Nemate pravo da polemišete sa mnom, gospodine Mihajlov.

 Gospođo Mićić, ako hoćete da polemišete sa mnom, kada budem seo u klupu, izađite za govornicu. To je elementarno pravo kulture u parlamentu.
Ali, da nastavimo dalje da upućujemo poslanike u ono šta se ovim zakonom radi, odnosno ne radi.
Ako govorimo o odredbi koji se odnosi na građevinsko zemljište, ona je suprotna Zakonu o sredstvima u svojini Republike Srbije. Sa stanovišta podele građevinskog zemljišta na javno i ostalo građevinsko zemljište, navedeni zakon takvu podelu građevinskog zemljišta ne poznaje, pa je nužna podela ili prethodna izmena pomenutog Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, jer je tim zakonom definisano da je svo građevinsko zemljište vlasništvo Republike Srbije i da samo Republika Srbija može da se bavi prometom građevinskog zemljišta, a ne niko drugi.
Zato, za one koji ne znaju, taj zakon mora da se promeni. Ili, nešto drugo uraditi, staviti pojedine odredbe van snage, ali to prelaznim i završnim odredbama ovog zakona nije predviđeno. Vi ćete imati u pravnom prometu dva akta koja su suprotna. Pa, da li ćete primenjivati ovaj zakon ili Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije, ne znamo, niti ko će tu konfuziju rešiti; da li će to rešiti ponovo ova skupština, što će neodgovorne odluke ponovo menjati, zato što se nije vodilo računa o tome, iako je bilo primedbi.
To su sve stvari o kojima očigledno neki ne vode računa ili ih ne zanimaju. Ovo je složena materija i ne može se regulisati naprečac jednim aktom, njime će se samo uneti dodatna konfuzija. Odsustvo sagledavanja mogućnosti da nastupe loše pojave, usled nelogičnosti pojedinih odredaba, ima nesagledive posledice i zato je možda bolje ovakav zakon u neku ruku i ne primenjivati. Možda je dobro što će biti neprimenjiv, znači neće nastupiti nesagledive posledice koje mogu da nastanu iz ovog zakona.
Možda je i dobro to što će vaš reformski zakon biti neprimenjiv, tako da će reforme koje vi sprovodite u mnogim drugim oblastima kao i ovde ostati neprimenjive. Ovim zakonom isključeno je postojanje javnih urbanističkih preduzeća, što je veliki problem. Taj vid preduzeća postoji u svim državama i javni urbanizam je servis koji vodi računa o interesu države i građana, kao i gradova i lokalne samouprave.
Ovde se isključuje, jer se to verovatno namerava prepustiti privilegovanim privatnim ili nekim drugim servisima, kako bi se ovaj anticivilizacijski odnos prema gradu produbio i kako bi opet imali privilegovane koji bi, poput Nenada Opačića, dobijali plac za pumpu i kafiće, a posle toga naknadno davali raznim drugim Nenadima Opačićima. (Glasovi iz sale: Ko?) Pa zna se ko je dao - Gradska vlada u Novom Sadu.
Da krenemo dalje, veoma je loše što se ovaj zakon donosi iako je struka protiv ovog zakona, iako struka kaže da ovaj zakon izuzetno usložnjava, komplikuje i čini praktično nerešivim predmet koji reguliše i da problemi ne mogu da se reše ovim zakonom. I, ako struka kaže da je tekst zakona toliko loš da se ne može ispraviti amandmanima, onda o čemu govorimo?
