Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, nema ministra, poslanici Socijalističke partije smatraju da je ideja o donošenju Zakona o planiranju i izgradnji pozitivna u svojoj suštini, jer nije ništa loše, smatramo čak da je dobro da se zakoni koji regulišu ovu materiju, a bilo ih je više, od Zakona o uređenju građevinskog zemljišta, preko Zakona o planiranju, Zakona o gradnji, čitavog niza izmena i dopuna zakona, uredbi donetih 1995, 1996. godine, objedine. Ima od toga dosta koristi, a biće koristi i za građane Srbije. Pojednostaviće se procedura, smanjiće se mogućnost subjektivnog tumačenja zakona od strane onih koji tumače zakon i još čitav niz korisnih stvari za građane Srbije.
Međutim, ono što je nas zapanjilo i što baca senku na donošenju ovog zakona, i ne samo na donošenje ovog zakona nego uopšte na parlamentarizam danas u Srbiji, to je način na koji se ovaj zakon donosi. Najblaže rečeno mi smo bili zapanjeni saznanjem da je u dnevni red zakon uvršćen 24 sata posle isteka roka za podnošenje amandmana. Mogu da vam kažem da smo imali napisanih 26 amandmana i da ovaj način komunikacije u parlamentu ne da baca senku, nego predstavlja mrak parlamentarizma u Srbiji.
Mnogi su juče govorili o medijskom mraku. Mislim da je mnogo opasniji ovaj mrak parlamentarizma i komunikacija među poslanicima na ovakav način. Možda je mrak i blaga reč. Moj kolega Hranislav Perić ima jednu dobru izreku, kaže kada je nešto više od mraka - tamnina brate.
Mislim da ovo nije način za komunikaciju. Malo me teši što sam u razgovoru sa ozbiljnim poslanicima iz DOS-a video da su i oni zbunjeni, nisu mogli da shvate zbog čega ovako i na ovakav način. Mene je još više danas povredilo kao čoveka objašnjenje gospodina Pajtića i nekih poslanika da je sve u proceduri. Nismo mi mali. Mi znamo da je zakon došao pre mesec dana, međutim, postoji neka naša dobra parlamentarna praksa iz prošlog perioda.
Dva meseca je zakon u proceduri. Međutim, dame i gospodo, mi imamo 107 zakona u proceduri i nemojte da nam kažete da treba da napišemo amandmane na 107 zakona. Pre godinu dana je došao zakon o železnici i mi imamo 107 zakona u proceduri. Niste ni vi očekivali da mi napišemo amandmane na svih 107 zakona, da se zakoni povlače i da se igramo.
Znači, bilo je kolegijalno u najmanju ruku, da tri dana pre svega ovoga predsednica Skupštine obavesti predsednike poslaničkih grupa da će najverovatnije ovaj zakon biti u proceduri. Malo mi je jasnije postalo danas zašto je to urađeno. Gospodin Pajtić i gospodin ministar obrazlažući zakon otprilike su rekli da je ovaj zakon maltene neka vrsta genijalnog zakona, pa verovatno nisu hteli da poslanici opozicije, a mi smo možda bili spremni da za ovo glasamo, učestvuju u donošenju tako genijalnog zakona.
Rekao sam da zakon ima dobre strane i spremni smo da ono što je dobro uvek podržimo. Mislimo čak da su principi i načela, ciljevi ovog zakona sasvim dobri, primereni nekim savremenim kretanjima i to nije bilo sporno. Vi još bolujete od sindroma, za koji se nadam da ćete vremenom izlečiti, a to je politizacija svega i svačega. Vi ste i ovaj zakon politizovali.
Slušam vaše priče o bespravnoj gradnji i stalno pričate o nekome u trećem licu, o nekom trećem, a zaboravljate da je od 1996. godine u 50 najvećih gradova u Srbiji na vlasti opozicija u raznim oblicima i trebalo je bar te stvari realno sagledati. Svi smo svesni problema bespravne gradnje i uvek smo spremni da tome stanemo na put.
Ono što još više brine, za to sam prošli put rekao da prelazi u patologiju mišljenja, ali već prelazi u patologiju dela. To je priča i delovanje na diskontinuitetu. Dame i gospodo, to nikome nije donelo sreću. Meni je danas bilo simpatično što je gospodin Pajtić, kada sam čuo šta priča, maltene ubeđen da sve počinje od DOS-a. Mene zabrinjava ne što to pričate, nego što vidim da vi pomalo na taj način počinjete da razmišljate, a to je jako opasno i to nikome nije donelo sreću.
Pogledajte prostorni plan, deo koji govori o strategiji prostornog planiranja. Dame i gospodo, ima ovde i stručnih ljudi. Prostorni plan je rađen sedam godina. Sve institucije, sticajem okolnosti bio sam uključen u to, od Građevinskog fakulteta, Udruženja arhitekata, ne postoji profesionalna institucija u ovoj zemlji koja nešto znači, a da nije učestvovala u izradi prostornog plana. Potrošene su milijarde, snimanja na terenu, prostorni plan je donet.
Sada čitam da će se raditi strategija prostornog razvoja, a prostorni plan će da važi dok se ne donese strategija. Da li smo mi toliko bogata zemlja da radi diskontinuiteta po svaku cenu ostavimo nešto što niko u stručnim krugovima ozbiljnije nije osudio, a radi se o velikoj stvari, ne znam da li ste imali prilike da vidite, da pročitate, o nečemu što reguliše razvoj Srbije u sledećih 20 godina.
