Pošto nema više prijavljenih za reč od predstavnika poslaničkih grupa, pitam da li predstavnik predlagača želi završnu reč? (Ne želi.)

Zaključujem jedinstveni pretres Predloga odluke.

Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O ODGOVORNOSTI ZA KRŠENjE LjUDSKIH PRAVA (načela)

Zamolila bih predstavnike poslaničkih grupa da sekretaru dostave spisak prijavljenih za reč o ovoj tački dnevnog reda, kako bismo za vreme pauze napravili listu.

Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika otvaram načelni pretres i molim predstavnike u toku pauze da dostave listu kako bi imala listu u popodnevnom delu zasedanja, pripremljenu.

(Posle pauze - 15,55)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, molim da ubacite kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da imamo kvorum za rad.

U prepodnevnom delu sednice otvorila sam načelni pretres o 5. tački dnevnog reda - Predlogu zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, kojeg su podneli narodni poslanici Ivan Andrić, Vlastimir Budimović, dr Miloš Lučić, Ljubiša Kesić, Melank Šandor, Sima Radulović, prof. dr Mirko Rosić, prof. dr Dragor Hiber i Nataša Mićić.

Primili ste izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora.

Na sednici Zakonodavnog odbora mišljenje su izdvojili narodni poslanici Petar Cvetković i Slobodan Adžić.

Pitam da li želi reč predstavnik predlagača, narodni poslanik Ivan Andrić? Izvolite.

Poštovana gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, danas se pred nama nalazi Predlog zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava. Taj zakon ima i svoj sinonim, to je zakon o lustraciji.

Na početku bih rekao da su ovaj zakon donele sve zemlje koje su u prošlosti bile pod nedemokratskim ili totalitarnim režimima. Sve zemlje u okruženju, koje su postkomunističke zemlje su, takođe, donele ovaj zakon. Ovaj zakon su od novih demokratskih vlasti tih zemalja, pre svega, tražili građani tih zemalja, koji nisu više želeli da žive u zemljama totalitarizma, kolektivizma, u zemljama u kojima ne postoji vladavina prava i ne postoji sloboda.

Takođe bih podsetio da je ovaj zakon odnosno ova ideja jedno od osnovnih naših predizbornih obećanja. Ovaj zakon, takođe, predstavlja i suštinu programa Građanskog saveza Srbije, stranke koja je formalno i predlagač ovog zakona.

Pre tri godine mi smo od građana Srbije dobili mandat da promenimo sistem ove zemlje. Taj sistem možemo promeniti ako donesemo nove temelje na kojima će novi demokratski sistem, sistem slobode, počivati.

Podsetiću vas na nešto što smo mi obećavali. Ta četiri zakona, četiri temelja demokratije jesu: zakon o denacionalizaciji odnosno o vraćanju otete imovine; Zakon o privatizaciji - Zakon po kome će se prodati ničija odnosno svačija svojina, od koje građani nisu imali ili su imali vrlo malo koristi; treći je zakon o lustraciji, koji je danas na dnevnom redu; četvrti je zakon o rehabilitaciji, to je zakon gde bi žrtve onih koji će biti lustrirani bile, na određen način, zadovoljene i dobile bi satisfakciju.

Danas neću govoriti o konkretnim rešenjima koja ovaj zakon podrazumeva. To jeste i treba da bude predmet skupštinske rasprave koja će uslediti i amandmana koje ste podneli.

Dalje, neću danas govoriti o onima među vama koji se zalažu za bilo kakvu vrstu kolektivizma, za to da u jednoj zemlji zakoni ne važe za sve ili i da se ne odnose na sve, za one koji su nostalgično zagledani u prošlost. Ti, među vama, iovako će glasati protiv ovog zakona. Ali, govoriću o dva argumenta koja se pojavljuju u javnosti kod kritičara zakona o lustraciji.

