Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić (poslanička grupa SRS ima četiri minuta).

Pa eto, da iskoristim četiri minuta, da dam opštu ocenu ovog predloga zakona. Može da se kaže da je ovo neuspeli pokušaj spajanja oblasti i materija koje su do sada regulisane sa tri, četiri ili možda više zakona.
Neuspeli pokušaj iz jednog prostog razloga što sve one nedoumice, nepreciznosti i gluposti postojeća četiri zakona ne rešava ovaj omnibus zakon, nego nam uvodi jednu novu kategoriju, a to su licencirana pravna lica, koja će sve te međušupljine između pojedinih faza, od planiranja do upotrebne dozvole, da popune. Znači, samo licencirana pravna lica.
U tom smislu, predlagač se dosetio da formira inženjersku komoru. I naravno, toj inženjerskoj komori je preneo javna ovlašćenja, a ona je po ovom predlogu zakona jedno obično udruženje građana. Obično udruženje građana ni po Ustavu, i ovom, i onome koji budete doneli, niti po bilo kom postojećem zakonu, niti sledećim zakonima koje budete doneli, neće biti u prilici da sprovodi javna ovlašćenja.
Narodna skupština nije ovlašćena da zakonom prenese to jednom udruženju građana. Ako ste kao uporedno koristili nešto što je prisutno kod advokatskih komora, onda moram da vam kažem da ste pogrešili, jer advokatske komore samo vrše upis advokata, ali ne daju dozvolu za rad, pa makar se ona zvala i licencom. To je jedna stvar. Druga stvar koja siurno zaslužuje pažnju, to je što je predlagač zakona pokušao da reguliše materiju za koju, prvo nije nadležan, drugo nije kompetentan i treće, uradio je to na pogrešan način. To je nešto što se tiče režima gradskog građevinskog zemljišta, pa bez obzira da li ga vi zvali gradsko građevinsko zemljište ili zemljište u gradskom području ili koristili nove termine. Vi uvodite nešto novo, a koliko je to promašeno najbolje pokazuje član 81. vašeg predloga zakona, gde vi sad predviđate zakup i zaključenje ugovora o zakupu sa nekim, a kako ste naveli radi izgradnje objekata za potrebe obavljanja poslova iz nadležnosti državnih organa". Molim vas, država sama sa sobom zaključuje ugovor o zakupu.
Kod režima gradskog građevinskog zemljišta vi uvodite maltene dve-tri kategorije. Naravno, rešenje postoji. Postojeće rešenje u zakonu nije dobro, ovo što vi nudite je još gore. Vi ste bili u obavezi da u odredbama o režimu gradskog građevinskog zemljišta odredite neophodne kriterijume i limite u kojima se mogu kretati te naknade, jer je Vlada Republike Srbije odgovorna za ekonomsku politiku. Ne možete vi ad hok blanko da prepustite sve to lokalnoj samoupravi.
Koliko je ovaj zakon loš, on čak neće moći ni da se proveri kod Ustavnog suda, a čak ni podzakonski akti koji budu doneti na osnovu ovog zakona.
Još samo jedna stvar, pošto mi vreme ističe, urbanistički, planerski i građevinski standardi nisu samo tehničko pitanje, a ovaj zakon je neprimenjiv ukoliko ministar, zavod ili ta fantomska komora ne donese najmanje 40 podzakonskih akata za koje, ni po jednom ustavu, ni po jednom zakonu, te asocijacije ne bi mogle da budu ovlašćene, jer se direktno tiču osnovnih prava čoveka.

Reč ima narodni poslanik Rade Bajić.

