Da li se još neko prijavljuje za reč? (Nema prijava.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Blažić.
Vlada i nadležni odbor predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Izvolite.

Dame i gospodo, ispred SRS sam podneo amandman na član 7. koji glasi: "Sredstva koja u svom poslovanju koristi fond u državnoj su svojini".
Obrazloženje kojim je Vlada odbila ovaj amandman glasi da je odredbom člana 1. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije precizirano da su u svojini Republike Srbije, između ostalog, i sredstva drugih organizacija čiji je osnivač Republika Srbija. To se odnosi na javna preduzeća i svakako se ne može odnositi na Garancijski fond. Znači, taj član 1. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije ne može se prenositi na ovo, pogotovo što je u članu 8. i predviđeno da Fond preraste u akcionarsko društvo.
Da su mala i srednja preduzeća nešto što je neophodno i nešto što stvarno treba da predstavlja motor razvoja jedne zemlje poznato je odavno, uostalom Srbija je razradila i "Strategiju razvoja malih i srednjih preduzeća" i ovo nije ništa novo. Ova vlada nije ništa izmislila i čudno je što se to tek sada pojavljuje ovde pred Skupštinom, ali je još čudnije što iza ovakvog Predloga, koji bi trebalo da bude od izuzetnog društvenog značaja, stoji suma od 600.000.000 dinara, što svakako ne predstavlja sumu koja može biti pokretač jednog takvog projekta. To je nešto više od onoga što Vlada odvaja za nevladine organizacije i, prema tome, uopšte nema govora da ovo može da zaživi sa tako malom sumom.
Ponavlja se ista priča. Ideja je u osnovi dobra i jasna, ali ne postoji želja države da to sprovede i očigledno postoji otuđenost države od građana, jer da država ovde nalazi svoj interes pokazuje samim tim što ona u stvari predstavlja nekog posrednika da uzme nešto što bi trebalo u prenesenom smislu da bude u korist građana Srbije.

Da li se još neko prijavljuje za reč?
Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Pošto je činjenica da su uslovi kreditiranja svih privrednih subjekata, ne ulazeći u to da li su u pitanju mala, velika ili srednja preduzeća, postavlja se sada pitanje hoće li ovo što smo sada predvideli postojanjem Garancijskog fonda omogućiti onima kojima je kredit potreban da pod lakšim uslovima dolaze do kredita.
Znate kolike su kamate na kredite i to je već samo po sebi jedan od faktora koji utiče na to da je vrlo malo pravnih subjekata u situaciji da može da uzme kredit, pogotovo što niko više u ovoj državi ništa ne može da planira, sem od danas do sutra, pa se teško i odlučujemo na kredite, ali, kamate su evidentno ogromne. Fond će takođe imati priliv sredstava od tih kamata.
Znači, to je dodatna kamata onome koji uzima kredit, daje kamatu od 7-9%, ne znam koliko je kod banaka, a koliko će ovde biti, to će biti određeno Statutom, Upravni odbor će odrediti, verovatno nekom svojom poslovnom politikom ili finansijskim planom.
Pravo da vam kažem, ne vidim iz ovih deset tačaka šta sve Upravni odbor treba da radi, ko će to određivati, ali to se sve dalje prebacuje na onoga ko treba da uzme kredit, pa se ovde zaista država nalazi u ulozi zelenaša, odnosno našli ste još jedan modus vivendi kako da dođete do para, jer će to biti jedina sredstva koja će uvećavati taj početni, inicijalni kapital, osnivački kapital za rad ovog garancijskog fonda, jer u donacije apsolutno ne verujem kada je ovo u pitanju.
Do sada od donacija koje smo dobili ništa nije otišlo za ovakve ili slične namene, nego isključivo za potrošnju, niti je interes bilo koga sa strane da nam da donacije u ovom smislu i za ove namene; u zemlji nema ko da daje donacije, a drugi izvori u skladu sa zakonom, sem kamata, ne postoje. Ja ih barem ne vidim, niti sam mogla kroz ostale zakone, koji se odnose na ovu problematiku, da pronađem.
Prema tome, ovih prvih 600 miliona, plus kamate, biće nešto što će možda moći da se zavrti, ali opet nakratko. Jer, to i nisu neka sredstva kada imamo u vidu koliko privrednih subjekata vapi za kreditiranjem, a pogotovo oni koji imaju programe a nemaju imovinu, i koji bi mogli da, samo zahvaljujući zakonima tržišta te svoje programe materijalizuju kroz nešto što se na tržištu traži i da vrlo brzo svoj kapital vrate.

