Reč ima narodni poslanik Miloš Todorović, a posle njega narodni poslanik Zoran Krasić.

Poštovana gospođo Čomić, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nije prošlo ni tri meseca od kada smo razmatrali predlog zakona o koncesijama i odbacili ga kao veoma loš predlog, a pred nama se nalazi isti taj predlog samo malo doteran i prerađen. Kozmetika je učinila svoje, ali je loša suština zakona dosledno očuvana.
Ne znam da li Poslovnik o radu Narodne skupštine dopušta da se ponovo razmatra nedavno odbačeni predlog zakona, jer se ništa novo nije desilo, osim što su neki poslanici promenili svoje mišljenje; u prethodnom glasanju o ovom istom zakonu, nezadovoljni procentom od 5% (naime, tražili su 50%), glasali su protiv; šta se to sada dogodilo kada su u najavi oni zadovoljni sa ovim predloženim rešenjem od 5%, ne znam. Uglavnom, to mi je malo nejasno, verovatno će se u diskusiji i njihovi stavovi ovde pred nama razjasniti.
Predlog zakona dostavljen je Narodnoj skupštini 14. aprila, sa predlogom da se donese po hitnom postupku. Bilo je isplanirano da se zakon donese pod plaštom vanrednog stanja i da tako Vlada ispuni svoja obećanja i aranžmane prema budućim koncesionarima.
Međutim, ovde je stanje danas isto kao i 14. aprila, jer nema TV prenosa sednice Narodne skupštine, tako da je za nas stanje i dalje veoma vanredno. Ako uporedimo ovaj današnji predlog zakona o koncesijama sa onim koji smo odbacili pre tri meseca, može se zapaziti da su izostale neke odredbe, ali suština zakona je ostala ista.
Cilj ovog zakona jeste da se omogući, to ponavljam kao i prošli put, određenoj grupi ljudi koji su bliski Vladi da dođu do koncesija da bi ih koristili da se bogate dugo godina, bez obzira na verovatne političke promene posle predstojećih parlamentarnih izbora. Pošto mi živimo, dame i gospodo, u Srbiji, u zemlji kratkog pamćenja, još kratkotrajnijeg Ustava i zakona, neće biti velike štete ako se usvoji ovaj zakon koji je po mom mišljenju i po mišljenju poslanika SSJ veoma loš; on će kratko trajati, naravno, samo do izbora.
Da pogledamo šta je predloženo u ovom kratkotrajnom zakonu. U obrazloženju Predloga nailazimo na objašnjenje da je Predlog zakona umesto niza pravila vezanih za svaki od mogućih oblika podsistema, jednom opštom odredbom obuhvatio sve takve poslove, uspostavljajući na taj način fleksibilan i istovremeno siguran pravni okvir. Veliko je pitanje da li će se takve opšte odredbe ubuduće, rokovi, slobodno tumačiti, pa posle usmeriti baš u onom pravcu koji ni zakon, ni Narodna skupština nisu želeli.
U samom zakonu, velika novost - nema agencije. U svakom zakonu do sada je agencija bila obavezni element, a sada je pisac vladinih zakona na bolovanju, pa nisu predvideli tu agenciju. Umesto Vlade, i tenderske komisije, glavu bi u budućim problemima koji će nastati oko ovog zakona, a ja vam garantujem da će nastati, trebalo da trlja agencija, ali ovog puta se predlagač zakona nije setio.
U postupku i načinu davanja koncesija u članu 7. Predloga zakona u poslove nadležnog ministarstva i Vlade uvlači se bez stvarne potrebe Narodna skupština. Naime, ukoliko su predmet koncesije objekti koji imaju strateški značaj za Republiku ili međunarodni značaj, predlog za davanje koncesija Vlada dostavlja Narodnoj skupštini, a Narodna skupština daje mišljenje Vladi.
Ovo je, dame i gospodo, nepotrebna demagogija, jer će Vlada i opstajati dok ima podršku veštački stvorene većine u Narodnoj skupštini, a šta će joj mišljenje njene poslušne većine, to sigurno nikome nije jasno. To je samo gubljenje vremena i odugovlačenje, jer ćemo prilikom predlaganja Narodnoj skupštini tih koncesija izgubiti tri meseca da bismo doneli ovde odluku o tome što je Vlada predložila Narodnoj skupštini, jer vi imate ovde ovu laganu većinu, koja svakog dana sve manje funkcioniše.
