Kada prestanu svi poslanici da dobacuju onda mogu da izreknem nekome ko jedini dobacuje, ali obzirom da to rade sve poslaničke grupe.

Pošto ste vi pravnik, gospođo Mićić, onda vi tolerišete da neko na tuđem nepravu zasniva vlastito pravo. To nije dobro.
Činjenica da u ovom ministarstvu sedi nekoliko Čačana mene lišava oštrine sa kojom bih mogao govoriti o zakonu, zato što razumem vekovne težnje Užičana da dostignu Čačane, ali im to ne uspeva. Stalno za dlaku izmičemo.
Hteo sam da kažem da razlozi kojima se rukovodi Ministarstvo da donese ovakav zakon jesu razumljivi i ja ih podržavam. Ambijent u kojem se donosi ovaj zakon, ova skupština, nije baš najbolji, pre svega zbog toga što nema televizijskog prenosa, ne postoji ni jedan građanin u Srbiji koji nema interesovanja za ovu oblast i mislim da je to veliki hendikep kod rasprave o ovom zakonskom projektu, zato što zaista svakog zanima na koji način može da reši zakonito krov nad glavom.
Čovek koji ne može da reši stan nema perspektivu, on je u beznađu i zato mislim da treba sve učiniti da zakon kada bude usvojen, sa amandmanima koji budu prihvaćeni, bude na valjan način prezentiran građanima Srbije, jer ljudi treba da znaju kako mogu da grade, šta su sankcije ukoliko krše pravila itd.
Zakon je jedna stvar, a život nažalost druga. U Srbiji postoji tzv. prsten oko svih gradova, a to su po pravilu neurbanizovana naselja, divlja, kako se kaže, u kojima živi ogroman broj porodica. Nemoguće ih je legalizovati i moram da kažem da ih je skoro nemoguće srušiti. U njima žive ljudi, oni imaju svoje sudbine i svoje probleme. Oni su često bili prinuđeni da popreko rešavaju svoje stambeno pitanje, kako se to ranije govorilo, jer nisu imali drugog načina da svojoj porodici obezbede kakav-takav krov nad glavom.
U Srbiji, u poslednjih nekoliko godina, skoro sve porodice koje su imale privatne kuće na licu važnih komunikacija, deo svojih kuća pretvorile su u komercionalni prostor, da na taj način sebi obezbede ili poboljšaju materijalni položaj. To najčešće nije rađeno u skladu sa zakonima. Kada toga ne bi bilo, kada bi sve to podveli pod odredbe bilo kog zakona, napravili bismo veliku muku za desetine ili stotine hiljada porodica u Srbiji.
Rado bih polemisao sa svima koji govore da je urbanistički haos proizvod ove ili one vlasti. On je proizvod određenih uslova, određenih okolnosti. Malo gradova ima tu sreću kao Brazilija da nastane na livadi po jednom projektu. To je nažalost daleko od nas. Da li možemo ili ne možemo, da li smo kadri da organizujemo rušenje objekata koji nemaju odgovarajuće papire? Lako je porušiti objekte iza kojih stoji prljav novac, koji su nekoliko stotina ili hiljada puta veći od onoga što treba jednoj porodici ili jednoj firmi. Teško je porušiti objekat u kojem se nalazi jedna porodica sa malom decom. Ne možemo naći u Srbiji poštenog čoveka koji hoće da pristane da poruši takav objekat, za bilo kakav novac.
Zato, gospodine ministre, i dame i gospodo iz Ministarstva, vi ste se uhvatili u koštac sa velikim problemom i želim iskreno da svako ko može doprinese da se taj problem reši, ali da se ima, u meri u kojoj je to moguće, tolerancija i razumevanje za ljude koji su bili prinuđeni da grade objekte, da u njima stanuju, a nisu kadri da ih legalizuju i nisu kadri da ih o svom trošku uklone, jer su oni imali dilemu: ili će kako tako napraviti bilo kakav objekat ili neće imati nikav.
Ko je jednom po kiši, na nekom jeftinom kamionu selio svoj imetak i svoju sitnu decu, dobro zna kakva tuga i kava muka se krije iza toga. Potpuno je drugo pitanje i podržao bih svakog ko je kadar da u tome istraje, kada neko gradi ogromne prostore za komercijalne svrhe to čini ne konsultujući nikoga, čuva ga naoružanim stražarima, koji po pravilu nemaju dozvolu da nose oružje koje poseduju. Podržavam svačiji napor u državi da se sa takvima razračuna i da sve što može učini da prestanu da na taj način zarađuju novac koji im ni po pravu, ni po čemu drugom ne pripada.
