Gospođo predsednice, dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, samo jedno pitanje što se tiče zakona o finansijskom lizingu, a to je problem duplog oporezivanja. Molim na to odgovor, inače DSS neće podržati ovaj zakonski projekat.
Što se tiče zakona o koncesijama, pričali smo o tome i mislim da je šteta što ste propustili priliku da u ovaj predlog unesete nešto što je već ponuđeno kroz naš predlog zakona o koncesijama. Pretpostavljam da ste imali prilike da pročitate naš predlog, posebno deo vezan za decentralizaciju u pravom smislu. Pretpostavljam da je svakako bitno da taj zakon imamo što je moguće pre, ali da li je stavljanje na dnevni red ove skupštine tog istog predloga, bez ikakvih promena, plod političkog kompromisa sa Vojvođanima? Ako jeste, mislim da grešite.
Što se tiče ovog prvog pitanja, ako možete, dajte nam odgovor. Kažem, za ovaj zakon ćemo glasati, za koncesije ne, zbog toga što smo smatrali da je naš predlog ipak u nečemu malo bolji nego vaš.

Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić. Sledeći prijavljeni za reč je Đura Lazić.

Dame i gospodo narodni poslanici, na početku moram da vam kažem da mi ovde imamo suštinski problem proceduralne prirode. Naime, predlagač - Vlada Republike je ovlastila resornog ministra prof. dr Pitića da obrazlaže ovaj zakon. Podsećam vas da ministar Pitić do dana današnjeg, koliko je meni poznato, nije položio zakletvu pred ovom skupštinom. Kažem, proceduralne je prirode, ali poštovanje procedure je, na kraju krajeva, poštovanje i sprovođenje demokratije.
Podsećanja radi, kada su na zajedničkoj listi izabrani članovi Vlade, dobili smo obrazloženje od novoizabranog predsednika Vlade da je gospodin prof. dr Pitić na službenom putu u Belgiji ili Holandiji; gde ste bili, na kojoj destinaciji, pojma nemam i niko vam pogoditi to ne može. Ugovarate neki posao ili je na pomolu bio posao od nekoliko stotina hiljada evra ili eura, kako vi to volite da kažete, a Zakon o izboru članova Vlade, pogotovo Poslovnik jasno kaže da svaki član Vlade polaže zakletvu pred ovom skupštinom.
Zbog čega ovo navodim? Iz prostog razloga što su ovi zakoni i te kako bitni, pogotovu zakon o koncesiji.
Šta će sutra biti, gospodo, ako, kako vi kažete, želite da izregulišete sve detalje, a pogotovo kada je u pitanju koncesija i ovaj finansijski lizing, ako neko dođe pa se našali i kaže - pa to vam je, gospodo, obrazlagao ministar koji nije položio zakletvu, mi smo ga u međuvremenu smenili, izvolite žalite se. Možda je vama smešno, ministre, ali od vas je sve moguće. Ne mislim na vas lično, nego je od skupštinske većine sve moguće očekivati, tako da svako iznenađenje za nas radikale ne predstavlja ništa novo, ali mi smo u principu za poštovanje zakona i procedure. To vi možete silom, šta god hoćete, ali nećete dokle vi mislite.
Što se tiče ovih zakona, konkretno Predlog zakona o finansijskom lizingu kao ideja nije loš. Idejno je dobar. Gospodo, pogrešili ste vreme. Da ste ovaj zakon predlagali 2001. godine to bi bio pun pogodak. Tada je trebalo donositi ovakve i slične zakone, odnosno predlagati od strane Vlade, a vi predlažete, gospodo, na kraju vašeg mandata. Zašto? Čisto iz zadovoljenja neke forme, kako bi rekli - evo još jednog u nizu reformskih zakona koje predlaže Vlada.
Šta je suština ovog zakona o finansijskom lizingu? Da poboljša, da stimuliše domaću proizvodnju, da na neki način motiviše građane Srbije da na lakši način kupuju robu, prvenstveno domaćih proizvođača, a vi ste, gospodo, za ove dve i po godine, skoro tri godine, totalno uništili domaću proizvodnju.