Imam neke primedbe i oko ovih procenata koji su dati za jedinice lokalne samouprave na čijem se području obavlja koncesiona delatnost. Koliko treba da dobije Vojvodina, to neka odluče poslanici iz Vojvodine, ali mi smo dali predlog i dalje ostajemo pri tome da koncesiona naknada za jedinice lokalne samouprave mora biti veća, zato što se tu, kod tih koncesionih delatnosti mogu očekivati velike posledice po životnu sredinu i zbog obavljanja tih koncesionih delatnosti ta stopa mora biti za jedinice lokalne samouprave daleko veća.
U članu 30. utvrđuje se mogućnost prenosa koncesije. Kaže: "Koncesionar može dobijenu koncesiju preneti drugom licu". Nema javnog tendera, već prosti prenos koncesije. Slutim da će se u Srbiji jedna firma, eventualno dve, specijalizovati za učešće na javnom tenderu za dodelu koncesija, a zatim te koncesije prenositi svojim prijateljima, saradnicima ili nekakvim nazovi ortacima. Zato predlažem da se ne predviđa prenos koncesija.
Ovo sam isto govorio i u prethodnom obrazlaganju ovog predloga zakona, koji nije prošao. Zaista ne bih voleo ponovo da dolazimo u situaciju da moramo isto da pričamo, jer to je toliko očigledno. Ko ne može da izvrši ugovorenu obavezu, brate, neka vrati koncesiju, a ona će se dalje dobijati javnim tenderom, kako uvek vi kažete - transparentno. Na kraju, predlažem Narodnoj skupštini da ovaj predlog odbaci, jer ništa nije bolji od prethodnog koji smo veoma opravdano odbacili.
Kada govorimo o zakonu o finansijskom lizingu, moram da priznam da je on dosta kvalitetno tehnički napisan i da je ovo jedan od boljih zakona koji se našao ovde u proceduri. Međutim, sama implementacija ovog zakona će biti vrlo teško sprovodljiva u praksi.
Dame i gospodo, mi se nalazimo u jednom veoma teškom periodu tranzicije. Moramo biti realni, moramo posmatrati šta se događa u našoj privredi koja je potpuno paralisana, ne može da da nikakve efekte u praksi. Imamo veliki pad društvenog proizvoda. Mala i srednja preduzeća, koja već uveliko osnivamo u prethodne dve godine rada ove vlade i ove skupštine, praktično na terenu ne funkcionišu, ne postoje.
Slažem se da će se ovim zakonom možda podići taj ekonomski efekat za koji ministar Pitić tvrdi da će tako biti. Međutim, da li je trebalo da dođemo u situaciju da čekamo ovaj zakon i da ga ovako gromoglasno najavljujemo i da izvučemo neke poslednje atome snage od građana i ljudi koji će ući u ovaj projekat oko finansijskog lizinga.
Mnogo nejasnih stvari tu ima. Zaštita dužnika je pod znakom pitanja, kamatne stope su jako visoke, to morate da priznate svi, tu zaista nema nikakve dileme.
Dalje, kakve je efekte zakon o finansijskom lizingu dao u zemljama našeg okruženja? Nismo dobili dovoljno objašnjenja. Mi imamo nekakve podatke da se on nije pokazao u pravom svetlu i na način na kakav treba da zaživi u zemljama našeg okruženja. Na kraju krajeva, pominjan je ovde primer Bugarske. Mi nikada nismo gledali primer Bugarske, Rumunije i ostalih zemalja u okruženju koje su nama uvek bile neinteresantne.
Tu ćemo imati, po meni, jedan veoma nejasan ekonomski efekat: kako će ići oko te nabavke opreme, nedostatak kapitalnih investicija, da li je moguće popraviti usvajanjem ovog zakona, da li će zakon o založnom pravu doći u proceduru, da uđe zajedno sa ovim zakonom kao projekt u našu svakodnevicu. Puno stvari ima. Neka vam je Bog u pomoći. Poslanički klub SSJ ipak neće glasati za predložene zakone.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a posle njega narodni poslanik Ljubomir Mucić.

Po staroj dobroj praksi, Vlada nas iznenađuje sa lošim zakonima i predlagači, predstavnici Vlade, čim izađu za ovu govornicu to i priznaju. Ako se pogleda stenogram, šta je rekao predstavnik Vlade, pročita njegovo obrazloženje predloga zakona, pa se pogleda i šta stoji u odredbama predloga zakona, onda se vidi da tu nešto nije u redu. Milozvučnije deluje kada predstavnik Vlade saopšti ono što je napisao u obrazloženju, nego ono što se nalazi u odredbama.
