PETA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 17.04.2003.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PETA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

3. dan rada

17.04.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:55 do 18:00

OBRAĆANJA

...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč o amandmanu na član 72?
Reč ima narodna poslanica Goradana Pop-Lazić.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, nažalost nismo imali mogućnosti da uložimo amandmane na ovaj zakon. Verujem da bismo dali svoj doprinos da ovaj zakon bude još bolji. Slušala sam pažljivo izlaganje gospodina Simonovića. U mnogim stavovima sa njim bih mogla da se složim, možda ne u potpunosti, ali uglavnom je primetio slabe tačke ovog zakona.
Član 72. sam u svojoj načelnoj raspravi pomenula i smatram neprimerenim da se dodatno angažuju ljudi van oragana koji već radi na određenim poslovima, jer to iziskuje dodatne troškove, a mi stalno zaboravljamo da su to budžetska sredstva, da su to sredstva naših građana, da svi mi to plaćamo i da treba da idemo ka tome da stvari uprostimo.
Drugim rečima, napravili smo uštedu, sada ne treba da se prikupi 32 dokumenta, svuda se plati neka taksa kad se nešto traži. Uz zahtev se mora uplatiti u taksenim markama ili u gotovom novcu koji dinar. Imamo već zakon o administrativnim taksama verovatno sutra u raspravi, pa ćemo i o tome da govorimo, ali na posredan način mi građanima uzimamo pare, jer od gotovog pravimo veresiju. Mene zaista čudi da gospodin Ivković danas nije branio svoj Prostorni plan, koji godinama veliča.
On sigurno ima mana i moram da se prisetim jedne situacije, kada sam bila u opštini Dimitrovgrad. Predsednik opštine mi je rekao da se prema Prostornom planu do 2004. godine očekuje da broj stanovnika opadne za ne znam koji postotak, ali bilo je to nešto jako puno u odnosu na ukupan broj stanovnika, pa me je zaista začudilo da neko može da pravi prostorni plan i da ide ka tome da predviđa onaj demografski deo, koji nije ovde ni sadržan, niti se o njemu uopšte razmišlja, ali ovaj je barem razmišljao, makar i negativno, da može da se planira pad broja stanovnika, a da se u okviru tog prostornog plana ništa ne preduzme da se stvori infrastruktura da do toga ne dođe.
Znači, unapred se išlo ka tim negativnim posledicama.
Ovde niste o demokratiji uopšte ni razmišljali i mislim da zaista opštine neće biti u situaciji da urade ovaj posao onako kako vi to od njih očekujete. Taj posao ćete ponovo vi preuzeti na sebe i monopolizovati. Sve to kažem, a uz dodatno trošenje sredstava rekli ste da nije potrebno da se obezbede dodatna sredstva, ali sam ubeđena da to nije tako i da ćemo imati, ako ne u ovoj godini rebalans, s obzirom da je godinu i po dana rok da se ti poslovi urade, u toku iduće godine videćemo kada budemo donosili budžet koliko će to poreske obveznike da košta.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
 Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu. (Ne.)
Na član 77. amandman je podneo narodni poslanik Velimir Simonović.
Da li neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 78. amandman je podneo narodni poslanik Velimir Simonović.
Da li neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 79. amandman je podneo narodni poslanik Velimir Simonović.
Da li neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 80. amandman je podneo narodni poslanik Velimir Simonović.
Da li neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 83. amandman je podneo narodni poslanik Velimir Simonović.
Da li neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 84. amandman je podneo narodni poslanik Velimir Simonović.
Da li neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Ovaj amandman nisu prihvatili predstavnik Vlade i Odbor za urbanizam i građevinarstvo, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Prethodne amandmane nisu prihvatili predstavnik Vlade i Odbor za urbanizam i građevinarstvo, a Zakonodavni odbor ih je smatrao pravno mogućim.
Na član 84. amandman je podneo Odbor za urbanizam i građevinarstvo.
Predstavnik Vlade je prihvatio ovaj amandman na sednici Odbora za urbanizam i građevinarstvo, ali nemamo mišljenje Zakonodavnog odbora, pa tako ne može da postane sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč o ovom amandmanu.
Na član 86. amandman je podneo narodni poslanik Velimir Simonović.
Da li neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 87. amandman je podneo narodni poslanik Velimir Simonović.
Da li neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača prof. dr Dragoslav Šumarac želi završnu reč?
Ima reč prof. dr Dragoslav Šumarac, ministar urbanizma i građevina.