Ovde je, gospodine ministre, komentarisano ovo rešenje kod adaptacije i sanacije objekata i izvođenja radova. Znate, govorio sam već o ovim silnim ljudima u našoj državi, da su svi zato što su morali radili adaptaciju po pravilima koja su postojala ili po pravilima koja vi predviđate, mnogo od toga nikada ne bi bilo urađeno. Mnogo toga je urađeno naopako, a ponešto i nije.
Da li je moguće da ovde postoji izvestan stepen razumevanja, jer ukoliko neko treba da obezbedi projekat za sve ovo, neće biti u stanju da proširi kuću u kojoj živi, za svoju novu porodicu, ili da u prizemlju stvori lokal, a da na spratu živi. To je moje konkretno pitanje i molio bih odgovor.
Još samo kratko pitanje - svim poslanicima je upućeno pismo građana za povraćaj oduzete imovine, da li ste takvo pismo dobili, da li ga možete komentarisati.

 Reč ima narodni poslanik Bratoljub Janačković.

Poštovano predsedništvo, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, povodom rasprave o zakonu o planiranju i izgradnji želim da podsetim da će se Srbija vrlo brzo naći pred izazovom regionalizacije i pripreme standarda za prostorno planiranje koji važe u Evropskoj uniji.
Na putu pridruživanja čeka nas definisanje onog nivoa zajednice u prostoru koji se označava kao NUTS II, a to je područje između teritorije države i teritorije okruga, čija se veličina otprilike definiše brojem stanovništva od milion pa do četiri miliona. Ove teritorijalne jedinice, opremljene autonomnim organima i pravilima, od parlamenta do vlade, od zakona za uređenje prostora, do zakona o korišćenju resursa, biće nosioci integracije, a ne nacionalne države.
Organizacija ekonomije, kulture i života uopšte, potencijali za očuvanje identiteta i integraciju, tražiće se u teritorijama i prostorima o kojima sam govorio. Te autonomne teritorije možemo da nazovemo i autonomnim pokrajinama, možemo ih nazvati i autonomnim regijama, ali jedno je jasno - građani koji u prostoru navedenog standarda ne postave svoju autonomiju, odnosno slobodu upravljanja resursima, sa teškoćama će pratiti evropske regije i koristiti svoje razvojne šanse u integracijama.
Liberali Srbije su u prethodnoj raspravi o načelnim pitanjima planiranja i uređenja prostora, koju su imali zajedno sa predstavnicima ministarstva, podržavali, podsticali i hrabrili predstavnike ministarstva i ideje snažne regionalne dimenzije u poslovima planiranja i uređenja prostora.
Moram primetiti da su svi aspekti o kojima govorim, pogotovu evropska dimenzija, bili prisutni u namerama ministarstva i najvećim delom ugrađeni u projekcije zakona koji je pred nama. Takođe smo imali ideju o tome da se osnuju i regionalne agencije za prostorno planiranje, od strane Vlade, a na zahtev opština sa teritorije koja odgovara veličini evropskog standarda NUTS II, dakle veličini te buduće autonomne pokrajine ili autonomne regije.
Smatrali smo da u regionalnom prostoru treba da deluju centri koji će kreirati regionalnu dimenziju prostora, kao faktori struke koja formira svest o potencijalima budućih regija, odnosno autonomija. To nije nevažno. Ministarstvo predviđa mogućnost kreiranja prostorne dimenzije razvoja kroz regionalni plan za NUTS II, ali ostaju dobrim delom centralizovani poslovi pri sačinjavanju takvih vizura.
Takođe smatramo da je korektna ideja da se prostorni planovi za sadašnje autonomije, buduće regije i grad Beograd nazovu regionalnim prostornim planovima. Ali, bili smo i mnogo jasniji i mnogo konkretniji, da se prostorni plan autonomne pokrajine nazove prostornim planom autonomne pokrajine, a prostorni plan Beograda - prostornim planom Beograda. Naravno, zakon to ne sprečava.
Smatrali smo da autonomna pokrajina može sama da formira agenciju za prostorno planiranje i slično, i da nije potrebno to rešavati kroz model osamostaljene, nezavisne organizacione jedinice, nego agencije, u svemu samostalne, koja je kreator i predlagač prostornog plana autonomne pokrajine.
