Na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč. Pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici ili predstavnici poslaničkih grupa? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marin Krešić, ovlašćeni predstavnik poslanička grupa DOS - Reforma Srbije.

Samo pre nego što se kratko obratim da jednu stvar raščistimo, pošto je mnogo puta danas bilo spomenuto Udruženje urbanista. Ja sam urbanista i ovo o čemu je bilo reči danas nije Udruženje urbanista, lokalno udruženje urbanista i lokalna udruženja arhitekata iz cele Srbije su uključeni u ovaj zakon, dali smo podršku i oni će ga sprovoditi. Ono što se za ovom govornicom spominjalo kao Udruženje urbanista, to je jedna grupa ljudi koja se zatekla na poziciji Predsedništva i dvadesetak ljudi iz javnih preduzeća, oni su štitili svoj dosadašnji monopol i nisu vredni daljeg pomena za ovom govornicom. Toliko o tome.
Želim odmah na početku da skrenem pažnju na činjenicu da je sve vreme oko ovog zakona postojala pretpostavka da je to jedan stručni, inženjerski i profesionalni zakon koji bi zapravo trebalo da ima podršku svih poslaničkih grupa. Zbog toga mi se čini da kolege iz SPS-a imaju razloga još malo da razmisle; znam da su oni spremali neke amandmane, da je poslanik koji ih je spremao kvalifikovan verovatno je u tim amandmanima bilo i dobrih rešenja.
Oni su rekli da je ovo dobar zakon, slažem se s njima i mislim da ima mogućnosti da se o tim predloženim amandmanima još razmisli i proveri mogućnost da se ugrade u podzakonska akta. Ne postoji drugi razlog, osim eventualnog vašeg taktiziranja prilikom predaje amandmana, što ste zakasnili sa njima i mislim da to nije dovoljan razlog da isključite sebe iz procesa donošenja ovog zakona.
S druge strane, čini mi se da istu podršku ovaj zakon ima od druge opozicione grupe koje je dobro razumela i pažljivo čitala zakon. Dužan sam da kažem da što se tiče mandata članova komisije, kolega Lukiću, verovatno ima mogućnosti podzakonskim aktom isto da se reši pitanje veličine građanskih parcela, kao što je rečeno zakonom da će biti rešavano podzakonskim aktima, a da je za Goliju praktično već doneta odluka i ušlo je u program izrada prostornog plana i područja posebne namene.
O ovoj drugoj grupi, koja zapravo za dva meseca nije uspela ni da pročita zakon i koja prema njemu ima stav sa jedne globalne pozicije, mislim da nema potrebe oko pogrešnih tumačenja zakona da vodimo neke konkretne razgovore.
Želeo bih kao neko sumiranje ove današnje diskusije da predstavim dve pozicije sa kojih smo danas razgovarali. Jedna je zapravo pozicija centralizovanog odlučivanja o stvarima prostornog uređenja, direktivnog planiranja i dogme, a druga je pozicija demokratije, principa i uvažavanja činjenica da je razvoj naselja i područja Srbije zapravo proces koji treba dugo da traje. Iz ovog ugla centralizovanog odlučivanja i naredbodavnog urbanizma proističe i ono što smo nasledicili, a to je Prostorni plan Srbije, od koga počinju sve primedbe.
Pazite, Prostorni plan Srbije, nacrtana statična slika idealne budućnosti Srbije koja je zakovana i zapravo eliminiše potrebu za daljim prostornim planiranjem. Zbog toga nije ni bio u dosadašnjem zakonu prostorni plan opštine. To ne može da se sprovede. Ne može se direktivno reći da će naselje to i to biti srednje ili veće, ili će deo zemljišta biti predviđen za aerodrom, a niko ne zna ko će to da napravi.
