Da li se još neko od predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Nema prijava.)
Nastavljamo načelnu raspravu prema prijavama za reč narodnih poslanika.
Reč ima narodni poslanik Dragan Milentijević, poslanička grupa Socijaldemokratske partije, a sledeće prijavljeni za reč je narodni poslanik Milorad Mirčić, SRS.

Gospođo Mićić, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi tekst zakona o planiranju i izgradnji i, kao što sigurno znate, to je izuzetno stručan zakon. Međutim, u nekim izlaganjima prethodnih govornika taj zakon je poprimio neke političke konotacije što sigurno nije dobro.
Moram da kažem da sam se u tim govorima prepoznao, i kao predsednik jedne srpske opštine i kao zamenik predsednika Odbora za urbanizam i građevinarstvo, znači kao čovek iz te struke.
Prvo prepoznavanje; nema potrebe da bilo ko od vas brine kako ćemo proći mi predsednici opština kada se vratimo u svoje opštine kada je ovaj zakon u pitanju. Mi odlično znamo kakvi su problemi u ovoj oblasti.
To se rešava na dva načina u lokalnoj samoupravi. Prvi, ako imate problem sa ovakvim zakonom, koji je po mom mišljenju zaista dobar, onda vam kadrovska rešenja u lokalnoj samoupravi nisu dobra i onda ćete morati da menjate kadrovska rešenja. To je jedan od načina da rešite taj problem.
Drugi, ovaj zakon, kao i svi drugi, može kasnije da ide na neku doradu; dakle, ovaj zakon ima pravo na to da bude primenjen u praksi, da pokaže svoje dobre strane i svoje nedostatke. Moje mišljenje je da će pokazati mnogo više dobrih strana, a da onda u kasnijem periodu menjamo sve to.
Drugo prepoznavanje; mogu da vam kažem da je Odbor za urbanizam i građevinarstvo prihvatio gotovo polovinu amandmana; bilo je 80, a prihvaćeno je oko 40. Opet ista priča, opet tumačenje kako kome odgovara. Ukoliko ministar ne prihvata amandmane, onda je to nefleksibilan ministar koji ničim ne želi da popravi svoj zakon, a ukoliko ministar prihvati veći deo amandmana, onda imate drugu priču; to je priča da je zakon loš i da, eto, zbog toga neko želi da prihvati većinu amandmana.
Bojim se da, u ovom slučaju, postoji druga priča. Ovaj zakon je, kao što znate, bio na Vladi još 23. januara, ako ne grešim, pa je Republičkoj skupštini upućen 17. februara na razmatranje, a ovde se malopre neki poslanici čude zbog čega se ovaj zakon donosi na brzinu.
U jednoj rečenici ću vam odgovoriti.
Zakon je trebalo doneti još pre mesec dana, jer je sada početak građevinske sezone. Mislim da to oni koji se bave ovom strukom odlično znaju. Verovatno je, nažalost, ubistvo premijera ovu tačku dnevnog reda odložilo, ali u svakom slučaju, ovaj zakon je trebalo i pre doneti.
Znači, veliki broj amandmana nije dobra priča, mislim da je ovaj zakon imao dobru prezentaciju, da je upravo zbog toga došao određeni broj zakona iz Vojvodine, preko Gordane Čomić i Bojana Pajtića, zatim, imali su prezentaciju i Liberali Srbije i još neke druge stranke, pa odatle i njihovi amandmani.
Dakle, veliki broj amandmana, usledio je veliki broj prihvatanja amandmana i to je bila želja Ministarstva da se ovaj zakon popravi. U suštini, pred nama se nalazi reformski zakon. Znam da je moderno da se kaže za sve zakone da su reformski, ali svi oni zakoni koji žele da od neefikasnog prave efikasno, zaista su reformski.