Da li se još neko prijavljuje za reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Vlada i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka u članu 9. koji se odnosi na delatnosti ovog fonda želi da precizira pojmove i izraze koji doprinose da se, kada je u pitanju garancija i supergarancija, jasno zna do koje vrednosti se daje garancija. Mi predlažemo da to bude do 50% vrednosti, ali u suštini znamo kakva je sudbina ovog amandmana, kao i svih amandmana.
Ovaj zakon je predlagao ministar dok je bio desno orijentisan, a sada je levičar, ali nema veze.
Šta je suština ovog predloga zakona? Ovo je čisto marketinški, ovo je čisto za narod, po principu hleba i igara, neka se narod veseli. Evo o čemu se radi. Ovo je jedan u nizu dokaza o kontradiktornosti ove vlade.
Kada je bila rasprava o Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje i kada smo mi srpski radikali, kroz amandmane, želeli da i taj Fond funkcioniše slično kao i ovaj, onda je bilo obrazloženje - ne možemo, gospodo, da se igramo sa budžetskim sredstvima, pa ne može budžet da bude po bankarskim principima, pa ne možemo mi da dajemo po važećim kamatama! Hiljadu obrazloženja je bilo zašto jedan Fond, koji ima ogroman dnevni priliv ili prihod, ne može da posluje po tržišnim principima, a sada Vlada formira fond gde iz budžeta treba kao početni kapital da se izdvoji 10 miliona evra i kaže - taj fond, osim ovog početnog kapitala, imaće novac ili kapital od donacija.
Kojih donacija, ministre? Donacije su namenske. Hiljadu puta ste vi i vaše kolege obavestili javnost da se donacije uglavnom namenski već unapred određuju određenim licima i institucijama, da vi tu nemate nikakvog uticaja. Koje sada donacije? Donacije za mala i srednja preduzeća. Ići će direktno u mala i srednja preduzeća? Šta se vi preko Fonda postavljate kao posrednik da vi nešto određujete ili, ono što je suština ovoga, država želi, a u ovom slučaju Vlada u ime države, da pomogne stranim bankama.
Kako da pomogne stranim bankama? Strane banke već, izvesno je, imaju problema oko plasmana kreditnih sredstava. Jedan od velikih problema sa kojima se suočavaju jeste to što katastarski još nije sređeno u državi Srbiji na većem delu teritorije, dobro je to kolega primetio! U jednom delu je sređeno, gore, i onda ne može da se založi imovina kao garancija podizanja kredita kod Raiffeisen banke. Pošto ste vi odavno u službi te banke, gospodo, vi sada ne samo za tu banku nego za sve strane banke osmišljavate jedan fond koji će početni kapital uzeti od budžeta, koji će imati ulogu da garantuje kako bi strane banke plasirale svoj kapital. Vi ćete kao garant ili supergarant morati nadoknaditi tu imovinu. Kako? Tako što pravite izuzetak, kršite sva pravila, a ako ta imovina, odnosno nekretnine ne mogu da budu garancija u banci, po kom zakonu onda može da bude upisano kao privremeno vlasništvo Vlade koje služi za garanciju. Po istim pravilima treba da funkcioniše i ovaj fond i banke.
Ne, vi ste se našli dobronamerni, a vaša dobra namera uvek je dobro nagrađena od stranih ulagača ili banaka. To smo videli kada su cementare prodavane, a pogotovo ćemo videti ovde u Fondu, i sada obavljate jednu nezahvalnu ulogu, ulogu zelenaša! Nikako drugačije to ne može da se nazove nego zelenaštvom. Zašto, gospodo, to radite? Nemate potrebe to da radite. Prvo, iluzorno je i van svake pameti da će bilo koji vaš reformski potez ili zakon zaživeti. Nisu ni ovi za protekle tri godine, pa neće vam ni ovaj za narednih godinu dana.
Ne, nego imate interes da zakonski osmislite, da marketinški to prikažete, a kako će proći oni koji će uzimati kredit, a vi im bili garanti, to će da vide! Nadamo se da će što manje njih poverovati u ovu vašu istinu, u ovu vašu virtuelnu stvarnost i da će, ako ništa drugo, zaštititi svoju imovinu.