To vreme direktivnog planiranja je prošlo. Zbog toga njega, kao u svim evropskim zemljama, zamenjuje strategija koja je u stvari dogovaranje svih učesnika u nekom procesu prostornog razvoja, a koje treba u budućnosti da se desi u Srbiji. Ako je s jedne strane naredba, s druge strane je dogovor. To donosi novi zakonski projekat.
Sa ove strane direktivnog urbanizma proističe cela priča o prethodnim uslovima i silnim prethodnim naredbama, a sa druge strane novi zakon to sve eliminiše kroz proceduru koja je neophodna da se dođe do zajedničkih rešenja. Ako je u ranijem principu rada sva direktiva išla odozgo, znači sve je bilo na nivou prostornog plana Srbije, ovaj zakon daje lokalu potpunu autonomiju. Zbog toga postoji prostorni plan opštine.
Zbog toga će same opštine odlučivati o svom prostornom uređenju. Ako je s jedne strane u ovom prvom principu postojao monopol, ovaj zakon donosi potpunu konkurenciju kvaliteta i tu je zapravo koren svih nesuglasica koje smo uopšte imali, znači zaštita monopola koji su do sada postojali. To su pre svega monopoli javnih preduzeća i onih koji su mogli kroz taj monopol da ostvaruju neke druge koristi.
Lična odgovornost profesionalne licence zapravo uvode na scenu urbanističkog planiranja konkurenciju, a konkurencija uvek donosi kvalitet. Ako je u tom centralizovanom sistemu birokratija bila ona koja odlučuje o uređenju, u ovom sistemu, koji ovaj zakon donosi, to je zapravo struka.
Ako je raniji model urbanističkog planiranja bila jedna maglovita slika raznih izjava o klimi, reljefu, nejasnih urbanističkih uslova itd, nova generacija urbanističkih planova donosiće pravila koja će, kada se donesu, biti za svakog ista i neće moći naknadno da se tumače. Zbog toga je pravilo temeljni princip demokratije, jer se do njega stiže dugotrajnim procedurama, usaglašavanjem u dva procesa donošenja na skupštini. Kada se većinski donesu na lokalnoj zajednici, svi ga se moraju pridržavati.
Ako je ovaj prvi sistem omogućavao korupciju, ovaj drugi uvodi odgovornost i onemogućuje tu korupciju. Znači, zna se ko je za šta odgovoran i tačno je locirano u čitavom procesu urbanističkog, prostornog planiranja, projektovanja i izgradnje ko je odgovoran.
Ako su ranije bile potrebne te silne dozvole, kao izraz nepoverenja prema onome ko gradi, sada će ga zameniti jedno odobrenje. Zbog toga, kao ranije što je svaki investitor unapred bio kriv kada reši da zida i zbog toga je morao da prolazi sav taj lavirint administracije, po duhu koji predstavlja novi zakon svaki investitor je dobrodošao i onda mu je ukupna administracija servis u tom dobrom činu da unese investiciju i da je na opšte zadovoljstvo realizuje.
Ako je raniji sistem klaustrofobičan i bežao od saradnje sa susedima, ono što zapravo radi agencija, a ništa ne odlučuje agencija kada pažljivije pročitate, ona je i za međunarodnu saradnju, donosi integraciju. Zato ako ranije nije bilo AP, u novom zakonu ne postoji nepoverenje, niko nije neprijatelj, pa Srbija i autonomna pokrajina sarađuju i zbog toga postoji jedinica agencije i rade zajedno planove. Time bih završio ovo kratko izlaganje.