Ovo je, po mišljenju poslanika Socijaldemokratske partije, reformski zakon i mi ćemo ga sigurno podržati zbog toga. Građevinarstvo je grana koja, kada se zemlja nalazi u krizi, počinje prva da umire, a to vi odlično znate. Ne morate da budete građevinci da biste to znali, ali je takođe jedna od grana koja, kada zemlja staje na svoje noge, počinje prva da se budi. Građevinarstvo je struka po kojoj je ova zemlja i te kako bila prepoznatljiva i u Evropi, bogami i u svetu.
Dakle, mi imamo obavezu kao građevinci, kao zemlja koja je uvek imala dobre građevinare, da imamo i dobre zakone u ovoj oblasti. Tačno je da se ovaj zakon odnosi na našu zemlju, ali se njime gomila papira potrebna da dobijete dozvolu za gradnju zamenjuje mnogo manjom procedurom da bi se došlo do tih papira.
Kao što ste čuli od ministra Šumarca i od prethodnog govornika, zakon u ovom trenutku povezuje četiri vrlo važne oblasti do sada uređene posebnim zakonima.
Nažalost, ovaj zakon je do sada bio loš zato što je pokrivao je različitih 30 zakona i 30 različitih uredbi.
Povezuju se četiri stvari: prvo je prostorno planiranje, drugo je urbanističko planiranje, treće je građevinsko zemljište i četvrtoje izgradnja i legalizacija. Sada se sve to objedinjuje i sve te četiri oblasti ćete naći samo na jednom mestu, a to je ovaj zakon o planiranju i izgradnji.
Reći ću samo kratko, proći ću kroz zakon, kroz sve te četiri oblasti; brošure koje ste dobili su jako dobre i preporučujem pogotovu onima koji nisu iz ove struke, gotovo sve bitne, elementarne stvari iz ove oblasti su vam u ovoj brošuri, tako da kada vas neko bude pitao van ove struke - šta mislite o zakonu, moći ćete na osnovu ovog sižea da kažete nešto o tome.
Vrlo je važno što se formira inženjerska komora, ona će izdavati lične licence prostornim planerima. Kada je u pitanju prostorno planiranje, zakonskim rešenjem se ova oblast usaglašava sa sličnim propisima članica Evropske unije, što je dobro.
Za Republiku Srbiju radiće se planska dokumenta. To je, kao prvo, strategija prostornog razvoja Srbije, Narodnoj skupštini će predlagati Vlada; a drugo, to je šema prostornog razvoja, Vladi će predlagati resorna ministarstva.
Novi zakon je takođe ustanovio sistem prostornog plana, to je regionalni prostorni plan koji donose pokrajine i regioni, prostorni plan opštine i prostorni plan područja za posebne namene. Pre početka izrade urbanističkog plana, usvaja se program za izradu plana i u ovoj fazi su svi nadležni zavodi, javna komunalna preduzeća i druge institucije obavezne da daju svoje podatke i sve uslove iz njihove nadležnosti, što je jako dobro.
Planovi su veoma fleksibilni; zatim, po pravilima gradnje praktično se eliminiše mogućnost korupcije. Svi su se na to pozivali, pa nema potrebe da vam pričam koliko je u ovoj oblasti bilo korupcije, bilo je i u drugim oblastima, ali zaista zakon ima intenciju da korupciju u ovoj oblasti smanji.
Gradovi i opštine; što je jako dobro, čuli smo i reč - decentralizacija, a ovo je pravi način, jer će gradovi i opštine moći sami da donose svoje planove. Dakle, gradovi i opštine će, u zavisnosti od veličine i karakteristike naselja, sami birati kakav će urbanistički plan donositi svake četiri godine; Generalni plan za Beograd i druge gradove; plan generalne regulacije; plan detaljne regulacije i plan opšteg uređenja.
Što se tiče izvoda iz plana, novi urbanistički planovi sprovodiće se jednostavno i efikasno, svako zainteresovan dobiće izvod najkasnije za osam dana od podnošenja zahteva. Opet imamo jednu vremensku instancu.
Urbanistički projekat, to više nije planski akt, njega usvaja Skupština, njega naručuje sam investitor, pre svega za potrebe parcelacije i preparcelacije, potpuno je jasno.
