajeva i uspevali.
Kada se sumira kompletan tekst Predloga zakona, može se reći da ovaj zakonski projekat predstavlja dobar pokušaj sređivanja ove oblasti, ali uz njegovo dostojno i odlučno primenjivanje u praksi.
Na kraju, da zaključim izlaganje konstatacijom koju sam dao na početku izlaganja - gledajući u celini, predloženi zakon o planiranju i izgradnji ima reformski karakter, daje garancije za uvođenje reda umesto dosadašnjeg urbanističkog i građevinskog haosa. S tog aspekta, poslanička grupa "Srbija" i Seljačka stranka Srbije, član ove poslaničke grupe, podržava ovaj predlog zakona i glasaće za njegovo usvajanje.

Za reč se javio narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe DSS.

Dame i gospodo, uvaženi poslanici, poštovani ministre, pre nego što se krene sa donošenjem nekog zakona, pre svega treba dobro analizirati postojeće stanje i videti šta je posledica za stanje koje imamo: da li su to loši zakoni, da li je to korupcija, da li je aljkavost, nemar ili nešto gore? Bez tih polaznih osnova, od kojih moramo da krenemo, ne možemo da vidimo ono što želimo da gradimo.
Da li je nama potreban jedan zakon koji bi obuhvatio više oblasti koje su do sada regulisane različitim zakonima ili nam je potrebno više manjih, jasnijih i efikasnijih zakona? Da li ovo što mi predlažemo ovde postoji u nekim drugim državama ili one imaju drugačiji sistem zakonodavstva? Ovo što je predloženo danas je nešto što, u svakom slučaju, ne može da bude prihvatljivo iz više razloga. Daću vam primer situacije u kojoj smo se nalazili, već je dobro poznata.
Danas i ovih dana povlači se po štampi - benzinske pumpe i kafići u Novom Sadu Nenada Opačića; kako je došlo do toga da neko dobije na licitaciji plac, gde se mahalo raznim rečima i pretnjama; pa da se previdi da je neko taj plac dobio na taj način kako ga je dobio, uz pretnje; pa da onda taj koji je radio projekat postane član gradske vlade zadužen za urbanizam, pa da onda on sve to umota i da dobijemo konačno rešenje.
To je primer možda ne loših zakona, ali loših odnosa. To sve stoji i to je tema mnogih priča danas u Novom Sadu. Niko nije povukao odgovornost za to. Da li onda ovde govorimo o lošim zakonima ili govorimo o tome što se ne kažnjavaju oni koji daju mimo planova i legalizuju putem zloupotreba u Srbiji. Zato treba videti da li je samo zakon taj koji treba da promenimo.
Idemo tačku po tačku. Udruženje urbanista Srbije takođe ima puno primedbi na ovaj zakon i kaže da je neprimenjiv. Mi kao Skupština treba da vodimo računa da li ćemo donositi zakone koji će biti neprimenjivi, izazvati nove sukobe, nove podele ili treba da donosimo zakone koji će neku oblast urediti.
Činjenica je da je oblast koju mi imamo potpuno neuređena i da vlada potpuni haos. Prođite samo Beogradom, Dedinjem, Bulevarom mira, zgrada Televizije "Pink" i sve ostalo što je protivpravno podizano, što je neko naknadno legalizovao da bi dobio režimsku televiziju. Ima takvih stvari mnogo, ne samo u Beogradu, ima i u Pančevu iz koga dolazim, ima u svakom gradu. Ima puno divljih naselja i nelegalizovanih objekata.
Činjenica je da je zakonom o legalizaciji samo 3% objekata legalizovano i pitanje je zašto je tako, da li je vođena ili nije vođena dobra kampanja. Treba postaviti pitanje šta ćemo raditi sa nelegalizovanim objektima, sa divljom gradnjom. Da li je interes države da se ti objekti legalizuju uz naknadu ili da ti objekti i dalje budu van svih planova?
Treba postaviti pitanje da li je interes države da se nelegalizovani objekat legalizuje u kraćem vremenskom periodu i za manje para, nego da se dobiju sve dozvole u kratkom vremenskom periodu, a vi krenete da gradite objekat u skladu sa svim uslovima. Naravno da je interes države da postupak donošenja i izdavanja dozvola, kao i svote koja se plaća za opremanje građevinskog zemljišta i uopšte za građevinsko zemljište, mora da bude kraći nego postupak legalizacije.
Zato treba gledati da li zakon ta pitanja rešava ili ne rešava, da li je zakon u skladu sa Ustavom ili nije. U ovom zakonu ima puno stvari suprotnih i Ustavu i mnogim drugim zakonima. Suprotan je i Zakonu o imovini Republike Srbije.