Dragoslav Šumarac

Poštovana gospođo predsedniče, samo pet minuta da odgovorim na neka od postavljenih pitanja.
Bilo je ovde pitanje - da li je trebalo jednim zakonom uređivati ovu oblast? Sigurni smo da je naš pristup ispravan. To dokazuje i zakon iz 1931. godine, kada je na jednom mestu bilo sve uređeno. Država je za posledicu imala Srbiju koja je bila u svojoj istoriji najuređenija u tom periodu. Kad se neki delovi zakona menjaju, najvažnije je da se očuva celina, a to će biti moguće ako se na jednom mestu uređuje čitava oblast.
Bilo je primedbi da je zakon na brzinu napravljen. Upravo suprotno, mi smo zakon radili skoro dve godine i nema mesta i grada koji nismo obišli. Sa nama su svuda bili i pominjani predstavnici predsedništva Udruženja urbanista Srbije, tako da smo sve primedbe nastojali da ugradimo u ovaj naš zakon.
Poslanički klubovi DOS-a, Liberala Srbije, SSJ, organizovali su prezentaciju. Mi smo nudili prezentaciju svima, i SRS, organizovali smo i sa DSS, tako da smo i tu ugradili sva predložena rešenja koja su popravljala i očuvala ovaj reformski koncept zakona.
Bila je jedna od primedbi - da li su urađena i prateća dokumenta. To je jako dobro pitanje. Ovaj zakon predviđa 18 pravilnika i svi pravilnici su urađeni. Urađen je i Predlog statuta Inženjerske komore Srbije i on će, normalno, biti usvojen na skupštini Inženjerske komore, dakle nezavisno od ministarstva.
Bilo je pitanja o denacionalizaciji - da li smo čitali onaj dopis koji ste svi vi dobili od Lige za zaštitu svojine? Oni su prvi podržali ova rešenja, koja su samo prvi korak prema onome što treba da donese zakon o denacionalizaciji. Mi nismo smeli da ulazimo u oblast denacionalizacije zato što to nije predmet našeg zakona. Mi smo samo hteli da omogućimo gradovima da se grade i razvijaju, i to baš na onom delu gde je neizgrađeno građevinsko zemljište, da stavimo u promet one parcele koje su bile nacionalizovane i da to pravo korišćenja raniji sopstvenici mogu da stave u promet.
Pored toga, ono zemljište koje je odlukama opština proglašeno za gradsko građevinsko zemljište i time postalo državno, i po starom zakonu je moglo da se vrati ranijim vlasnicima, ali bili su kratki rokovi.
Mi smo imali, kada opština to ne uradi, zahteve u ministarstvu, a Novi Sad je bio jedan od gradova, da tu odluku sprovedemo. Sada će to biti prilika. I to smo uzeli iz starog zakona.
Bilo je primedbi na član 89, na licence, koje će davati Republika, odnosno ministarstvo. To se samo odnosi na objekte od značaja za Republiku. Ako se radi jedna brana, opet će ta licenca biti zbir pojedinačnih ličnih licenci. Ni u kom slučaju Vlada, odnosno ministarstvo, neće se mešati u davanje licenci. To će biti stvar struke.
Mi imamo zaista svetski poznate stručnjake u oblasti urbanizma, arhitekture, izgradnje objekata, projektanata, i siguran sam da oni neće napraviti nikakve greške, a onda ćemo mi, ako se radi brana, dati licencu takvoj kompaniji koja ima pre svega odgovorne građevince, mašince, električare, sve one koji učestvuju u izgradnji brane.
Bilo je primedbi da se mnogo meša država kroz ovu komisiju za planove, a komisija za planove i po sadašnjem zakonu postoji. Mi smo samo stavili da tri člana predlaže ministarstvo, i to člana sa licencom. Dakle, time želimo da struka bude prisutna u tim komisijama.
Primedba je bila i da legalizacija neće biti moguća i ravnopravna za sve, da će neko biti favorizovan. Upravo je suprotno. U našem zakonu svi imaju pravo da prijave svoje objekte i onda će struka, odnosno urbanisti kroz urbanističke planove, ili tamo gde ne postoje urbanistički planovi, kroz pravila građenja odrediti šta može da se legalizuje, a šta ne može.
