Da li se još neko javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Dragan Tomić, poslanička grupa Narodni socijalisti.

Poštovana gospodo narodni poslanici, najveći deo ove materije je klasična obligacija i sadržan je u Zakonu o obligacionim odnosima. Ovo predstavlja, po meni, još jedno izvođenje iz te materije u smislu da se reši jedna oblast, ali tretman oblasti nije kompletan i iz tog razloga mi ga nećemo podržati.
Šta je suština ovoga o čemu hoću da govorim, u vezi ovog zakona? Lizing je u principu najviše korišćen radi izbegavanja plaćanja poreza; jedna od kategorija koja se mnogo koristi u praksi, obligaciona kategorija da bi se izbeglo plaćanje poreza, a rekao bih da bi se izbeglo i plaćanje carine. Razumem tu jednu stranu i ona jeste prilično anahrona, nedefinisana, pomerena malo ulevo ili udesno po potrebi da se na određeni način rešava ovo pitanje i dobro je da se materija koncentriše na jednom mestu, ali apsolutno nekompletno.
Imate ovde niz primera iz regulative ovog zakona u kojima se jasno vidi bezbroj mogućnosti za izbegavanje plaćanja poreza. Nadam se da će se ministar složiti sa mnom, pošto imamo problema u poreskoj oblasti
poprilično, da bi možda trebalo povesti računa. I, evo konkretnog primera šta se dešava u momentu kada dođe do prekida ugovora. Plaćene su neke rate, znači u nekom periodu dolazi do prekida ugovora. Ovo je klasična forma zakupa. Koliko znamo, po zakonu zakup je forma u kojoj se mora plaćati porez na promet, ali u ovom slučaju kada dođe do prekida, a recimo dođe do prekida pred nekim sudom mesec dana pre isteka roka, šta su naša posla? Da se napravi izbegavanje poreza, a ovde su bezbrojne mogućnosti za to. U tom slučaju sud će doneti rešenje, doneće presudu, konstatovaće činjenično stanje, obaveze neće nastati i može da ponovi nov rok za lizing. Ništa vas ne sprečava da obnovite, znači još jedan lizing period na nekakav način, da fingirate da ste plaćali i tako u nedogled.
Mislim da se sa ove strane, poreske, finansijske, pravne strane ovo uopšte nije tretiralo, a čini mi se da je najveći problem u ovoj državi, jedan deo problema koji nosimo i koji je sada, čini mi se, u priličnoj ekspanziji kada je u pitanju ova materija i ova oblast, tzv. finansijski lizing. On je u primeni iz nekoliko razloga. Prvi i osnovni razlog je da bi se izbegli bankarski poslovi u direktnim odnosima od strane proizvođača određene vrste opreme ili vozila. Ulazi se u finansijski lizing sa određenim licima i na taj način se vrši kreditiranje lica da bi se u nekom roku od dve, tri, četiri ili pet godina, kako se ugovori posao, došlo do sticanja prava svojine. Ishod svega je sticanje prava svojine. Očigledno da ovde nemamo taj drugi deo tretmana u kojem možemo kontrolisati na određeni način, a pre svega poreski, i ovde definitivno sada ozakonjujemo izbegavanje poreza i mislim da to nije dobro.
Vi znate da je uglavnom, recimo kada se radi o prometu motornih vozila, glavni razlog za ovakvu vrstu prometa motornih vozila izbegavanje plaćanja carina i poreza. To je mnogo krupno pitanje za ovu državu. Šta sada da radimo ako pustimo ovoj državi bezgraničnu formu lizing kompanije koje će raditi, a radi se o davaocima lizinga ili isporučiocima koji će to raditi, a 100.000 evra ne znači ništa. To su sitne pare za količinu pravnog posla, odnosno obim tog posla koji može jedna takva kompanija raditi ili jedno pravno lice, iz kojeg može doći do enormnog izbegavanja plaćanja poreza na promet kada je u pitanju promet motornih vozila.
