Za reč se javila narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SRS nisu bili u stanju da podnesu amandmane na ovaj zakon, jer je postalo uobičajeno da predsednik Narodne skupštine zakazuje sve sednice po hitnom postupku.
Na kraju dana za glasanje, prošlog petka, zakazala je sednicu tako što je rekla, vidimo se u utorak, a u poslaničke klubove u 10,00 sati stigao je saziv i do 12,00 sati, kada nam je rok istekao, zaista nismo bili u mogućnosti da podnesemo amandmane. Znači, 20 minuta koliko imam na raspolaganju i 27 minuta koliko imaju poslanici iz poslaničkog kluba nije dovoljno da bi se o ovom zakonu raspravljalo.
Zaista mi je žao što se o ovako stručnom zakonu, koji nije politički, žuri i što se poslanicima oduzima to pravo da se amandmanski izjašnjavaju o ovom zakonu i da pokušaju da ga promene. Ali, šta je tu je. Pokušaćemo u najkraćim crtama da objasnimo od čega strepimo, šta će biti efekti ovog zakona i šta je to što mu zameramo. I naravno, da li ima i nekih pozitivnih strana.
U svom ekspozeu ministar je rekao, a i u članu 173. zakona vidimo da danom donošenja ovog zakona prestaju da važe neki zakoni, kao što su Zakon o izgradnji objekata, Zakon o planiranju i uređenju prostora i naselja, Zakon o građevinskom zemljištu i Zakon o posebnim uslovima za izdavanje građevinske, odnosno upotrebne dozvole za određene objekte.
Pitanje je koliko je pozitivno to što ovakav zakon obuhvata materiju ova četiri zakona. Ta preglomaznost nije uvek pozitivna strana. Mnogo češće je negativnost.
Nije nam jasno zašto u članu 173. piše da donošenjem ovog zakona prestaje da važi i odredba člana 11. stav 2. Zakona o ministarstvima, "Službeni glasnik Republike Srbije", broj 27/2002, obzirom na to da je ovaj zakon prestao da važi donošenjem novog Zakona o ministarstvima, koji smo nedavno izglasali. Očigledno se ovde radi o nemaru, a da to nije primećeno prilikom podnošenja ovog predloga.
Ako bismo hteli da komentarišemo trenutnu situaciju u ovoj oblasti, svi znamo da je bespravna gradnja divljala poslednjih godina, naročito od 1996. naovamo. Napadana su određena područja. Znam za grad Beograd, recimo Voždovac i Čukarica su bile akutne tačke. U vreme koalicije "Zajedno" na gradskom nivou mogao je da gradi ko šta hoće, nicale su petospratnice na građevinskim parcelama na kojima je mogla da se gradi samo porodična kuća, pet plus jedan, a sve zahvaljujući tome što se stvorila posebna urbanistička mafija, koja je ogromne pare uzela i stavila sebi u džep, na račun uništavanja gradskog jezgra, a što je sada nemoguće ispraviti.
Za sprovođenje ovog zakona biće potrebno bar još desetak uredbi da se donese od strane Vlade, jer su mnoga pitanja nedorečena, započeta. Ne mogu da se složim sa ocenom gospodina Pajtića da je zakon idealan, niti hvalom gospodina ministra. Da je tako, ne bi vladajuća poslanička grupa podnela ovoliki broj amandmana. Znamo, kad god poslanici vladajuće DOS-Refoma Srbije podnose amandmane, da su to amandmani Vlade, pisao ih je ministar i neko iz Ministarstva. Znači, u zadnjem momentu ste shvatili da ima mnogo propusta u ovom zakonu i stoga pedesetak amandmana od strane DOS - Reforma Srbije.
Postavlja se pitanje zašto je došlo do izgradnje tolikog broja bespravnih objekata, kada znamo da svako može da prijavi bespravnu gradnju, pa bi u ovim kaznenim odredbama trebalo da stoji da godinu dana zatvora dobije svako ko je išao u Šilerovu, znao je da je bespravan objekat, a nije ga prijavio. To bi bilo sasvim korektno.