Odobrenje za izgradnju, to je jedan vrlo bitan segment i molim da usmerite vašu pažnju na taj deo, umesto svih dosadašnjih raznih uslova, dozvola, saglasnosti, građevinske dozvole, novim zakonom je predviđen samo jedan dokument, a to je ovaj - odobrenje za izgradnju. Uz zahtev se prilažu sledeće stvari: izvod iz plana, idejni projekat, što je novina, dokaz o raspolaganju zemljištem ili objektom.
Odobrenje se mora izdati u roku od najviše 15 dana. Opet jedna vremenska instanca, a što je jako dobro za ovaj zakon. To ne važi jedino za one objekte koji su od značaja za Republiku. Odobrenje za izgradnju će izdavati lokalna uprava.
Kod izgradnje objekta investitori će po novom zahtevu biti pošteđeni uzastopne kontrole i neće više morati da za svaku fazu rada sakupljaju brojne saglasnosti.
Novim zakonom određeni su i slučajevi za koje nije potrebno tražiti odobrenje za izgradnju, a što je vrlo dobro. Kada je u pitanju adaptacija i sanacija, sasvim je dovoljno uraditi glavni projekat, prijavti sve to i početi gradnju. Još vrlo bitan segment, izvođač snosi krivičnu i materijalnu odgovornost za primenu građevinskih propisa i tehničkih načela u proizvođenju, kao i za kvalitet ugrađenog materijala.
Skoro na kraju, građevinsko zemljište; Znači, ovim zakonom građevinsko zemljište je određeno kao javno i ostalo građevinsko zemljište. Javno građevinsko zemljište je tamo gde su izgrađeni javni objekti i javne površine od opšteg interesa. Drugo, ostalo građevinsko zemljište može biti u svim oblicima svojine.
Još jedna vrlo bitna stvar, stvara se zakonski osnov da neplanski građeni, a urbanistički prihvatljivi objekti dobiju upotrebne dozvole i upišu se u katastar nepokretnosti. Znate i sami koliko problema imamo u svim oblastima, pa i oko privatizacije, zbog toga što neki objekti nisu upisani u katastar nepokretnosti.
Mislim da sam obuhvatio skoro sve oblasti. Želim samo na kraju da kažem da zaista treba dati šansu ovom zakonu da se u praksi pokaže i dokaže, da mi u praksi vidimo šta ometa sprovođenje ovakvog zakona.
Vrlo dobra stvar kada su u pitanju kaznene odredbe. Vi znate da smo prethodnim zakonom, a razgovarali smo i na Odboru, tražili odgovornost samih činovnika. Kada smo razgovarali o izmenama i dopunama Zakona o izgradnji, koji se odlično pokazao na terenu i zaustavio je divlju gradnju, imali smo razgovor o tome da činovnici podležu krivičnom zakonu i to u onom delu gde se priča o zloupotrebi položaja.
U ovoj priči je to nešto drugačije i konrektnije. Dakle, odgovornim licima javnih preduzeća, ukoliko u roku od 30 dana ne daju svoje mišljenje i saglasnost, prete novčane ili kazne zatvora. U ponovljenom prekršaju slede i novčane kazne i kazne zatvora.
Dakle, ovaj zakon je pokrio skoro sve oblasti i ponavljam da će poslanici Socijaldemokratske partije glasati za njega. Pošto je zaista stručan i pošto u njemu nema mesta za politikanstvo, pozivam i ostale poslanike da glasaju za ovaj zakon. Hvala.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić, poslanička grupa SRS, a zatim narodni poslanik Nenad Bogdanović, poslanička grupa DOS- Reofrma Srbije.

Pričamo o osnovnom tekstu zakona koji je nam je dostavilo ministarstvo, ali suočeni smo sa činjenicom da je na ovaj zakon uloženo 80 amandmana, a 40 je usvojeno od strane ministarstva, odnosno ministra. Najinteresantnije je što je gotovo svih 80 amandmana predloženo od strane DOS-a.
