Naredni amandman koji je podnela Socijalistička partija Srbije je identičan - briše se - svejedno je o kom ću amandmanu govoriti, tako da ću se sada izjasniti i o ovom, što važi i za naredni amandman.
Šta ovaj član reguliše? To je dato u samom naslovu zakona. Nema nikakve potrebe da se daljim crticama to precizira, a naročito zbog toga što se u tom preciziranju vrlo jasno i precizno, još i više od toga, dokazuje da je ovaj zakon neustavan. Elementi koje ovaj zakon treba da reši nigde ne postoje, ni u Ustavu, ni u Ustavnoj povelji, niti u Povelji o ljudskim i građanskim pravima, koju je Skupština Srbije i Crne Gore usvojila.
Pitanje bih postavio i poslanicima opozicije, ali i poslanicima DOS-a, koji su, u krajnjem slučaju, najviše radili, a zbog kojih je Ustavna povelja i Povelja o manjinskim pravima usvojena, usvojene su zahvaljujući njihovim glasovima i zahvaljujući radu njihovih predstavnika u toj ustavnoj komisiji, jer Socijalistička partija Srbije u Ustavnoj komisiji Skupštine Srbije i Crne Gore nije učestvovala.
Da li su oni tu ustavnu povelju usvojili onako reda radi ili zato što je to Solana doneo, ili zato što stvarno, iskreno misle da ona treba da bude ovde poštovana?
Povelja o ljudskim i građanskim pravima je neki mali ustav, pa da li su to ljudi iz Ustavne komisije doneli tek tako, reda radi, zato što su morali ili zato što iskreno misle da treba da se poštuje?
Ako bi ta dva akta trebalo da se poštuju, ovaj član, a time i ovaj zakon ne bi došli na dnevni red ovde, u Skupštini Srbije.
Već je rečeno da je Ustavom rešeno da Skupština donosi zakone. To nije sporno.
Po toj logici, mi ćemo ovde početi da donosimo i zakone o zaštiti imena i dela svakog pojedinačnog poslanika koji glasa za ove neustavne zakone.
Mislim da bi bilo dobro da se napravi spisak imena i da donesemo zakon o zaštiti imena i dela svakog tog pojedinačnog poslanika koji bude glasao za zakon koji nije ustavan i tako bi bio zaštićen od neke buduće moguće lustracije, jer i to predviđa Ustav. Ustav predviđa da se donese zakon. Prema tome, moguće je doneti svakakav zakon.
Nije to suština, nije to duh Ustava, nije to namera Ustava, nije to namera ustavotvorca. Možda će namera ovog ustavotvorca i sadašnje Skupštine, kada usvoji novi ustav, da to predvidi i da zamisli da može i takav zakon da se donese, ali postojeći Ustav, njegov duh, njegova suština, onoga što piše, to ne predviđa.
Zatim, kada je reč o samom sastavu i nadležnosti komisije, mislim da bi bilo dobro, ako već formirate ovako nešto, a naravno to je potpunu suludo, da se ne formira komisija nego agencija, jer ako imamo agenciju za šećer, za šećergejt, imamo agenciju za duvan, imamo agenciju za alkohol, bio bi red da imamo i ovu agenciju za lustraciju i to bi onda bilo mesto za uhlebljenje jednog broja ljudi.
Treće, mandat. Zašto šest godina? Vi sabirate sadašnje dve godine i znate da ima dve godine do kraja mandata, dalje ne možete, još godinu i po dana mora da bude Skupština i još one četiri godine gde nećete biti na vlasti i tako napravite šest godina mandat i onda računate da ćete za one sledeće izbore da se vratite, pa da onda možete da izaberete to. Nije logično.
Zašto šest godina? Ako je četiri godine mandat Skupštine logično bi bilo da četiri godine bude i mandat ovoga, ali ne zaboravite menjaju se komisije i bez obzira na to da li nekome trajao mandat duže ili kraće. Oni se sigurno menjaju, a Siniša uvek ostaje i to nije sporno. Siniša na vreme predvidi ko će biti na vlasti, tu se nađe, to je pošteno i to je politički racionalno. To poštujem i treba to podržavati. Nema tu spora.
Na kraju, kada je reč o merama, predviđati u članu 1. na ovaj način da će ovaj zakon da utvrdi mere po kojima se zabranjuje građansko pravo nekome nešto da radi, stvarno je protiv svih ovih dokumenata o ljudskim i građanskim pravima i predlažem još jednom ne samo da se ovaj član ne prihvati, da se briše, kako smo mi predložili takođe amandmanom, nego da se na vreme izbrišu svi članovi i time rešimo prestanak dalje rasprave o ovom zakonu.