Naravno, bilo bi dobro da je predstavnik Vlade konsultovao, povodom zakona o finansijskom lizingu, jednog advokata, narodnog poslanika. On je godinu dana morao da bude u Holandiji zato što je pre 10-12 godina bio preteča poslova finansijskog lizinga. Čovek je radio sa kolima, pomagao nekim kriminalcima, pa je morao da pobegne u inostranstvo.
(Dragoljub Stamenković: Da li je to Boško Ristić?)
Verovatno da je to taj čovek. Ali, ni to nije problem. Problem je u tome što, ako se smatra da treba urediti oblast finansijskog lizinga, onda je to moglo da se uradi sa jednom dopunom odredbe 550 Zakona o obligacionim odnosima i to u delu jednog klasičnog lizinga; i, naravno, iza odredaba Zakona o obligacionim odnosima koje regulišu bankarske poslove ubaciti finansijski lizing kao jedan od poslova pružanja finansijskih usluga. Predlagač se nije opredelio za to, on se opredelio da posebnim zakonom to reguliše.
Mi smo brojnim amandmanima pokušali samo da usaglasimo sa postojećim pravnim sistemom obligaciono - pravni aspekt ovog pravnog posla i ništa drugo. Tu moram da uputim primedbu predlagaču. U obrazloženju kaže da je ovo jedan potpuno kompletan propis kojim se regulišu svi aspekti finansijskog lizinga. Nažalost, regulišete samo jedan obligacioni aspekt, a ove druge aspekte ne regulišete. Imali ste prilike da čujete od mojih prethodnika da je taj ekonomski ili taj lukrativni interes upravo zbog izbegavanja carina, poreza i drugih stvari.
No, vi sigurno imate potrebe da donesete ovaj zakon, ne samo zbog obaveza prema međunarodnoj zajednici, nego zbog činjenice da ni Narodna banka, pa ni poslovne banke, pa čak ni poreska uprava danas ne može da vam odgovori kako da registrujete vozilo (kamion, autobus) ako ste ga kupili na lizing. Znači, ne radi se čak ni o finansijskom, nego o onom običnom lizingu gde ste od proizvođača koji je u mogućnosti da isporučuje tu opremu sa velikim rokovima otplate, itd. U Narodnoj banci vi danas nemate čoveka koji zna da uputi eventualnog primaoca tog lizinga. Verovatno da je potreban zakon, ali nažalost, vi ovim zakonom ni to čak ne regulišete.
Kažem da smo pokušali da usaglasimo ono što je potrebno sa odredbama i načelima Zakona o obligacionim odnosima. Imali ste prilike da čujete da su neke odredbe potpuno neodržive. Ako vi propisujete minimum iznosa lizing naknade, a pozivate se na slobodu ugovaranja ugovornih strana, pa to još vezujete za neke amortizacione stope, onda ste na taj način prekoračili ovlašćenja, jer vi, praktično, ovim zakonom samo regulišete odnose između ugovornih strana. Znači, država se ne pojavljuje kao ugovorna strana, država se ne pojavljuje kao neko ko treba da štiti neki interes. Ne znam zašto bi država štitila interes davaoca lizinga ili primaoca lizinga u vezi sa tim koliki će biti minimalni iznos lizing naknade.
Što se tiče ove objedinjene rasprave, jedina zajednička i dodirna tačka za ova dva pitanja je činjenica da postoje ljudi sa slobodnim sredstvima i da smatraju da ovim ulaganjem mogu da ostvare veću zaradu, da im kapital donese veći prihod nego da to drže oročeno u banci ili da na drugi način plasiraju sredstva.
Mi već imamo iskustva sa lizingom i mi imamo i neposredno iskustva - na lizing su uzimane mašine kojima su asfaltirane ove naše ulice. To treba da se kaže. Neće biti dobro ako se od ovog zakona o finansijskom lizingu kao jedina korist pojavi to da će ljudi da kupuju vozila, a verovatno je namera da to bude usmereno pre svega na postrojenja, opremu koju naša privreda u ovom trenutku ne može da obezbedi.