Šta vi sada radite? Donosite zakon koji je supergarancija onima iz inostranstva koji žele da prodaju svoje proizvode na našem tržištu. Ne možete, gospodo, tako. Umesto da postoji jedan normalan ekonomski odnos između kupca i prodavca, vi hoćete ovim zakonom još toliko da učvrstite, da garantujete onome ko prodaje svoju opremu ili daje finansijska sredstva na lizing da je u svakom slučaju on obezvređen. Gde vam je poštovanje ekonomskih zakona, što ste rekli, zakona tržišta. To je, gospodo, jedan poslovni rizik, to je u domenu poslovnog rizika. Ako kupac nekome prodaje, a u ovom slučaju ako daje nekome opremu i mašine na lizing, njegov je rizik ako taj primalac lizinga propadne, finansijski ne uspe, njegov je rizik.
Kako se to do sada regulisalo? Regulisalo se Zakonom o obligacionim odnosima, ali vi uvodite novu kategoriju pored isporučioca, davaoca i primaoca. Tu je supergarancija za one koji ulažu - ako njihov primalac ili korisnik tih sredstava ili opreme propadne, njihova oprema je na sigurnom i njima će se vratiti. Ne može to tako, gospodo. To nema nigde u svetu.
Ostavite vi te priče - u svim zemljama u tranziciji. U Rusiji su pokušali da primene sličan model, a pogotovo u oblasti rudarstva, pa je propao zakon zato što su neki članovi sadašnje Vlade tamo bili reformatori. Kako su uspešni reformatori, ne smeju više u Rusiju da uđu, osim sa plavim osobama, kako to gospodin Medojević naglašava.
Što se tiče zakona o koncesiji, zakon o koncesiji je samo rezultat trgovine unutar DOS-a i ništa više, gospodo. On ima zadatak i jasan cilj sa ovim promenama - kada neko bude zainteresovan da ulaže u vodovod i gradsku infrastrukturu unapred će mu biti uračunati do sada dati krediti, a u te priče kako vi tim zakonom obezbeđujete nova ulaganja, niko više, gospodo, ne veruje.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Miloradu Mirčiću, a posebno zato što nas je podsetio na propust koji smo zaista napravili. Ja se izvinjavam celoj Narodnoj skupštini. U pravu ste, došlo je do propusta. Ministar za ekonomske veze sa inostranstvom, koga smo izabrali, nije bio prisutan na dan kada se polagala zakletva i zato bih zamolila ako može da položi zakletvu sada.
Piše - posle izbora. Ministar je izabran, dakle, to je još jedan formalan način da položi zakletvu. Ja sam se izvinila zbog propusta.
Molim ministra da ponovi tekst zakletve iza mojih reči: "Zaklinjem se da ću se u svom radu pridržavati Ustava i zakona i da ću dužnost člana Vlade vršiti odgovorno i savesno."
(Ministar ponavlja tekst zakletve.)
Zahvaljujem se gospodinu ministru, a zahvaljujem se i narodnom poslaniku Miloradu Mirčiću koji nas je podsetio da smo napravili ovaj propust.
Reč ima narodni poslanik Đura Lazić, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Branimir Trajković.

Poštovano predsedništvo, kolege i koleginice narodni poslanici, gospodine ministre...

Narodni poslaniče gospodine Iliću, je l vam tako malo treba da vam bude zabavno?

Danas je dosta reči bilo  o prvoj tački dnevnog reda, a malo je bilo reči o zakonu o koncesijama. Verovatno su kolege imale na umu da je na jednoj od prethodnih sednica bilo više reči o predlogu ovog zakona i zbog toga su malo obraćali pažnju, no ja osećam potrebu da se u svom izlaganju dotaknem upravo Predloga zakona o koncesijama i da iznesem svoje mišljenje, odnosno neslaganje sa nekim delovima Predloga ovog zakona.