Ali, ako je princip, a jeste, da je važna samostalnost kreatora regionalnog prostornog plana za autonomnu pokrajinu, isto tako je važna i za regionalni plan za druge teritorije buduće autonomne regije u Srbiji i sam Grad Beograd, možda još i važnija.
Liberali Srbije će snažno podržati intencije zakona o određivanju granica javnog građevinskog zemljišta, vraćanje onoga što nije privedeno nameni u privatnu svojinu, slobodu prometa i promene svojine nad ostalim građevinskim zemljištem, što je osnov za gradsko menadžerstvo.
Zbog toga smatramo da su vidni napori ministarstva da osposobi državnu upravu za menadžerstvo vredni pažnje i pohvala i uvek ćemo smatrati da je investicija i unapređenje administracije i uprave u oblasti planiranja i gradnje dobra državna investicija.
S pažnjom ćemo pratiti i podržavati otvaranje konkurencije u oblasti urbanističkog planiranja. Pozdravljamo pojednostavljenje registracije pravnih lica za poslove planiranja i gradnje. Licenciranje od strane struke je dobro, ali ga treba dopuniti i osiguranjem pojedinca od posledica profesionalne greške u projektovanju i gradnji.
Ostaje nam problem republičkog vlasništva nad državnom imovinom, problem izgrađenog građevinskog zemljišta koje je u suštini najvećim delom privatni posed, a ostaje u državnoj svojini.
Takođe, pratićemo događanja na onim segmentima konkurencije za građevinski prostor koji nazivamo - ostalo građevinsko zemljište, i to pre svega u privatnoj svojini. Nadmetanje investitora za kupovinu prostornih celina od privatnih vlasnika građevinskog zemljišta, ali i interesno lobiranje na opštinske vlasti da se kompleksi zemljišta pretvaraju u građevinsko zemljište biće novi izazovi. Tu je i sloboda prometa prenosa odobrenja za gradnju u skladu sa promenom vlasništva nad građevinskim zemljištem ili objektima, pogotovu kod odustajanja od gradnje, traženja suinvestitora ili stečaja.
I na kraju, želim da se predstavnicima ministarstva zahvalim na razumevanju i uloženom vremenu prilikom prethodne rasprave koju su Liberali Srbije u svom poslaničkom klubu imali. Kao rezultat toga, stručni tim, koji deluje u okviru i oko Liberala Srbije, zajedno sa poslanicima je predložio 18 amandmana.
Jedan set tih amandmana je, u dogovoru sa predstavnicima ministarstva, na Odboru za urbanizam i građevinarstvo prihvaćen i ugrađen u ovaj zakon.
Druga polovina naših amandmana nije mogla ovom prilikom da bude ugrađena u ovaj zakon i mi to razumemo. Iz tih razloga, a ceneći i poštujući efikasan rad parlamenta, naši predstavnici su u Odboru za građevinarstvo povukli ostale amandmane.
I sasvim na kraju, poslanici Liberala Srbije će svakako podržati ovaj zakon, jer je on krupan korak napred na uređenju ove bitne problematike. Zahvaljujem.

 Ima reč narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, po Poslovniku.

Poštovana predsedavajuća, razumem potrebu da se brzo radi i da želite da donesete što više zakona u vreme vanrednog stanja, ali vas zato molim i da obezbedite kvorum za rad. Zbog toga, u skladu sa članom 82. Poslovnika, tražim da se utvrdi kvorum za nastavak sednice, jer je očigledno da ovde nema dovoljan broj poslanika.

Molim narodne poslanike da ubace identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da imamo kvorum i da možemo nastaviti rad.
Povreda Poslovnika, narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Da bi se uveo red koji je Poslovnikom predviđen, molila bih predsednika Skupštine da bude principijelna i da primenjuje mere Poslovnika i kada one treba da se odnose na vladajuću većinu.
Zbog toga reklamiram povredu člana 116: "Narodni poslanici dužni su da koriste isključivo svoje identifikacione kartice, kao i da se identifikuju pri ulasku u salu...". Stav 2: "Za narodnog poslanika koji koristi identifikacionu karticu drugog narodnog poslanika, odnosno na drugi način zloupotrebljava elektronski sistem za glasanje, predsednik Narodne skupštine predlaže meru udaljenja sa sednice, a glasanje u kojem je zloupotreba izvršena ..." itd.
