Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo Osmu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2003. godini.
Konstatujem da smo primenom elektronskog sistema utvrdili da postoji kvorum za rad Skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Radomir Naumov, Marko Jakšić, Petar Mišić, Išpanovič Ištvan, Kasa Jožef i Svetlana Stojanović; zakasniće Biači Anton.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ODLUKE O IZMENAMA I DOPUNAMA POSLOVNIKA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE
Podsećam vas da su na jučerašnjoj sednici, nakon uvodnog izlaganja koje je podneo predlagač odluke, narodni poslanik Bojan Pajtić, u jedinstvenom pretresu o Predlogu odluke učestvovali narodni poslanici Žarko Obradović, predsednik poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije i Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.
Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč, a shodno Poslovniku Narodne skupštine? (Ne.)
Prelazimo na raspravu po redosledu narodnih poslanika, a prema prijavama za reč u jedinstvenom pretresu o Predlogu odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine.
Prvi prijavljeni govornik je narodna poslanica Nataša Jovanović, a posle nje narodni poslanik Toma Bušetić.

Dame i gospodo narodni poslanici, od kako je posle petooktobarskog puča konstituisan ovaj saziv Narodne skupštine Republike Srbije, poslanička grupa Srpske radikalne stranke se do kraja borila da nemamo pre svega ovako nakaradan Poslovnik kakav je sadašnji, koji je predložio Dejan Mihajlov i Demokratska stranka Srbije, a vi oberučke prihvatili, a pre toga smo mnogo amandmana, energije i truda ulagali da se ne usvoji poslovnik koji je u dva navrata predlagao bivši šef poslaničke grupe Čedomir Jovanović. To iz razloga što se elementarna prava narodnih poslanika, nas koji predstavljamo građane Srbije u najvišem zakonodavnom telu, krše i zato što je ovaj aktuelni Poslovnik, baš kao i prethodna dva, u mnogim svojim elementima u direktnoj suprotnosti sa još uvek važećim Ustavom Republike Srbije.
Podsetiću vas na činjenicu da su na najgori mogući način narodni poslanici Srpske radikalne stranke šikanirani, izbacivani. Gospodin Kesejić je čak u jednom trenutku morao da ode u Urgentni centar, dr Goran Cvetanović je zadobio povredu u skupštinskoj sali, a da ne govorimo o političkoj i medijskoj hajci na poslanike Srpske radikalne stranke zbog činjenice da ne možemo da se pomirimo sa time da se stavljamo u ovakve okove i u okvire koji nisu primereni duhu parlamentarizma u Srbiji, koji je naš narod negovao, za koji su se borili naši preci i trebalo je i mi da nastavimo tu svetlu budućnost.
Naravno, mi smo to nastavili kao predstvnici našeg rodonačelnika Nikole Pašića i pre svega kao članovi stranke na čijem čelu je prof. dr Vojislav Šešelj, koji je u ovu skupštinu i ovo zdanje u prvim danima višestranačja, kao doktor nauka i četnički vojvoda, došao da pokaže šta su to demokratski principi i za njih se zalagao onda kada je bio sam, a mi to nastavili i onda kada nas je bilo u mnogo većem broju; daće bog da nas bude opet posle izbora koje uskoro očekujemo.
Zato mi ne možemo da glasamo za nešto što predstavlja u najmanju ruku farsu, a to je osnivanje odbora za privredne reforme, evropske integracije, smanjenje siromaštva i ravnopravnost polova. Pre svega zbog toga što smatramo da je ovaj predlog direktna posledica nekih nezadovoljstava i neostvarenih ambicija pojedinih poslanika ili poslanica, kako vi to volite da kažete, u okviru poslaničke grupe DOS i zato što su ingerencije predloženih odbora farsične, kada se ima u vidu da odbor za privredne reforme ne može da unapredi sveukupnu privrednu situaciju, jer to nije u stanju da uradi ni Republička vlada.
Još je malo vremena da pravimo neku retrospektivu događaja i da vidimo šta su to rezultati u oblasti reformi od strane DOS-ovske vlasti, ali kada se govori o odboru za evropske integracije, verovatno je taj predlog uzrokovan time što je Čedomir Jovanović, sada potpredsednik Republičke vlade, zadužen za te odnose, a moram da vas podsetim na to da već pri Vladi Republike Srbije postoji takva komisija.
Šta će Skupštini odbor za evropske integracije? Zar nam nije dovoljno to što ministar Pitić troši 30 ili 40 miliona dinara na raznorazna putovanja po belom svetu. Mi smo to odoborili, a sada nam treba i odbor sa ovoliko predloženih članova koji će da vodi neke jalove rasprave, bez konkretnih pomaka u oblasti privrede i poboljšanja standarda građana.
Kada se govori o odboru za smanjenje siromaštva, neshvatljivo je da nam Bojan Pajtić nije dao obrazloženje zašto ovakav odbor. On bi morao da zna, a očigledno ne želi to da zna, kao i poslanička grupa DOS, da se siromaštvo, ne samo u našoj zemlji, već i u celom svetu kategoriše kao apsolutno i kao relativno. Tu postoje pokazatelji šta je to apsolutno, a šta relativno siromaštvo, pa i oni koji su vaši politički mentori, sa kojima usaglašavate zakone, kažu - to je dakle i njihova procena - da je u našoj zemlji veći stepen apsolutnog siromaštva, jer i potrošačka korpa, takva kakva jeste, ne može da ostvari 2,5 miliona stanovnika svojim prihodima zbog toga što nema uslove da radi.
Ravnopravnost polova; bez obzira što dolazim iz jedne izrazito antikomunističke porodice, ali nemam ništa protiv onih koji su tu bolest preležali, da li zbog svojih članova porodice ili su to tako iz zablude, zbog ideologije koja ih je u mladosti držala, a mnogi su to sada zadržali i te principe primenjuju, samo usavršenije nego kod Josipa Broza; ali, znate te AFŽ-eovske strukture, feministički pokreti, to je svuda u svetu prevaziđeno, pa je meni, kao predstavniku Srba odnosno Srpkinja neshvatljivo da se u današnje vreme organizuje takav odbor, koji bi, verovatno, imao samo cilj da eventualno štiti pojedine predstavnike štampe odnosno predstavnice od, pre svega, neumesnih i vulgarnih napada Nebojše Čovića.
Jedino taj deo i ta argumentacija može da ide u prilog osnivanju takvog odbora. Ali, za to nije potreban nikakav odbor, jer ustavna i politička prava pripadnica, uslovno rečeno, nežnijeg pola i muškaraca, bar smo mi to pokazali u Srpskoj radikalnoj stranci, apsolutno su izjednačena i besmisleno je da imamo takve prokomunističke odbore. Zato ćemo glasati protiv sva četiri odbora koje nameravate da ustanovite.