Kada ste obrazlagali zakon, rekli ste da je samo 3% objekata legalizovano. U tih 3% ušao je i Pink. Čim se Željko Mitrović obratio, u jednom danu uspeo je da legalizuje svoj objekat.
Hiljade zahteva, znam, stoje u Gradskoj skupštini. Zašto se nije radilo po tim zahtevima, kad su građani platili sve što je trebalo da plate, uredno podneli zahteve, platili naknadu za građevinsko zemljište, to nisu male pare, a onda ste jednim dekretom zaustavili legalizaciju, očigledno očekujući da ćete ovaj zakon doneti. Šta su vam bili motivi, nisam mogla da protumačim.
Takođe ste tvrdili u svom ekspozeu da su sadašnja rešenja bila podložna korupciji. To jeste tako, ali nisam sigurna da i ova rešenja, koja imamo sada u ovom zakonu, neće biti podložna korupciji. Ako se ima u vidu sve ono što je Ljuba Anđelković, kao član Izvršnog odbora, čini mi se potpredsednik Izvršnog odbora, radio u sprezi sa urbanističkom mafijom, pa i sam sebi napravio vilu, a zemljište mu dodelila supruga, koja je bila funkcioner Skupštine opštine Čukarica.
Verovatno se saćete prijave za bespravnu gradnju koju je podneo pokojni Tapi i krivične prijave koju je podneo i protiv Ljiljane i Ljubomira Anđelkovića, objašnjavajući kako je do te urbanističke mafije došlo. Samo u dve rečenice ću vam reći šta je to. Ovo je jedan primer, ali tako se radilo. To svi mi imamo u komšiliku i možemo to plastično da objasnimo.
Gospodin Tapi piše pismo Skupštini opštine Čukarica i inspekciji, koja nije reagovala na vreme. U momentu kada objekat niče, treba da se zaustavlja gradnja ili da se ruši u temeljima. Tako je barem bivalo ranije. Sada se čeka da objekat nikne. Svi su očekivali tu legalizaciju i nicalo je svakojakih objekata.
Gospodin Tapi kaže: a sada je ostalo još samo da vam ispričam priču, koju je meni ispričao vlasnik livade na kojoj je iznikao soliter. Radi se o Golfu. Moj kolega slikar Aleksandar Đurić.
Priča ide ovako; u leto 2000. godine kod njega dolaze dvoje ljudi iz Glavnog odbora JUL-a i ponude mu 250 metara kvadratnih stambenog prostora, da im on dozvoli da na njegovoj livadi sagrade kuću. Đurić mi se lično žalio da su ga prevarili i da će dobiti samo 100 metara kvadratnih, jer ih je jedan budža, čija je žena glavna za građevinsku dozvolu ucenio i da umesto dogovorenih 540 metara kvadratnih za uslugu, sada taj budža traži 970 metara kvadratnih, plus dve garaže, tako da su morali da dozidaju još jedan sprat, da bi izvukli štetu.
Sada se vi iz građevinske inspekcije slabo krećete po finom kraju, jer rušite samo sirotinju. Reći ću vam po koliko su prodati stanovi u tom soliteru - 2.600 nemačkih maraka po metru kvadratnom, a potkrovlje po 2.300. Znači, vi ste vašim nedelovanjem omogućili da Anđelković zaradi 2 miliona i 500 hiljada maraka. To je bila uobičajena situacija u Beogradu.
Ako će ovaj zakon doprineti da toga više ne bude, onda je to dobro. Videćemo kako će to u praksi izgledati.
Takođe se pokazalo da je prostorni plan spisak lepih želja, da je nepovezan sa prostornim planom okolnih zemalja, a u isto vreme sada spuštate na nivo lokalne samouprave izradu nečega što je takođe prostorni plan. Ne zove se ovako, nego se zove onako, nije šija nego vrat. To neki ljudi moraju da rade i u to moraju da se ulože ogromna sredstva. Rok koji ste ostavili od 18 meseci je veoma mali, što znači da će većina opština biti u nemogućnosti da to uradi.

Da li želite da koristite narednih deset minuta?