Poštovani poslanici, moje kolege su rekle dosta o manjkavosti prilikom stavljanja ovog zakona na dnevni red. Ukazaću samo na nekoliko članova koji će se u praksi teško ili vrlo teško sprovoditi.
Kada je u pitanju član 30, planski dokument ide na javnu raspravu i mora se objaviti u dnevnom i lokalnom glasilu. Činjenica je da mnoga mesta nemaju to lokalno glasilo, a mnogi zainteresovani građani, koji imaju ovaj problem, ne čitaju javna glasila. Prema tome, oni nisu u mogućnosti da vide taj planski dokument i da daju primedbe na njega. Znate da uvek ima mnogo primedbi kad je u pitanju planski dokument, koje uvaži lokalni zavod za urbanizam, ali ako građani ne vide to i prođe u proceduru, onda je već kasno.
Gospodine ministre, pogotovo me interesuje član 117, on reguliše šta treba da ima odgovorni izvođač radova. Živim u sredini koja obiluje divljom gradnjom, a vi ste sigurno upoznati sa tim da je stotine objekata u Srbiji bez građevinske dozvole i nelegalno sagrađeno. Kaže se da odgovorni izvođač radova, kad je u pitanju pravljenje privatnog objekta za sebe ili za porodicu, mora imati stručni ispit, višu ili srednju spremu. Ministre, reći ću vam da ima ljudi koji nemaju ni četiri razreda škole, ali su vrhunski majstori kad je u pitanju unutrašnja izrada objekta, zidanje. Što kaže narod - "što oči vide, to ruke stvore". Kako će on obezbediti odgovornog izvođača radova? On radi sa svojim sredstvima. Jednostavno, da li će doći u situaciju da on plati kaznu zbog toga što zna sam da radi i ne može angažovati drugog radnika?
U članovima 158. i 160. se kaže da onome ko ne prijavi svoj nelegalno izgrađeni objekat u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, opštinski organ će doneti rešenje o rušenju objekta. Isto tako, znamo da su im ti ljudi već jednom porušili objekat, pa su im privatnici prodali parče zemlje i oni su izgradili taj svoj objekat. Sad im treba ponovo doneti odluku o rušenju.
Čak 90% tih ljudi neće znati da je ovaj zakon donet ako se ne propagira u javnosti do te mere da svaki čovek zna da je donet. Nažalost danas nema TV prenosa, a mnogi bi bili zainteresovani da vide ovaj zakon, mnogi bi se danas upoznali sa svojom obavezom da moraju u određenom roku da prijave svoj objekat, jer ako ga on ne pročita, a garantujem vam da oko mene polovina uopšte ne pročita novine i ako on ne prijavi taj svoj objekat, on će doći u situaciju da dobije rešenje o rušenju.
Ovo što je moj kolega Dragan Jovanović rekao, ako čovek ima tu građevinsku a nema upotrebnu dozvolu, a garantujem vam da 90% izgrađenih objekata koji su platili lokaciju nema tu upotrebnu dozvolu, i ako je on ne pribavi u roku od tri meseca od dana kada je dobio obaveštenje, ako je podneo zahtev za dobijanje upotrebne dozvole, on će platiti stostruki iznos naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, koliko opštinski ili gradski organ propisuje za objekte koji su izgrađeni na zemljištu koje ima građevinsko-urbanističke uslove.
Znači, ako on to ne pribavi i ako on nema tih sredstava, doći će u situaciju da podlegne pod sankciju rušenja objekta ili prestanak korišćenja tog objekta. Šta će čovek sa porodicom, da li je mora izvesti iz objekta ako nema upotrebnu dozvolu?
Mislim da su ove sankcije rigorozne, pogotovo što mnogi neće saznati za mnoge odredbe ovog zakona. Mislim da su ovo neki praktični primeri, gospodine ministre, koji će se sigurno dešavati na terenu. Apsolutno sam za to da se nađe razumna mera kad je u pitanju rešavanje problema divlje gradnje, jer su okupirani svi gradovi i njihova rubna područja divljom gradnjom. Zaista se mora naći način, ali prihvatljiv za sve građana koji su tako uradili sve objekte, da se privede to konačnoj nameni.

Reč ima narodni poslanik Radmilo Milošević.