Osnovna načela demokratije, ili kako vi to volite da kažete, lepog i finog ponašanja jednog ministra ako ništa drugo, da se bar za 24 sata potrudio da nam dostavi pregled tih usvojenih amandmana ili, što bi uradili ministri koji su savesni kada je u pitanju ovako značajan zakon, da ovaj zakon sa usvojenim amandmanima predoči Skupštini kako bi mogli da znamo o čemu diskutujemo i šta je osnovni tekst zakona.
Ti amandmani suštinski menjaju ovaj zakon, u svim delovima, kako to malopre kolega fino reče iz potrebe da pohvali Vladu, i u prostornom, i u urbanističkom i u građevinskom delu. U prostornom planiranju jako je bitno da li se amandmanima DOS-a menjaju tzv. regionalni prostorni planovi.
To je uvek bio ili skoro uvek kamen spoticanja kada su u pitanju prostorni planovi. Zašto? Zato što ako regionalni planovi novim amandmanima ne moraju da budu u sklopu generalnog prostornog plana, onda se javlja suštinski problem. Šta može da se desi?
Smešno vam je? Blago vama, ja bih vašu glavu jednom uzeo da se odmorim od svega ovoga.
Šta se može desiti? Može se desiti, sada konkretnom, da vam bude jasno, na izgradnji autoputa Beograd - Novi Sad da regionalni plan autonomne pokrajine prihvaćen od strane Skupštine zbog razlike izazove takve probleme kojih mi nismo svesni.
Oni koji su malo stariji i koji se živo sećaju, znaju kako su to radili autonomaši. Oni su koristeći sve te nejasnoće i te kako unapred pripremali varijantu da Vojvodina od naplatne rampe bude posebna država. Kako su to radili - prostornim planiranjem. Prostorni plan je suštinski i strateški plan i te kako bitan za kompletnu državu.
Ne znam kako će izgledati kada se prihvate amandmani, i to ne zna niko. Ministar nam reče da je uzor Austrija, zakoni Austrije. Gospodine ministre, moguće je da su to dobri zakoni. Izlišno je sada da mi diskutujemo o tome, ali su nam različiti suštinski problemi sa kojima se susrećemo.
U Austriji zakoni regulišu unapređenje životne sredine, humaniziaciju stambenog prostora, a mi ovim zakonom želimo u korenu da sasečemo građevinski kriminal. Mi u ovom zakonu želimo da uvedemo regulative da u periodu od deset godina, kada je u pitanju prostorni plan, reguliše i definišemo neke stvari. A ne da nam se dešavaju stvari koje su sada aktuelne, građevinska mafija ima podršku u zakonu, a logistiku u Vladi, odnosno u vlasti, izvinjavam se, da budemo jasniji i precizniji. U Austriji tog problema nema.
Drugo, struktura stambenih objekata je u potpunosti različita. Vi u ovaj zakon unosite takve odredbe da, ako se budu primenjivale, niko u ovoj Srbiji neće moći da napravi sebi kuću. A da bi napravio čovek na selu kuću, on mora da angažuje firmu da mu to radi. Nije valjda, ministre, vi ste iz te struke, znate da kuće za individualnu stambenu potrebu zidaju pomoću prijatelja, što kažu mobom. Kako će ti ljudi da nabave sva ta dokumenta.
Interesantno je da napomenem, pošto je kratko vreme, zagovarajući decentralizaciju, vi u stvari uvodite kompletnu kontrolu. Kome vi objašnjavate da u prostornom planu lokalne samouprave imaju samostalnost. Zašto vam služi ova planska komisija, čiju trećinu članova na lokalnom nivou direktno određuje ministar, Vlada. Da niste malo u suprotnosti sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, gde ste predvideli osim glavnog menadžera i glavnog arhitektu. To je čovek koji će na lokalnom nivou biti odgovoran za to.
Vi sada kompletno sve uzimate pod svoje okrilje, da bi dislocirali centar buduće podrške građevinskoj mafiji sa lokalnog nivoa na neki viši nivo. Nemojte to da radite.