Da.
Pošto one to ne mogu da urade, naravno za njih će to uraditi agencija. Tako barem piše u zakonu. To košta. To su budžetska sredstva, što znači da ćemo mi ponovo u Srbiji raditi jedan novi prostorni plan, a da će nas to mnogo koštati, a da je budžet prazan to znamo čak i mi narodni poslanici, jer na blagajni nema para za većinu poslanika, danas ni dnevnice da podignu. Plate su počele da kasne. Pukli smo kao bugarska skupština.
Agencija koja će prerasti iz Zavoda za prostorno planiranje... gospodin Arsić mi je objasnio da ne možemo da bankrotiramo, pošto je on stručnjak za finansije kod nas u poslaničkom kulbu. Pitala sam da li smo mi to pred bankrotstvom, kaže - ne, država ne može da se bankrotira....

Molim vas da se vratite na temu. Žalili ste se da nemate dovoljno vremena da pričate o zakonu, a sada pričate van teme.

Država, ako bi došla u takvu situaciju, morala bi za svoje dugove dati deo teritorije, ali vidim da smo  spremni i na to.
Dakle, Agencija koja će prerasti iz Zavoda za prostorno planiranje, a strategiju će usvajati Skupština, to je novi prostorni plan i tu nema nikakvih novina, sem što trošimo džabe pare. Novina je takođe da opština donosi svoj prostorni plan i to ide u pravcu decentralizacije. Vi očigledno znate kakav će biti sledeći ustav koji se priprema i da će to biti u nadležnosti jedinica lokalne samouprave. Za sada nije i zbog toga su odredbe ovog zakona, koje se toga tiču, u suprotnosti sa postojećim Zakonom o lokalnoj samoupravi, jer lokalna samouprava može da donese samo regulacioni plan.
Krivična dela koja su predviđena, kao i kazne, do sada vi kažete da je to imalo nekog efekta, a ne znam da je bilo ko otišao u zatvor zbog bespravne gradnje. Licenca koju ste predvideli, a kažete po ugledu na austrijsku komoru, mislim da će tek tu biti stvoren prostor za korupciju. Sigurna sam da će ova firma "Eurovik", koja radi građevinske podloge, a vi ste vlasnik sredstava te firme, dobiti licencu, a kako će ostali dobijati, to ćemo videti. Hoće li biti na to prigovora ili ne i možda zbog toga Udruženje urbanista protestuje, mada mislim da imate neku traumu iz mladosti što se Miloševića tiče, a vezano za Goricu Gajević, kada govorite o predsedniku ovog udruženja, ali to je vaša stvar.
Počela bih od člana 1. koji reguliše predmet ovog zakona i predviđa osnivanje te agencije za prostorno planiranje, a iz člana 4. možemo da zaključimo da je to samostalna organizacija koja vrši javna ovlašćenja, a koja za svoj rad odgovara Vladi. Ostaje međutim nejasno da li se radi o stručnoj organizaciji, da obavlja samo stručne poslove za potrebe prostornog planiranja, ili obavlja upravne poslove, gde je na nju osnivač preneo deo ovlašćenja, ili možda u svom delokrugu ima samo prostorno i urbanističko planiranje, i kako ona za obavljanje pojedinih stručnih poslova može dodatno angažovati treća lica.
Postaviću vam bezbroj pitanja, a volela bih da mi odgovorite. Vidim da je to uhodan recept kojim je Vlada krenula, usavršila ga gotovo u potpunosti i u svakoj oblasti, pa više niko živ ne zna koliko agencija imamo u zemlji.
U članu 2. nam predlagač objašnjava pojedine pojmove, propušta da nam kaže šta je u smislu ovog zakona planiranje i uređenje prostora, šta je osnovni predmet ovog zakona, kao i šta je to urbanistička dokumentacija. Ostaje nam da nagađamo da li je urbanistička dokumentacija istovremeno opšti pravni akt koji proizvodi pravno dejstvo erga omnes, pojedinačni akt koji deluje inter partes ili su pak analize i studije koje nemaju pravna dejstva, niti imaju karakter pravnih akata.