Reč ima narodni poslanik Ljubomir Mucić, a posle njega narodni poslanik Dušan Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mene je na početku, kada ste predložili ovaj dnevni red i kada smo ga utvrdili zaista obradovalo da se posle toliko vremena na dnevnom redu ovog doma našla i jedna privredna tema. Mislio sam da sa predlogom ovog  zakona o finansijskom lizingu nadležno ministarstvo, a i
Vlada kao predlagač, imaju jasne i časne namere, a to je da direktno utiču i stvaraju ambijent za oživljavanje i podsticanje privrednih aktivnosti.
Mislim da bi bilo logičnije da se na današnjem zasedanju našao paket zakona koji bi konačno uredio ovu oblast. Znači, pored zakona o finansijskom lizingu da se našao i zakon o stranim ulaganjima, zakon o donacijama, od čijeg donošenja bežite, zatim zakon o založnom pravu. Mislim da bi se na taj način stvorio zaista jedan ambijent za stvaranje ekonomskih preduslova za strana ulaganja, finansijski lizing i uopšte regulisanje jedne takve materije.
Ne bih se složio sa vama da je zaista bilo potrebno dve i po godine da shvatite da je politika donacija bila pogrešna politika, kao i politika stranih kredita koje neko mora vratiti i da će oni oživeti privredne aktivnosti u našoj zemlji. Gde se nalazi privreda danas, a naročito u ovo vreme? Dosta je rezultata izneto i mislim da ću o tome mnogo više govoriti kada bude na dnevnom redu ministar Vlahović, ali jedna ocena ovih dana u sredstvima informisanja, a mislim i iz rezultata poslovanja, jeste da je stanje izuzetno teško, maltene katastrofalno.
Zakon o finansijskom lizingu je vrlo lak zakon, najviše deklarativnog karaktera, sa pravilima ponašanja koja delom stvaraju pravnu sigurnost u odnosima koji nastaju prilikom sklapanja poslova finansijskog lizinga. Zaista ovaj zakon ima najmanje imperativnih odredaba koje su ostavljene da se regulišu drugim sistemskim zakonima, a pre svega poreskim, carinskim, knjigovodstveno-računovodstvenim, a naročito Zakonom o obligacionim odnosima. I na inicijativu koleginice iz ministarstva, složili smo se juče da je Zakon o obligacionim odnosima, koji je davno donet, jedan od najsavršenijih i najboljih zakonskih projekata u Evropi koji reguliše oblast obligacionih odnosa.
Zakon o finansijskom lizingu primenjuje se kao ledž specialis, jer se njegove odredbe primenjuju kada su u suprotnosti sa drugim zakonima opšteg karaktera, a odredbe drugih zakona se primenjuju samo na pitanja koja nisu regulisana ovim zakonom, što je regulisano već na početku u članu 1. Sve ovo je lepo i korisno i taman me u to ubedite a onda, po principu toplo-hladno, u obrazloženju u poglavlju 5. sve uprskate kada napišete - donošenje ovog zakona predstavlja jedan od osnova za odobravanje kredita Svetske banke Republici Srbiji.
Ko zastupa Republiku Srbiju u Svetskoj banci? Crnogorski ministar ili crnogorski ovlašćeni predstavnik. Kada dođe gospodin ministar Đelić to ćemo mu i sugerisati mi socijalisti, da je ipak promašeno to što Srbija ima predstavnika u Međunarodnom monetarnom fondu, bar u prve dve godine, a u Svetskoj banci Crna Gora. Da li će Svetska banka odlučivati i o isporučiocima opreme i sredstvima ili, ne daj bože, diktirati visinu naknade koju plaća primalac lizinga, odnosno usluge koje će građani plaćati? Da li će cena prevoza u gradskom saobraćaju ili uopšte u javnom prevozu biti veća u sredstvima javnog prevoza dobijenim putem finansijskog lizinga, u odnosu na sredstva koja se vrše imovinom prevoznika?
Ovde se mogu navesti i drugi primeri jedinice mere, tona ugrađenog asfalta, kilometar izgrađene saobraćajnice, komunalne infrastrukture. Mislim da će sredstva koja su pribavljena putem finansijskog lizinga najviše učestvovati u javnim radovima, a sve će to plaćati građani i državni budžet. Sa druge strane, da li će biti upošljeni domaći proizvođači opreme, vozila i time oživeti mašinska industrija i proizvođači prevoznih sredstava i vozila. Naša preduzeća nemaju takav rejting i bonitet, a pogotovu kod stranih partnera.
Ako dodam da domaće banke i eventualni davaoci lizinga nemaju finansijski potencijal, strani kapital će sigurno uticati na isporučioca, bez obzira što u članu 14. piše da je davalac lizinga dužan da prema specifikaciji primaoca lizinga pribavi predmet lizinga od isporučioca kojeg je odredio primalac lizinga.
