Ministre, ovim amandmanom pokušavamo da vam pomognemo da definišete pojam finansijskog lizinga. Mi smo rekli, neka to bude definicija finansijskog lizinga. Znači, nije posao, nego se radi o nečemu što se zove pravni odnos. To je jedna stvar.
Druga stvar, ako pročitate naš amandman videćete da smo izbacili sve ono što u vašem predlogu može da stvori zabunu i kod davaoca, i kod primaoca, i kod isporučioca, moram da vam kažem, i kod suda i kod onoga ko će da vodi registar.
Vašom formulacijom člana 2. niste na pravi način definisali finansijski lizing, već ste nepotrebno, u okviru onoga što nazivate ugovorom o isporuci, ubacili neke stvari koje opterećuju tekst. Mi smo taj tekst očistili i pokazali da je to ugovor kojim davalac lizinga stiče pravo svojine. Zbog čega stiče pravo svojine? Zbog toga što je pronašao interes da se ta oprema, to vozilo nalazi u specifikaciji i da to predstavlja interes primaoca lizinga. On zaključuje taj ugovor o isporuci, da bi zaključio ugovor o finansijskom lizingu.
Po logici stvari, ovome što je definisano u članu 2. sledi i nešto što se zove predugovor. Ukoliko toga ne bi bilo, onda ova dva ugovora ne bi imala organsku vezu i moglo bi da se desi da primalac lizinga stupi u pregovore sa eventualnim davaocem lizinga i naruči neku opremu bez zaključenja ugovora o finansijskom lizingu, da ovaj naruči kod isporučioca da se napravi ta oprema, ovaj da ne bude zadovoljan, ili nastupi neki drugi razlog i raskine se kompletna koprodukcija.
Zbog toga smo očistili ovaj član od onih stvari koje su nepotrebne i koje mogu da stvore zabunu.
Posebno potenciram, kod poslova finansijskog lizinga, kako vi to zovete, davalac lizinga je onaj koji raspolaže sredstvima. On postaje vlasnik na bazi jednog ugovora i želi da kapitalizuje sa tim predmetom lizinga. To je normalno. On je na taj način shvatio da treba da oplemeni svoj kapital i svoja sredstva. Ne želi da se prlja, želi čist posao. Došao je u poziciju da raspolaže sredstvima i da zarađuje mnogo više nego da je ta sredstva oročio kod banke. To je potpuno normalno. To treba priznati. To treba tako urediti da odnos između ove tri strane bude uređen, da ne bi bilo eventualnih sporova.
Vi ste nepotrebno, zbog toga što se ne razume, ili je loš prevod, ili ne znam šta, opteretili ceo pravni odnos odnosom između primaoca lizinga i isporučioca. Pretpostavka za zaključenje ugovora o finansijskom lizingu jeste da je davalac lizinga vlasnik stvari. Vlasnik odgovara za nedostatke. Vlasnik odgovara za sve. To što je on obezbedio opremu po specifikaciji i po zahtevu primaoca ne znači ništa sa gledišta isporučioca, jer je isporučilac u posebnom ugovornom odnosu sa davaocem lizinga.
Moram da vam kažem, vaša definicija je u suprotnosti sa onim načelima na koja se pozivate i na kojima se bazira ovaj zakon, kako ste naveli u obrazloženju. Ako želite da udahnete pravu snagu jednom ugovoru, da je akt koji obavezuje ugovorne strane i da je on za njih zakon, onda s kojim pravom lošom definicijom ugovora o finansijskom lizingu vi u nekoliko odredaba stavljate u pravni odnos primaoca i isporučioca opreme, koji nemaju nikakav zaključeni ugovor. Vodite računa, jer polazeći od ove definicije člana 2. bićete u mogućnosti da razrešite probleme koji vam slede, a tiču se poreza na promet, carine i računovodstva.