Članom 2. tačka 1) objašnjen je pojam javne površine i obuhvata pojam objekta od opšteg intersa, a precizno je određen Zakonom o eksproprijaciji, i objekta namenjenog za javno korišćenje, objašnjenog u tački 2), ali je nejasan odnos između tih objekata. Nejasno je iz Predloga zakona, jer nije objašnjen pojam - postojeće stanje, a morao bi biti, jer je to realnost, obzirom da nismo na ledini i da ne počinje sve od ovog zakona, neko stanje je zatečeno. Postavlja se pitanje kako se zove stanje u prostoru na kome su izgrađeni objekti ili izvršeni neki radovi u slučaju da za taj prostor plan nije donet ili kako bi se odredilo stanje u prostoru na kome su izgrađeni objekti bez građevinske dozvole, što bi bilo utvrđeno kao nesporno. Da li je to postojeće stanje ili nije.
Tačkom 12) istog člana objašnjava se pojam lokacije, pa se postavlja pitanje kakav je odnos ovog pojma i građevinske parcele i ako postoji neka uzajamna veza trebalo je da se objasni, jer pojam građevinske parcele nije objašnjen. Nisam uspela da pronađem objašnjenje pojma građevinskog zemljišta, bar ne na onaj način koji je nama pravnicima poznat da bi mogli ovo što je napisano da protumačimo u bilo kom smislu, jezičkom, logičkom, sociološkom, ciljnom ili bilo kakvom drugom.
U tački 30) se pojam investitora vezuje za lice za čije se potrebe gradi objekat, iako pojam investicija, koji je istina latinskog porekla, u našem jeziku znači ulaganje. Znači, nije dobro upotrebljen. Pojam urbanistički plan i regulacioni plan nije uopšte objašnjen.
Član 34. uređuje izbor, sastav, način i delokrug rada planske komisije koja obavlja stručne poslove u postupku izrade prostornog plana opštine, pa se postavlja pitanje koje to stručne poslove obavlja drugo pravno ili fizičko lice, a kažete da može domaće, može i strano. Dakle, imamo plansku komisiju, ona je stručni organ, pa još ona angažuje dodatne stručnjake. Vi kao da hoćete da zaposlite sve članove svojih stranaka. To je nemoguće. Morali biste jako dugo da budete na vlasti da biste uspeli.
Kod člana 28. postavlja se pitanje kojim aktom ministar uređuje ispunjenost uslova za odgovornog prostornog planera. Da li je to upravni akt; ako jeste onda bi moralo da može da se pobija žalbom u upravnom postupku. Kakve su pravne prirode preporuke najmanje dva odgovorna planera ili Inženjerske komore, što su propisane kao potrebne. Preporuka po meni nikako ne može da bude uslov već samo jedan od motiva. Znate, kada uzimate bebi-siterku ne pitate drugu bebi-siterku kakva je ova, nego onoga za koga je ona radila. To je nešto najnormalnije.
Što se tiče implementacije, uočava se vidna nedorečenost predloženog rešenja iz koga proističe nejasnoća za svakoga, pa čini mi se i za predlagača. Ako je to ugovor onda to podrazumeva naravno saglasnost volja, pa i predviđene posledice za neispunjenje tog ugovora, pa mi je potpuno nejasno koji je razlog uvođenja ovog instituta, sem možda pomodarstva.
Što se tiče zemljišta, zaista ne mogu da se osvrnem na to, moje kolege će o tome govotiti. Samo ću da napomenem da se uvodi neustavna kategorija - ostalo građevinsko zemljište; da se eksproprijaca vrši suprotno odredbama Zakona o eksproprijaciji; da postoji neusklađenost zakona sa Zakonom o sredstvima u svojini Republike; da se krši Zakon o nacionalizaciji građevinskog zemljišta i najamnih zgrada, koji istina prestaje da važi. Posledice će čini mi se biti takve da će ovaj zakon biti teško sprovodiv, da će dovesti do haosa uz bespotrebno trošenje ogromnih sredstava i zbog ovih razloga poslanici Srpske radikalne stranke neće podržati ovaj predlog zakona.