Bila je primedba da smo doneli Zakon o katastru nepokretnosti i da nismo dali izveštaj. Upravo taj zakon pokazuje da ova vlada sve zakone koje predloži Skupštini, a koje skupštinska većina usvoji, upravo sprovodi. Katastar nepokretnosti sa 9% pokrivenosti teritorije Republike Srbije, koliko je prethodna vlast za 10 godina uradila, sada smo podigli na 25%. Ove godine planiramo da do kraja godine to bude 30%.
Povodom amandmana je takođe bilo primedbi, da broj amandmana govori o tome da zakon nije dobar. Suprotno, prihvaćeno je 42 amandmana. Ako se uzme u obzir da su to četiri zakona, onda je to 10 amandmana po zakonu i mi ne mislimo da je to veliki broj amandmana. Oni su zaista ostali na reformskom kursu i popravili ova rešenja, a to se posebno odnosi na amandmane koje su dali liberali, zatim koje je dala gospođa Nada Kolundžija, gospođa Leila Ruždić. Nažalost, profesor Simonović da je došao ranije, kada smo mogli to zajedno da usaglasimo, sigurno je da bi njegova rešenja prihvatili.
Želeo bih na kraju da kažem da ne treba odgovarati stranci koja je imala prilike da u Zemunu pokaže kako treba da se uređuje jedan grad i opština, to se vidi. Samo želim da demantujem da je ikada izdata dozvola od grada za palatu u Šilerovoj. Palata u Šilerovoj je bila bespravni objekat, bez ikakve dozvole, a tačno je da je sadašnja vlast u Zemunu, zajedno sa gradom i sa nama donela tu odluku, sadašnja opštinska vlast je potpisala odluku o rušenju tog objekta.
Takođe je zaprepašćujuće i nisam očekivao da će DSS biti protiv ovog zakona, koji zaista treba da bude stručan. Izvinjavam se ako je moje istupanje ovde imalo političke konotacije, ali činjenica je da oni očigledno biraju uvek za savetnike neke koji su iz onih prošlih vremena. To se i sada desilo, kao što je rekao gospodin Krešić, birali su savetnike iz Predsedništva Udruženja urbanista Srbije, koji su bili predstavnici i u onom prošlom režimu. Videli smo da su takve svoje savetnike birali i za bezbednost.
Još samo dve rečenice. Mislim da će se ciljevi koje smo postavili, a to je da se dođe lakše do potrebnih papira za gradnju, da se što više privuku strani investitori, da se poveća broj gradilišta u našoj Republici, ostvariti ovim zakonom. Najbolji dokaz za to je istupanje predstavnika koji su podržali ovaj zakon, pre svega predstavnika vlasti. To su gospodin Nenad Bogdanović, gospodin Milentijević, gospodin Marković. Siguran sam, kad predstavnici vlasti podržavaju ova rešenja, da će ovaj zakon biti primenjiv.
(Gordana Pop-Lazić, sa mesta: Replika.)
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Nemate pravo, nije spomenuta Radikalna stranka. Žao mi je što ste se prepoznali, apsolutno niste spomenuti. Ne dam vam repliku. Završili smo.
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O REPUBLIČKIM ADMINISTRATIVNIM TAKSAMA (zajednički načelni pretres sa 4, 5. i 6. tačkom dnevnog reda)
Saglasno odluci Narodne skupštine da se spoji rasprava o predlozima zakona za koje je to predložio narodni poslanik Siniša Mitrović, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da ukupno vreme za raspravu iznosi pet časova i molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da predaju listu sa prijavljenim poslanicima koji žele da govore o ovoj tački dnevnog reda.
Otvaram zajednički načelni pretres o:
- Predlogu zakona o republičkim administrativnim taksama;
- Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća;
- Predlogu zakona o izmenama Zakona o akcizama;
- Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na finansijske transakcije.
Znači, otvorili smo zajednički načelni pretres o trećoj tački dnevnog reda.
Sednica Zakonodavnog odbora Narodne skupštine održaće se u petak u 9,30 časova.
Na osnovu člana 81. određujem i sutrašnji dan kao radni dan.
Vidimo se sutra posle 10,00 časova.