U celini gledano, zakon ima dobrih strana, ali u nekim segmentima dozvolite da izrazim svoje neslaganje; mislim da nije u redu da te odredbe stoje. Pre svega mislim na član 5. predloženog zakona. U tački 2) kaže se: "Izgradnja, obnavljanje, održavanje i korišćenje vodoprivrednih objekata, uključujući brane i akumulaciona jezera, sistema za snabdevanje vodom" itd.
Mislim da ova odredba ne bi trebalo da stoji, da se na ovaj deo ne odnosi zakon o koncesijama. Takođe u tački 12) ne bi trebalo da stoji tekst - korišćenje zdravstvenih ustanova ili njihova rekonstrukcija, modernizacija i tome slično, kao ni tačka 14) koja se odnosi na korišćenje termalnih voda u zdravstvene i proizvodne svrhe.
Zašto ovo kažem? Razumem potrebu i neminovnost angažovanja stranog kapitala lica koja žele da ulažu u našu zemlju da samim tim učestvuju u izgradnji naše zemlje, u korišćenju određenih privrednih resursa, ostvarenju i podeli profita. Sve je to razumljivo, ali nije logično, niti je pravedno da stranom koncesionaru dajemo objekte od strateškog značaja koji su izgrađeni sredstvima države, koji su u funkciji, a mnogi od tih objekata građeni su sredstvima građana putem samodoprinosa.
Sada, po ovom predlogu zakona, treba te objekte da dajemo koncesionarima na određeno korišćenje, recimo do 30 godina, kako je predviđeno. To nije pravično i nije adekvatno. Na taj način ćemo oštetiti te ljude koji su ulagali, ne samo kao država, nego i kao građani putem samodoprinosa. Apsurd je postojeće zdravstvene objekte davati pod koncesije. U redu je da se jave koncesionari da sklope sporazum, ugovor, da naprave nove objekte, da organizuju zdravstvenu zaštitu i na drugim planovima ulažu svoja sredstva, to je sasvim u redu.
Drugo što bih posebno želeo da naglasim - apsolutno se slažem sa članom 28. predloženog zakona koji predviđa 5% iznosa na ime autonomne pokrajine i 5% za finansiranje lokalne samouprave. To je potpuno u redu. Međutim, u skladu sa ovim članom sledi jedno pitanje; gospodine ministre, vama ga upućujem, a pitanje je za celu Vladu: kako će ovaj zakon o koncesijama biti primenjivan na Kosovu i Metohiji? Poznato nam je da se dole svašta događa. Slaba je reakcija i od strane naše vlade i od Saveta ministara državne zajednice; nedovoljna je i neodlučna reakcija na sve ono što gospodin Štajner sa svojom misijom čini na Kosovu i Metohiji na štetu nacionalnih i državnih interesa države Srbije.
Treba imati u vidu da tamo postoji veliki broj vrednih privrednih objekata, vrednih rudnika sa rudnim bogatstvima, a da ne pominjem Brezovicu kao turistički centar i banje sa bogatim termomineralnim vodama i da ne nabrajam sva ta bogatstva, a gospodin Štajner je dao sebi za pravo, mimo Rezolucije 1244, da raspolaže i da se predstavlja kao titular, kao vlasnik te imovine, a u stvari to je imovina Republike Srbije. Prodaje ta preduzeća, pa čak se osmelio, pored toga što prenosi određena ovlašćenja na kosovske institucije, da sada prodaje i privatizuje državnu i društvenu imovinu, što mu opet ne pripada po Rezoluciji 1244.
Zašto ovo govorim? Vi ćete reći, nije to moj sektor, nije to sektor privatizacije. Upravo privatizacija otvara put za koncesije. Ako Vlada Republike Srbije, Savet ministara državne zajednice, Koordinacioni centar i Skupština Srbije odlučno ne reaguju pred Savetom bezbednosti i spreče anarhiju i zloupotrebu misije Mihaela Štajnera, očerupaće nam imovinu države Srbije i tog naroda dole. Mora se reagovati, ako hoćemo da zaštitimo naše nacionalne i državne interese.