Pravo na repliku narodni poslanik Bojan Pajtić.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena koleginica Pop-Lazić je rekla da sam izjavio da je zakon idealan. Mislim da se ne može unapred reći za bilo koji zakon da je idealan dok se ne vidi kako će se on primenjivati u praksi. Istakao sam koje su izuzetne prednosti ovog zakona i iza onoga što sam rekao stojim.
Ima dosta nedoumica i bilo je primedbi oko toga kada su podneti amandmani i mislim da je veoma važno da to razjasnimo. Ovaj zakon se nalazi u proceduri pred ovim parlamentom od 17. februara. Znači, praktično danas ističe dva meseca. Poslovnička obaveza predsednika Skupštine je da stavi na dnevni red taj predlog zakona ili da ga Vlada povuče, pa ponovo vrati. Dakle, svako od poslanika je mogao na osnovu Poslovnika da zna da je potrebno u roku od ta dva meseca podneti amandmane, da bi ti amandmani bili razmatrani na sednici Skupštine.
Činjenica da je podneto 80 amandmana govori u prilog tome da su poslanici bili upoznati sa tim, a što se tiče podnošenja amandmana od strane DOS - Reforma, ne mislim da je potrebno da nam ministarstvo govori o tome kakve ćemo amandmane podneti i ne mislim da ovi amandmani, s obzirom na to da su uglavnom bili usmereni na decentralizaciju određenih procesa, bilo šta bitno menjaju u zakonu koji je inače izuzetno dobar. Hvala.

 Za reč se javio narodni poslanik Miloš Lukić.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime SSJ, i pored ovog objašnjenja koje smo čuli, moram na početku da izrazim negodovanje zbog nemogućnosti da učestvujemo u kreiranju ovog zakona putem svojih amandmana, s obzirom na činjenicu da smo imali svega dva sata da predamo amandmane. Smatrali smo da je to vrlo neozbiljno, raditi od 22,00 do 24,00, i to nismo učinili. Međutim, nadamo se da će ministar i ministarstvo imati razumevanja za primedbe koje budemo izneli u toku današnjeg dana.
Ovim zakonom uređuje se planiranje i uređenje prostora, uređivanje i korišćenje gradskog građevinskog zemljišta, izgradnja objekata, osnivanje agencije i vršenje nadzora. Kad je reč o prostornom planiranju, smatramo da je to vrlo važna oblast koja bi trebalo pre svega da bude depolitizovana. Naime, svedoci smo, pre svega u lokalu, da se sa svakom promenom vlasti menjaju ideje, raspisuju se raznorazni konkursi.
Koliko me služi pamćenje, u nekoliko prethodnih mandata, bez obzira koja je opcija bila na vlasti, silne pare smo davali za raznorazne konkurse. Ljudi su dobijali nagrade, ali to nikada nije realizovano.
Intencija i naša želja je da prostorno planiranje prevaziđe trenutne lokalne političke okvire. Naravno, to je cilj i na nivou Republike i na regionalnom nivou. Osnivanje agencije takođe nosi jednu opasnost i mi smo više puta ukazivali na opasnost od prevelikog uvođenja agencija; međutim, ova republička agencija za prostorno planiranje trebalo bi da zameni dosadašnji Zavod za prostorno planiranje i urbanizam, pa tu postoji određeni kontinuitet.
Pa ipak, i dalje postoji opasnost od otuđenja, odnosno od stvaranja jednog centra otuđene moći, gde bi se koncentrisala određena snaga u toj oblasti, gde bi ljudi morali da dođu i da na snishodljiv način traže određene saglasnosti. Smatramo da tu treba biti vrlo oprezan, posebno zbog toga što bi ministarstvo moralo da preuzme odgovornost za funkcionisanje cele ove oblasti. To je na neki način ublaženo članom 15, gde se kaže da ministarstvo vrši nadzor i da je agencija dužna da podnosi izveštaj dva puta godišnje.