 Da li se još neko od ovlašćenih učesnika prijavljuje za reč? (Ne.)
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Rajko Baralić i Hranislav Perić.
Vlada i nadležni odbor predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.

Gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, sa narodnim poslanikom Hranislavom Perićem u ime SPS podneo sam amandman na član 9. koji reguliše delatnost Fonda, iza reči "obezbeđenja" briše se reč "dela". Smatramo da nije potrebno garanciju ograničavati na taj način i da treba garantovati celokupan iznos.
Nije posebno potrebno obrazlagati ovo. Mislimo da je ovo rešenje celishodnije. U ovom trenutku nije još zaživeo princip hipotekarnih kredita na način kako to funkcioniše svuda u svetu. Nije usvojen zakon o založnom pravu na pokretne stvari i na ovaj način bi se korektnije ova oblast regulisala, u odnosu na ovo kako je predloženo ovim rešenjem u članu 9. Molimo gospodina ministra da razmotri i prihvati ovaj amandman ili da obrazloži, ako je moguće, zato što mislim da nije najjasnije zašto ovde piše "dela kredita".
Ponovo koristim priliku da kažem sledeće: čini se velika greška, veliki broj ljudi, veliki broj zainteresovanih privrednika, građana, prateći skupštinsku raspravu pronalazi nekakve svoje interese, pronalaze sebe u onome što mi ovde govorimo i činimo. Na ovakav način kroz štura saopštenja štampe, kroz nekakve izjave pojedinih funkcionera stranaka vlasti u medijima, građani Srbije nemaju predstavu o čemu mi ovde govorimo, ni kakva zakonska rešenja prihvatamo. Razmotrite još jednom to i vratite prenos zasedanja. Dolaze neki zakoni koji su takođe veoma interesantni. Mislim da se čini velika greška i mislim da ima još uvek vremena da se to ispravi.
Gospodine ministre, molim vas, ako je moguće, da dobijemo pojašnjenje ili da prihvatite, ako je moguće, ovaj amandman. Hvala lepo.

 Za reč se prijavio narodni poslanik Jovan Todorović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.

