Dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan.
Kratko ću reći da se radi o jednom tehničkom zakonu koji reguliše buduće odnose, prava, imovinu kojom raspolaže Privredna komora Jugoslavije, s obzirom na to da smo nakon formiranja državne zajednice Srbija i Crna Gora ovim zakonom faktički predložili prestanak važenja Zakona o Privrednoj komori Jugoslavije, pri čemu je, videćete kasnije u amandmanima koje je prihvatila Vlada Srbije, dodatnim amandmanom definisano da Privredna komora Srbije i Privredna komora Crne Gore faktički razrade način podele imovine i obaveza koje sada ima Privredna komora Jugoslavije.
Zakon je veoma kratak, ima svega tri člana. Molim da imate u vidu taj tehnički aspekt zakona. Hvala.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Da li želi reč predsednik Zakonodavnog odbora Bojan Pajtić? (Ne.)
Da li želi reč predsednik Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom, narodni poslnik Vlatko Sekulović? (Ne.)
Da li predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)
Pošto smo iscrpli po redosledu ovlašćene predstvnike, prelazimo na raspravu u načelu, po redosledu prijavljenih za reč narodnih poslanika po članu 90. Poslovnika Narodne skupštine.
Prvi prijavljeni govornik, narodni poslanik Zoran Krasić, posle njega narodni poslanik Rajko Baralić.

Ovo je Predlog zakona kojim se samo konstatuje da je potrebno da ne postoji više Zakon o Privrednoj komori Jugoslavije. Naravno, ovaj zakon je posledica promene, odnosno donošenja i usvajanja Ustavne povelje i prekompozicije Savezne Republike Jugoslavije, od jedne savezne države, federativne države u državnu zajednicu za koju, evo već godinu dana, niko ne može precizno da kaže da li je unija, konfederacija, i u čemu se ogledaju njene karakteristike po kojima bi moglo da se kaže da je to država.
Dakle, posledica te prekompozicije države jeste to da smo izgubili veliki broj saveznih institucija, da i ja upotrebim taj novi termin, pa je tako i nastala potreba da mi danas, koristeći ovlašćenje iz Zakona o sprovođenju Ustavne povelje, posebnim zakonom konstatujemo da je prestao da važi Zakon o Privrednoj komori Jugoslavije.
Šta nam još ovaj predlog zakona ukazuje? Ukazuje da ta organizacija Privredne komore Jugoslavije, u onom delu koji se tiče sedišta u Beogradu, prelazi u Privrednu komoru Srbije, određeni broj zaposlenih prelazi, a sredstva postaju sredstva Privredne komore Srbije.
Osnovni prigovor SRS ne odnosi se na ovaj predlog zakona, jer ovim zakonom se ništa značajnije i ne menja, već prigovaramo što jedan komorski sistem na saveznom nivou ulazi u komorski sistem na republičkom nivou, za koji smatramo da je pogrešan, jer se, u suštini, ne zasniva na principu dobrovoljnosti privrednih subjekata koji žele da budu članovi privredne komore ili trgovinske komore ili kako drugačije da se to nazove, već po principu obaveznosti, zbog uplate članarine i doprinosa, održava se nešto što već 30-tak godina ima tu istu ljušturu Privredne komore Srbije. Ona ima svoje organizacione delove u sedištima okruga i, verovali ili ne, dalje se u tim regionalnim privrednim komorama kroji ona privredna politika, privredna politika svima onima koji su na vlasti i koji će biti sutra na vlasti ukoliko ostane ovakav zakon o Privrednoj komori Srbije.
Dobro je što su neki poslanici primetili da na neki način treba da se sačuva nešto što se zove spoljnotrgovinska arbitraža, ne samo zbog tradicije, nego zbog toga što se radi o jednom izbornom sudu gde stranke same ugovaraju nadležnost tog suda da bi se rešili neki sporni privredni odnosi koji, doduše, mogu da se rešavaju i u našim sudovima, ali imaju svoju specifičnu težinu i posebnost kada se rešavaju dobrovoljno, priznavanjem jednog izabranog suda kao merodavnog suda, čije odluke su obavezujuće. Tu nastaje jedan problem, što niko, praktično, ne može da garantuje da spoljnotrgovinska arbitraža, koja je bila pri Privrednoj komori Jugoslavije, može da zadrži taj stepen nezavisnosti i samostalnosti i jedne objektivne primene uzansi, a ona, pre svega, primenjuje te trgovačke uzanse na sporne odnose privrednih subjekata.
Dakle, naša primedba se odnosi na Privrednu komoru Srbije, koja dobija nešto. To što dobija ovim zakonom, praktično, ima da se utopi u nešto što funkcioniše po principu obaveznosti, obaveznosti radi one članarine, radi održavanja privredne administracije koja ima neuporedivo dobre prihode, pita se za sve i za svašta i neformalno utiče kod onih centara moći gde se odlučuje o kreditima, o nekim beneficijama pojedinih privrednih subjekata; a u međuvremenu, za ove protekle dve godine iz te strukture regionalnih privrednih komora ponikli su kadrovi posebnih vladinih agencija na terenu, gde ćemo, otprilike, ako pravimo vezu sa prethodnim predlogom zakona, imati situaciju da se na jedan indirektan način usmeravaju sredstva prema odabranim privrednim subjektima uz, naravno, garanciju budžeta Republike Srbije ili ovog fonda koji je malopre bio na dnevnom redu.
Verujte, dobar deo tih sredstava preko malih i srednjih preduzeća biće utrošen u izbornoj kampanji pojedinih stranaka DOS-a, država će garantovati bankama koje preuzimaju taj rizik, a kad se to završi, kod malih i srednjih preduzeća će biti belaja, biće svega i svačega!
Naš prigovor o ovom predlogu zakona je suštinske prirode, jer od nečega što više ne postoji, a Privredna komora Jugoslavije ne postoji već dva-tri meseca, oni su sami na komorskom nivou to sve završili, mi samo ovde konstatujemo nešto, ali ovakvim zakonom pristajemo na ono što sledi, a pretpostavljam da većina vas oseća šta će to da usledi.