Mislim da se sa te strane ovo nije tretiralo i da to nije dobro. Zaista mislim da nije dobro, jer pored te kreditne crte, kada je u pitanju isporuka recimo nekih osnovnih sredstava koja će se koristiti u procesu proizvodnje, to mogu i da razumem, to mogu da smatram kao dobru formu, čini mi se da će glavna konstatacija priče oko lizinga u nekom narednom periodu upravo biti na prometu motornih vozila. Stoga, upozoravam, zaista dobronamerno, i skrećem pažnju da ćemo doći u situaciju da imamo poplavu pravnih subjekata koji će se baviti lizing poslovima, uz sve prekide koje mogu uraditi u toj fazi, uz nove ugovore o lizingu.
Najviši pravni akt koji se donosi u ovoj državi i najstariji, sa najjačom pravnom snagom, jeste akt koji donosi sud; da li je presuda u pitanju na osnovu priznanja ili rešenje. Kada je u pitanju rešenje dolazite u situaciju da niži pravni akti, a to su svi ostali, pa i obligacija koja ima karakter obostrane volje, imaju niži karakter i na taj način doći ćete u situaciju da imate ogromne pravne poslove i izbegavanje poreza.
To se posle ne može rešavati ni uredbama, jer imate formu zakona. Ne može se rešavati ni drugim podzakonskim aktima, ne možete naterati sudije da ne sude o ovim pravnim stvarima, jer moraju da sude, moraju da donose rešenja, moraju da poštuju volju parničara, jer radi se o klasičnoj parnici.
Jednostavno, možemo doći u situaciju da imamo ogromnu poplavu izbegavanja plaćanja poreza. Zaista mislim da sa te strane ovo nije dobro tretirano. Čini mi se da bi ministarstvo trebalo da povede računa, ili Vlada Republike Srbije, kako ovo pitanje u narednom periodu razrešiti. Očigledno ćemo doći u situaciju da ogromnu količinu izbegavanja plaćanja carine i poreza kroz ovaj pravni posao, možemo doći u situaciju da budu, pored one prve strane koja može stvoriti neke uslove, viši efekti ovi kudikamo može biti finansijska korist, ni za državu, a posebno za pravna ili druga fizička lica. Hvala lepo.

Da li još neko od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Radič Joković, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Nova Srbija.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi iz Nove Srbije smatramo da je ovaj zakon o finansijskom lizingu trebalo ranije doneti, kako bi se obezbedili uslovi za brže pribavljanje opreme kojom bi se pospešila privredna aktivnost preduzetnika, kao i malih i srednjih preduzeća, koja je nažalost u zadnje vreme sve slabija.
Do sada ova materija nije bila uređena jednim zakonom, što nije bilo u interesu potencijalnih učesnika u ovom poslu. Donošenjem posebnog zakona o finansijskom lizingu, on dobija prioritetnu primenu u odnosu na druge opšte zakone, što daje veću pravnu sigurnost učesnicima u poslu i povećava efikasnost u postupku pribavljanja opreme za obavljanje privrednih delatnosti.
Ovim zakonom se uređuju sledeći poslovi: ugovor o finansijskom lizingu, prava i obaveze subjekata u poslu finansijskog lizinga, kao i registar finansijskog lizinga. U ovom poslu se javljaju tri subjekta koji su međusobno povezani sa dva ugovora koji svojom uzajamnom povezanošću čine celinu ukupnog posla finansijskog lizinga. Prvi ugovor predstavlja ugovor o prodaji predmeta lizinga između davaoca lizinga i proizvođača, na osnovu koga davalac lizinga stiče pravo svojine na predmetu lizinga. Ovde treba naglasiti da davalac lizinga nabavlja predmet lizinga po specifikaciji primaoca lizinga od proizvođača koga je odabrao primalac lizinga.
Drugi ugovor predstavlja ugovor o finansijskom lizingu koji davalac lizinga zaključuje sa primaocem lizinga i na osnovu koga davalac lizinga na primaoca lizinga prenosi ovlašćenje držanja i korišćenja predmeta lizinga na određeno vreme, uz ugovorenu naknadu koja se plaća u ugovorenim rokovima.
