Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, gospodine ministre, Predlog zakona o finansijskom lizingu je jedan potpuno novi zakon iz oblasti ekonomije; do sada je lizing na ovim prostorima bio prisutan uglavnom na nivou teorije, jer naše važeće zakonodavstvo nije sprečavalo ovu vrstu pravnog posla, ali ga nije mnogo ni pospešivalo. Zbog toga su velika očekivanja od najavljenog zakona o finansijskom lizingu u domaćoj privrednoj javnosti.
Razlog za donošenje ogleda se u obezbeđenju pravne sigurnosti u odnosima koji nastaju povodom posla finansijskog lizinga. Ovaj zakon reguliše samo finansijski lizing, kao jednu specifičnu vrstu trodimenzionalnog kreditnog odnosa. To znači da se preduzetnik ili preduzeće kome treba nova oprema, a nema novca da je kupi direktno, obraća finansijeru, davaocu lizinga, sa specifikacijom potrebne opreme i imenom proizvođača. Davalac lizinga kupuje opremu od tog proizvođača i prenosi pravo korišćenja na opremi primaocu lizinga.
Predmet finansijskog lizinga je pokretna nepotrošna stvar, oprema, postrojenja, vozila i slično. Smatram da je potrebno proširiti pojmove finansijskog lizinga i dopuniti član 4. Predloga zakona i da predmet lizinga bude i intelektualna svojina, tehnologija, licence, a sve radi kvalitetnijeg zaokruživanja svih aktivnosti, radi pospešivanja privredne aktivnosti, kako vi to navedoste u obrazloženju zakona.
To jeste neophodno ako se zna da je nivo industrijske proizvodnje u prva tri meseca ove godine u Srbiji niži u odnosu na prošlogodišnji period za 6,4%. To signalizira da će industrijska proizvodnja i ove godine biti ozbiljan problem domaće ekonomije, kao i rast nezaposlenosti, ako se zna da je za 3,7% smanjen broj zaposlenih u odnosu na januar prošle godine, a istovremeno je broj ljudi koji traže posao povećan za 18% u odnosu na januar prošle godine.
To možda jesu razlozi da se ovim zakonom obuhvati samo finansijski, a ne tzv. operativni i poslovni lizing kod kojeg, nakon isteka perioda lizinga, korisnik vraća predmet lizinga davaocu lizinga. Kod finansijskog lizinga primalac lizinga, nakon isteka perioda lizinga, otkupljuje predmet lizinga. Smatramo da treba predvideti da ima pravo preče kupovine predmeta lizinga onaj koji je bio primalac lizinga, nakon izmirenja svih ugovornih rata.
Zakon predviđa privilegije i na strani davaoca i na strani primaoca lizinga, više na strani davaoca lizinga, jer je jedan od najvažnijih uslova za obavljanje lizinga omogućavanje i obezbeđenje davaocu lizinga da, u slučaju kada primalac lizinga ne izmiruje ugovorne obaveze, može brzo i jeftino povratiti državinu nad predmetom lizinga. Bez toga nema finansijskog lizinga, već samo običnog zakupa.
Za davaoca lizinga najvažnija je regulacija obezbeđenja, ako primalac lizinga ne izmiruje svoje obaveze, na primer, ako ne plati dve - tri rate uzastopno. Tu treba odrediti rok, u kom roku treba primalac lizinga da plati ratu, kako da davalac lizinga dođe do poseda stvari. Trenutno, prema važećem zakonodavstvu, sankcija za neispunjavanje obaveza je raskid ugovora, a sledeći korak je sudska parnica. To je nedopustivo ako se zna kakva je neefikasnost našeg pravosudnog sistema.
Zato pozdravljam rešenje, iako je i dalje u delokrugu suda, da će sud, na predlog ugovornih strana, odrediti ročište na kome će u zapisniku utvrditi da su se ugovorne strane sporazumele da, u slučaju neplaćanja lizing naknade od strane primaoca lizinga, davalac lizinga ima pravo da predmet lizinga preuzme u državinu.
Zakonom se manje štite prava primaoca lizinga, a posebno u odnosu sa isporučiocem predmeta lizinga. Po pravilu, davaoci lizinga biće moćne strane ili domaće kompanije, a primaoci će biti preduzetnici ili preduzeća kojima je oprema neophodna i koji će prihvatiti čak i nepovoljne uslove da bi do nje došli.
Zbog toga, zakon treba da reguliše određena pitanja, da postoji veća pravna sigurnost, a i ugovor o lizingu mora biti zaključen u pismenoj formi. To je uslov njegove pravosnažnosti, da postoji trag o tome šta su se ugovorne strane dogovorile. Ne može se ugovorom davalac lizinga osloboditi za tzv. pravne nedostatke na opremi koja je predmet lizinga. U slučaju neke manjkavosti na opremi davalac lizinga je dužan da ih otkloni ili, ako to ne uspe, da nadoknadi eventualnu štetu pravnog ometanja.
Da bi finansijski lizing zaista zaživeo, moraju se promeniti ili, bolje reći, usaglasiti carinska i poreska rešenja koja bi trebalo da pruže pogodnosti i za davaoca i za primaoca lizinga. Pored zaštite, davaocu i primaocu lizinga su najvažnije poreske i carinske olakšice, jer mora da se odredi da li je i ko je poreski i carinski obveznik, primalac ili davalac lizinga; to će uticati na fiksnu cenu transakcije, a time je konkurentnost finansijskog lizinga kao finansijskog proizvoda, jer po važećim poreskim i carinskim stopama finansijski lizing će biti skupa kategorija.
Znači, finansijski lizing zahteva stimulacije, a to je, pre svega, smanjenje carine i donošenje poreza na dodatnu vrednost, sa kojim se kasni. Važnost lizinga može da bude od ogromnog značaja za ekonomiju, ali on će imati značaj za razvoj zemlje ukoliko se koristi za pokretanje proizvodnje, a ne samo za zadovoljavanje potrošačkih potreba, kao što je, recimo, kupovina automobila.
Kao što rekoh na početku, ovo je sasvim nov zakon i njime se pokušava da se na jednom mestu regulišu sva relevantna pitanja u vezi sa delatnošću lizinga. Korisnik će da ceni šta je za njega povoljnije: kredit ili lizing. U ovom trenutku, kao što rekoh, dok se ne usaglasi sa poreskim i carinskim zakonima, smatram da je lizing skuplja kategorija od kredita, pa zato i sumnjam da će finansijski lizing pospešiti privrednu aktivnost u našoj zemlji.