Nijedan ovako loš zakon još nismo dobili i ni za jedan zakon u ovoj skupštini struka nije rekla da je toliko loš da se ne može ispraviti amandmanima. Imali smo razne zakone, na njih smo stavljali razne primedbe, od školstva, od ovoga do onoga, i struka je imala primedbe na te zakone, ali ovde govorimo o zakonu koji će nas poput neke elementarne katastrofe, nepogode ili nečeg drugog pogoditi.
Privilegovani će "muljati", a oni koji pošteno hoće da rade, neće moći to da urade. Šta se rešava ovim zakonom - ovim zakonom se ne rešava pitanje korupcije. Naprotiv, otvara se, kako neko kaže, olakšani postupak dobijanja građevinskih dozvola i uopšte dozvola za gradnju. Kako se to dobija, kako će se vršiti legalizacija postojećih objekata - pa tako što će inspektor da zažmuri, dok se ne digne objekat i onda će kroz mesec dana da se sve to reši.
Da li tako treba raditi, da li ovde treba prelaziti preko toga i da li ćemo po ko zna koji put u ovoj skupštini prelaziti preko svetske prakse i protiv mišljenja struke koju treba poštovati. Da li se tako radi reforma, ako idemo mimo svetske prakse? Pa dajte, dame i gospodo, da se uozbiljimo. Ovo nije politička stvar i ne treba je gledati kao političku stvar. Ovo je stvar koja treba da olakša život građanima Srbije. Ovaj zakon treba da uvede red u jednu oblast, gde ima urbanističke i svake druge mafije.
Treba krajnje smireno i neostrašćeno ući u proces donošenja ovog zakona. Treba krajnje smireno saslušati primedbe svih na ovaj zakon. Ne može se ovaj zakon donositi, ako je protiv njega i lokalna samouprava, ako je suprotan interesu lokalne samouprave i drugim oblicima decentralizacije, autonomnoj pokrajini i verovatno suprotan novom ustavu i novim stremljenjima za donošenje novog ustava Srbije.
Ovaj zakon je suprotan sadašnjem Ustavu Srbije, jer ne može se ukinuti sadašnji Prostorni plan. To je jednostavno protivustavno. Suprotan je nizu drugih zakona u našem pravnom poretku, kao što su Zakon o lokalnoj samoupravi, Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije, Zakon o državnoj upravi i nizu pozitivnih propisa. Ovaj zakon je suprotan svim tim propisima.
Da li ćemo mi, koji smo doneli taj Zakon o lokalnoj samoupravi, sada razvlastiti tu lokalnu samoupravu, da li ćemo razvlastiti gradove, da li ćemo razvlastiti pokrajinu? Ovde govorimo o lošem zakonu što potpuno remeti odnose koji se uspostavljaju u našem pravnom poretku. On neće rešiti problem urbanističke mafije i urbanističkog haosa u Srbiji.
To ko i kako stoji, poštovana gospodo, raspišite izbore da vidimo, mi se izbora ne plašimo, a oni koji se plaše izbora, ti govore ili ne govore o tome i sakrivaju se iza nekih drugih stvari. Izbori su pravo merilo, mi se ne krijemo iza pokradenih i svakih drugih mandata. Jednostavno, mi ne želimo zakone suprotne ustavu kao što je ovaj i očekujem da Ministarstvo ovaj zakon povuče iz procedure, uredi ga sa više struke i uskladi sa postojećim zakonom, sa Ustavom, Zakonom o lokalnoj samoupravi, Zakonom o državnoj upravi, Zakonom o sredstvima u svojini Republike Srbije, jednostavno da dobijemo zakon koji će omogućiti da se ova oblast u Srbiji razvija.
Vi što zakone ne čitate, vi ćete snositi odgovornost za ovako loše zakone, ne mi, i onda ćete se češati, ali biće kasno. Hvala.