Članom 7. Predloga zakona predlaže se da se visina naknade određuje na osnovu amortizacije predmeta lizinga. Kako bi se obezbedio davalac lizinga od zloupotrebe nesavesnog primaoca lizinga, u slučaju raskida ugovora o lizingu, on predmet lizinga može da povrati na brz, pravno siguran i efikasan način definisan članom 30. Predloga zakona.
Ovim članom je definisano da se postupak povraćaja predmeta lizinga zadržava u okviru sudskog postupka uz brzo i efikasno postupanje suda u kratkim rokovima, u skladu sa odredbama Zakona o izvršnom postupku.
Članom 10. je definisano da je davalac finansijskog lizinga privredno društvo, čiji je minimalni uplaćeni novčani deo osnovnog kapitala 100 hiljada evra. Mi smo podneli amandman na ovaj član, tražeći da uplaćeni novčani deo osnovnog kapitala davaoca lizinga bude u funkciji vrednosti predmeta lizinga. Smatramo da ne može biti isti iznos uplaćen od novčanog dela osnovnog kapitala za firme koje vrše finansijski lizing opreme, recimo, za domaćinstva, kao za one firme koje su registrovane za poslove finansijskog lizinga za industrijska postrojenja.
Takođe smo podneli amandmane na članove 6, 16, 17, 24, 26. i 36. Predloga zakona, sa željom da preciznijom formulacijom ovih članova popravimo tekst zakona. Ima se utisak da pri izradi teksta Predloga ovog zakona nisu konsultovani stručnjaci iz tehničkih oblasti, pa otuda ima dosta nepreciznosti ili glomaznih formulacija kada su u pitanju materijalni nedostaci predmeta lizinga, štete koje mogu nastupiti i održavanje predmeta lizinga.
Što se tiče zakona o koncesijama, ispred Nove Srbije u okviru načelne rasprave govoriće prof. dr Miodrag Stamenković.
Pridružio bih se onim diskutantima koji su na neki način kritikovali Vladu zbog slabljenja privredne aktivnosti. Mislim da se Nova Srbija pridružuje tome. Moramo nešto preduzeti pod hitno da se ta privredna aktivnost popravi. Čak smo i u onim oblastima gde smo imali šansu, kao što smo dobili određene preferencijale od Evropske unije za izvoz šećera, stvaranjem afere šećera uništili praktično domaću proizvodnju koju je trebalo da unapredimo.
Nešto nam se slično dešavalo prošle godine oko afere oružja. Moram da vas podsetim, pošto sam iz te oblasti, da mi sada imamo 14 hiljada zaposlenih u preduzećima koja se bave proizvodnjom naoružanja i vojne opreme i da su kapaciteti tih preduzeća mnogo veći nego što su potrebni domaćoj vojsci. Prema tome, sa tom aferom mi smo ugrozili egzistenciju tih 14 hiljada radnika i proizvodnju u tim firmama.
Zamolio bih da Vlada ubuduće vodi računa o tim stvarima i da ljudi koji su bliski Vladi i koji su učestvovali u stvaranju afera budu na određeni način sankcionisani. Hvala.

Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika ili zamenika predsednika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)
Prelazimo na raspravu po prijavama za reč u zajedničkom načelnom pretresu o Predlogu zakona o finansijskom lizingu i Predlogu zakona o koncesijama.
Prvi prijavljeni govornik je narodni poslanik Vlatko Sekulović, a posle njega narodni poslanik Stevan Ž. Gudurić.

Poštovana gospođo predsedavajuća, kolege i koleginice narodni poslanici, predstavnici ministarstva, Socijaldemokratska partija, naravno, ovaj zakon podržava i mi smo veoma zadovoljni što se ovaj zakon, a govorim o zakonu o finansijskom lizingu, našao pred poslanicima. Međutim, ne možemo da delimo jedan ipak neopravdani optimizam koji prouzrokuje kod određenih kolega donošenje ovog zakona. Ovaj zakon jeste značajan u stvaranju pravnog okvira koji treba da podstakne i strane investicije i dodatni razvoj privrede. Međutim, on nije spektakularan zakon. To nije zakon koji će učiniti čuda, već je to samo još jedan deo u mozaiku našeg privrednog napretka i privrednih reformi.