Mišljenje poslanika SPS-a je da će baš zbog toga, trećeg posrednika davaoca lizinga, koji ima i pravo svojine na predmetu lizinga, koji skupo naplaćuje svoju uslugu i diktira visinu naknade, pribavljanje opreme putem finansijskog lizinga biti skuplje čak i nego putem bankarskih kredita.
Na kraju, pošto predlažemo niz amandmana, petnaestak, a čuli smo pohvale juče o našim razmišljanjima povodom amandmana, želeo bih da se izjasnite, pošto na odboru nismo to imali, da li je prihvaćen neki amandman Socijalističke partije. Baš me interesuje i želeo bih da objasnite kakvo je stanje i kolika su sredstva koja su putem finansijskog lizinga ušla u Bugarsku i koja su u potencijalu bugarskih banaka i bugarske privrede.

Reč ima ministar u Vladi Republike Srbije, gospodin Goran Pitić.

Dame i gospodo narodni poslanici, da iskoristim priliku prvo da se zahvalim što je uglavnom cela komunikacija i rasprava bila u  jednom duhu relativno tehničkog karaktera, uz uvažavanje prirode ovog zakona. Posebno se zahvaljljujem onima koji su stvarno na veoma meritoran način raspravljali o ovom zakonu i stvarno mislim da je to jedan kvalitet koji baš možda i ne preovladava u nekim drugim situacijama. Normalno, neću se osvrtati na one političke komentare (i mislim da nema razloga da gubimo vreme na to), nego na ono što su više komentari tehničkog karaktera.
Prvo, oko pitanja razloga za sam zakon i da li naš pravni sistem reguliše ovu materiju. Probao sam da budem dosta jasan, ali izgleda da je negde ostalo možda malo i nejasno, pa eto prilike za dodatne polemike. U svakom slučaju, Zakon o obligacionim odnosima ne definiše ugovor o lizingu na način koji je razvijen u novijem delu poslovnog prometa; Zakon o obligacionim odnosima definiše određeni oblik uslovno klasičnih pravnih poslova, koji jesu bliski finansijskom lizingu, a ja sam naveo koje su otprilike to pozicije, ali pored samog ugovora o lizingu u konceptu finansijskog lizinga stoje i elementi statusno- privrednog i procesnog karaktera; pored toga što jeste predmet ovog zakona, predviđeno je, normalno, da se cela materija dopuni onim aspektima za koje je neko izrazio bojazan po pitanju poreskog tretmana, carinskog, i to je takođe deo koji će biti uređen zakonima iz finansijske, odnosno fiskalne oblasti.
Moram da prokomentarišem, nema gospodina Mihajlova, ali nikako da uhvatim tu logiku razmišljanja da sa jedne strane nema ambijenta, a sa druge strane kada postoji zakon za koji kaže da će da glasaju onda nikako da se taj ambijent stvori stvaranjem zakonodavne infrastrukture koju eto i on je rekao da tehnički zakon pripada krugu onih zakona koji upravo mogu da pomognu stvaranju tog nekog poslovnog ambijenta.
Pozivanje na "Heritage" fondaciju i druge fondacije - to sam prošli put već objasnio, parametri koji su korišćeni su takvi da su druge fondacije pokazale gde se nalazimo i druge institucije su govorile o najdinamičnijem procesu na početku tranzicije u komparaciji sa zemljama u tranziciji. Znači, pitanje je normalno šta se koristi za parametre i kratko komentarišem iz razloga što stvarno mislim da ne treba baš mnogo da se zamaramo ovde.
Mislim da treba da se koncetrišemo na sam zakon i da vidimo da li ovo što je predviđeno i predloženo pripada onome što želimo da vidimo u Srbiji kao zakon. Nisam imao nameru da dižem neopravdani optimizam i rekao sam samo da se ovim zakonom popunjava pravna praznina, reguliše određena materija na način koji može i te kako da pomogne razvoju privrede, otvaranju mogućnosti da se privreda Srbije obnovi u delu kapitalnih investicija, da pomogne standardu stanovništva. To je jedan segment u celom kompleksu zakonodavne aktivnosti koji može da da svoj doprinos, za koji lično mislim da nije mali, jer ovaj zakon stvarno na jednom širokom frontu otvara mogućnosti da se te poslovne aktivnosti realizuju.