Što se tiče planske dokumentacije i hijerarhije planskih akata, to je predviđeno članom 16. Naročito bih se osvrnuo na tačke 4) regionalni prostorni plan i 5) prostorni plan opštine. Kad je reč o regionalnom prostornom planu, predviđeno je da on važi za pokrajinu, za grad Beograd i za ostale delove Srbije koji mogu da se uklope u određenu nomenklaturu.
Mislim da je ovde ostatak Srbije na neki način zapostavljen, jer da bi se organizovao na taj način, za područje gde živi od 100 hiljada do milion građana, to je ipak jedna politička i teritorijalna autonomija. Verovatno da ovaj zakon na određeni način ide ispred drugih propisa, pošto kod nas regionalizacija još nije praktično zaživela. Rekao bih da u ovom delu zakon ide i ispred ustava koji očekujemo.
Što se tiče urbanističkog planiranja, takođe bih podsetio da tu lokalna politika ima posebno mnogo uticaja i da mi iz SSJ želimo da se uticaj politike maksimalno eliminiše.
Kad je reč o Komisiji za planove (misli se na urbanističke planove opštine), predviđeno je da članovi te komisije mogu da budu (ta primedba stoji) svega dva mandata u takvoj komisiji. Čak je tu zakon potpuno precizan i kaže u članu 34. da mandat predsednika i članova Komisije traje četiri godine, s tim što isto lice ne može biti imenovano više od dva puta.
Ova odredba zakona je suviše restriktivna. Smatramo da stručnjaci iz ove oblasti treba da imaju mogućnost da u čitavom svom radnom veku učestvuju u ovakvim aktivnostima, a s obzirom da je to jedna konsultativna uloga, čak i kao penzioneri. Prema tome, na neki način im je ograničena mogućnost rada.
Postavlja se pitanje - kako će jedan stručnjak moći da radi u komisijama u dve ili više opština, što je takođe izvesno da će se događati, s obzirom na činjenicu da imamo opštine koje nemaju stručni kadar da pokrije ovu oblast.
Prema tome, stav 3. člana 34. donosi dosta ograničenja za koja mislimo da su preterana i očekujemo da će ministarstvo kroz svoje podzakonske akte, kroz tumačenja, ovo razrešiti na način prihvatljiv za većinu stručnjaka i građana.
Što se tiče javnog uvida, odredba da se objavljuje poziv za javni uvid u jednom dnevnom i jednom lokalnom listu takođe može da se stavi pod znak pitanja, s obzirom na činjenicu da je pitanje - šta je to jedan dnevni list. Možda ipak uz sve ovo treba dodati "Službeni glasnik", koji svi oni koji su ozbiljni i koji žele da se bave jednom oblašću treba da prate, a pitanje ko čita koji dnevni list je relativna stvar.
Ovo pričam u onom negativnom slučaju, kada bi neko želeo da nešto izigra, pa bi to objavio u nekom dnevnom listu za koji je izvesno da se vrlo malo čita, naročito na području na koje se odnosi planski akt.
Kad je reč o preparcelaciji i parcelaciji tu se javlja takođe jedna dilema; mi u SSJ smo zaključili, na osnovu sagledavanja u mnogim sredinama, da u zadnje vreme vrlo često imamo prilike da gledamo kako se ljudi snalaze i na vrlo malim parcelama, u samim centrima gradova, prave određene objekte, baš upravo zbog nemogućnosti da grupišu parcele, da se naprave objekti koji će biti ponos za taj grad i po kojima će taj grad biti prepoznatljiv.
Sada imamo vrlo šaroliku gradnju. Naravno, odgovor na ovo je da je sada sve prepušteno tržištu i da će tržište to urediti, ali još uvek u našim uslovima i u ovoj državi teško možemo da se oslonimo na tržište.
Kad je reč o građevinskom zemljištu, kao i podeli na javno i ostalo građevinsko zemljište, mi smo svesni da je to kategorija koja bi trebalo tek novim ustavom da bude na pravi način regulisana, ali smo takođe svedoci da je ova skupština u više navrata, čak i donošenjem važnih zakonskih akata, kršila sadašnji Ustav. Vrlo često se o tom ustavu govori sa velikim nipodaštavanjem, a s druge strane, kada nam zatreba, mi ga koristimo da napadamo jedno rešenje. SSJ je izuzetno zadovoljna ovim rešenjem da se gradsko građevinsko zemljište vrati u promet.