Prema tome, mislim da treba uvek da se pridržavamo pravila da ne treba da stvaramo neopravdana očekivanja, a to isto važi i za ovaj zakon. Smatram da sa donošenjem ovog paketa zakona, znači zakona o lizingu, koncesijama, o garancijskom fondu, ostaje nakon toga još par zakonskih projekata koje treba usvojiti.
Sigurno je da su među njima najznačajniji zakon o stečaju i zakon koji bi trebalo da reguliše čitav sektor delatnosti koji je bitan za ukupnu privredu, a to je zakon o energetici. Mislim da su sa ta dva zakona ušla još neka propratna zakonska akta, kao što je Zakon o zalozi na pokretnim stvarima, Zakon o registraciji preduzeća. Time završavamo i kompletiramo pravni okvir vezan za reformu privrede i za privlačenje stranih investicija.
Nakon toga mnogo značajnije pitanje biće promovisanje i predstavljanje zemlje u inostranstvu. Moramo da vodimo računa da se Srbija u ovom periodu globalizacije ne nalazi u konkurenciji samo sa susednim zemljama, Rumunijom, Bugarskom, Hrvatskom, pa čak ni sa onim zemljama koje se dalje nalaze a još uvek su u Evropi, već se nalazi u konkurenciji sa dalekim zemljama, kao što su Tajvan, Brazil, Južnoafrička Republika, koje su takođe predmet interesovanja stranih investitora.
Ne mogu da se složim sa ocenom da ima previše kapitala danas u svetu i da se ne zna gde da se plasira taj kapital, već mislim da donekle postoji i prevelika ponuda u smislu ponude zemalja koje traže strane investicije. Moramo biti svesni da je borba u toj areni konkurencije veoma oštra i zbog toga je nama ovaj zakon bio potreban, jer time se dovodimo na isti nivo sa ostalim zemljama.
Naravno, ovaj zakon ne treba, posebno sa pravničkog aspekta, analizirati. Smatramo da je on dosta dobar, bez obzira što postoje odredbe u Zakonu o obligacionim odnosima, koje su omogućavale da se lizing i u pređašnjem periodu primenjuje kod nas. Smatramo da je ipak bilo potrebno doneti jedan poseban zakonski akt, kojim će se jasnije definisati pravni odnosi koji nastaju na osnovu ovog pravnog posla.
Prema tome, bez obzira što smo podržali donošenje ovog posebnog zakona, i u prethodnom radu, vezano za stvaranje ovog zakona, insistirali smo i na izmeni zakonskih akata koji su akcesorni u odnosu na
ovaj zakonski akt, a to se prvenstveno tiče Zakona o carini i Zakona o porezima.
Smatramo da je i na tom polju učinjen značajan napredak sa zakonima koje smo doneli u pređašnjem periodu, kako bi se lizing mogao primenjivati na jedan pravno siguran način u našoj zemlji, jer je stvarno bilo zloupotreba ovog pravnog posla u pređašnjem periodu, pogotovo sa stanovišta plaćanja poreza, odnosno carina.
Međutim smatramo da je potrebno napraviti dodatni korak, a to je vezano za primenu računovodstvenih standarda. Znate da u ovom trenutku imamo jedan dualizam, da preduzeća vode računovodstvo po našem zakonodavstvu, a da mogu, ako žele, voditi računovodstvo i po međunarodnim standardima.
Smatramo da je Zakon o računovodstvu potrebno inovirati, kako bi se potpuno primenili standardi koji važe u međunarodnim privrednim odnosima.
Prema tome, smatramo da ovaj zakon, zajedno sa tim akcesornim zakonima, kao što je i rečeno, ne samo da otvara mogućnosti preduzećima, pogotovo malim i srednjim preduzećima, da dođu do opreme, mašina, već omogućuje i lakšu zamenu mašina odnosno praćenje tehnološkog napretka. Ovo je, na primer, izuzetno važan zakon za špediterske kuće, ali i za obične građane.