To čime se najviše hvalite, trebalo bi malo da razmislite kakvu grešku tom svojom hvalom možete da izazovete. Vi kažete, prostor obuhvaćen generalnim urbanističkim planom, ako nije priveden nameni, vraća se prvobitnim vlasnicima, a na bazi toga su mnoga divlja naselja nikla, zbog nepromišljenosti. Mogli ste bar da konsultujete prethodnog ministra, koji vam je sada i te kako stranački blizak, samo što nije zvanično još u DOS-u, ali i te kako radi za DOS.

Reč ima narodni poslanik Nenad Bogdanović, poslanička grupa DOS - Reforma Srbije, a zatim narodni poslanik Rajko Baralić, poslanička grupa SPS.

Dame i gospodo, poštovani poslanici, pred nama je danas zakon o planiranju i izgradnji, koji smo mi u Beogradu odavno čekali. Čekali smo baš da bude ovakav. Trudiću se u najkraćim crtama da kažem zašto smo čekali.
Prvo, zato što je dosadašnja zakonska regulativa, uz naš pokušaj da Zakon o građenju poboljšamo, bila takva da ste imali i dalje podsticanje divlje, a ne legalne gradnje. Naime, Zakon o legalizaciji je prava katastrofa za velike gradove, jer on praktično daje šansu svim divljim graditeljima da po jednostavnijoj proceduri grade nego oni koji legalno grade.
Drugo, da kažem onima koji nikada nisu propratili kako izgleda doći do urbanističke dozvole, gde dobijate saglasnosti, jedno 30 do 35, pa završite urbanističku dozvolu, pa uradite projekat, pa dođete na građevinsku dozvolu, a onda vam kažu, e sada sve ispočetka, jer u međuvremenu se, možda, nešto promenilo, pa još 35 puta sve to prođite.
Kada krenete u elektrodistribuciju, u Beogradski vodovod i kanalizaciju, u administraciju, u svakoj od tih firmi, od portira do direktora morate da pregovarate, morate da molite, morate verovatno da radite neke druge stvari, morate da se bavite svakim zaposlenim u tom preduzeću, da bi došli do građenja.
Mi smo pokušali u Beogradu, maksimalno koristeći šta postojeći zakon kaže, da smanjimo tu proceduru, znači da je pojednostavimo. Tu je nastalo pravničko nadmudrivanje. Hvala bogu, koliko pravnika toliko mišljenja. Jedni vam objašnjavaju da je to u redu, drugi da nije. Ustavobranitelji počinju da se pozivaju na ustav, o tome kako ste prekršili ustav time što ste rekli da ćete samo jedanput tražiti saglasnost, a ne pet puta.
Pojave se raznorazni drugi tumači i vi onda shvatite da imate posla sa takvim zakonima da je logično što ste imali ovoliku divlju gradnju. Ako zaboravite ljudsku pohlepu, ako zaboravite korupciju, ako zaboravite sve drugo, vi imate regulativu koja upropašćava i dobre ideje i dobre namere.
Zakon je uradio nešto što bi moglo nama, koji vodimo ove poslove u lokalnim administracijama, da se ne svidi. Znači, mi možemo da kažemo, eto, naše lokalne administracije postaju manje značajne. Mislim obrnuto. Mislim da je to savršeno, da struci treba vratiti ono što joj pripada. Struka mora da donosi konačne odluke. Administracija mora da zadrži, uključujući i Beograd, globalno planiranje, generalno planiranje, određene suštinske stvari, kao što je zakon definisao, a za sve ostalo mora da odgovara struka.
Do sada ste imali vrlo jednostavnu situaciju. Sva ta administracija, koja je učestvovala u ovome i donosila odluke, bilo da se nalazila u vlasti, bilo da se nalazila u komunalnim sistemima, nije imala nikakve posledice. Baš ih briga da li će nešto građevinski dobro da se uradi ili ne. Šta njih to interesuje. Njih interesuje da zadovolje neki svoj sitan interes, da naplate neku taksu ili da lični interes zadovolje. I to je borba koja je bila strašna.