Poštovani poslanici, poštovani ministre, mislim da ovaj zakon ima jednu manu, jer urbanistička udruženja Srbije, arhitekti Srbije se ne slažu sa ovim zakonom i dali su na stotine amandmana. To ne bi bio problem da mi planove predviđene ovim zakonom ne moramo da radimo sa tim urbanistima i tim arhitektama.
Pitam vas na šta će da liči ta saradnja lokalne samouprave sa urbanistima koji su protiv ovog zakona? Mislim da oni tu sigurno neće imati dobru volju da najbolje urade to što od njih budemo tražili. Rokovi da se urade prostorni, generalni i detaljni planovi su vrlo kratki. Mislim da se nezadovoljstvo urbanista ovim neće rešiti.
Još jedan zakon smo prošle godine doneli, ovo ministarstvo ga je predložilo, to je Zakon o premeru i katastrima. Prošlo je godinu dana i 30% toga je trebalo da se uradi do sada, jer smo rekli da za tri godine to bude urađeno. Nemamo izveštaj koliko i dokle se stiglo. Ne verujem da je urađeno 30%. Na kraju, mišljenja sam da je bitnije od donošenja zakona njegovo poštovanje.
Moram ovde da kažem da moja opština, čiji sam predsednik, ima jedan problem sa ministarstvom. Prošle godine ministarstvo je izdalo urbanističke uslove za benzinsku pumpu u gradu Aranđelovcu, ali nije nadležno za taj dokument, za izdavanje urbanističkih uslova. Sa tim papirom, da mu je ministarstvo dalo urbanističke uslove, on je izgradio pumpu; opštinske inspekcije i moj načelnik imovinsko-pravne službe rekli su da mi nemamo nikakvu nadležnost u pogledu inspekcije, a sada smo došli da ministarstvo nije moglo dati urbanističke uslove, pumpa je napravljena i šta ćemo sada da radimo, ne znam. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragiša Đoković i to je poslednji prijavljeni govornik prema prijavama za reč u načelnoj raspravi o Predlogu zakona o planiranju i izgradnji.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, uvažavajući gospodina ministra kao profesora, mislio sam da će nam predložiti jedan zakon koji će malo duže trajati, da se ne ugleda na zakone koje smo donosili u ovoj skupštini a bili su neprimenljivi ili su tako kratko trajali. U suštini su bili neustavni i nezakoniti, u disproporciji sa svetskim propisima i svetskim normama. Nažalost, i danas imamo primer jednog takvog zakona, ali pošto je vremena malo, a mnogo toga što u ovom zakonu nije dobro, to se ne može ispraviti amandmanima, tako da ih DSS nije ni podnosila.
Pošto je malo vremena, nešto od toga ću reći. Recimo, sporne kategorije su u pitanju kod građevinskog zemljišta, članovi zakona 69, 70. i 71, pa recimo tamo kaže da opština određuje opšti interes; kako ga ona to određuje, kada ga određuje itd. De fakto donošenjem ovakvog zakona i prestankom važenja starog zakona se u suštini odlaže primena ovog zakona na dve godine, jer zakon ne može da se primeni, postojeći zakon ne važi, a nema novog određivanja, tj. razlikovanja zemljišta.
U članu 70. kaže se da je moguće vlasniku ili korisniku postojećeg objekta izuzeti zemljište od poseda; a kako je to moguće sve dok na njemu postoji objekat i koristi se, a moguće je oduzeti mu. Zatim, recimo primer da je nepotrebno napisano da se javno građevinsko zemljište ne može otuđiti; a šta ako se promeni urbanistički plan i samim tim se promeni karakter zemljišta. Znači da je ovaj deo člana nepotrebno pisan, jer može doći do promene urbanističkog plana i samim tim do promene karaktera zemljišta.
Na stranu to što karakter javnog građevinskog zemljišta predstavlja nešto što demokratskim vlastima ne sleduje, jer idemo ka privatnom, ka vraćanju, ka restituciji, ka ispravljanju nepravdi koje su mnogima učinjene, jer je zemljište denacionalizovano itd. Ali imamo primera gde i sada naši sudovi ne žele da vraćaju zemljište, iako postoji ta odrednica, jer je zauzet takav stav da se ipak denacionalizovano zemljište ne vraća.
Zatim, članovima 81. i 82. se kaže da opština može faktički od korisnika da oduzme zemljište i da ga ustupi drugom licu u zakup, ali se ne reguliše postupak i način na koji se to sprovodi. Velika je širina neprincipijelnosti, moguće su; nažalost, uvek se plašimo mogućnosti tih zloupotreba gde nije sve precizno definisano.