Samo da vam kažem, u kontekstu ovih planova koje predviđa ovaj zakon, na Kosovu i Metohiji pored ostalog, a ne bih nabrajao sve, postoje ogromne rezerve rude uglja; znam da su ranije mnogi sa zapada bili zainteresovani, u skladu sa tim, da investiraju u izgradnju novih termoelektrana. Putem koncesija, mogli bismo kao država da omogućimo tim stranim partnerima da tamo ulažu. Ako ovako ne reagujemo i dozvolimo Štajneru, ili onome ko dođe posle njega, da radi šta hoće, onda ništa nismo uradili na planu zaštite imovine države Srbije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Branimir Trajković, poslanička grupa DSS. Ne možete, nema osnova za repliku. Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Dragan Ljubojević, poslanička grupa SRS.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću nešto o zakonu o koncesijama, pošto će DSS podržati zakon o finansijskom lizingu i zakon o garancijskom fondu. Kao što sam i u prvom izlaganju, 20. februara ove godine, o zakonu o koncesijama rekao, vlada u senci DSS izradila je predlog zakona o koncesijama još u leto 2002. godine, kao jedan od svojih prvih predloga zakona. Nažalost, to nije ušlo u skupštinsku proceduru, zbog toga što su poslanici DSS u to vreme bili izopšteni iz rada Republičke skupštine. Tako je Vlada Republike Srbije izašla sa svojim Predlogom zakona o koncesijama septembra 2002. godine. Ovo je jedna kratka napomena o redosledu događaja vezanih za donošenje ovog predloga zakona.
Naš predlog zakona je transparentniji; i, po mom dubokom ubeđenju, naš predlog zakona je predvideo pravedniju raspodelu dobijenog novca od koncesija.
Osvrnuću se na nekoliko, po meni, najznajanijih razlika između ova dva predloga zakona. DSS predlaže agenciju. Znači, kod vođenja koncesije, davanja, DSS predlaže agenciju. Vlada je predložila komisije pri resornim ministarstvima. Smatram da je bolja organizacija oko davanja koncesija ako se sve radi na jednom mestu. Agencija priprema dokumenta potrebna za određivanje predmeta koncesije, predlaže koncesioni akt, nadzire koncesione odnose, pruža pomoć davaocima koncesija i stranama u koncesionom odnosu. Ono što je veoma bitno - vodi registar koncesija, vodi marketing i promoviše potrebe za ulaganjima značajnim za Republiku Srbiju.
Loša strana vladinog predloga su komisije, kojih ima više, normalno, a koje su po resornim ministarstvima. Tako razuđena organizacija ne može doneti kvalitet, kako kod davanja koncesija tako i u celoj organizaciji. Verujem da se na taj način samo omogućavaju veće malverzacije u pojedinim ministarstvima.
Setite se samo Ministarstva poljoprivrede, gde su česte raznorazne afere, počev od smrznutih ptica pevačica, sistema za navodnjavanje, pa do ove najnovije afere oko šećera. Kada kažem ovo o sistemu za navodnjavanje, podsetiću vas samo da je resorno ministarstvo utrošilo samo deseti deo onoga što je bilo predviđeno prošle godine za sistem navodnjavanja, a danas smo pred sušom koja poprima katastrofalne razmere.
Drugo, u našem predlogu zakona šumska dobra ne mogu biti predmet koncesije. Morate se sa mnom složiti, šume su pluća jedne države, jedne regije i gradova. O tome bi više mogli reći iz Ministarstva ekologije. Mislim da koncesije na seču šuma nikada jedna Nemačka ili neka druga zapadnoevropska zemlja ne bi dala.
No, ovde bih se za trenutak zadržao. Cela ova priča vrti se oko dolaska stranog kapitala u našu zemlju. Nama, ovoj siromašnoj zemlji Srbiji je i više nego potreban svež novac, a to je fakat. Novac sa strane, iz inostranstva. Bojim se da nam se ne ponovi već viđeno u procesu privatizacije, pa da nam od 212 preduzeća, koja su prodata u prošloj godini na aukcijama, samo sedam kupe strani ulagači, a ostalo dobiju bez sopstvenog novca domaći biznismeni, bez proverenog imetka; da se brojka koja je u opticaju od stotinak familija u Srbiji koje otkupljuju društvena preduzeća, a u direktnoj su sprezi sa Vladom Republike Srbije, ne pojave kao koncesionari.