Za reč se javio ministar, gospodin Dragoslav Šumarac.

Gospođo predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, zaista sam morao odmah da se javim za reč. Meni je žao što gospodin Mihajlov optužuje druge da nisu pročitali zakon, očigledno on nije čitao zakon, nego je slušao instrukcije Udruženja urbanista Srbije. Oni su sve vreme bili protiv ovih zakonskih rešenja zato što je predsednik Udruženja urbanista Srbije postavljen još za vreme Miloševića.
Očigledno je da stranka gospodina Mihajlova sluša te što su bili predsednici u vreme Miloševića i njegovi funkcioneri, tako da je u tom pravcu nastavio ovde za ovom govornicom.
Naime, mi smo nekoliko puta zvali Udruženje urbanista da učestvuje u izradi ovog zakona. Međutim, kako su verovatno i krivicom prethodnog režima, jer se struka nije poštovala, oni bili po strani, tako su ostali po strani tokom izrade ovog zakona. Prosto nisu navikli da rade u ovom proteklom periodu.
Dakle, urbanisti, niti su radili na zakonskim rešenjima, niti su radili na urbanističkim planovima, ne samo svojom, nego i krivicom vlasti u vreme socijalista.
Ovaj zakon upravo otvara posao za urbaniste i prostorne planere; sama činjenica da opštine moraju uraditi urbanističke planove u roku od 18 meseci otvara veliki posao za urbaniste. U narednih 18 meseci će se u svim opštinama i gradovima raditi urbanistički planovi. Vi znate da su naša i pokrajinska Vlada izdvojile iz budžeta prvi put za poslednjih 50 godina sredstva da se urade urbanistički planovi za najnerazvijenije opštine; verovatno gospodina Mihajlova nisu informisali o tome.
Dakle, 30% teritorije Republike Srbije će biti pokriveno.
Što se tiče primedbi na to da je zakon protivustavan i protiv drugih zakona, upravo u članu 2. Zakona o sredstvima u svojini Republike piše da se korišćenje i uređenje građevinskog zemljišta reguliše posebnim zakonima. U ovom zakonu uopšte nismo ulazili u problem svojine. Problem svojine ostaje onakav kakav je i u Ustavu i u ovim zakonima, a mi smo samo stavili mogućnost da se gradovi razvijaju, odnosno da se grade.
Naime, mnoge parcele u gradovima su date na korišćenje građevinskim firmama, a one su proteklih 10 godina, zahvaljujući baš onom prethodnom režimu, došle u jako težak položaj i nisu mogle te parcele da privedu nameni. Mi smo im po ovom zakonu, zajedno sa velikim direkcijama, kao što su direkcije za izgradnju Beograda, Novog Sada i drugih velikih gradova, dali mogućnost još godinu dana da privedu nameni te parcele, a ako ih ne privedu, onda će one biti oduzete i date na licitaciju drugim korisnicima.
Na taj način će se gradovi razvijati. Jedino gde imamo svojinu na zemljištu, to je ono što je u ranijem zakonu postojalo, to je najčešće na obodima gradova, gde je po odlukama opština zemljište pretvarano u gradsko građevinsko. Ako ono nije privedeno nameni, to se vraća u svojinu ranijim vlasnicima. Tu su uglavnom sada i mala privreda, individualni objekti i ti objekti su baš zbog tog problema i nelegalizovani.
Prema tome, ovaj zakon zaista uvodi reformu u svim ovim oblastima; sigurno je da eliminiše korupciju, jer samim tim što će u urbanističke planove ući svi uslovi javnih preduzeća, niko u javnom preduzeću ne zna ko će biti investitor na parceli za koju se u kasnijoj fazi traži odobrenje za gradnju; zapošljava, ne samo urbaniste i prostorne planere; prostorni planeri moraju da urade prostorne planove za 120 i više opština koliko postoji u Srbiji.
Pored toga, ova zakonska rešenja nekoliko puta će povećati broj gradilišta, slobodan sam da kažem da će se utrostručiti broj gradilišta u našoj zemlji, baš zbog rešenja u ovom zakonu.

Zahvaljujem gospodinu ministru. Pravo na repliku, narodni poslanik Dejan Mihajlov; osnov za repliku - da nije pročitao zakon.

Gospođo Mićić, osnov za repliku nije da nisam pročitao zakon, za razliku od vas čitam zakone, osnov za repliku je to što neko kaže ovde i optužuje celo Udruženje urbanista Srbije da su iz Miloševićevog vremena.
Gospodine Šumarac, vi ste u vreme Miloševića bili profesor Univerziteta, šta treba da kažem - svi profesori Univerziteta su Miloševićevi profesori? Ako su se ljudi bavili svojom strukom, nemojte da govorimo na taj način.
Kada ne znam, pitam, a očigledno drugi ne pitaju kada ne znaju, pa žive u večnom mraku.
Ovde govorimo o tome da se ministar sada sa ove govornice više bavio politikom, nego svojom strukom i nije odgovorio ni na jedno pitanje koje smo postavili. Kada već govorimo o nekima iz bivšeg režima, onda mi objasnite kako je zgrada Televizije Pink legalizovana, objasnite mi kako je to rešeno, ono čudo u ambijentalnoj celini Dedinja, objasnite mi kako je to legalizovano, pa da vidimo ko je korumpiran, ko nije i ko šta radi.
Objasnite mi kako je Nenad Opačić dobio, pa to se dešavalo sada, plac za pumpu i kafiće, sve u Novom Sadu, ko mu je to dao, kako mu je to dao, da li su mu to dali ti urbanisti iz Miloševićevog vremena ili neka lokalna vlast iz vašeg vremena; i da li možemo deliti one iz Miloševićevog vremena i one iz našeg vremena; zar su vama bliži oni koji su korumpirani iz vašeg vremena, nego korumpirani iz Miloševićevog vremena. Meni su svi korumpirani isti, bili oni sada, bili oni juče, bili oni sutra, svi korumpirani su isti, a vi nemojte da štitite one koji su vama politički bliži.

Vi nemate pravo na repliku. Osnov za repliku? Drugo javljanje, izvolite. Reč ima narodni poslanik Miomir Ilić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.