Za reč se javio narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe DSS.

DSS se uvek zalagala za zajedničku državu sa Crnom Gorom i uvek je insistirala da veze Srbije i Crne Gore  ne budu formalne, da se ne svode na političke dogovore i trule trgovine, već da budu realne i da imaju realnu osnovu kako u zakonima, tako i u nekim drugim vezama koje nisu samo zakonske, već ekonomske i koje će da doprinesu izgradnji jake državne zajednice.
Mi smo smatrali i dalje smatramo da ako nešto može da bude celo, to ne treba da se deli i ako je to nešto što će nas brzo uvesti u neke evropske tokove, u evropske integracije, naročito u Evropsku uniju, da treba takvim integracijama i takvoj državnoj zajednici ozbiljno pristupiti i raditi na njenoj izgradnji, a ne na njenoj razgradnji.
Sa tih pozicija smo pristupili radu Ustavne komisije, izradi Ustavne povelje i Zakona za sprovođenje Ustavne povelje. S obzirom na to da Zakon sa sprovođenje Ustavne povelje nije regulisao pitanje Privredne komore Jugoslavije, to je pitanje ostalo otvoreno, upravo da se o njemu dogovore oni koji su za to nadležni.
U ovom trenutku, s obzirom na to da su ekonomski odnosi sa inostranstvom i unutrašnji ekonomski odnosi na nivou državne zajednice i da ti resori upravo treba i moraju da harmonizuju odnose Srbije i Crne Gore, možemo da postavimo pitanje - zašto se razdvaja celo da bi se napravila dva odvojena, zašto razdvajamo i rasturamo Privrednu komoru Jugoslavije da bismo napravili dve privredne komore i kako će te dve privredne komore da sarađuju?
Da li ćemo, kao i do sada, na nekom međunarodnom sajmu imati, kao što smo imali nažalost i sada, tri štanda: poseban štand Privredne komore Jugoslavije, poseban štand Privredne komore Srbije i poseban štand Privredne komore Crne Gore ili ćemo sada imati više štandova? Možda bi neki želeli da imamo štand i privredne komore Vojvodine i nekih drugih oblasti! Da li ćemo krenuti u taj stepen usitnjavanja u Srbiji?
Ovde treba voditi računa da su ekonomski odnosi, naročito ekonomski odnosi sa inostranstvom, na nivou državne zajednice. Stoga, treba imati u vidu da određeni vid saradnje između privrednika mora da ostane i da se odvija na nivou državne zajednice.
Kako dolazi do Privredne komore Jugoslavije? Da li je o tome raspravljao Savet ministara i doneo odluku da jedna takva institucija ne treba da postoji na nivou državne zajednice; da je Privredna komora Jugoslavije nešto što samo šteti, a ne donosi dobro i da treba napraviti dve odvojene privredne komore, Privrednu komoru Srbije i Privrednu komoru Crne Gore, koje postoje, ali u odnosu na njih preneti i nadležnosti Privredne komore Jugoslavije.