Setite se samo kako je nekada JUL gazdovao "Srbijašumama", pa je samo jedna privatna firma u to vreme imala pravo na neograničenu seču šuma, a danas je ta ista firma prodala sve svoje strugare i fabrike za preradu drveta, jer danas nema više onu zaradu koju je imala nekada.
Ono u čemu bih se složio sa ministrom, a na šta DSS ukazuje već više od godinu dana, jeste stvaranje prijateljskog okruženja za strani kapital. Ceo set zakona mora pratiti ovaj zakon o koncesijama, na primer: zakon o donacijama, koji nemamo (i ministar je rekao da je u toku i nadam se da će vrlo brzo to da bude na dnevnom redu), zakon o lizingu, koji danas imamo na dnevnom redu, a smatram da je veoma dobro i zakon o stranom ulaganju, zakon o podsticaju i promociji izvoza, o čemu smo još prošle godine u novembru mesecu raspravljali na Odboru za razvoj.
Po meni, veoma je bitan i zakon o denacionalizaciji. Zašto Vlada izbegava stalno da taj zakon donese? Ne znam kako će strani koncesionari da prihvate i da dođu ovde kod nas ako nemamo taj zakon o denacionalizaciji, a vidite da nam se stalno pojavljuju problemi baš u vezi sa tim?
Na kraju, nema nikakvih garancija države za sve ugovore sa stranim ulagačima i stranim partnerima. Bez ovih preduslova, znate i sami, nema ulaganja. Ne može se jednim, možda i dobrim, zakonom o koncesijama loša politika Vlade zanemariti i zaobići.
Vlada predlaže, u članu 20, da se na tenderu može pojaviti i samo jedan zainteresovani i da mu Vlada da koncesiju. O tome treba dobro razmisliti, jer se koncesije daju na 30 godina. U našem predlogu zakona takav tender nije uspeo, znači, mora biti više od jednog učesnika na tenderu.
A sada možda i ono najinteresantnije za naše građane, po nama, a to je koncesiona naknada. Vi, ministre, u Predlogu zakona, u članu 28. u prvoj rečenici kažete: "Sredstva ostvarena od koncesione naknade prihod su Republike i uplaćuju se na uplatni račun budžeta Republike Srbije".
Zar davanje koncesije iskoristiti za krpljenje rupa u budžetu? Slažem se da treba i to raditi, ali umesto da se ulaže u proizvodnju i tako direktno utiče na veći standard građana, mislim da je u tom smislu, ovo trebalo izmeniti.
Predlog zakona koji je DSS podnela je dosta liberalniji, te mi nudimo više novca lokalnoj samoupravi i autonomnoj pokrajini, po pravilima koncesionog akta, koji je kod nas predviđen. Ono što se ostavlja lokalnoj samoupravi, 5% u zakonu koji je Vlada predložila, više je nego malo.
Jednostavno, mnogo je razlika između ova dva predloga zakona, te je bilo teško vladin predlog zakona izmeniti amandmanima. Zato je DSS ostala pri stavu da ne podrži ovaj predlog zakona.
I na kraju ovog svog izlaganja, pozivam kolege poslanike iz Saveza vojvođanskih Mađara, vojvođanske ligaše, sve one koji su 25. februara ove godine glasali protiv ovog zakona, da izađu i objasne građanima šta se to desilo da danas glasaju za taj predlog. Šta je to što je Vlada Srbije ponudila građanima jednog dela svoje države, a što neće dati ostalim građanima?
Na kraju, Demokratska stranka Srbije će podržati zakon o finansijskom lizingu i zakon o garancijskom fondu, s obzirom da su to neki novi zakoni koji su potrebni za stvaranje prijateljskog okruženja za strani kapital koji treba našoj zemlji. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Ljubojević, poslanička grupa Srpske radikalne stranke.