To je naša intencija od dolaska u ovu skupštinu i stalno smo na tome insistirali. Ovo je jedno prelazno rešenje. Kako će se pokazati u praksi, pitanje je. Međutim, ukoliko se bude čekalo da se donese novi ustav, pa da se ovo rešenje primenjuje, cilj nije postignut, jer se za ceo taj vremenski period odlažu određeni investicioni zahvati, promet zemljišta, gradnja, dolazak investitora, domaćih ili stranih.
Kada je reč o ostalom građevinskom zemljištu, tu se takođe javlja nekoliko dilema. Jedna je šta je sa zemljištem koje je dodeljeno ranije, recimo pre desetak godina; izvršen je administrativni prenos i sada je poništena ta odluka o dodeli, a naknada je izvršena. Takve slučajeve imamo u praksi i oni mogu znatno uticati negativno na dalje poverenje u ovu oblast i u ovu državu.
Ako imamo investitora koji je isplatio naknadu, sve je to završio, a sada iz određenih formalnih razloga, pozivajući se na neke propise koji su očigledno anahroni, mi poništavamo takvo rešenje i čoveka dovodimo na polaznu poziciju. On će reći da, posle desetogodišnjih sankcija i određenih problema formalne prirode, sada nailazi ponovo na jednu barijeru. Pitanje je da li će takav investitor ostati u toj ulozi na jednom području. S druge strane, postavlja se pitanje šta sa novcem koji je taj čovek dao i ko će njemu to vratiti.
(Predsednik: Da li koristite i narednih deset minuta?)
Da. Takođe se postavlja pitanje, a to bi trebalo regulisati podzakonskim aktima, da li je sada moguće izvršiti promet ostalog građevinskog zemljišta u cilju realizacije plana, da ne bude ovo jedna hipotetička kategorija na čiju ćemo primenu čekati godinama. Insistiramo na tome da se ovo primenjuje odmah nakon usvajanja zakona.
Da li će se i dalje tražiti saglasnost Ministarstva finansija za promet ostalog građevinskog zemljišta i da li će ono i dalje imati tretman državnog, pa datog na korišćenje; to su dileme koje nisu vezane isključivo za ovo ministarstvo i isključivo za ovaj zakon, ali se nameću u daljoj realizaciji i primeni ovog zakona. Ukoliko ostala ministarstva i ostale oblasti života budu smetnja realizaciji ideja iz ovog zakona, onda je sigurno njegovo donošenje na neki način promašaj. Vi ćete spasiti svoju dušu, donećemo zakon koji je primenjiv, ali ako naiđemo na prepreke kod ostalih ministarstava, to će biti problem.
Pitanje kako će se pravo korišćenja prevoditi u režim svojine, osim u onim slučajevima kada se vrši povraćaj, takođe bi trebalo međuresorski razrešiti i što pre dati odgovor građanima i potencijalnim investitorima.
Što se tiče izgradnje objekata, tu je predviđena jednostavnija i brža procedura, da se dobija odobrenje za gradnju, odnosno nema tu formu. Izvršena je određena podela (to je u članu 88. do 102) ko je nadležan za koju vrstu dozvola. Ovde je to prilično precizno određeno.
Imamo odredbu gde ministarstvo zadržava vrlo mali broj objekata za čiju gradnju izdaje odobrenja. Posebno bih napomenuo da se tu radi o dozvolama koje se daju za nacionalne parkove. Međutim, ovde bih pomenuo jedan drastičan primer. Mi imamo park prirode koji nije nacionalni park i zove se Golija. U ovom parku prirode divlja bespravna gradnja. Ministra bih posebno molio da ovo zabeleži, pa da čujemo njegovo mišljenje o ovom problemu.