Prvi argument na koji bismo mi skrenuli pažnju, to je teza da ovaj zakon predstavlja revanšizam odnosno osvetu. Danas ću tvrditi potpuno suprotno. Zakon o lustraciji je, u stvari, negacija revanšizma odnosno osvete. To, po našem mišljenju, znači da osveta može postojati tamo gde pojedinci iz vlasti ili vlast u celini krši prava pojedinaca ili grupe pojedinaca koji su građani države, bez mogućnosti da pojedinci na takvo kršenje odgovore ili da se od takvog kršenja zaštite. Ovaj zakon je negacija osvete, upravo iz razloga jer predviđa precizan postupak - jasnu proceduru, instituciju, ograničenje i pravo žalbe za one koji će biti predmet ovog zakona.

Sa druge strane, revanšizam odnosno osveta podrazumevali bi da se ovaj zakon odnosi samo na čelnike bivšeg režima. Mi danas tvrdimo i drugu stvar, koja je suprotna opšteprihvaćenom stavu: ovaj zakon se, pre svega, odnosi na predstavnike nove vlasti. Neće ovom zakonu biti podložni ni Mira Marković, ni Milovan Bojić, ni Milorad Vučelić. Ovom zakonu će, pre svega, biti podložna predsednica Skupštine Nataša Mićić, premijer Srbije Zoran Živković, svi ministri, pomoćnici ministara, predsednici opština, sudije i mi - nas 250 poslanika Republičke skupštine. Ovaj zakon se na nas odnosi i zato je besmisleno govoriti o revanšizmu.

Drugi argument koji kritičari lustracije koriste je da ne treba puno čačkati po prošlosti i treba krenuti u budućnost bez raščišćavanja sa prošlošću. I ovaj argument je, takođe, pogrešan i ne može nas odvesti korak dalje u demokratizaciji društva. Bez jasnog suočavanja sa prošlošću, budućnost ove zemlje neće postojati.

Podsetiću da je komunistički režim potpuno zanemario zločine koji su počinjeni između 1941. i 1946. godine; potom zanemaruje sve zločine koje su kasnije njihovi predstavnici počinili. Upravo to je dovelo do toga da, nakon 40 godina, ti zločini budu motiv nekih novih zločina. Zato, ukoliko smo odgovorni ljudi, mi zbog budućnosti moramo da se suočimo sa prošlošću.

Takođe, ovaj zakon je neprimenjiv bez svog para, drugog zakona koji će se naći jako brzo u proceduri: to je zakon o otvaranju dosijea. Suština tog para zakona odnosno suština zakona o otvaranju dosijea je upravo u tome da se politički dosijei, koji postoje u policiji, izmeste fizički iz Službe državne bezbednosti, iz policije i drugih obaveštajnih službi i da se stave pod kontrolu nezavisne institucije.

Na kraju, želeo bih da kažem da je ovaj zakon model meke lustracije. Mi smo ovaj model predložili imajući u vidu da se u našoj zemlji nisu na tom nivou kršila ljudska prava, na kojem su se kršila u nekim drugim komunističkim zemljama. Pri ovoj odluci i pri ovom mišljenju mi i dalje stojimo.

Uveren sam da će ovaj parlament pronaći demokratski potencijal da ovakav predlog zakona usvoji. Međutim, ukoliko ovaj parlament ne usvoji ovaj zakon, siguran sam da će neki novi saziv parlamenta usvojiti drugačiji zakon o lustraciji, koji će biti mnogo radikalniji i tvrđi, zato što od prošlosti ne možemo pobeći i ne smemo se od nje sakriti. Hvala.

Zahvaljujem predstavniku predlagača.

Pitam da li žele reč izvestioci nadležnih odbora? (Nema prijava.)

Vi hoćete po Poslovniku, izvolite, narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, iako smo mogli da zaključimo iz izlaganja predstavnika predlagača da ovaj zakon, navodno, nema povratno dejstvo, imamo izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu, pa zbog toga reklamiram član 132. koji precizira šta sve mora da sadrži predlog zakona. Zbog poslovničke obaveze da pročitam taj član zakona, oduzeću vam dragoceno vreme, ali to moram da učinim, jer Administrativni odbor onda neće da se izjašnjava o povredi Poslovnika, ukoliko onaj ko to traži nije i pročitao i naveo član Poslovnika koji se reklamira.