Zatim, ono što je sledeće i na šta sam hteo da vam skrenem pažnju, to je Agencija za prostorno planiranje. Po ko zna koji put u državi Srbiji se formira agencija, imamo više agencija nego ministarstava. Sporedne su nadležnosti rada agencija, ali ono što je posebno i što se kaže - sredstva za rad agencije mogu biti, između ostalog, donacije, prilozi, sponzorstva domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica.
Kada kažemo - donacije i sponzorstva, molim vas, ne znam ko je taj ko besplatno daje, ko će dati agenciji za prostorno planiranje nešto, a zauzvrat neće on ili neko njegov tražiti neku uslugu. Ako je neko juče gledao na televiziji B92, tamo je primer, nažalost, jedno svedočenje u Hagu, anonimnog svedoka, gde kaže da su neki od donatora bili Đovani Di Stefano, pa braća Karić itd.
Da li se i ovde mogu pojavljivati takvi donatori, da li može donator biti Opačić, da li može biti Pink i Željko Mitrović, da li može biti Čume donator, pa će onda agencija da isplanira neko asfaltiranje tamo, pa će "Difens Roud" to da asfaltira itd.
Molim vas, vrlo je loše omogućiti državnoj agenciji da prima donacije od pravnih lica, od fizičkih, domaćih i stranih lica, to nimalo nije dobro.
Zatim bih se malo zadržao na pitanju učešća struke i licence. Nažalost, nije dobro da se ne uvažava mišljenje struke; jednostavno, demokratska vlast, kako se predstavlja, mora da uvaži mišljenje struke, odnosno onih ljudi koji znaju. Recimo da mi poslanici nismo stručnjaci svi za sve, ali zato postoji po ovom pitanju i udruženje arhitekata, udruženje urbanista, pa nije valjda samo problem što je tamo neki ostatak starog režima predsednik Udruženja arhitekata, znači moramo deo našeg režima da instaliramo za predsednika arhitekata ili urbanista, da bi nam on davao podršku itd.
Mislim da to nije dobro i ta praksa nimalo nije valjala u starom režimu, jer ako je već struka, mora da radi stručno. Nije bitno da li je taj čovek bio ili nije sada u nekoj partiji itd.
Recimo, ovde imate protivustavnu odredbu o prestanku važenja Prostornog plana; zatim, imamo primer, suprotno svetu, gde je razdvojeno urbanističko i prostorno planiranje; te su primedbe od struke dolazile. Zatim imate primedbu struke da se ide u pravcu centralizacije, gde se kaže da u istim institucijama su svi koji sami sebi daju poslove, sami sebe kontrolišu itd.
U realnom životu nema licenci, one su nešto novo i to tek treba da zaživi. Sporno je što sada licence daje inženjerska komora koja u suštini, formalno-pravno može da bude tretirana kao udruženje građana i sada koja je sankcija za nekoga ko ne poštuje norme, a to može biti samo oduzimanje licenci. Pazite vi sada imate jednog, uslovno rečeno, posiromašnijeg, slabijeg izvođača, a investitor je malo jači i bogatiji, on će njega možda "stimulisati" da prekrši neke norme, neka pravila, a jedina kazna mu može biti oduzimanje licence u inženjerskoj komori i pitanje je da li će je oduzeti, ali će ga možda taj malo bogatiji investitor stimulisati, pa će se pokrenuti postupak itd.
Mislim da nije precizno i da nije dobro. Šta hoću da kažem? Trebalo je predvideti za prekršaje ne samo oduzimanje licenci, već i sankcije materijalno-finansijske prirode, uslovno rečeno, planera, onih koji imaju licencu ili izvođača, a ne samo maltene sud časti i ostale stvari, eventualno oduzimanje licenci itd, pogotovu što je to novo i tek treba da živi.
Milka, molim te, uzdrži se, znam da si ti nestrpljiva, ali to što tebi treba ovde za govornicom nema.
(Milka Marinković neprestano dobacuje sa mesta, ali se ne razume.)
Pitanje legalizacije je pogrešno koncipirano...

Narodni poslaniče, ne sumnjajući u istinitost vašeg iskaza za govornicom, molim vas da ne dobacujete narodnim poslanicima. Izvolite.

Ovde je nejasna kod pitanja legalizacije mogućnost i procedura naknadnog izdavanja odobrenja za gradnju za delimično izgrađene ili već izgrađene objekte. Procedura i postupak su nejasni, a članovima 158. i 159. se od takvog lica traži da donese jedan dokaz za koji ne zna kako i od koga može da pribavi. To je dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na građevinskom zemljištu, odnosno pravu korišćenja. Mislim da tu procedura nije dobra, nije dovoljno definisana i tu će biti mnogo zloupotreba, a imamo i primer teške sprovodljivosti Zakona o katastarskom operatu, gde za ovih, sami smo priznali, par godina nije mnogo toga urađeno. Hvala.