Dakle, predlažem da se zbog zloupotrebe tuđih kartica u trećem i četvrtom redu, gospodinu sa brkovima, ne znam kako se zove i gospodinu Milisavu izrekne mera Poslovnikom predviđena, što ne bi moglo da bude vaše diskreciono pravo, već biste morali da stavite na glasanje.

Gde to piše u Poslovniku da treba da se stavi na glasanje? Znate šta, ako je neko trebalo da bude kažnjavan za zloupotrebu identifikacionih kartica i za neučstvovanje u kvorumu, to je svakako SRS. Zato o tome neću dalje polemisati. Ako niste zadovoljni, odgovor će dati Administrativni odbor. Svaki dan ulazite posle utvrđivanja kvoruma, da bi onda ceo dan vi učestvovali u diskusiji i u raspravi. Sad tražite neku, kao, pravdu. S druge strane, ne verujem vam to što ste rekli.
Reč ima narodni poslanik Petar Cvetković, poslanička grupa DSS. Sledeći prijavljeni je narodni poslanik Melank Šandor, poslanička grupa DOS - Reforma Srbije.

Prvo, svedoci smo, bez obzira kome je to rečeno, selektivnog pristupa i selektivnog primenjivanja Poslovnika.
(Predsednik: Molim vas da se držite teme dnevnog reda. Vi svakako niste pozvani da o tome govorite.)
Hvala lepo. Poštujem upozorenje i držim se dnevnog reda.
Ne postoji tako dobar zakon, ni u istoriji ni sada u bilo kojoj zemlji sveta, koji može zameniti loš rad vlasti, loš rad nosilaca vlasti, loš rad Vlade. Današnja tema je Predlog zakona o planiranju i izgradnji. Javnosti je tokom 2001. i 2002. godine prezentirano nekoliko verzija zakona, koji je, ne menjajući bitno suštinu predloga, menjao naziv, počev od građevinskog zakona do zakona o planiranju i izgradnji.
Ovakav predlog, danas pred nama, u sebi sadrži najveći deo odredbi koje se odnose na građenje. Ako dodamo tu i odredbe koje se odnose na komore, možemo utvrditi da je najbitniji deo zakona najmanje obuhvaćen ovim predlogom, a to je planiranje. Pri tome, iz ovog predloga zakona nije dovoljno ili nije uopšte jasno o kakvom se planiranju radi u ovom zakonu, da li je to ekonomsko, socijalno, prostorno, sektorsko ili neko drugo.
Namera Ministarstva, odnosno Vlade, jeste da jednim zakonom obuhvati veliki broj društvenih odnosa, odnosno sadržinu više dosadašnjih zakona. Pri tome smo u ovoj brošuri koju smo zatekli, a koju su poslanici većine pohvalili, našli podatak da ovaj zakon, pored ona četiri zakona u prelaznim i završnim odredbama - Zakon o izgradnji objekata, Zakon o planiranju i uređenju prostora i naselja, Zakon o građevinskom zemljištu i Zakon o posebnim uslovima za izdavanje građevinske, odnosno upotrebne dozvole za određene objekte - zamenjuje, ako sam dobro zapamtio cifru, još 31 zakon i oko 35 podzakonskih akata.
Čisto pravno, a namerno sam pošao od toga da vidimo šta reguliše ovaj zakon i gde su preostalih 17 zakona koji prestaju da važe, da li uopšte prestaju i da li mogu prestati da važe, a da se to ne označi u prelaznim i završnim odredbama.
Znači, za još 17 ili 27 (prema brošuri) zakona koji regulišu ove društvene odnose ništa se ne govori da li važe ili prestaju da važe. Pri tom i u samim ovim prelaznim i završnim odredbama stoji jedan vrlo veliki propust. Prema članu 173. predviđa se da stupanjem na snagu ovog zakona prestaju da važe ova četiri zakona, tu je Zakon o građevinskom zemljištu "Službeni glasnik RS", br. 44/95 i 16/97, ali nema ništa o odredbama ranijeg zakona, istog tog zakona, "Službeni glasnik RS", br. 23/93, 53/93, 67/93 i 48/94, a ove odredbe ovih izmena i dopuna Zakona odnose se, podvlačim, na pravo korišćenja na neizgrađenom gradskom građevinskom zemljištu, njegovo oduzimanje i preče pravo gradnje.