Smatramo da će ovaj zakonski projekat omogućiti da i naši građani koriste ovaj pravni instrument kako bi došli do, na primer, automobila, a istovremeno smatramo da ovaj zakon uz ove druge zakone sprečava da se pojave malverzacije koje su bile prisutne početkom 90-tih godina, vezano za lizing, kada je bilo raznih prevara od "Viner brokera" i drugih preduzeća i mešetara, koji su zloupotrebljavali ovaj mehanizam i prevarili građane.
Prema tome, kako bi se ta pravna struktura definisala, smatram da je potrebno što pre doneti zakon o stečaju. Imamo informaciju da će taj zakon uskoro da se pojavi u skupštinskoj proceduri. Smatramo da je on bitan jer se zakon naslanja i na pitanje stečaja, odnosno potrebno je, vezano za pravnu sigurnost, garantovati prava davaoca lizinga, odnosno isporučioca opreme, da predmet lizinga neće nestati u nekoj stečenoj masi, već da će se on efikasno izvući iz efikasne mase i time zaštititi njegova prava, a to je potrebno regulisati zakonom o stečaju.
Poslednje dve opaske vezane za ovu materiju - što se tiče ambijenta i Svetske banke, naravno da je ovaj zakon uz neke druge zakone uslov za odobravanje određenih kredita od strane Svetske banke. Međutim, začuđujuće je koliko postoji neodgovornosti kod pojedinaca kad govore o Svetskoj banci i neznanja o Svetskoj banci, što mene dosta asocira na jednog našeg kolegu političara, koji je otprilike komentarisao Svetsku banku - da je to neka svetska banka, ona bi otvorila u njegovom rodnom mestu jednu filijalu gde bi građani mogli da podižu kredit. Opaske takve vrste jednostavno ne stoje i smatram da su irelevantne za raspravu.
Međutim, ono što je mnogo bitnije, to je pitanje ambijenta. Naravno, zakoni ne mogu biti jedini kriterijum kojim se doprinosi stvaranju povoljnog ambijenta za razvoj privrede ili za strane investicije. Zakoni prvenstveno zavise od njihove primene. Neću govoriti o konkretnoj primeni zakona kroz sudstvo nego ću govoriti uopšte i daću jednu opasku vezanu za primenu prava i zbog čega smatram da je primena prava jedan od aspekata koji se dosta zloupotrebljava u ovoj skupštini.
Naime, ako smo saglasni oko toga da je za razvoj privrede potrebna pravna sigurnost, moramo biti saglasni oko toga da je primena prava jedan od osnovnih preduslova pravne sigurnosti.
Kada se primenjuje pravo - ili se primenjuje domaće pravo ili se primenjuje međunarodno pravo. Kod domaćeg prava, a što je još bitnije u situaciji kod međunarodnog prava, ne sme biti razlike i ne može se birati koji se zakon primenjuje a koji ne.
Zato smatram da je dosta licemerno kada određene političke partije govore o pravnoj sigurnosti, o primeni prava, o stvaranju ambijenta, a prave razliku kada se govori o primeni međunarodnog prava, pa je dobro primeniti određene međunarodne konvencije a neke ne. To dovodi do voluntarizma u ponašanju države, i do situacije pravne nesigurnosti.
Konkretno, ne možete se zalagati s jedne strane za pravnu sigurnost, a s druge strane biti protiv onih međunarodnih obaveza koje ova država ima, a koje se tiču, na primer, Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju. Kako važi u krivičnom pravu međunarodno pravo, tako važi i u privredi. Kako važi za preduzeća, tako važi i za pojedince. O tome, gospodo, i o primeni prava, o nužnosti primene prava, o njihovoj potrebi za unapređenje života u ovoj zemlji, mislim da moramo svi mnogo više da vodimo računa.