Da li se još neko od predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa javlja za reč? Vi ste iskoristili oba javljanja.
Ako se niko drugi ne javlja za reč, zaključujem načelni pretres.
Saglasno članu 136. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Predstavnik Vlade, ministar, može da se javi u toku svakog amandmana, po istom članu Poslovnika, kao i narodni poslanici.
Vreme na raspolaganju je najviše pet minuta i na kraju rasprave u pojedinostima neograničeno vreme.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Velimir Simonović.
Predstavnik Vlade i Odbor za urbanizam i građevinarstvo nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Podnosilac amandmana želi reč. Izvolite.

Gospođo Čomić, predložio bih nešto, a ne bi to bilo suprotno Poslovniku, da ne izlazim ovde dvadesetak puta, meni to nije potrebno, nego da dam sumarni pregled mojih amandmana, da ukažem na neke bitne stvari i da ne ulazim u detalje. To ne sprečava ovlašćene da se jave za reč. Meni bi trebalo najviše 15 minuta, umesto da utrošimo 100 minuta.

Uz predlog svim predsednicima i ovlašćenim predstavnicima poslaničkih grupa da ispostave kršenje Poslovnika od strane predsedavajuće, dozvoljavam narodnom poslaniku Velimiru Simonoviću da unekoliko produži vreme za raspravu.

Hvala lepo. Napisao sam te amandmane, a od nekih sam odustao, to se vidi. Bilo je sugestija da eventualno odustanem i od ovih drugih amandmana; to nisam mogao da učinim iz nekih moralnih razloga, jer su mi pomagali u pisanju amandmana ljudi koje veoma cenim; među njima je bilo urbanista, građevinaca, pravnika, a ne samo što imaju akademske titule, nego su radili i praktično. Bilo bi sa moje strane vrlo nefer da odjedanput odustanem od svih amandmana, pa čemu ceo taj posao i izgubiću njihovo poverenje za pomoć u nekoj drugoj prilici.

Dakle, što se tiče člana 2. predlažem da se neka lokacija, građevinski reon i tako dalje preciznije definišu. Oko toga se ne bih zadržavao. Jednostavno, kraća i preciznija definicija pojmova u članu 2.

Amandman 2. sam povukao.

Amandmanom 3. predlažem da se u članu 17. stav 2. doda - "kao i potrebom da se planira broj stanovnika na teritoriji Republike Srbije, u celini ili u pojedinim regionima."

O čemu se radi? Kada smo o tome raspravljali na resornom odboru, bilo je reči kako je to stvar demografa i tako dalje. Mislim da se ne može ništa planirati, grad, naselje itd, a da se ne vodi računa o broju stanovnika koji će tu živeti. Svakako da se ne može reći, tu će živeti 25.000 ljudi, ali orijentacioni broj bi se morao znati, da bi se obezbedio normalan život u tom gradu - komunalne strukture, voda, kanalizacija, stanovi, posao, škole itd. za određeni broj stanovnika. Smatram da to treba dodati i ništa ne bi smetalo da se to usvoji.

Imam amandman 4; u članu 30. dodajem novi stav. Glasi ovako: "Ako se usvoje primedbe na generalni urbanistički plan posle 30 dana, ponoviće se javni uvid sa usvojenim izmenama i trajaće 15 dana." Ne bih ovo posebno obrazlagao; kratko: mislim da je to potrebno, jer može Ustavni sud da poništi generalni plan ako konstatuje i ako se neko požali da nije bilo javnog uvida u izmene generalnog plana.

Amandman 5. sam povukao.

Amandmanom 6. tražim da se u članu 33. tačka 4) promeni i da se lepo napiše - umesto "obnova i rekonstrukcija istorijskih i ambijentalnih celina" - "zaštita istorijskih, kao i prostorno-ambijentalnih celina", jer je zaštita širi pojam. Tu se obezbeđuje i podrazumeva očuvanje, restauracija, revitalizacija itd.

Amandman 7. na član 34. je povučen.

Amandmanom 8. predložio sam da se doda stav 5. u članu 36, tako da se provera rešenja postojećeg i donošenje novog generalnog plana vrši svakih deset godina ili češće, zavisno od potrebe. Obrazloženje je vrlo kratko; smatram da je to potrebno.

Amandman 9. na član 48. sam povukao.

U amandmanu 11. predlažem malu dopunu, a to je da se u članu 54. stav 1. menja i glasi: "Generalni urbanistički plan donosi skupština opštine, odnosno grada uz pribavljeno mišljenje komisije". Takođe, da se doda stav 2. koji glasi: "Regulacione urbanističke planove donosi skupština opštine rešenjem".

Generalni plan treba da se donese tako. Kada su u pitanju regulacioni planovi, to će rešavati redovni sudovi, ako bude potrebno, tako da smatram da ova izmena ne bi bila loša.

Povlačim amandman 12. na član 55.