(Glas iz sale: U, sunce ti.)
Nekom je to "u, sunce ti", ali pogledajte malo zakone i vidite da li će ti zakoni biti primenjivi. Da li je ovo zakon koji omogućava decentralizaciju ili centralizaciju? Ako imate agenciju za prostorono planiranje, u kojoj je moć da donosi odluke i da sama kontroliše odluke koje donosi, da li tu govorimo o decentralizaciji, da li tu govorimo o kontroli, da li tu govorimo o novim odnosima i o novom sistemu?
Pročitajte malo zakon, nemojte dobacivati sa mesta, a da niste otvorili korice ovog zakona i da niste videli šta se dešava. Upravo u tome prednjače predsednici opština što ovde sede, a kada se sutra budu vratili i kada ih budu pitali - šta si ti to tamo glasao, on će reći - ne znam, meni su rekli da to tako treba.
To da tako treba je išlo ovde 50 i više godina i zato smo dovde stigli, zato što se ni urbanisti, niti se bilo ko drugi bavio poslom za koji je bio nadležan, dame i gospodo. Krenite da čitate zakone i da ustanovljavate šta je u interesu celokupne zajednice i da opravdate poverenje koje ste dobili da sedite u tim klupama. Taj mandat vam nije dao niko drugi do građani i treba u njihovom interesu da radite.
(Predsednik: Molim vas da se vratite na temu.)
Imate primer planske komisije koja sama izrađuje plan, sebe kontroliše i opet imamo centralizaciju, odsustvo jasnih sistema kontrole. Predlagač ovim zakonom nije jasno utvrdio šta je predmet i svrha i koja pitanja će regulisati zakon, šta je njegova a šta nadležnost drugih zakona i gde je ovaj zakon suprotan Ustavu.
Posledice i efekat ovog zakona vrlo brzo će doći, biće nesprovodljiv ili teško sprovodljiv, a već kroz šest-sedam meseci ili godinu dana moraćemo ovaj zakon da menjamo. Da li ćete onda opet, ne pogledavši taj zakon, da glasate za promene tog zakona?
Odredba o prestanku važenja Prostornog plana Republike Srbije je protivustavna. Ovim zakonom se to predviđa. Ovaj zakon je ništa drugo do zbirka uzajamno potirućih oblasti iz društvene prakse. Praksa koja je pokazala i koja je postojala da bi se izbegli neki kanali, vi je na ovaj način legalizujete i to različite prakse koje su međusobno suprotstavljene.
To nije dobro, suprotno je svetskoj praksi i predlaganju razvoja urbanističkog prostornog planiranja. Pre svega, ovde se urbanistički plan svodi na nivo nekog upravnog akta, a to je plan koji se po svim definicijama odnosi prema svima, deluje prema svima, to je opšti akt. Vi ga svodite ovde na akt koji deluje i odnosi se samo na onoga ko je naručio i na taj način dovodite u pitanje urbanističko planiranje uopšte, kao i prostorno planiranje u Srbiji.
Po vama, lokalni nivo upravljanja u pogledu urbanističke politike, dakle i uopšte, ne postoji. Sve se donosi na nivou agencije i ovo je suprotno proklamovanoj decentralizaciji i demokratizaciji sistema u Srbiji, ustrojava se veći stepen centralizacije na republičkom nivou nego što je sada postojeći.
Da li je to u skladu sa stremljenjima, omnibus zakonom, namerama iz budućeg ustava Srbije, za decentralizaciju i demokratizaciju; naravno da nije. U istim institucijama su smešteni oni koji sami sebi daju poslove i koji sami sebe kontrolišu. Ovakvo rešenje, naročito ovakve kontrole, ne postoje nigde u svetu. Doduše, možda to postoji u Iraku, ali neće postojati još dugo. Libija, Sverna Koreja, imaju takva rešenja i, ako ste ih preuzeli otuda, to je prilično prihvatljivo, s obzirom da tim putem idemo.
Ali, da vidimo šta dalje još ima u ovom zakonu. Ima puno interesantnih stvari, prosto čovek ne zna odakle da počne.

 Da li želite da koristite narednih deset minuta?

 Hoću, pošto vidim da su vaši poslanici zainteresovani da slušaju o ovome, tako da ću to i dalje koristiti. Očigledno im edukacija nedostaje, pa zašto ne poraditi na tome.

 Izričem vam opomenu na osnovu člana 101. Poslovnika, pošto i pored mog upozorenja nastavljate da vređate poslanike.

 Gospođo Mićić, da malo više poštujete Poslovnik, onda biste poveli računa o poslanicima koji vas podržavaju i sede ovde, i njima izrekli ponekad bar jednu kaznu.