Reč ima narodni poslanik Stevan Ž. Gudurić.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, nekoliko reči o zakonu o koncesijama. Da počnemo s tim da bi vi u Vladi trebalo jedanput da usaglasite da li su agencije nešto najbolje ili nešto najgore na svetu, zato što je u jednom broju zakona koje nam ovde iznosite agencija nešto što je najpotrebnije, bez čega se ne može živeti nikako; kod vas u zakonu piše da je to nešto što ne valja, da je to dekadentno, da je to ovako i onako. Bilo bi lepo da pred narodne poslanike kao Vlada izlazite sa istim mišljenjem o jednoj materiji, a ne da povodom nekakvog zakona, kako ko izlazi, tumačite različito jednu te istu stvar.
Ja sam se sa vašim kolegom, ministrom Vlahovićem, našalio, našao se u čudu kada sam mu čitao o agenciji to što je pisalo u vašem zakonu, kada smo pričali o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji. Usaglasite na Vladi da li je agencija nešto što valja ili nešto što ne valja, pa da mi prihvatimo da je to tako, ali jednoznačno.
Isto tako, nekako ste mnogo lako prihvatili, pošto to prošli put nije pisalo u zakonu, kada ste ga pre mesec i po - dva ovde obrazlagali, da vi kao Vlada podelite odgovornost sa parlamentom, da parlament usvaja nekakve koncesije itd. Trebalo bi da radi svako svoj posao; vi odgovarajte za ono što je posao Vlade, a parlament neka odgovara za ono što je njegov posao. Na ovaj način predlog koji je dat nije bio posebno pametan, pa su vam dali dobar šlagvort da podelite odgovornost i da kažete - nije Vlada kriva, to je parlament od 250 pametnjakovića izglasao, da to tako treba da bude, a pitanje je da li tako treba da ide.
Nešto što vam je jednoznačno, a nije dobro, u Vladi, to je - kad god se dohvatite lokalne samouprave, a setite se šta ste pričali o lokalnoj samoupravi kada ste bili opozicija, i kad određujete šta to treba da pripadne lokalnoj samoupravi, u principu to svaki put ispadne da ništa ne treba da pripadne lokalnoj samoupravi. Tako je kod vas u ovom zakonu, tako je bilo u Zakonu o privatizaciji, zato što tih 5% nisu ništa, uz ono što ni ministar Đelić, ni ministar Vlahović nisu mogli da objasne, kako to da kupiš fabriku i ne platiš porez, a kupiš parče zemlje ili nekakvu kućicu, da staviš glavu ispod krova, i na to platiš porez.
Isto tako, tih 5% u koncesijama praktično neće pokriti ono što će onaj ko koristi koncesiju razoriti u infrastrukturi. Još uvek nismo u situaciji kao društvo da komunalna sfera ima ekonomsku cenu i onda ćemo tom dati za tepsiju ribe da nam koristi ovo i ono i još ćemo mu dati koncesiju za tepsiju ribe, pa iz te tepsije ribe ćemo odvojiti samo 5% za lokalnu samoupravu.
Najbolje je da ne dobijemo ništa, ako ne dobijemo nešto što vredi. Ovaj put to nije, pa neće gospođa Čomić, kao kod onog zakona, kazati - nije Beočinska fabrika cementa tema dva dana za Skupštinu, a bila je.
To što ćete vi sada dati, recimo, Lafaržu koncesiju za eksploataciju lapora na teritoriji beočinske opštine i za eksploataciju krečnjaka na teritoriji sremskomitrovačke opštine, ali njih da ostavimo, pa da pričam samo o onome gde ja živim. Najveći deo te zemlje su bili voćnjaci i vinogradi onih koji su živeli u Beočinu, znači, naših predaka. Otkupljeni su u vremenu u kome smo živeli, realno govoreći, za tepsiju ribe. Sada ispada da smo fabriku prodali Lafaržu za tepsiju ribe i onda ćemo im dati koncesiju za tepsiju ribe. Najbolje bi bilo da smo im sve poklonili. Onda ne bi mogli kazati da smo im uzeli pare. Poklonili smo im, pa neka idu s milim Bogom.