To bi značilo pravno, jer te odredbe ne prestaju da važe usvajanjem zakona, da bi te odredbe trebalo da važe. Međutim, predlagač ima želju da i te odnose reguliše ovim zakonom. Doduše, da li je potpuno i zakonito, to je drugo pitanje. Ovde se javlja čist pravni problem primene zakona i primene ranijih odredbi zakona i, uz sadržinu predloga, pošto treba da reguliše veoma veliku oblast, i to društvenih odnosa, to će praktično onemogućiti primenu ovakvog zakona i stvoriti anarhiju.
Počeo sam od kraja, a vratiću se na početak. Da li je ovaj zakon dobar ili ne, da budem precizan da ne bi bilo smejanja od kraja, od zadnjih odredbi zakona, počeću sada od prvih.
Da li je ovaj zakon dobar ili loš sa stanovišta struke, to može razmatrati struka.
Ali, ako je loš ili ako Ministarstvu i Vladi smeta Udruženje urbanista Srbije ili Beograda, mnogo je lakše primeniti vanredno stanje u tom udruženju i promeniti predsednika ili nosioca vlasti, odnosno funkcije u tom udruženju, a ne donositi jedan ovakav nekoherentan zakon, neprimenljiv; u njemu su odredbe suprotne jedna drugoj, čak u pojedinim članovima stav 1. je u suprotnosti sa stavom 3.
Do toga ćemo doći malo kasnije, a sada ono što je veoma bitno i što zaboravljamo, pri svakom predlogu zakona, naročito predlagač, Vlada Republike Srbije insistira da zakoni moraju biti u saglasnosti sa Ustavom, odnosno da ne mogu biti u suprotnosti sa Ustavom.
Vidim da je za neke dame i gospodu poslanike to novost, pa bih stoga predložio da se makar u Skupštini organizuje jedno predavanje, a vi imate eksperte i u Vladi i u Skupštini, oni su na vlasti, da održe predavanje o hijerarhiji pravnih akata, i kako su poređani, i da li može biti zakon u suprotnosti sa Ustavom, a uredba u suprotnosti sa zakonom. Onda bi bilo sve jasno.
DSS je ukazivala da treba menjati Ustav, DSS se zalaže za poštovanje propisa, poštovanje zakona, osnovni problem vladajuće većine je u tome, kao i problem nekih prošlih vremena, otprilike kao problem koji je istaknut i u dopisu Udruženja građana za povraćaj oduzete imovine, a to ste, gospodo poslanici, svi dobili ili je trebalo da dobijete. Dozvolićete, citiraću samo četiri reči, da "predlog predstavlja kontinuitet sa terorističkim, komunističkim i kriminalnim sistemom", kakav imamo u proteklih 59 godina. To nije moje mišljenje, pročitao sam ga, sam imam mnogo lepše mišljenje o tome, ali nikako nije to mišljenje povoljno.
Dakle, Predlog zakona je u suprotnosti sa važećim Ustavom. Složićemo se da Ustav treba menjati, ali složićemo se da je osnovna stvar u demokratiji, pravnoj državi i pravnoj sigurnosti, poštovanje Ustava.
Znači, čuli smo da je cilj smena tih nepodobnih arhitekata, udruženja urbanista, ali ovaj zakon kada ga pročitamo, ima želju, intenciju da bude i ustav, da sadrži odredbe koje po svojoj suštini mora sadržati ustav, pa stoga ovaj zakon uvodi nove institute i institucije u direktnoj suprotnosti sa važećim Ustavom.
Možemo razmatrati jednu po jednu, mada nema dovoljno vremena, osnovna suprotnost je sa članom 60. stav 1. Ustava Srbije. To je slučaj kada se određuje pojam javnog i ostalog građevinskog zemljišta. Javno građevinsko zemljište nije pojam utvrđen Ustavom Srbije, nego je članom 60. potpuno jasno utvrđeno da može postojati gradsko građevinsko zemljište.
Prihvatam da je ovo rešenje možda bolje. Ali, podsećam da svi predlozi zakona moraju biti u skladu sa postojećim Ustavom.
Idemo dalje na suprotnosti sa Ustavom; recimo, Prostorni plan Republike Srbije ovim predlogom zamenjuje se strategijom i šemama prostornog razvoja. To su članovi predloga od 17. do 19. Ovo je u direktnoj suprotnosti sa članom 72. tačka 9. i članom 73. tačka 3. Ustava Republike Srbije.
Sa druge strane, moram istaći da strategija, barem po mom skromnom znanju, nikako ne može biti planski dokument. Strategija je sredstvo da se realizuju neki planski ciljevi, a ne odrednica tih ciljeva.