"Ovlašćeni predlagač zakona podnosi predlog zakona u obliku u kome se zakon donosi, sa obrazloženjem. Obrazloženje mora da sadrži ustavni osnov, razloge za donošenje zakona, objašnjenje osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja, procenu iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje zakona, opšti interes zbog koga se predlaže povratno dejstvo, ako predlog zakona sadrži odredbe za koje se predviđa povratno dejstvo i pregled odredaba zakona koje se menjaju, odnosno dopunjuju, ako se predlaže zakon o izmenama, odnosno dopunama."

Član 133: "Predlog zakona, koji je upućen Narodnoj skupštini, predsednik Narodne skupštine, odmah po prijemu, dostavlja narodnim poslanicima, nadležnim odborima i Vladi, ako ona nije predlagač. Ako predlog zakona nije pripremljen u skladu sa ovim poslovnikom, predsednik Narodne skupštine zatražiće od predlagača da predlog zakona uskladi sa odredbama ovog poslovnika, pri čemu će precizno navesti u čemu se sastoji ta neusklađenost. Ako predlagač zakona ne postupi u skladu sa odredbama stava 3. ovog člana, predlog zakona smatra se povučenim."

Izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu kaže da postoji opšti interes za povratno dejstvo odredbe člana 4. Predloga zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava. Prema tome, kako ovaj predlog zakona nema ovaj svoj sastavni element, opšti interes zbog koga se predlaže povratno dejstvo, smatram da su nastupile okolnosti vezane za član 133. Poslovnika i da je ovaj predlog zakona morao da bude povučen, odnosno da je predsednik Narodne skupštine morala da zatraži, pre svega od predlagača da ga uredi, pa ako ga ne uredi, da se onda smatra povučenim.

Reklamirali ste povredu člana 132. U izveštaju Odbora za pravosuđe jasno kaže da predstavnik predlagača smatra da ne postoji povratno dejstvo ovog zakona. Stoga, nije ni podneo obrazloženje za to i ne postoji. Ukoliko postoji nešto sporno, možemo zatražiti od Odbora da se izjasni, da se Skupština na kraju izjasni da li je potrebno da se odluči o tome da li ovaj zakon ima povratno dejstvo ili nema.

Kažem vam, predstavnik predlagača ne predviđa povratno dejstvo ovog zakona; tačka.

Pre nego što dam reč predstavnicima poslaničkih grupa, da li poslanici koji su izdvojili mišljenje na sednici Odbora žele reč? (Ne.)

Prelazimo na raspravu prema prijavama za reč predstavnika poslaničkih grupa.

Prvi se za reč prijavio narodni poslanik Žarko Obradović, predsednik poslaničke grupe SPS, zatim narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe DSS, pa narodni poslanik Bojan Pajtić, predsednik poslaničke grupe DOS - Reforma Srbije.