Na ovaj način, ako će lokalna zajednica dobiti 5%, mislim da je sva priča kako je lokalna zajednica najvažnija, kako će biti decentralizacija, prazna priča. Gde su naši novci, ono što gospodin Čanak priča? Ja imam toliko godina da pamtim kada su naši novci bili u Novom Sadu, beočinski novci, ne sećam se da nam je bilo išta bolje nego sada kada su u Beogradu. Jednako se nisu mogli dobiti ni u Novom Sadu, ni u Beogradu. Ako pričamo o našim novcima, naši novci bi trebalo da budu kod naše kuće, a da platimo svakom ono što nam radi.
To je ono što ste proklamovali kada ste dolazili na vlast. Za dve i po godine ni kroz jedan zakonski akt se to nije primetilo. To se nije primetilo ni kroz Zakon o koncesijama. Tih 5% za lokalnu zajednicu, ili 5% za Pokrajinu, sa nedefinisanim načinom trošenja para, razoriće nam infrastrukturu Vojvodine. Ona inače nije blistava. To je realnost. Mislim da to nije dobro, i prošli put se polemisalo o tim stvarima. Ako ste nešto slušali ovde, bolje da ste taj deo poslušali, nego deo da delite odgovornost sa parlamentom u vezi sa tim kako ćete nekom dati koncesiju. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković. Posle njega narodni poslanik Miloš Todorović.

 Poštovana gospođo Čomić, uvaženi predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, današnji paket zakona koji je na dnevnom redu pred Skupštinom Srbije, zakon o koncesijama i o finansijskom lizingu, ja bih ovde dodao i zakon o garancijskom fondu, svakako jeste onaj segment zakonske infrastrukture koji je nedostajao ukupnoj infrastrukturi Republike Srbije. Oni jesu onaj segment koji treba da upotpuni sve one prednosti koje treba da obezbede brže investiranje u Republiku Srbiju, da omoguće priliv stranog kapitala, da oslobode stege domaćeg kapitala, koji postoji na tržištu Republike Srbije, a da pri tom i našu zakonsku infrastrukturu učini kompatibilnijom sa ukupnom infrastrukturom Evropske unije, te grupacije bogatih i srećnih zemalja kojima Srbija teži.
S obzirom na to da će Liberali Srbije podržati ukupan paket zakona, nemam ambicije da ovde idem u detalje. Ja ću vrlo načelno i vrlo kratko sa par crtica, koje su zasnovane na načelima liberalnih ideja, priče iz koje dolazim, pokušati da dam neka svoja viđenja.
Paket zakona koji je pred nama razumem kao paket nužnih institucionalnih okvira za podsticanje kapitala u jednoj zajednici, snaženje slobode investiranja i konkurencije.
Institucionalna izgradnja države se uspostavlja pravilima za igru kapitala na tržištima. Liberali Srbije zagledani su u neposrednu ekonomsku budućnost zemlje i najčešće se usuđuju da kažu - one zajednice koje ne uspevaju da stvore institucionalne okvire za pokretanje svojih kapitalnih resursa, ma koliki da su, ne uspevaju da postanu atraktivne ni za kapitalno investiranje sa strane; ili, bolje rečeno, ima kapitala, ali nema institucija kapitalizma u Srbiji. Ili, bolje rečeno, ovim paketom zakona popravljamo tu mogućnost za investiranje.
Dakle, ono što se može kapitalizovati najpre u našem privrednom poduhvatu, bar što se tiče kapitalista, investitora iz evropskog područja, jeste institucionalno uređenje države za kapitalističko privređivanje. To je šansa. Kapitalisti procenjuju i ocenjuju pravne i institucionalne okvire za igru konkurencije i na našem tržištu. Najbolja investicija uz sve prednosti je uređenje države za kapitalizam. Tu se od nas najviše očekuje, a uradili smo srazmerno nedovoljno.
Privatni investitori posmatraju prostor i ljude ovde, i vrednuju ih prema stepenu ostvarenih ekonomskih sloboda. Institucije koje omogućavaju i garantuju, da vas ne podsećam sada na metodologiju vodećih instituta, neću ni da pominjem najnovije prognoze.
Investicije u svetu godišnje premašuju tri biliona dolara. Rastu i u našoj regiji, i to zakonito prema dva procesa: institucionalno uređenje zemlje po standardima kapitalizma i pridruživanje strateškim asocijacijama, koje garantuju bezbednost u širem regionu.