Prihvatam promene nastale sticajem okolnosti, promenom koridora ili nečeg sličnog, ali za stavljanje van snage jednog takvog dokumenta nisam mogao da nađem razlog. Jedino, možda sam shvatio, da je to zbog toga što je taj projekat vodio profesor Branislav Ivković, koji danas predvodi jednu posalničku grupu za koju ste vi shvatili da radi protiv vas tako što vam daje kvorum i što glasa za vaše loše zakone, hoće da donesete loše zakone, da vas što pre skine sa vlasti. To ste shvatili, pa ste za to da se taj prostorni plan stavi ad akta. Mislim da nije dobro i da ne treba tako raditi. To ste spustili i na niže nivoe.
Pomenuću članove od 88. do 98. koji regulišu gradnju. Sa previše optimizma govorite o ubrzanju postupka izdavanja dozvole. Slažem se da je jako dobro i pozdravljam, sedam godina sam bio predsednika opštine i znam kakva je muka. Promenio sam šest garnitura koje su radile na tim poslovima i jako je dobro što je smanjen broj saglasnosti, da ne treba 30 saglasnosti, ali ove dve koje ste ostavili u praktičnoj primeni, znači izvod iz urbanističkog plana i dokaz o vlasništvu, mogu u praktičnoj primeni da građanima zadaju ogromne muke, jer građanin mora da donese izvod iz urbanističkog plana, a da bi doneo izvod iz urbanističkog plana urbanistički plan mora da postoji.
Nema ministra, žao mi je, da nam kaže koliko gradova u Srbiji ima generalne urbanističke planove na osnovu kojih se posle rade regulacioni ili urbanistički planovi. Ima ih vrlo malo, a vi ste, tu dodajem mojoj priči malopre o diskontinuitetu, zaustavili usvajanje planova u preko 50 gradova iako su prošli javnu diksusiju, bili su doneti, samo zato da bi promenili nešto tek da bi promenili.
Tu su vam namestili direkcije za izgradnju gradova i urbanisti. Oni su kao oni advokati. Znate ono kad otac kritikuje sina što je rešio parnicu. Oni su jedva dočekali da neko kaže da ovaj urbanistički projekat nije dobar, generalni plan nije dobar i da radimo novi. Opet ga rade oni isti koji su radili i prethodni. Prema tome, mislim da će u izdavanju dozvola za gradnju veliki problem predstavljati izvod zbog nedostatka urbanističkih planova i dokaz o vlasništvu.
Sećate se, sa ove govornice sam raspravljamo sa nekim drugovima, kolegama iz DSS-a, kada smo usvajali Zakon o katastaru nepokretnosti. Vi ste se zaklinjali da ćete za godinu dana, za dve godine, da uspostavite kompletan katastarski operat u Srbiji. Voleo bih da ministar izađe i kaže dokle se došlo u Srbiji sa tim. Ta dva pitanja će biti praktični problem u rešavanju ubrzanja i u dobroj nameri zakonodavca da ovu veoma važnu oblast uredi; verujte da nam je svima stalo da se ta oblast uredi.
Rekao bih još nešto oko implementacije zakona. Imam utisak da je ministar prilazi profesorski ovoj ideji. Zakon kada se pročita za mene je dobar i daje fina rešenja koja mogu da posluže kao priručnik za studente kako treba napraviti urbanističke planove, projekte, kako treba izdavati dozvole. Međutim, kada siđete u praksu sukobite se sa životnim problemima i mislim da će ih biti dosta, kao i do sada, jer dobar zakon o braku ne znači dobar brak. Vi napišete dobar zakon, idealan, ali brak pukne. Prema tome, dobar zakon o planiranju i gradnji ne znači da će rešiti sve probleme.
Predstoji velika borba na terenu. Birokratija je ista, bila je u svakoj vlasti ista i sa njom se teško izboriti. Pozdravljam donošenje kaznenih odredbi za administraciju. Mislim da će to delimično popraviti stanje.
Kod kaznenih odredbi mislim da se i suviše iracionalno prilazi tome. Član 161. prelaznih i završnih odredbi kaže da ko nema i ne pribavi upotrebnu dozvolu u roku od šest meseci, plaćaće stostruku vrednost naknade za korišćenje građevinskog zemljišta. To je jedna ovako mini bajka.
Neću da maltretiram poslanike, ali ne verujem da ima možda par poslanika u ovoj sali koji imaju kuće, a imaju upotrebnu dozvolu, ako to nije poslovni prostor. Mi znamo da 95% nas nema upotrebnu dozvolu za kuću (jedan sam od tih). Prema tome, nije trebalo pisati u zakonu nešto što znamo da je trebalo da formulišemo možda na drugi način. Ne treba pisati ono što znamo da neće nikada da se sprovede. To devalvira svaki zakon.
Imali smo mi sedamdesetih godina Zakon o zabrani klanja sitne stoke, koji je i danas na snazi, ali nikada nije zaživeo. Prema tome, ne treba unošenjem ovakvih odredbi devalvirati zakon. Treba ga očistiti od tih stvari i naći primerenije odredbe.
Mislim da ni prošli zakoni nisu bili do te mere loši, mogli su da dovedu do boljeg stanja, ali smatram da je nadzor i praktičan rad na terenu prava stvar i mislim da tu ovoj vlasti i lokalnoj samoupravi predstoji veliki posao. Mislim da ćete imati vremena, jer su sada građani prilično osiromašili za ovo vreme, tako da će mali broj njih krenuti u neku masovniju gradnju. Imate vremena da pripremite organe uprave za posao koji im predstoji, da ojačate inspekcijske službe, da bi ovaj zakon bilo kako, ali na kraju ipak zaživeo. Hvala.