Poštovane kolege narodni poslanici, poslanička grupa SPS neće podržati zakon o lustraciji, glasaće protiv ovog zakona, jer je reč o par edžcellence političkom zakonu, aktu osvetništva usmerenom protiv političkih protivnika, radi eliminacije ljudi, pod formom zaštite ljudskih prava, a u stvari sa očiglednom namerom kršenja ljudskih prava, bez odluke suda, sa ciljem da se predstavnici opozicije spreče da učestvuju u izborima i javnom životu.
SPS ocenjuje da je ovaj zakon bez ustavnog osnova, suprotan Povelji o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama, suprotan odredbama Krivičnog zakona. Zakon uvodi, posle deceniju i nešto više, novi vid moralno-političke podobnosti, kao osnovni kriterijum za političku i drugu aktivnost. Zakon osniva komisiju, telo koje nije bilo u pravnom sistemu, niti ga pravni sistem poznaje, sa ovlašćenjima koja ima sudski organ, a sudski organ nije, sa sastavom komisije koji je suprotan Ustavu Republike Srbije. Ovaj zakon uvodi pretpostavku krivice, a ne nevinosti. On je retroaktivnog karaktera, ima selektivan pristup, jer nije važno ko je kršio ljudska prava u Srbiji, nego se utvrđuje samo kod osoba koje se kandiduju za učešće u javnom životu. To je suštinski način da se spreče ljudi da učestvuju u izborima.
Najposle, ovaj zakon treba da utvrdi navodnu odgovornost pojedinih ljudi na osnovu provere u spisima državne bezbednosti, koji inače nemaju karakter javnog dokumenta i koji su nepotpuni i, kako reče jedan kolega poslanik, zagađeni i sigurno u protekle dve i po godine ne samo brisani, dopisivani, nego su neki i potpuno uništeni.
Poštovane kolege, suština ovog zakona je eliminisanje političkih protivnika iz javnog života i iz izbora, bez odluke suda, na osnovu insinuacija i subjektivnih iskaza navodnih svedoka, a pogotovo bez iskazanog mišljenja građana na izborima. Ova namera se jasno vidi iz obrazloženja zakona, gde stoji da se lustracijom na određeno vreme sa različitih javnih funkcija uklanjaju ljudi koji su u nedemokratskim režimima naređivali sprovođenje ili podržavali kršenje ljudskih prava. Tu se kao zemlje primeri navode Poljska, Češka, Istočna Nemačka, Bugarska itd.
Sviđalo se to predlagaču ili ne, kao i onima koji će podržati ovaj zakon, Jugoslavija i Srbija se nikad nisu mogle, a ni danas se ne mogu uporediti sa ovim zemljama i totalitarnim režimima koji su postojali. Tamo demokratije i višestranačkih izbora do pada Berlinskog zida i odlaska ruskih tenkova nije ni bilo. Kod nas u protekloj deceniji, otkako je uveden višestranački sistem, bilo je 15 ili 16 različitih vrsta izbora u kojima je učestvovala i koje je priznala i tadašnja opozicija, a sadašnja vlast.
Tadašnja opozicija je držala lokalnu samoupravu, od 1992. godine u nekim gradovima neprekidno, a 1996. već u skoro trećini gradova i opština Srbije. Biće zanimljivo čuti i videti da li ljudi koji su radili u tim opštinama potpadaju pod odredbe ovog zakona, pošto se zna šta su sve radili: pozivali na građansku neposlušnost, šikanirali ljude, na različite načine kršili ljudska prava, a danas su istaknuti rukovodioci DOS-a i predstavnici vlasti.
Nema ustavnog osnova za donošenje ovog zakona. Član 73. stav 1. tačka 2, na koju se predlagač poziva, odnosi se na vrstu akta, a ne na njegov sadržaj, što se i vidi iz zakona, jer je sadržaj u zakonu duboko suprotan odredbama Ustava Republike Srbije. Tu mislim na članove 11, 13. i 23. koji regulišu slobode, prava i dužnosti čoveka i građana. Mislim da je ovom prilikom potrebno citirati pogotovo član 23, koji kaže: "Niko ne može biti kažnjen za delo koje, pre nego što je učinjeno, nije bilo predviđeno zakonom ili propisom zasnovanim na zakonu kao kažnjivo delo, niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predviđena. Krivična dela i sankcije za učinioce mogu se odrediti samo zakonom. Niko ne može biti smatran krivim za krivično delo dok to ne bude utvrđeno pravosnažnom odlukom suda". Pravosnažnom odlukom suda, a ne neke komisije od tri člana i pitanje šta drugo.