Da li je bolje da državna zajednica Srbija i Crna Gora nastupa u svetu sa odvojenim privrednim komorama, sa Privrednom komorom Srbije i Privrednom komorom Crne Gore? Šta ćemo sa našim obavezama koje proističu iz jedne stolice u svim međunarodnim institucijama i organizacijama, šta ćemo sa našim obavezama da u nekim institucijama gde Privredna komora Jugoslavije, odnosno jedinstvena privredna komora treba da predstavlja Srbiju i Crnu Goru? Da li ćemo tamo deliti stolicu, da li će se tamo rotirati ili kako će se raditi? Čiji će se interesi tamo zastupati? S obzirom na to da je Srbija kršenjem Ustavne povelje prepustila sve ekonomske resore Crnoj Gori i da je prilikom formiranja Saveta ministara prekršena Ustavna povelja, da li će i kako će privrednici Srbije moći da ostvaruju svoje interese i da li će ih uopšte na neki način ostvarivati?!
Ko ukida Privrednu komoru Jugoslavije? Da li je Vlada Republike Srbije nadležna da ukine Privrednu komoru Jugoslavije ili ta Privredna komora Jugoslavije mora da se ukine na drugi način? Mislim da mora da se ukine na drugi način i da Predlog odluke o ukidanju Privredne komore, koji smo mi dobili, nije u skladu ni sa zakonom, ni sa Ustavnom poveljom, a ni sa potrebama države!
Ovakav jednostrani akt Vlade Republike Srbije vodi ka stvaranja dva nezavisna sistema i ide u prilog onima koji se zalažu za nezavisnu Crnu Goru, za carinu na granici Srbije i Crne Gore, za odvojene valute, za dva potpuno odvojena ekonomska sistema. Njima odgovara da se na ovaj način ukida Privredna komora Jugoslavije i da u jednoj državi postoje dve privredne komore, koje su nezavisne, a ne da postoji jedna koja će ih objedinjavati.
Ustavna povelja predviđa harmonizaciju tih odnosa i zakon, a upravo su danas predstavnici Vlade Srbije i Crne Gore otišli u Evropsku uniju da ih ubeđuju kako je akcioni plan za harmonizaciju odnosa uspešan, kako mi tu nešto dogovaramo, kako sve to ide normalnim tokom.
Ide normalnim tokom, ali u pravcu razgradnje, ne izgradnje!! Ako neke institucije, koje su koliko - toliko u svim ovim vremenima razdvajanja barem formalno povezivale i uspostavljale nit između Srbije i Crne Gore, kao što je to bila vojska, kao što je bila Savezna uprava za kontrolu letenja i neke druge oblasti, ako su to bile niti koje su nas povezivale zašto ih sada razbijati. Kome je u interesu da se ovo razbije? Srbiji? Ne verujem. Crnoj Gori?! Da, naročito onima koji su predsedničke izbore dobili na paroli - nezavisnost kroz tri godine, referendum kroz tri godine i koji su svoju čitavu političku platformu gradili na razdvajanju, a ne na spajanju. Njima ovo odgovara. Građanima Srbije i Srbiji ovo ne odgovara!
Mislim da je bruka za državu Srbiju i Srbiju i Crnu Goru da na jednom sajmu, poljoprivrednom ili na nekom drugom, imate tri, dva ili više različitih štandova gde će se predstavljati jedna država! Da li to govori o državi koja ide u pravcu harmonizacije odnosa, uspostavljanja jedinstvenog carinskog, ekonomskog, monetarnog i svakog drugog sistema? Naravno da ne govori. Ovde se jedno priča, a drugo radi.
Šta ćemo sa raznim članstvima u međunarodnim organizacijama u kojima je bila Privredna komora Jugoslavije? Koja će privredna komora sada da bude član - Srbije ili Crne Gore? Da li je to regulisano? Ja iz ovoga ne vidim da je regulisano, niti vi možete da vidite. Ko će da nasledi to članstvo? Ko će da nasledi imovinu? Kome pripada imovina? Da li je to imovina države, privrednika, a verovatno će se deliti po teritorijalnom principu da imovina pripadne onoj državi u kojoj se nalazi?! Kome pripada ta imovina? Da li je to imovina privrednika ili imovina države? To je pitanje na koje takođe nemamo odgovor.