Poštovani narodni poslanici, gospodine ministre, moram da nastavim jučerašnje izlaganje sa jednom konstatacijom. U jučerašnjem izlaganju gospodin ministar je izneo predlog i dao obrazloženje Vlade, gde nije nijednom rečenicom pomenuo da je ovaj predlog zakona rađen sa političkog aspekta. Njegovo sadašnje izlaganje je krajnje političko, a obzirom da je zakon veoma važan za sve građane Srbije, mislim da nije primereno.
Spominjati ovaj prethodni režim Slobodana Miloševića vezano sa ovim zakonskim projektom je, da vam kažem, krajnje nedemokratski, jer osnovni planski dokument za sve zakonske projekte vezano sa ovom materijom je strategija razvoja predviđena Prostornim planom Republike Srbije.
Naša osnovna primedba jeste da je ovaj zakonski predlog trebalo da poštuje i Prostorni plan Republike Srbije, koji je rađen u periodu od 1989. do 1995. godine, a 1996. godine je usvojen, gde su učestvovali stvarno stručni ljudi, instituti i pojedinci koji su dali svoje predloge kroz veoma stručnu i široku javnu raspravu, gde je verovatno i profesor Šumarac učestvovao.
Učestvovale su i lokalne vlasti, koje u većim gradovima Srbije nisu bili u tom trenutku pod vlašću socijalista. Napominjem da grad Beograd nije bio pod vlašću socijalista, Kragujevac, Subotica, Novi Sad. U izradi prostornog plana Republike Srbije učestvovali ste i vi, gospodo iz opozicije. Ali, da nastavim tamo gde sam stao.
Finalni proizvod, radi kojeg novi zakon reguliše četiri navedene oblasti, jeste pre svega gradnja objekta. Svi planovi, prostorni, urbanistički, uređenje i izgradnja objekata na uređenom i na neuređenom građevinskom zemljištu ima svoj finalni proizvod, a to je građevinski objekat.
Povodom ovog poglavlja koje je posebno tretirano izneću sledeće svoje zapažanje ispred poslaničke grupe SPS, bez političkih prizvuka.
Izgradnji objekata, kao završnom činu realizacije prethodno donetih planova, u ovom predlogu zakona posvećeno je posebno poglavlje. Suština zakonskog predloga je, kako predlagač potencira, skraćenje u postupku dobijanja odobrenja za izgradnju. Predlagač smatra da će se podnošenjem idejnog projekta postupak izdavanja odobrenja za izgradnju značajno pojednostaviti, a što nema neku čvrstu podlogu.
Naime, pored idejnog projekta, uz zahtev treba podneti i akt o urbanističkim uslovima, čija izrada je uslovljena postojanjem prostornog plana. Uz zahtev je neophodno priložiti dokaze o pravu svojine, odnosno zakupa građevinskog zemljišta, kao i druge dokaze određene urbanističkim planom.
Za sve ovo potrebno je vreme, novac i ipak jedan veliki, i sada i po ovakvom predlogu, postupak administratiranja. To što će se samo dva puta, kako reče ministar, ići na šalter, ne znači da će se i predloženim rešenjem značajnije smanjiti vreme dobijanja odobrenja za izgradnju. Ako se upotrebna dozvola izdaje na osnovu idejnog projekta, na koji način će se štititi krajnji proizvod - objekat, i to od mogućih intervencija investitora, izvođača, dobavljača i korisnika.
Izdavanje upotrebne dozvole po osnovu dokumentacije po kojoj se ne može graditi objekat ne samo da ne pojednostavljuje postupak, već otvara široko polje manipulacije. Pojednostavljenje u dobijanju upotrebne dozvole treba tražiti u kvalitetno propisanoj obradi glavnih projekata, promeni birokratskog ponašanja državnih činovnika i razbijanju korupcije.
Ažurirati rad opštinske administracije je apsolutno na mestu. Treba biti objektivan. Da li je rok od 15 dana za izdavanje odobrenja za izgradnju od podnetog zahteva realan, u uslovima kada mnoge opštinske uprave ne raspolažu kvalifikovanom strukturom radnika za ovakvu vrstu posla. Moguć je i veliki broj zahteva, a pogotovo onih za legalizaciju izgrađenih objekata bez građevinske dozvole. Zaprećenja kazna od 30 dana zatvora za odgovorna lica u opštinskom organu uprave, u slučaju nepoštovanja roka, može dovesti do odlaska većeg broja stručnih lica iz organa uprave.