Za samu Bugarsku radi se, u jednoj godini, o preko milijardu i nešto dolara aktivnosti po pitanju lizinga, kao i po pitanju zaloge po založnom pravu.
To su, verujte mi, aktivnosti koje su i te kako rasprostranjene u zemljama u okruženju. A da ne govorim da li ima investicija ili nema, ako bude gospodin Mihajlov tu, takođe cifre neumitno govore o tome gde se mi danas nalazimo i gde smo se nalazili prošle godine i gde smo se nalazili prethodnih godina po pitanju učešća priliva stranog kapitala u društvenom proizvodu. To je samo kratko, kada se pogleda prvih pet godina u Poljskoj, Češkoj, Mađarskoj, u zemljama koje gledamo kao neke napredne zemlje u tranziciji, mi se nalazimo po učešću priliva stranog kapitala u društvenom proizvodu na vrhu. To se odnosi na između 3-4% učešća u društvenom proizvodu.
U tih prvih pet godina tranzicije nalazimo se na vrhu. Kada pogledamo gde su te zemlje danas, one su obično na 8-10% priliva od društvenog proizvoda. To pokazuje koliki je mogući gep koji može da se popuni prilivom stranih direktnih investicija.
Da li će biti poplava lizing kompanija? To što postoji mogućnost neke zloupotrebe ne znači da treba zabraniti ili onemogućiti da se nešto definiše da bi se nešto stvorilo. Normalno da je uloga zakonodavca u raznim oblastima privredne prakse da omogući da zaživi ono što je pozitivno, a da se na neki način reguliše ono što može da donese stvarno neke eventualne primere zloupotreba. Možda u konkretnijim stvarima, isto oko lizinga, preporučio bih gospodinu Obradoviću, ako je tu, nije. Izvinjavam se, ali moram da prokomentarišem.
Znači, te primedbe koje su rečene pokazuju da ili nije dovoljno pažljivo pročitan zakon ili nije prepoznat karakter zakona, jer u samom zakonu stoji, u članu 42, u članu 33, tako da komentar da primalac lizinga ne može da otkupi uopšte ne stoji. Znači, pažljivim čitanjem zakona, pa i manje pažljivim, videće se da to nije tačno.
Pitanje nejednake pravne sigurnosti učesnika. Molim vas, ceo zakon upravo se u velikoj meri bazira u ozbiljnom delu, tamo gde pravimo kopču, na Zakonu o obligacionim odnosima. Član 414. Zakona o obligacionim odnosima upravo govori o solidarnoj odgovornosti. Znači, pitanje nejednakih prava učesnika, molim vas pogledajte član 414, videćete da je preslikan taj član, u delu pitanja solidarne odgovornosti, koji definiše prava i obaveze u delu tih obaveza.
Tako da uz te komentare za koje stvarno mislim da su možda rezultat neupućenosti u ovu materiju, želim ipak da se stvarno zahvalim onima koji su pokazali da ovu materiju i te kako razumeju.
Molim? Ako ste se prepoznali u tome. Želim i vama da se zahvalim, sa zadovoljstvom sam pratio i vaše izlaganje. Niste samo vi, i drugima, koji su upravo ovu mogućnost da razgovaramo o ovoj materiji iskoristili upravo za ono, a siguran sam da većina ovde u parlamentu vidi, a to je vrsta dijaloga koja će prepoznati zakone koji imaju te komponente, takvog karaktera. Nezavisno od partijske opredeljenosti, interes je da se glasa za one zakone koji zavređuju zajedničku pažnju. Iskreno se nadam da će i one partije koje ponekad ne vide prostora da glasaju iz ne znam kakvih razloga, preko ovog zakona prepoznati mogućnost da doprinesu razvoju Srbije. Zahvaljujem.

Određujem pauzu u današnjem radu. Popodnevni deo započećemo rečju narodnog poslanika Dušana Ilića, a posle njega narodni poslanik Miloš Lukić. Hvala.

(Posle pauze - 15,45)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da, radi utvrđivanja kvoruma i nastavka sednice u zajedničkom načelnom pretresu o Predlogu zakona o finansijskom lizingu i Predlogu zakona o koncesijama, utvrdimo da li imamo kvorum za rad.

Molim da ubacite identifikacione kartice u vaše poslaničke jedinice.

Konstatujem da imamo kvorum i možemo nastaviti sa raspravom prema prijavama za reč narodnih poslanika.

Reč ima narodni poslanik Dušan Ilić. Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Miloš Lukić.