Amandman 13. se odnosi na član 56. To je duži amandman. Dodajem nekolik novih stavova. To se odnosi na urbanistički plan, na urbanističke dozvole. Smatram da se urbanističkom dozvolom rešavaju osnovne stvari oko uređenja i mogućnosti izgradnje bilo kog objekta u prostoru, dok je građevinska dozvola i odobrenje za gradnju čisto tehnička stvar, vezana za sam objekat i njegovo izvođenje u skladu sa propisima.

Pročitaću poslednju rečenicu obrazloženja amandmana: "Gradovi i prostori kao celina su daleko važniji od interesa bilo kog investitora koji mora ispuniti sve potrebne urbanističke uslove radi skladnog uklapanja u već izgrađen prostor."

Amandman 14. na član 67. Tu se govori o tome šta je izgrađeno građevinsko zemljište itd. Ne bih se oko toga zadžravao. Želim da se pravi razlika između izgrađenog zemljišta - to su gradovi i naselja - i neizgrađenog zemljišta, koje se planom privodi nameni. Ne može se umesto grada reći da je to građevinsko zemljište, jer se radi o nečemu što predstavlja graditeljsko nasleđe.

Amandmanom na član 69. predlažem da se stav dva briše. To je pitanje javnog zemljišta, obrazloženje je malo duže i neću da ga citiram.

Amandman 16. na član 70. Dodaju se u prvom stavu reči "u trenutku privođenja nameni posle pravosnažnosti rešenja o opštem interesu", a stavovi 4. i 7. se brišu. Tu treba znati, ako na takvom zemljištu postoji objekat koji se otuđuje iz državne svojine, normalno je da novi vlasnik treba da stekne svojinu na zemljištu koje je u službi objekta.

Negde je rečeno, da li u ovom ili u nekom drugom članu, da se zemljište u državnoj svojini ne može otuđiti. Smatram da to nije dobro rešenje. Jer, kako bi neki strani investitor došao da nešto gradi na nekom zemljištu koje je državno i ne može da se proda. Ne verujem da će on investirati tu neke pare. Valja propisati da može da kupi zemljište na kome će graditi hotel ili neki drugi veliki objekat, stambenu zgradu itd.

Mi imamo čudnu situaciju da je neko napravio kuću na placu pre 70 godina, pa je zemljišta na kome je njegova kuća postalo građevinsko, gradsko ili ne znam kakvo zemljište i sad on ima kuću, a plac nije njegov. To jednostavno nije normalno. Kod prometa takve kuće kupac će reći, kako da ti kupim kuću, kad ne mogu da kupim parče zemlje ispod kuće.

U članu 72. predlažem da se stav 3. briše.

Tu se govori o tome da opština može da osnuje preduzeće odnosno drugu organizaciju za vršenje ovih poslova pripreme zemljišta za izgradnju. Nije jasno zašto se to navodi u zakonu. Neka opština pravi preduzeće ako hoće, ali ono ne sme da bude privilegovano; želim da svi mogu ravnopravno da učestvuju na licitacijama kad je u pitanju građevinsko zemljište, a ne da opštinsko preduzeće ima privilegiju da samo ono dobija te psolove.

Tu treba tačno precizirati u podzakonskim aktima način licitiranja u vezi sa zemljištem i kontrolu, kao i nadzor nad trošenjem sredstava.

Amandmanom 18. predlažem da se član 77. briše.

Smatram da bilo kakva davanja u vezi zemljišta treba da budu regulisana u Zakonu o porezu na imovinu, jer vlasnik treba da plaća porez samo u odnosu na vrednost te imovine.

Neprihvatljivo je da vlasnik objekta i zemljišta nekome plaća naknadu za korišćenje sopstvenog zemljišta; samo porez na imovinu, i to se reguliše drugim zakonom, a ne u ovom ovde.

Amandman 19. na član 78. Predlažem da se ovaj član briše. Da ne ulazim u detalje.

U članu 79. predlažem da se stav 3. promeni i da glasi nešto drugačije: "Zemljište iz stava 1. ovog člana koje je do dana stupanja na snagu ovog zakona, na osnovu zakona ili odluke skupštine opštine, odnosno grada određeno kao gradsko građevinsko zemljište u državnoj svojini, ne smatra se gradskim građevinskim zemljištem". I dalje, stav 4. da se promeni.