Dame i gospodo, mislim da bi prihvatanjem ovog amandmana predlagač olakšao i Fondu posao, a i preduzetnicima. Evo zašto: ukoliko se izbriše ta odredba da se garantuje samo deo kredita, onda to ne znači da u svakom slučaju Fond mora garantovati 100% iznos kredita koji neki privredni subjekt podiže kod odgovarajuće komercijalne banke; daje se mogućnost fondu da u izuzetnim slučajevima, kao i u onim opravdanim situacijama, odobri garanciju i na ukupan iznos kredita koji određeno preduzeće zahteva od određene poslovne banke, a sve u skladu sa pravilima Fonda i poslovnom politikom, koja će se naknadno utvrditi.
Ne vidim razloga da se ovom odredbom vežu ruke Fondu da u takvim prilikama podrži realne programe za koje postoje odgovarajući dokazi, dovoljno argumenata i razloga da Fond garantuje kredit u celokupnom iznosu. Podsetio bih da je rečeno u "Strategiji razvoja malih i srednjih preduzeća", da će Vlada posebno podržavati četiri oblasti: jedna je prerada poljoprivredniih proizvoda, druga je industrija, treća je turizam i četvrto je elektronski biznis ili izrada softvera.
Ako krenemo redom, videćemo da nema ozbiljne prerade poljoprivrednih proizvoda bez ozbiljne opreme. Ozbiljne opreme nema bez odgovarajućih kreditnih linija i garancije. Kada se obezbedi oprema, onda imate problem obrtnih sredstava. Zato je i neophodno više izvora i više kreditnih linija za pokretanje takve proizvodnje. Zamislimo, praktično, situaciju: da je privredni subjekt zahtevao 10 hiljada evra kredita od poslovne banke, a da je banka tražila u tom iznosu garanciju od Fonda, a Fond odobrio u 100% iznosu.
Na drugoj strani, taj isti privredni subjekt je od druge poslovne banke, pod jednakim ili sličnim uslovima, tražio kredit za obrtna sredstva, kako bi pokrenuo tu opremu koja je na ovaj način obezbeđena. Ekonomska računica, biznis plan, kako se to danas kaže, pokazuje kako je to isplativo ulaganje i da ima dovoljno elemenata i dovoljno sigurnosti za poslovnu banku i za Fond, pa ne vidim razloga da se takav kredit ne odobri.
Naravno, ništa loše ne mislim ni o ideji ministra da na ovaj način pokuša da poslovne banke uvede u tu zonu rizika. To bi bilo tako da smo mi realna tržišna privreda u kojoj imamo ujednačenu ponudu i tražnju novca. Objektivno, danas imamo situaciju da je mnogo veća tražnja za novcem, nego što su realne mogućnosti i poslovnih banaka i svih drugih finansijskih organizacija, uopšte finansijskih izvora, da proprate takve zahteve. Tu nema realne konkurencije i izostaje onaj mehanizam koji bi naterao poslovne banke da razmišljaju i sa dozom rizika, koja bi išla otprilike do 50%, kako je prvobitno ministar ovde rekao.
Bilo koju drugu oblast da uzmete iz "Strategije razvoja malih i srednjih preduzeća", ista će se priča ponoviti. Kako možete napraviti hotel bez kreditnih sredstava? Ta prvobitna akumulacija kapitala jeste bitno pitanje. Neko je došao na ovaj ili onaj način do kapitala, između ostalog, dolaze ljudi i krađom i špekulacijama, ali govorim o regularnim izvorima. Teško je obezbediti početni kapital i baviti se nekim biznisom, recimo u oblasti turizma, kada treba sto stvari da uradite: infrastrukturu, objekat itd; znači, nema drugog načina, nego obezbediti kredit. Ako postoji takav projekat, koji potpomaže i ravnomernijem regionalnom razvoju, onda Fond treba da reaguje na način da obezbedi garanciju, ako treba i u celosti. Dakle, to je suština.
Možda se, recimo, pitanje tog elektronskog biznisa može i drugačije posmatrati. Imamo pametnih ljudi koji znaju da rade te softvere za rad računara, itd, možda su tu realnija ulaganja, ali imate sa druge strane ulaganje u kadrove, u njihovu edukaciju, u osposobljavanje da prave softverski program, pa će se opet naći na istom.
Konačno, obezbedite polovinu kredita i pokrijete ga sa 50% garancije Fonda a onda imate hod po trnju za onih 50%: nije vam uknjižena kuća, nije stan, nemate drugih pokretnih stvari koje biste mogli koristiti kao zalogu, a nemamo ni zakonsku regulativu i onda ste na početku. Skoro da odustanete od posla, zato što ne postoji mogućnost da obezbedite drugi vid, da bi pokrili onu drugu polovinu kod poslovne banke. Zato mislim da treba prihvatiti amandman, a posebnom politikom i realnim parametrima i iz zahteva ceniti da li garantovati ceo ili deo iznosa po kom se traži kredit. Hvala.