Problem licenci jeste opasnost. To nije nikakva dilema. U Evropi to funkcioniše. Mi moramo stvoriti uslove i tu ćemo se svi zajedno truditi da i Ministarstvo - ako vidimo da ne ide, da neku drugu formu nađemo - osposobimo da se licence na pošten način dele i na pošten način oduzimaju. Sada imamo samo jedan problem. Do sada smo imali 500. To je ono što smatram prednostima ovog zakona.
Jako je važno što smo izvršili, bar za Beograd, deregulaciju u izradi regulacionih planova. Izuzetno poštujem Urbanistički zavod Beograda. Stvarno se nalaze u njemu vrhunski stručnjaci, pametni ljudi, s kojim sam često razgovarao, ali nažalost i oni su konzervativni. I oni sve znaju, i oni su jedina pamet koja postoji. To je uvek loše, ako u vlasti postoji jedina pamet. Pamet mora biti u struci. Struka ne mora da bude u vlasti. Struka može da bude i van vlasti.
Zato je ova deregulacija mnogo važna. Meni je potpuno jasno da je to jedini način da se na pravi i brz način dođe do regulacije.
Šta je još dobro u zakonu?
Zakon će obezbediti da se ova fantomska legalizacija, koja se sprovodila na potpuno nenormalan način po zakonu iz 1992. i 1993. godine, najzad spreči, što je jako važno. Tu će biti glavni posao lokalnih samouprava, da se nateraju svi oni koji su do sada bili neverovatno pametni kad je u pitanju urbanizam, da urade vrlo brzo urbanističku situaciju, da je regulišu tako, da je urede, da može da se odluči šta može da se legalizuje i šta ne može. To mora biti ne odluka pojedinca, ne odluka nekog ćate, ne odluka moja, nego odluka struke. To je ozbiljan posao. Znam da će Beograd imati velike probleme, ali ćemo mi pokušati da ih ispratimo.
Mogao bih i dalje da pričam koje su dobre i loše strane ovog zakona. Biće drugih ljudi koji će o tome govoriti.
Ima nekakvih dilema, čega se bojim. Bojim se sudova. To vrlo otvoreno kažem. Bojim se sudova, kao što sam se bojao i u prethodnom periodu kada smo doneli Zakon o sudovima, jer je strašno važno da sudovi sankcionišu na adekvatan način, brzo i efikasno, ono što ne budu radili oni koji su zaduženi za to, na odgovarajući način.
Naravno, ovo oko licenci biće ozbiljan problem, ali borićemo se svi zajedno.
Inspekcija je dobila novu karakteristiku. Ona će morati da odgovara. Ići će i u zatvor, ako treba. To je važno. Ali, to je opet pitanje sudova, što je direktno povezano.
Šta sam još hteo da kažem?
Moram da zamolim još jedanput gospodina Mihajlova da više o Beogradu nikad ne govori. Zašto da ne govori? Pre svega, nije fer prema svojim ljudima koji rade.
Građevinsku dozvolu za Pink je izdao zna se ko. Zna se ko je bio sekretar i zna se iz koje je stranke. Ako ima bilo kakav problem, bilo kakva nezakonitost, dajte, gospodo, da na sudu utvrdimo nezakonitost.
Razgovarao sam sa svim ljudima koji rade na tom poslu, više puta, uključujući sve stranke, uključujući i Demokratsku stranku Srbije. Nikada mi niko nije rekao da ima nezakonitosti u izdavanju te građevinske dozvole.
Prema tome, molim vas, ako ima razloga bilo kakvih, ako ima neko dokaza za bilo šta, dajte da idemo na sud, da raščistimo, da donesemo ispravnu odluku i da kaznimo onoga ko je uradio nešto nezakonito.
(Iz sale upadica: Kažite nešto oko Šilerove.)
Oko Šilerove mogu da kažu ovi iz Zemuna, koji su nekada vršili vlast, kada je počelo da se gradi. Dakle, Šilerova je počela da se gradi kada je Srpska radikalna stranka imala vlast u Zemunu, tri godine se gradila. Ova vlast je uzela u proceduru i kroz proceduru srušila Šilerovu, kroz potpuno legalnu i zakonsku proceduru.