Postavlja se pitanje, to je obrazloženje, dokle građani treba da čekaju da se posebnim zakonom vrati oduzeto građevinsko zemljište, kad se već donosi ovaj zakon kojim je sasvim moguće da se to pitanje uredi, kao što se i navodi u članu 79. stav 4, gde je predviđeno da se deo zemljišta određenog za građevinsko vrati ranijim vlasnicima. Nema nikakvog opravdanog razloga da se bilo koje drugo zemljište, koje je zakonom određeno kao građevinsko, ne vrati u svojinu ranijih vlasnika.

U članu 80. stav 2. tražim da glasi ovako: "Ostalo građevinsko zemljište opština može da pribavlja, i to pribavljeno i kupljeno zemljište da uređuje, izdaje u zakup ili da koristi za opšte potrebe građana". Tu se radi o tome da ne dođemo u suprotnost sa Zakonom o svojini Republike. Na to se odnosi ovaj amandman.

Amandmanom 22. član 83. predlažem da se reč "korišćenje" zameni rečju "svojina", a posle reči "parcela" stavlja se tačka i ostalo briše. Smatram, to je obrazloženje, da je pravo korišćenja relikt prošlih vremena i nepriznavanje vlasništva nad zemljištima sada treba prekinuti.

Amandmanom 23. na član 84. reč "korišćenje" zamenjuje se rečju "vlasništvo"; nešto slično ovom malopre.

Amandman 24. na član 86. Tu ima nekoliko stavova. To se odnosi na investitore koji nisu obavili posao za godinu, dve, tri itd. Predlažem oštrije mere prema njima i tu sam dodao još nekoliko stavova. Ako neko nije ništa napravio za tri godine, to je neozbiljan investitor, a mi još uvek dajemo velike rokove. Prema tome, smisao ovog amandmna je samo da se pooštre mere prema investitorima koji to u stvari nisu, jer ne pristupaju ozbiljno svom poslu.

Na kraju još i amandmanom 25. predlažem da se član 87. briše iz razloga što ne treba dozvoliti da pojedini subjekti dođu u neravnopravan položaj u istoj pravnoj situaciji.

Dame i gospodo, za nepunih 15 minuta dao sam kratak prikaz mojih amandmana. Oni se sada prepuštaju vama na milost i nemilost i jedino što mogu da učinim to je da apelujem na one od vas koje ovaj zakon interesuje, jer svakako ne interesuje sve poslanike, da pažljivo pročitate moja obrazloženja amandmana i da se onda odlučite da li ćete glasati za ili protiv.

 

Zahvaljujem podnosiocu amandmana, narodnom poslaniku Velimiru Simonoviću.

Da li se još neko prijavljuje za reč o amandmanu na član 2. narodnog poslanika Velimira Simonovića? (Ne.)

Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bratoljub Janačković i Milorad Stanulov.

Predstavnik Vlade i Odbor za urbanizam i građevinarstvo nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima narodni poslanik Milorad Stanulov.

Poštovano predsedništvo, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni posalnici, ovim amandmanom smo predložili da prostorni plan autonomne pokrajine bude jedan od planskih dokumenata koji su inače predviđeni članom 16. ovog zakona.         Kolega Janačković, potpisnik ovog amandmana zajedno sa mnom, u raspravi u načelu obrazložio je stavove liberala vezano za problematiku zakona. Uvažavajući činjenicu da su prihvaćeni amandmani drugih poslanika koji u saglasnosti sa Skupštinom AP Vojvodine bolje regulišu problematiku decentralizacije u ovoj oblasti, mi povlačimo ovaj amandman. Na kraju, hteo bih još jednom da se zahvalim gospodinu ministru i njegovim saradnicima što su omogućili poslanicima liberala Srbije da mnogo ranije upoznaju problematiku ovog zakona.