Šta ćemo sa arbitražom? Pri svakoj privrednoj komori postoji arbitraža. Ko će da arbitrira sada u nekom sporu i kako će se to rešavati? Znači, ostala su mnoga pitanja potpuno neregulisana, deregulisana i na ovaj način će se izazvati konfuzija i produbiti nesporazumi.
Na ovaj način se ne doprinosi izgradnji jedinstvenog ekonomskog sistema na nivou državne zajednice Srbija i Crna Gora i ne znam uopšte šta će ministri u Savetu ministara da rade i da li su ministar za unutrašnje ekonomske odnose i ministar za spoljne ekonomske odnose saglasni sa ovim. Da li su oni saglasni i da li mi imamo stav Saveta ministara da ovo treba da postoji?
Ne sumnjam da će Vlada Mila Đukanovića reći - da, to je odlično za nas, jer ovo samo doprinosi samostalnoj Crnoj Gori i izgradnji samostalnih sistema i institucija u Crnoj Gori i to će kroz tri godine ili manje, kada raspišemo referendum, da dovede do nezavisnosti i mi ćemo već tada imati jednu nezavisnu instituciju.
Da li ćemo opet tu nepravdu, koja se opet nad građanima Srbije vrši, mi ovde da tolerišemo, u ovoj skupštini da izglasamo. Da li je to naš interes i da li ćemo opet u ovoj skupštini da donosimo zakone koji se ne pročitaju, pa onda čujemo, kao što je ministar Svilanović rekao - ko je doneo zakon o administrativnim taksama gde se povećavaju takse, i onda se ministri iz Vlade Republike Srbije, koja nam je uputila taj zakon i koji su na Vladi izglasali taj zakon, pitaju ko je takav zakon predložio: ministar Milosavljević se pita ko je predložio zakon o administrativnim taksama, gde se toliko povećava taksa za ulaz stranaca. On je glasao za taj zakon. Mi nismo, mi smo ovde upozoravali, on na sednici Vlade ne pročita, izglasa zakon i onda se pita kako je taj zakon prošao Vladu.
Da li će i u ovoj situaciji, jednostavno, tako da prođe ovaj zakon, a da se ne zna šta je sledeći korak i šta će se uraditi. Da li opet idemo naruku onima koji su za nezavisnu i samostalnu Crnu Goru, zapostavljajući interese celine državne zajednice Srbije i Crne Gore? Da li ćemo od naših opština pri Crnoj Gori da pravimo pogranična područja? Da li će prijepoljska opština i neke druge da budu pogranična područja u kojima ćemo imati carinu, kao što imamo sa nekim drugim državama, možda još jaču zato što se drastično razlikuju neke carinske stope? To sve ne vodi ka harmonizaciji. Vodi ka destabilizaciji i produbljivanju nesporazuma.
DSS ovakvu odluku nikako ne može da prihvati i mislimo da je mesto da se o ovome raspravlja u Parlamentu državne zajednice Srbija i Crna Gora, koji je nadležan da odluči da li ovo treba da postoji na nivou državne zajednice, s obzirom na to da su i spoljašnji i unutrašnji ekonomski odnosi na nivou državne zajednice i u nadležnosti državne zajednice i to je nadležnost onog Parlamenta, a ovaj Parlament je nenadležan da o tome odlučuje.

Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, istini za volju očekivala sam da čujem od vas nešto o ovom predlogu zakona, nešto više nego što ste u obrazloženju dali, ali vi nas ovde udostojiste samo sa dve-tri rečenice, a zbog graje čak ni to nisam uspela da čujem. Očigledno ste se potpuno povukli u mišju rupu ili ste dobili zadatak da nas mnogo ne iritirate, da mnogo ne govorite za ovom govornicom, samo da vreme prolazi i da karavani prolaze, da psi laju i da se zakoni donose!

Ja imam obavezu, naravno, da prokomentarišem ovaj zakon i to sa stanovišta Srpske radikalne stranke po pitanju privrednih komora uopšte. Što se konkretnog zakona tiče, bez obzira što smo dobili ovaj surogat države koji se zove državna zajednica Srbija i Crna Gora, posledica toga jeste ovaj zakon, ali ako bolje pročitate taj član 2. stav 1. uopšte nije morao da se donosi ovaj zakon. Znači, nije moralo da se ide na to da prestane da postoji Zakon o Privrednoj komori Jugoslavije.

On je mogao da se preimenuje i da ta Komora ostane da funkcioniše, s tim što ne želim da me pogrešno shvatite, jer mi uopšte nismo za to da komore postoje, ali je ovo sa jednog pravno - tehničkog stanovišta moje mišljenje.

Komore - ni u onom prethodnom komunističkom sistemu, ni u ovom prelaznom, ni za poslednjih 10 godina, ni sada od kada smo doneli ovaj naš republički Zakon o komorama nije opravdao poverenje, odnosno nije doveo do onih očekivanja o kojima ste govorili kada ste taj zakon predlagali.

To je jedan relikt prošlosti, nešto što je prevaziđeno. Služi uglavnom za uhlebljivanje političara, ljudi koji nisu našli svoje mesto u upravnim odborima, da ne kažem istrošenim političarima ili onima kao što je Radoslav Veselinović koji se dokazao još krajem 80-tih godina kao perjanica komunista, kao direktor Grupe "Zastava" i kao iskusni komunista, a ovo nam je ostatak od komunizma, ove komore i očigledno je sebe našao na mestu direktora Privredne komore Srbije.

Slušam ga jutros, direktno uključenje, mislim da je to bila Televizija BK ili možda čak Prvi program, javlja se iz Slovačke i kaže - imali smo dobre razgovore, plodonosne razgovore sa privrednicima i predstavnicima vlasti Slovačke. Danas imamo individualne razgovore, naši privrednici razgovaraju sa privrednicima iz srodnih grana i očekujemo da će doći do zaključivanja nekih ugovora.

Sve vidim kao ima nekih rezultata od tog delovanja za poslednje dve godine i tih odlazaka po inostranstvu, ne znam ko plaća?! Znam samo da je njegova plata tolika da vam se zavrti u glavi kada čujete, a i službenika u Privrednoj komori i kada bi se mi ovde poredili sa njima imali bismo platu kao njihove čistačice.

To su danas privredne komore, ali to neko plaća. To vi vrlo dobro znate. Što se plate tiče, rado bih se sa Veselinovićem menjala, ali ima drugih stvari, ne mogu da radim ono što je protiv mog ubeđenja. To je normalno.

Ovde ostaje pitanje jednog broja zaposlenih koji ostaju bez posla. U članu 2. se jasno kaže, preuzeće se onoliko koliko bude trebalo, a ne kaže se šta će se sa tim ljudima. Već znamo šta biva, koji su programi i koliko dobijaju zaposleni iz socijalnih programa, navodno, da mogu sa tim nešto da započnu, neki novi biznis. Svi oni čine veći broj onih koji čekaju na zaposlenje. Iskreno se nadam da će se ostvariti one lepe želje ministra Milovanovića o zapošljavanju 600 hiljada nezaposlenih u ovoj godini, da će tu naći mesta i za ove ljude koji će ovde ostati bez posla.

Član 3. nije baš najjasniji: "Spoljnotrgovinska arbitraža, obrazovana Zakonom o Privrednoj komori Jugoslavije, nastavlja sa radom kao Spoljnotrgovinska arbitraža Privredne komore Srbije". Tu sada Veselinović sigurno trlja ruke, ali, pravo da vam kažem, ako krenemo tim putem da republike, pa čak i kada je trgovina u pitanju, u spoljnim poslovima samostalno nastupaju, to nas onda nigde neće odvesti. To nije dobro. Došli smo u situaciju da nam kao ugledni privrednik Čeda Jovanović, recimo, harmonizuje carinske stope sa Crnom Gorom. Koga ćemo imati ovde da to radi, videćemo.

