Poštovana gospođo predsedniče, samo pet minuta da odgovorim na neka od postavljenih pitanja.
Bilo je ovde pitanje - da li je trebalo jednim zakonom uređivati ovu oblast? Sigurni smo da je naš pristup ispravan. To dokazuje i zakon iz 1931. godine, kada je na jednom mestu bilo sve uređeno. Država je za posledicu imala Srbiju koja je bila u svojoj istoriji najuređenija u tom periodu. Kad se neki delovi zakona menjaju, najvažnije je da se očuva celina, a to će biti moguće ako se na jednom mestu uređuje čitava oblast.
Bilo je primedbi da je zakon na brzinu napravljen. Upravo suprotno, mi smo zakon radili skoro dve godine i nema mesta i grada koji nismo obišli. Sa nama su svuda bili i pominjani predstavnici predsedništva Udruženja urbanista Srbije, tako da smo sve primedbe nastojali da ugradimo u ovaj naš zakon.
Poslanički klubovi DOS-a, Liberala Srbije, SSJ, organizovali su prezentaciju. Mi smo nudili prezentaciju svima, i SRS, organizovali smo i sa DSS, tako da smo i tu ugradili sva predložena rešenja koja su popravljala i očuvala ovaj reformski koncept zakona.
Bila je jedna od primedbi - da li su urađena i prateća dokumenta. To je jako dobro pitanje. Ovaj zakon predviđa 18 pravilnika i svi pravilnici su urađeni. Urađen je i Predlog statuta Inženjerske komore Srbije i on će, normalno, biti usvojen na skupštini Inženjerske komore, dakle nezavisno od ministarstva.
Bilo je pitanja o denacionalizaciji - da li smo čitali onaj dopis koji ste svi vi dobili od Lige za zaštitu svojine? Oni su prvi podržali ova rešenja, koja su samo prvi korak prema onome što treba da donese zakon o denacionalizaciji. Mi nismo smeli da ulazimo u oblast denacionalizacije zato što to nije predmet našeg zakona. Mi smo samo hteli da omogućimo gradovima da se grade i razvijaju, i to baš na onom delu gde je neizgrađeno građevinsko zemljište, da stavimo u promet one parcele koje su bile nacionalizovane i da to pravo korišćenja raniji sopstvenici mogu da stave u promet.
Pored toga, ono zemljište koje je odlukama opština proglašeno za gradsko građevinsko zemljište i time postalo državno, i po starom zakonu je moglo da se vrati ranijim vlasnicima, ali bili su kratki rokovi.
Mi smo imali, kada opština to ne uradi, zahteve u ministarstvu, a Novi Sad je bio jedan od gradova, da tu odluku sprovedemo. Sada će to biti prilika. I to smo uzeli iz starog zakona.
Bilo je primedbi na član 89, na licence, koje će davati Republika, odnosno ministarstvo. To se samo odnosi na objekte od značaja za Republiku. Ako se radi jedna brana, opet će ta licenca biti zbir pojedinačnih ličnih licenci. Ni u kom slučaju Vlada, odnosno ministarstvo, neće se mešati u davanje licenci. To će biti stvar struke.
Mi imamo zaista svetski poznate stručnjake u oblasti urbanizma, arhitekture, izgradnje objekata, projektanata, i siguran sam da oni neće napraviti nikakve greške, a onda ćemo mi, ako se radi brana, dati licencu takvoj kompaniji koja ima pre svega odgovorne građevince, mašince, električare, sve one koji učestvuju u izgradnji brane.
Bilo je primedbi da se mnogo meša država kroz ovu komisiju za planove, a komisija za planove i po sadašnjem zakonu postoji. Mi smo samo stavili da tri člana predlaže ministarstvo, i to člana sa licencom. Dakle, time želimo da struka bude prisutna u tim komisijama.
Primedba je bila i da legalizacija neće biti moguća i ravnopravna za sve, da će neko biti favorizovan. Upravo je suprotno. U našem zakonu svi imaju pravo da prijave svoje objekte i onda će struka, odnosno urbanisti kroz urbanističke planove, ili tamo gde ne postoje urbanistički planovi, kroz pravila građenja odrediti šta može da se legalizuje, a šta ne može.
Bila je primedba da smo doneli Zakon o katastru nepokretnosti i da nismo dali izveštaj. Upravo taj zakon pokazuje da ova vlada sve zakone koje predloži Skupštini, a koje skupštinska većina usvoji, upravo sprovodi. Katastar nepokretnosti sa 9% pokrivenosti teritorije Republike Srbije, koliko je prethodna vlast za 10 godina uradila, sada smo podigli na 25%. Ove godine planiramo da do kraja godine to bude 30%.
Povodom amandmana je takođe bilo primedbi, da broj amandmana govori o tome da zakon nije dobar. Suprotno, prihvaćeno je 42 amandmana. Ako se uzme u obzir da su to četiri zakona, onda je to 10 amandmana po zakonu i mi ne mislimo da je to veliki broj amandmana. Oni su zaista ostali na reformskom kursu i popravili ova rešenja, a to se posebno odnosi na amandmane koje su dali liberali, zatim koje je dala gospođa Nada Kolundžija, gospođa Leila Ruždić. Nažalost, profesor Simonović da je došao ranije, kada smo mogli to zajedno da usaglasimo, sigurno je da bi njegova rešenja prihvatili.
Želeo bih na kraju da kažem da ne treba odgovarati stranci koja je imala prilike da u Zemunu pokaže kako treba da se uređuje jedan grad i opština, to se vidi. Samo želim da demantujem da je ikada izdata dozvola od grada za palatu u Šilerovoj. Palata u Šilerovoj je bila bespravni objekat, bez ikakve dozvole, a tačno je da je sadašnja vlast u Zemunu, zajedno sa gradom i sa nama donela tu odluku, sadašnja opštinska vlast je potpisala odluku o rušenju tog objekta.
Takođe je zaprepašćujuće i nisam očekivao da će DSS biti protiv ovog zakona, koji zaista treba da bude stručan. Izvinjavam se ako je moje istupanje ovde imalo političke konotacije, ali činjenica je da oni očigledno biraju uvek za savetnike neke koji su iz onih prošlih vremena. To se i sada desilo, kao što je rekao gospodin Krešić, birali su savetnike iz Predsedništva Udruženja urbanista Srbije, koji su bili predstavnici i u onom prošlom režimu. Videli smo da su takve svoje savetnike birali i za bezbednost.
Još samo dve rečenice. Mislim da će se ciljevi koje smo postavili, a to je da se dođe lakše do potrebnih papira za gradnju, da se što više privuku strani investitori, da se poveća broj gradilišta u našoj Republici, ostvariti ovim zakonom. Najbolji dokaz za to je istupanje predstavnika koji su podržali ovaj zakon, pre svega predstavnika vlasti. To su gospodin Nenad Bogdanović, gospodin Milentijević, gospodin Marković. Siguran sam, kad predstavnici vlasti podržavaju ova rešenja, da će ovaj zakon biti primenjiv.
(Gordana Pop-Lazić, sa mesta: Replika.)