Znači, da li ćemo štiti samo nacionalne parkove ili treba štititi ovu prirodu koja je takođe jedno veliko bogatstvo? Naveo sam primer Golije, gde imamo više od 1.000 bespravno podignutih objekata. Podižu ih novopečeni biznismeni na zemljištu koje nije privatna svojina, znači u ovom parku prirode. To će sutradan biti veliki problem, jer ukoliko bi došlo do jedne akcije rušenja tih objekata, s obzirom da se radi o mešovitoj nacionalnoj sredini itd, to bi izazvalo i mnoge druge reperkusije i dovelo ovo ministarstvo u vrlo nezavidan položaj.
Što se tiče tehničke dokumentacije, ovaj zakon usmerava na povećani značaj i odgovornost struke. Čini mi se da reakcije u tom pravcu od Udruženja urbanista i drugih treba shvatiti na pravi način i tim ljudima ukazati na to u kom delu je njihova odgovornost, u kom delu je njihova obaveza za ono što potpisuju i što rade.
Ne bih se tu posebno zadržavao, s obzirom da se formira inženjerska komora i da bi ona, po ugledu na Advokatsku komoru, trebalo da bude nezavisna organizacija. Mi u ovom momentu imamo situaciju da na statut komore ministarstvo daje saglasnost, zatim ministarstvo vrši nadzor nad radom komore, što u velikom procentu komoru čini zavisnom od ministarstva. Da li će to biti samo prelazno rešenje i da li će komora uspeti da se izbori za svoju nezavisnost, zavisi od same komore i njenih članova. U svakom slučaju, komora će sačuvati nezavisnost i biti stručna onoliko koliko bude uspela da se otrgne iz kandži dnevne, lokalne i politike na nivou Republike.
Što se tiče odgovornosti, ovim zakonom su predviđene kazne za administraciju. Vi se sećate da je SSJ insistirala na tome prilikom donošenja zakona o gradnji, kada je predviđena kazna zatvora čak do tri godine za investitore, za ona odgovorna lica u javnim preduzećima koja izdaju dozvole za priključak na elektro, vodovodnu i drugu instalaciju. Međutim, sada je uvedena i kazna za adminsitraciju. Naravno, nešto blaža, do 30 dana zatvora plus novčana kazna.
Principijelno, SSJ se zalaže za to da krivična odgovornost bude kodifikovana na jednom mestu u Krivičnom zakonu. U poslednje vreme imamo niz primera da se različitim zakonima, koji uređuju druge oblasti, propisuju krivična dela. Dosadašnja praksa pokazauje da je sudbina tih krivičnih dela takva da ih sudovi ne uzimaju za ozbiljno i da vrlo retko ili uopšte ne izriču kazne po odredbama ovih posebnih zakona, kada to nije kodifikovano Krivičnim zakonom.
SSJ je, učestvujući u radu Odbora za građevinarstvo i urbanizam i na konsultacijama sa ministrom i njegovim saradnicima, iznela još niz primedbi. Stavljajući na vagu primedbe, pre svega ovu na početku izrečenu, o nemogućnosti amandmanskog reagovanja i primedbe koje će se u praksi pokazati pri realizaciji ovog zakona, SSJ je stavila u prvi plan i dala prednost onim odredbama ovog zakona koje su dobre za građane.
Tu spada pre svega sledeće: da je omogućen promet gradskog građevinskog zemljišta, da je jednostavnija, jeftinija, racionalnija procedura dobijanja dozvola, da je u fazi izgradnje takođe pojednostavljeno mnogo toga i da struka dobija svoje mesto. Takođe, zaključili smo da bi korupcija trebalo da se suzbije maksimalno ovim zakonom, pa ćemo prednost dati dobrim stranama ovog zakona.
Još bih napomenuo da, kada je u pitanju legalizacija, treba biti precizan i dati odgovor možda već sa ove govornice ili kroz podzakonska akta koja slede - da li će svi biti ravnopravni u postupku legalizacije, što je vrlo bitno i politički mudro, s obzirom na činjenicu da postoji određeni revanšizam, da se trenutna politička moć zloupotrebljava i da se ova oblast na neki način kompromituje.