Možete da proverite, ako vam nije jasno šta se uradilo.
Još jedna stvar. Zamolio bih predsednika Skupštine, i njegove zamenike, kad vode sednicu, da ako neko iznosi laži, da se to sankcioniše. Ako trebaju dokazi da je neko iznosio laži, hajde da ih utvrdimo, ali da odgovara onaj ko ih je iznosio.
Gospođa Pop-Lazić je ponovila jednu laž, koja je govorena za ovom govornicom pre godinu i po dana. Gospodina Ljubomira Anđelkovića, potpredsednika gradske Vlade, optužio je tada, pokojni, bog da mu dušu prosti, gospodin Tapi, da je on gradio nekakvu kuću tamo, da je to njegova kuća, da je to njegovo imanje itd.
Odgovorno tvrdim sa ove govornice da je policija, i to tim za korupciju, izvršio tada proveru, da su svi investitori identifikovani, da su svi vlasnici identifikovani i da gospodin Ljubomir Anđelković nema apsolutno nikakve veze sa tom zgradom.
Prema tome, molim predsednika Skupštine da, ukoliko se ne podnesu dokazi, nekakvi drugačiji, onaj ko iznosi laži pred ovom govornicom, ipak snosi odgovornost za to. Hvala.

Pravo na repliku,  narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče Šilerove ulice, srpski radikali bili su na vlasti u opštini Zemun do 2000. godine.
Zemljište na kome je izgrađen taj objekat Dušana Spasojevića nikada nije bio u vlasništvu zemunske opštine, tj. ona nije bila uknjižena kao nosilac prava korišćenja.
Kupljen je od privatnog vlasnika, izgrađen u vreme ove vlasti i ako je lokalna vlast eventualno dala neku dozvolu, uradila je to prekoračivši svoja ovlašćenja. Dozvolu je eventualno mogla da izda Gradska skupština i to samo putem legalizacije objekata. Da li postoji legalizovan objekat ili ne, da li je zahtev upućen ili nije, to znaju ljudi iz Gradske skupštine.
Nemojte ovde mene da prozivate za neke neistine vezano za ovo što sam pročitala, što je Tapi svojevremeno izjavio za Ljubomira Anđelkovića, a vi u isto vreme optužujete ovde radikale za nešto sa čim nemaju apsolutno nikakve veze.
Što se tiče gospodina Anđelkovića, to sam uzela kao primer, ali mogu da vam dam primer neposredno pored kuće gde živim, moga svekra i svekrve, na građevinskoj parceli na kojoj je izgrađen objekat sa šest nivoa, a predviđena je mogućnost da se gradi samo pet plus jedan, jer je individualna stambena izgradnja. U vreme kada je započet da se gradi taj objekat na Čukarici bila sam ministar u Vladi i nisam uspela kod te iste gospođe Anđelković da izdejstvujem da građevinska inspekcija zaustavi tu izgradnju. Prema tome, toliko o toj porodici Anđelković.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, a zatim narodni poslanik Bratoljub Janačković.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, gospođe i gospodo Čačani u Ministarstvu građevina, dame i gospodo narodni poslanici....
(Milka Marinković: Kakav je to džins?)
I ti si Milka iz Čačka. Džins nosim kao protest što nema javnih prenosa. Nekonvencionalno se odevam dok ne počnu prenosi u Skupštini.
(Milka Marinković: Mogao si doći i go. Najbolje skini sve.) Baš lepo ćaskamo sa Milkom. O pristojnosti možemo na nekom drugom mestu. Možemo da čitamo stenografske beleške. Tamo ne piše da išta dobacujem sa mesta.
(Milka Marinković: Kad si glup.)
Gospođo Mićić, da li ste u stanju da jednom izreknete opomenu, samo jednom u životu, gospođi Marinković? Samo jednom, zato što to zaista nije kolegijalno.
(Milka Marinković: Nije.)