Samo se planom mogu utvrditi ciljevi i do izvesne mere uskladiti različiti ciljevi i interesi. Do danas je u Srbiji bilo preko 15 različitih strategija, koje očigledno Predlogom zakona nisu obuhvaćene niti uzete u obzir.
Sa druge strane, idemo dalje, nemamo prostorni plan na nivou države, imamo strategiju, zato imamo prostorne planove na nivou AP, regiona i opština, pri tome ne znamo kakva će rešenja dati novi ustav koji se priprema, ali i to što dajemo ovlašćenja AP i eventualno regionu, ukoliko ga bude po novom Ustavu, potpuno je različito. Regionalni prostorni plan, recimo za teritoriju AP donosi skupština AP, za grad Beograd - Skupština grada, a za ostale regione, odnosno regionalna područja - Vlada Republike Srbije.
Znači, dva potpuno različita rešenja. U jednom slučaju zakonodavni organ, skupština, donosi regionalni prostorni plan, a u svim ostalim slučajevima kod regiona donosi Vlada Republike Srbije. Da li to znači poseban i specijalni status za AP, da li su to predlozi nekog rešenja po Ustavu koji treba da usledi i da to ne liči na asimetričnu federaciju sa elementima državnosti.
Bila je jedna totalna nelogičnost da je prostorni plan posebne namene mogla da donosi Vlada Republike Srbije. Nakon toga u poslednjem predlogu za teritoriju AP Vojvodina označeno je da to čini Skupština Vojvodine, a za sve ostale Vlada. Opet dvostruka rešenja i potpuno različita.
Kod gradskog građevinskog zemljišta, osim što je uvođenje novih vrsta kategorija građevinskog zemljišta, gde se ono označava kao javno građevinsko zemljište, ne znam šta bi to javno građevinsko zemljište moglo da podrazumeva i šta je to javno, zašto ne bi bilo transparentno građevinsko zemljište, s obzirom da volite tu reč da koristite. Sve je transparetno, transparetno je sada u praksi ono što se krije. Znači, moglo bi umesto javno građevinsko da bude transparentno građevinsko zemljište.
Vrlo malo ću još, ostaviću vremena i ostalim poslanicima DSS-a, u pogledu agencija vrlo kratko. Nadležno ministarstvo neke svoje nadležnosti ustupa agenciji, što je njgovo pravo. Agencije ovakve kakve su, pa i ovim predlogom, objedinjuju sve, pa i to da sama sebi agencija izdaje poslove, dva puta naplaćuje iz republičkog budžeta i nakon toga vrši kontrolu svog poslovanja, odnosno rada, a što je neprimereno.
Na kraju, želeo bih da zaključim, tu je u pravu ministar, do sada je ogromnim brojem propisa bilo vrlo otežano, vrlo birokratizovano, pribavljanje građevinskih dozvola i izgradnja objekata. Da li zbog toga ili iz nekih drugih razloga više je objekata izgrađeno protivpravno, nego po građevinskim dozvolama. To stoji.
Međutim, ovim rešenjima se sada upravo dolazi do druge krajnosti, praktično i nije potrebna bilo kakva kontrola, naročito sa stanovišta državne vlasti i državnih organa. To stvara mogućnost za anarhiju i nemogućnost primene. Data rešenja ne uklanjaju korupciju, ne uklanjaju protivpravno ponašanje, ne uklanjaju se neka diskreciona prava koja se tumače u zakonu na način koji odgovara onome ko ima argumente fiskalne ili neke druge prirode.
Ukazaću na nelogičnosti i kontradiktornosti zakona na samo još jednom primeru, a to je član 119. - odstupanje od projekta. On kaže: "Ako se u toku građenja objekta, zbog promenjenih okolnosti koje se nisu mogle predvideti, mora odstupiti od dokumentacije na osnovu koje je izdato odobrenje za izgradnju, odnosno od glavnog projekta, investitor pribavlja odobrenje za izgradnju po izmenjenoj dokumentaciji, odnosno vrši izmenu glavnog projekta sa potvrdom nadležnog organa o njegovom prijemu."
Koje su to promenjene okolnosti? Da li te promenjene okolnosti, čim nisu utvrđene ovim zakonom, čim nema čvrstih i objektivnih kriterijuma, zavise od diskrecione volje i prava toga ko izdaje odobrenje za gradnju ili zavise od veličine finansijskih argumenata. Ovo ne otklanja mogućnost korupcije i lošeg rada, ovo upravo pospešuje mogućnost korupcije. Hvala lepo.