Zakon je suprotan i odredbama Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama i to članovima 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8. i 9. koji govore o sudskoj zaštiti kao obavezi države. Mislim da vredi pomenuti te članove. Zakon je suprotan i članu 17. Povelje koji govori o pravu, odnosno na pravično suđenje. Evo, dozvolite, citiraću samo prva dva stava: "Svakome je zajamčena jednaka zaštita prava u postupku pred sudovima, drugim državnim organima i nosiocima javnih ovlašćenja. Svako ima pravo da o njegovim pravima, obavezama, kao i o optužbama protiv njega, bez odlaganja odlučuje nezavisan, nepristrasan i zakonom ustanovljen sud. Sudske odluke se izriču javno, a sudski postupci su javni, osim u slučajevima određenim zakonom".
Znači, sud i samo sud. Zakon je suprotan i članu 18, kao i članu 19. takođe koji kaže: "Svako je nevin dok se njegova krivica za krivično delo ne utvrdi pravosnažnom odlukom suda". Zakon je suprotan i članu 20, kao i članu 57. koji kaže da se dostignuti nivo ljudskih prava ne može smanjivati.
Zakon je suprotan i odredbama Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora, pogotovo članovima 9, 10. i 16. Moram reći da je ovaj zakon suprotan i odredbama Osnovnog krivičnog zakona, članovima 3, 5. i 66. Citiraću član 66. koji kaže: "Sud može učiniocu krivičnog dela zabraniti vršenje određene službe, poziva ili samostalne delatnosti, svih ili nekih drugih dužnosti, vezanih za raspolaganje, korišćenje, upravljanje ili rukovanje državnom ili društvenom imovinom ili za čuvanje te imovine, ako je učinilac zloupotrebio svoj položaj, vršenje delatnosti ili dužnosti radi izvršenja krivičnog dela ili ako se opravdano može smatrati da bi njegovo dalje vršenje takve delatnosti bilo opasno".
Ali, samo sud.
Ovim zakonom osniva se telo koje nije postojalo u pravnom poretku, niti ga pravni sistem ove zemlje poznaje. To telo, komisija, ovim zakonom dobija ovlašćenja da spreči ljude da obavljaju javne funkcije. Sastav komisije duboko je suprotan odredbama Ustava i Zakonu o sudijama.
Kada je reč o Ustavu, član 126. stav 4. Ustava Republike Srbije kaže da sudija Ustavnog suda ne može vršiti drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost, a u ovom predlogu zakona se to predviđa.
Kada je reč o radu komisije, neprihvatljivo je da komisija uvidom u dokumentaciju Državne bezbednosti, a pitanje je kakvog su kvaliteta ta dokumenta, bez suda odlučuje o sudbini ljudi. Naime, zakon ovde predviđa da Komisija radi na osnovu uvida u spise, a rekao sam, dve i
po godine posle 5.oktobra, a znamo šta se dešavalo 5. oktobra pa naovamo, pitanje je kakva je sudbina svih tih dokumenata, koliko su ta dokumenta validna, koliko su informacije tačne.
Uostalom, ljudi koji se malo više razumeju u te stvari i koji su govorili o ovom problemu, kažu da bi se i nabavila informacija vezana za rad Državne bezbednsti, objektivno se krše ljudska prava, znači, oni koji su pribavljali te informacije su kršili ljudska prava. Pošto će u ovom zakonu biti mnogo više reči kasnije, u ovom prvom javljanju reći ću još samo nešto. Ako se zakon usvoji, onda će predmet lustracije, pre svega i jedino biti članovi DOS-a zbog svega onoga što su učinili.
Evo, zašto to kažem. Nepobitno je da je Vlada Republike Srbije suspendovala lokalnu samoupravu u preko 30 opština, uvela prinudne uprave i time prekršila osnovna ljudska prava, a to je pravo da čovek bira i da bude biran. Uvidom u sudske spise takođe će se nepobitno videti da je Vrhovni sud poništio jednu od takvih odluka u slučaju Priboja i time konstatovao direktno kršenje ljudskih prava od strane Vlade Republike Srbije. Ako se zakon bude konsekventno primenjivao, niko od članova Vlade neće moći biti na javnim funkcijama.
Primer dva, kršenje ljudskih prava članova i pristalica SPS-a u periodu posle 5. oktobra . Mi smo proleća 2001. godine sastavili dokumentaciju, uputili je OEBS-u kao drastični primer kršenja ljudskih prava članova i pristalica SPS-a. Neću vas ovde zamarati, ali verujte mi da ima sijaset informacija sa imenima i prezimenima i počiniocima tih dela koje same po sebi govore. DOS će prvi platiti cenu svog političkog marketinga.
Primer tri, krizni štabovi koji su formirani u periodu posle 5.oktobra...

Da li želite da koristite narednih 10 minuta, ako ne, molim vas da završite.

Hvala, evo završiću. Pogotovu primer kršenja ljudskih prava za vreme kidnapovanja i hapšenja gospodina predsednika SPS-a Slobodana Miloševića, a da ne pominjem sada primere, to ću pomenuti posle, kršenja ljudskih prava za vreme vanrednog stanja.

Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe DSS-a.