Dame i gospodo narodni poslanici, ispred SRS podneo sam amandman na član 24. Predloga zakona koji reguliše raskid ugovora zbog neisporuke. To je član 24. predloženog zakona gde u stavu 1. stoji da ako isporučilac primaocu lizinga ne isporuči predmet lizinga ili ako ga isporuči sa docnjom ili ... Uopšte, umesto - ugovor o lizingu, treba da stoji - ugovor o finansijskom lizingu, da bi se konkretno odnosilo na ovaj predlog zakona.
Dobio sam obrazloženje Vlade gde se kaže da u članu 2. ovog predloga zakona stoji da će se dalje upotrebljavati reči - ugovor o lizingu. To se sve dešavalo kada je ovaj zakon predat u proceduru, međutim u obrazloženju Vlade Republike Srbije na strani 2. isto tako stoji i: u daljem tekstu - ugovor o finansijskom lizingu.
Znači, u jednom delu Vlada koristi reč - lizing, a u drugom delu koristi termin - finansijski lizing, tako da ni sam predlagač zakona nije jasan da li će koristiti termin lizing ili finansijski lizing. Mislim da je, ako se već zove zakon o finansijskom lizingu, onda neophodno precizirati da se dalje koriste reči - finansijski lizing, u svim članovima ovog zakona.
Zatim, u sledećem stavu kaže se - u slučaju ako isporučilac ne može da isporuči ono što je ugovorom postavljeno, davalac lizinga može da održi ugovor ako bez odlaganja sam isporuči predmet lizinga primaocu lizinga, pod uslovima predviđenim u ugovoru o lizingu. Mi smo ovde u prethodnom članu govorili - ako dođe do kašnjenja, ako dođe do neisporuke, a onda drugim članom dajemo šansu davaocu lizinga da naknadno isporuči ono što je ugovoreno, a to je jedan član koji je suvišan. I, kako će on to da ostvari, meni to prosto nije jasno.
Predložio sam da se stav 2. ovog člana briše.
U trećem stavu stoji - do ispunjenja obaveze isporuke koja je u skladu sa ugovorom o lizingu, primalac lizinga ima pravo da obustavi isplatu nadoknade. Predložio sam da ovde stoji da nije dužan da plaća lizing, ne da obustavi, jer još nije ni počeo da plaća nadoknadu, jer još nije ni dobio, a to je stanje kada još nije primio ona sredstva koja su ugovorom o finansijskom lizingu predviđena.
Zadnji stav 4. je suvišan u ovom predlogu zakona i potrebno je da se briše.
Ono što još pravi nedoumicu ili neku pravnu zabludu kod ovog člana je što se pominju davalac, primalac i isporučilac. Ovde je konkretno zakonom predviđeno da se ugovor sklapa između davaoca i primaoca lizinga. Isporučilac je jedna posebna karika koja to omogućuje i nema potrebe da tako funkcioniše.
Inače, da nije sve tako, da je ovaj predmet takav, ne bi se sada desilo Čoviću, kao davaocu lizinga, da traži Musliju Šefćeta kao primaoca lizinga, ovo je jedan političko - finansijski lizing, da nema Štajnera kao isporučioca. Zašto bi on to morao da radi, taj isti Čović je u više navrata imao sastanke, besede, sklapao više ugovora, dogovora, u zadnjih dve i po godine, sa istim tim Musliju Šefćetom, a sada mu je palo na pamet i traži ga da mu ga Štajner isporuči.
Znači, pre dve i po godine mu je bio dobar i vredan, čak je i na televiziji sve to propraćeno glamurozno, kako će biti boljitka, naročito za Srbe na jugu Srbije, a sada se ispostavlja da je to jedan od zlikovaca, na šta je normalno bilo i ukazivano, pogotovu od strane srpskih radikala, u ono vreme, da sa đavolom tikve sadi, da će se te tikve obiti o glavu, kao što se dešava u ovom konkretnom slučaju. Nadam se da su ovi argumenti koje sam izneo dovoljni da poslanici prihvate ovaj predlog i da tako ovu pravnu zabludu koja postoji u članu 24. otklonimo ovim predlogom koji su podneli srpski radikali, i zakon će imati smisla. Hvala.
