Ovaj amandman nas vraća na član 2. Predloga zakona, a i vi obrazlažući razlog za odbijanje ovog amandmana kažete da ćete u daljem tekstu umesto termina - finansijski lizing koristiti termin - lizing. Znači, običan onaj lizing. Kažete da je u tački 2) člana 2. Predloga zakona precizirano da će se za ugovor o finansijskom lizingu u daljem tekstu zakona upotrebljavati termin - ugovor o lizingu.
Podsećam vas da iznad člana 2. stoji: Posao finansijskog lizinga. Kažete da je posao finansijskog lizinga, u smislu ovog zakona, posao u kome davalac lizinga: 1) sa isporučiocem predmeta lizinga određenim od strane primaoca lizinga zaključuje ugovor na osnovu koga stiče pravo svojine na predmetu lizinga, prema specifikaciji primaoca lizinga i pod uslovima koje, ukoliko se odnose na interese primaoca lizinga, odobrava primalac lizinga (u daljem tekstu, kažete, ugovor o isporuci).
Ako je to ugovor o isporuci, onda to nije sve zajedno ugovor o finansijskom lizingu. Nesrećno ste ovo napisali. Ako ostane samo jedan, onda je to ugovor o isporuci. Ako gledamo zasebno tačku 2), onda je to ugovor o lizingu. Jedno bez drugog ne može da da ugovor o finansijskom lizingu, odnosno taj pravni posao. Ne može. Sve je to jedan pravni posao, koji zahteva dva ugovora.
Prema tome, terminološki mora svuda da stoji - ugovor o finansijskom lizingu, ili će biti nekog izigravanja samog tog pravnog posla. Mislim da je amandman zaista na mestu, da ne dira mnogo u suštinu, ali popravlja sam tekst zakona.
Ova opcija kupovine ili produženja ugovora trebalo bi da se zameni rečima "način i uslove pod kojima primalac lizinga može da kupi predmet lizinga ili da produži ugovor". Znači, samo zakon treba da obezbedi kakav će to način biti, pod kojim uslovima može da se kupi predmet lizinga ili da se produži ugovor, a nema nikakve opcije kupovine ili produženja ugovora.
Opcija ima, vi odete u inostranstvo, pa dođete iz inostranstva, pa nam kažete u dve-tri rečenice, već napamet znamo kada nam se vi obraćate, kažete - Svetska banka odobriće nam kredit od 80 miliona evra za ovo i ono. Tu su dve-tri rečenice. To nam je terminologija. Vi kao profesor univerziteta morate malo da tu terminologiju obogatite, da to bude interesantnije i slikovitije.
Nemojte da stalno jedno te isto pričate, jer, verujte, kako vas vidimo na televiziji, mi dobijemo ospice, jer se plašimo tih silnih kredita koje dobijamo, obzirom da znamo kako se troše, pa se pitamo kako će i ko će posle da ih vraća. Mi već sada vidimo da ne možemo da ih vraćamo. Evo, Đelić kaže - ne može, blokirali nam budžetski račun, a ne možemo ni kamate da isplatimo.
Pazite, znate koliko i dan-danas kukamo zbog onih kredita koje nam je još Tito ostavio, još otplaćujemo, pa još sada vi ovolike kredite, a ja znam da su ovo sve titoisti oko vas, možda i zajedno sa vama. Ali, dosta je bilo toga, treba da krenemo jednim drugim putem i da se zadužujemo samo onoliko koliko možemo da vratimo. Sada ćemo dati resurse pod koncesije, ogromne resurse, privreda nam je uništena i ja ne znam kako ćemo te kredite da vraćamo.