Kada su te spoljnotrgovinske arbitraže u pitanju, koliko znam i pri našim ambasadama u inostranstvu ima ljudi koji su iz Komore, koji su zaduženi za te privredne odnose. Ništa nismo videli do sada da su nam dobro doneli i da su bilo koga sa bilo kim povezali, sem što su nas povezali sa Slovencima. Pitamo se da li je to interes naše privrede i naše privredne komore, ove srbijanske, da lobira u interesu "Merkatora"; da se izgrađuju ovde ovakvi tržni centri i da se uvozi roba iz Slovenije, da nam prodaju ovde "Gorenje" frižidere koji su 30% skuplji nego LG frižideri. I da sada pitam bilo koga ko se bavi proizvodnjom takve ili slične robe, čiji je to interes?! To sve radi Komora. Čemu onda to?

Kada biste pitali privrednike, pa čak i ove maloprivrednike, a pre svega njih i treba da pitamo, da li imaju neke vajde od bilo koje komore, svako će vam reći da nema nikakve vajde, sem što traže da se negde u neki lobi uguraju, ne bi li nešto postigli kod Vlade Srbije.

Da li znate šta rade vaše regionalne komore u unutrašnjosti, bilo koje, evo, kragujevačka, kraljevačka? Pozovu privrednike, i to direktore ovih društvenih preduzeća i ovih privatnih preduzeća, i onda im objašnjavaju - mi se, znate, nalazimo u tranziciji, Vlada nema para, budžet prazan, donosimo ovakav zakon, onakav zakon, morate da shvatite da je to nužnost i da je to neophodno. To će da prođe, dve, tri, pet godina, do 2007. do ne znam ni ja koje godine, pa da uđemo u Savet Evrope, da uđemo u Evropsku uniju, pa ćemo imati onda ovakve odnose sa ovima, a onda sa onima, pomoći ćemo vam u ovome ili onome, ali vi sada spustite nekako tenzije i nemojte da štrajkujete i nemojte da zbunjujete narod, morate da podnesete deo tog teškog ekonomskog miljea. Praktično su vam oni isturena odeljenja Vlade Srbije.

Međutim, ne možete te narastajuće socijalne tenzije zanemariti, i to što ovde, ako pođemo od pojedinca danas, svaka porodica teško živi, ali još teže pada, verujte, onima koji se bave privrednom delatnošću i imaju neka preduzeća, trgovinske i zanatske radnje, imaju zaposlene radnike i osećaju odgovornost za njih. Treba da im isplate plate, treba za njih da plate doprinose, žele da zadrže taj posao, jer od njega žive i oni i još mnoge druge porodice. Tim ljudima još teže pada sve ovo što se dešava. Šta je onda Komora tu? Nije apsolutno ništa.

Pored toga, pored Privredne komore Srbije imamo i Privrednu komoru u Vojvodini, regionalne komore, gradsku, tj. beogradsku Privrednu komoru. Znamo ko nam je na čelu te Komore i o njemu će moje kolege više da pričaju, imaju više podataka, neću da im oduzimam temu.

Pitam se posle donošenja novog ustava, za koji već sada možemo da prepoznamo kako će da izgleda, koliko će regija biti u Srbiji, koji će stepen samostalnosti da imaju, da li ćemo posle donošenja tog ustava imati jedan ovakav predlog zakona koji će da kaže - Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o Privrednoj komori Srbije. Onda će svako opet hteti da ima svoj centar moći u tim regijama. To je jedna neminovnost. Bez obzira na to što je mogla da nastavi da radi i ova privredna komora, ukoliko smatrate da komore treba da postoje. Vidim da vi mislite da treba da postoje, jer vi i jeste u suštini komunisti, svi ovde u tom DOS-u.

 

Da li želite da koristite i narednih deset minuta?

 Završavam. Ipak sam mišljenja da su to prevaziđeni relikti prošlosti kojih treba da se otresemo. Ovaj zakon, prethodni zakon, onaj zakon o lizingu koji smo imali, sve su to zakoni koji samo upliću državu više u odgovornost i u obaveze i mešetarenje kod privrednika, umesto da pustimo privredu da se ona potpuno razmahne i da radi slobodno po tržišnim prinicipima.

 Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, poslanička grupa SPS; sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Slobodan Adžić, poslanička grupa DSS.