Ni SPS, ni druge opozicione partije nisu bile u mogućnosti da podnesu amandmane, a oni bi sigurno bili stručno obrađeni i koristili predlagaču da putem usvajanja određenih amandmana korigije ovaj svoj predlog; od podnetih amandmana koje je DOS - Reforma Srbije dostavila Skupštini, 40 je usvojeno. To govori da sam predlog nije dovoljno jasan i dovoljno obrađen. Problem je u tome što od tih 40 usvojenih amandmana, gro se odnosi na primenu zakona u Vojvodini, gde se daju veća prava vojvođanskoj Skupštini da donosi planove, urbanističke, prostorne i da izdaje građevinsku dozvolu za one objekte od interesa Republike Srbije kao celine.
Ni jedna država, iako se spominju da samo Danska i još jedna imaju nacionalne planove, ne može a da nema neki nacionalni interes. U članu 89. stav 2. propisano je, predlagač je sam predložio, koji su to objekti za koje se daje dozvola za izgradnju od interesa za Republiku Srbiju, odnosno daje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, što je od tačke 11) do 17) u Predlogu zakona izuzeto. Sam predlagač smatra da su ti objekti značajni za Repulbiku Srbiju, a što i jeste.
Usvajanjem amandmana koji je podneo DOS - Reforma Srbije ovo se anulira. Postavlja se pitanje, posle usvajanja svih tih amandmana u tom vidu, šta ova skupština predstavlja u osnovnom zakonskom projektu kao od vitalnog interesa. AP Vojvodina preko svojih skupštinskih organa doneće sigurno dozvole za izgradnju objekata na njenoj teritoriji, ali oni su istovremeno od interesa i za ovaj deo Srbije. Radi se o konceptu koji ima i malo političkog prizvuka, moram da napomenem, iako sam rekao da neću tu priliku da koristim.
Članom 107. Predloga zakona propisano je da preduzeće, kome se poveravaju poslovi izrade tehničke dokumentacije za izradu objekta, sem što treba da bude upisano u odgovarajući registar, mora da ispunjava uslove i da ima zaposleno lice sa licencom za odgovornog projektanta. Ne kaže koliko najmanje takvih lica mora da ima preduzeće. Važeći Zakon o izgradnji predviđa najmanje dva ovlašćena lica za objekte iz nadležnosti ministarstva i jedno ovlašćeno lice za objekte ostalih namena. Znači, ta konkretizacija ovde nije rešena, ministre, koliko lica, da piše da li može jedno, dva, tri, sto. Mi imamo i privatna preduzeća koja imaju manju administraciju.
U članu 109. stav 2. predviđena je obaveznost licence za odgovornog projektanta. Smatramo da uslovi za dobijanje licence, kao što su visoka stručna sprema odgovarajuće struke, položen stručni ispit, najmanje tri godine radnog staža, sa stručnim rezultatima na izradi tehničke dokumentacije, sasvim su dovoljni i kao što sam juče rekao preporuka dva odgovorna projektanta je nepotrebna.
U članu 116. stav 2, za građenje objekata koje odobrava nadležno ministarstvo predviđa se da izvođač radova može da bude preduzeće koje, sem što je upisano u sudski registar za građenje te vrste objekata, mora da ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog izvođača radova i odgovarajuće stručne rezultate. Ne kaže se koliko takvih licenciranih lica preduzeće treba da ima, koliko najmanje, jedno ili sto.
Dosadašnjim Zakonom o izgradnji predviđeno je da su to najmanje dva ovlašćena lica za objekte koje odobrava nadležno Ministarstvo urbanizma i građevina; za ostale objekte jedno. Ovakvo rešenje u postojećem zakonu bilo je mnogo bolje. Znači, ne radi se samo o tome da prethodni zakon ništa ne valja, nego ima i on dobre postavke.
Član 117. govori o odgovornom izvođaču radova. Po predlogu zakona, odgovorni izvođač radova može biti samo lice sa visokom stručnom spremom, odgovarajuće struke, smera, radnog iskustva, a nije data mogućnost da gde odobrenje za izgradnju izdaje opštinski organ uprave može da izvodi ovlašćeno licencirano lice sa višom ili srednjom školskom spremom. Znači, ovim predlogom je propisano da izvođenje radova, pa čak i manjeg obima, može da vrši samo ko ima visoku stručnu spremu i ništa više.

Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.

Samo da završim rečenicu. Ovako strogim uslovima dovode se mnoga manja preduzeća u nepovoljan položaj, a i degradiraju se veoma stručna lica sa višom i srednjom stručnom spremom.