Ceo paket zakona ima logiku kapitalizma, da učini tržišnim. Dakle, da obezbedi promet i kapitalizaciju uspavanih imovinskih prava, bilo države, bilo pojedinca. Prva slika koju vidim kao model iz ovog okvira, koja je morala da bude stvarnost, jeste preduzetnik, koji umesto hipoteke na nepokretnostima u odnosu 1:3 nabavlja od lizing kompanije preko banke mašinu ili tehnologiju, zalažući upravo samo mašinu i osiguravajući odnos uz pomoć garancijskog fonda ili društva za klasično osiguravanje kredita.
Preduzetnik u visokoproduktivnim ekonomijama ne snosi sam rizike svog kapitalnog ulaganja kao kod nas; jer, upravo u garancijskom fondu vidimo jednu dobru nameru da država pokuša da nadomesti onu funkciju koju u razvijenim kapitalističkim i tržišnim uslovima igraju osiguravajuća društva. To bi bilo sjajno, znači, da su takve kuće povezane u kapitalističku industriju osiguranja, da su prisutni i ovde, pa da cena osiguranja bude uračunata u kredit reosiguran u povezanom lancu osiguranja i reosiguranja.
Ali, to će malo da sačeka. Prazninu će, kao dobar primer za pravac razvoja i nameru našeg dostignutog modela bankarstva i osiguranja, pokušati da nadoknadi država. Bankari i osiguravajuća društava uživaće do tada nacionalnu zaštitu za slobodu pristupa finansijskom tržištu u pogledu osnivanja stranih banaka i osiguravajućih društava gde su lizing poslovi i pakovanja osiguranja i reosiguranja poslovnog kredita standardni poslovi.
Želim da naglasim i otvorim jednu dilemu - da li je celishodno da se bankama i osiguravajućim društvima pristup našem privrednom prostoru i dalje uslovljava obavezom kupovine akcija naših banaka u sanaciji? Vodeće kuće Evrope, s pravom, sa podozrenjem gledaju na takva uslovljavanja koja stvaraju iluzije na kratak rok za, navodno, nacionalno bankarstvo, nacionalne poslove osiguranja, kao da već odavno nije jasno da kriterijum za novi bankarski patriotizam jeste otvoriti se za najbolje i za najjače koji će kupiti na tržištu i naše najbolje i naše najjače. Više milijardi evra u slamaricama, neuknjižena imovina i nekretnine građana, nepouzdana evidencija, centralizovana imovina države, zabrana prometa zemljišta strancima, akcije države u bankama, sve su to rizici, ali i šanse jednih pored drugih.
Na području koncesija takođe je važna tržišnost ugovora o koncesijama, njihova prenosivost, tu smo uočili polje rizika kada prava na istraživanja treba da se preobraze u prava na eksploataciju. Šta je korenito rešenje? Model nema pravo na istraživanje bez prava na eksploataciju, odnosno pravo na istraživanje uključuje pravo na eksploataciju; koje su garantovane privilegije vlasnika koncesija na istraživanjima u dobijanju koncesija za eksploataciju; i dalje, kako i pod kojim uslovima obezbediti eksploataciju istraženog, ako vlasnik koncesije za istraživanja odluči da opstruira eksploataciju. Ovde treba napomenuti da novi zakon o ekologiji ne predviđa mogućnost prenosivosti eksploatacionih dozvola, pa to može da bude jedan nepoželjan sukob zakona.
Bilo kako bilo, ukupan paket zakona koji je danas pred nama, i naravno usvajanje tog paketa u Republičkoj skupštini, dakako jeste korak ka daljem upotpunjavanju naše zakonske infrastrukture koja pokriva milje privrede i investiranja.
Liberali Srbije očekuju da je ovo još jedan korak u dobrom pravcu, ka ukupnim evropskim integracijama, a samim tim dizanje naše privrede i njene aktivnosti na evropske modele.
Liberali Srbije će podržati i glasati za ceo paket ovih zakona. Hvala.