Konstatujem da je amandman na član 16. povučen.
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Velimir Simonović, koji je obrazložio taj amandman.
Da li ima drugih prijava za reč? (Ne.)
Nadležni odbor i predstavnik Vlade nisu prihvatili, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Na član 30. amandman je podneo takođe narodni poslanik Velimir Simonović.
Da li ima prijava za reč o tom amandmanu? (Ne.)
Na član 33. amandman je podneo narodni poslanik Velimir Simonović, koji je obrazložio i ovaj amandman.
Da li se neko prijavljuje za reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik Velimir Simonović.
Da li ima prijava za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Amandman na član 53. je podneo narodni poslanik Velimir Simonović.
Da li ima prijava za reč? (Ne.)
Na član 54. Predloga zakona? (Ne.)
Narodni poslanik Velimir Simonović povukao je amandman na član 55. Predloga zakona.
Konstatujem da je taj amandman povučen.
Narodni poslanik Velimir Simonović podneo je amandman na član 56. Amandman je obrazložen od podnosioca.
Da li se neko drugi prijavljuje za reč? (Ne.)
Na član 67. amandman je podneo narodni poslanik Velimir Simonović.
Da li se neko prijavljuje za reč? (Ne.)
Da li ima prijava za reč po osnovu amandmana koji je na član 69. podneo narodni poslanik Velimir Simonović? (Ne.)
Na član 70? (Ne.)
Da li ima prijava za reč na član 72?
Reč ima narodni poslanik Miomir Ilić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.
Inače, amandmane koje sam pročitala nisu prihvatili ni predstavnik Vlade, ni nadležni odbor, a Zakonodavni odbor ih smatra pravno mogućim.

S obzirom da nismo bili u mogućnosti da svoje mišljenje iznesemo putem amandmana i korigujemo tekst predloga, obzirom na ono što smo kao predstavnici SPS-a izneli, moram da se pridružim određenim amandmanima koje je profesor Simonović na veoma korektan i stručan način izneo.
Koristim priliku da iznesem stav i za ostale amandmane, da ne bih izlazio, koje je profesor Simonović dao. Znači, na član 72, uz obrazloženje koje je veoma korektno i stručno urađeno, na član 77. i na član 78.
Mi smatramo da obrazloženje koje je podnosilac amandmana na sva tri člana dao sadrži neke od primedbi koje smo mi imali. Znači, suština stvari nije da smo mi protiv ovog zakona, nego se radi o tome što neke stvari u odnosu na obrazloženje koje je dato nisu adekvatne.
Primedbe imamo oko uređenja gradskog građevinskog zemljišta, oko saglasnosti i dozvola koje treba da se dobiju, na rok i kratkoću tog vremena, na kazne koje tu idu i vezano sa tim i na nemogućnost da ipak ovaj zakon treba da bude realan i primenljiv u praski.
On u praksi sigurno neće biti primenljiv, a razloge smo dali: nepoštovanje osnovnog ustavnog načela da je prostorni plan Republike Srbije donet, da je to osnovni planski dokumenat i dok ne promenimo Ustav ne možemo da idemo sa strategijom razvoja.
Sve vezano sa tim je neka laž i blamaža, da oni elementi koji su ovde uneti ne mogu da nam daju do znanja da mi treba ovaj zakon da podržimo.
Nije to bilo nikakvo taktiziranje, kako je predstavnik predlagača ovde izneo. To je jedna korektnost. Mi nismo imali mogućnost da korigujemo te predloge. Smatramo da ovaj zakon treba da bude povučen, da ide na raspravu kako dolikuje van vanrednog stanja i da iz tog razloga može da se koriguje sve to. Amandmanima profesora Simonovića na ove članove koje sam ovde dao pridružujemo se kao jedan od doprinosa, da vidite da nismo mi Socijalistička partija na koju bacate ljagu, sve i svašta, da krivite našeg predsednika za sve i svašta, nego smo veoma korektni, konstruktivni i prilagodljivi, da možemo da građanima Srbije prikažemo da nismo za bacanje i da zaslužujemo pažnju.
Iz tog razloga zasluge pažnje od građana Srbije, koji ovo ne mogu da slušaju i da prate, Socijalistička partija Srbije neće podržati ovaj zakon i smatramo da će tako poslanici Socijalističke partije i da glasaju.