Reč ima narodi poslanik Toma Bušetić. Posle njega Dušan Ilić.

Uvažene kolege narodni poslanici, razmatrajući danas Predlog izmene i dopune Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, mi smo očekivali da će se ovaj veoma restriktivan akt promeniti, bar u onom smislu kakav je bio u vremenu naše vlasti.
Očekivali smo da će se vratiti odredbe po kojima je svaki poslanik imao pravo da govori o svakom zakonu 10 minuta, ali od toga, naravno, nema ništa.
Očekivali smo da će se promeniti sadašnje odredbe i da će se vratiti one odredbe po kojima je svaki poslanik mogao da predloži amandman na svaki član, ali, naravno, ni od toga nema ništa.
Mislili smo da će se DOS setiti da precizira odredbe vezane za direktne televizijske prenose, jer je to bila velika tekovina ondašnje opozicije, sadašnje vlasti. Naravno, ni od toga nema ništa.
Šta se nama nudi u ovom predlogu odluke izmena i dopuna Poslovnika - formiranje nekoliko novih odbora. Čemu sve to kada je očigledno da je ovoj vlasti došao kraj, kada se duboko zagazilo u treću godinu mandata. S druge strane, sasvim je jasno da se obrazovanjem svih ovih odbora - za privredne reforme, smanjenje siromaštva, evropske integracije - neće ništa promeniti po svim ovim veoma važnim pitanjima; niti će se privredne reforme pospešiti, niti će se unaprediti evropske integracije, niti će se smanjiti siromaštvo u Srbiji, koje je veoma evidentno.
Kada je reč o privrednim reformama, mi znamo kakve su reforme i kakvi su zakoni doneti u ovoj skupštini. Sve su to reforme, kako to kaže vlast, veoma bolne, ali sve one ništa dobro nisu donele. Danas je privreda u Srbiji u kolapsu, stala, industrijska proizvodnja je ispod one u vreme rata, znači u vreme i 1999, i u vreme sankcija 2000. godine. Ono što je veoma važno - sve je gore i gore. Znači, i ono malo entuzijazma, znanja i pameti što je bilo do 2000. godine - sve se to iscrpljuje; 2001. godina je gora nego 2000; 2002. je gora nego 2001; 2003. će biti gora nego 2002; a 2004, ako ova vlast ostane, biće totalni kolaps. Znači, ništa nas dobro ne očekuje.
S druge strane, odbor za privredne reforme - kakve će to reforme biti, na primer, oličene u zakonu? Mi znamo da su u ovoj skupštini doneti zakoni što uglavnom, vi ih nazivate reformskim, znače smanjenja prava radnika, nezaposlenih, penzionera, nameti, porezi, to su reforme ove vlasti. Zato je sasvim nepotrebno formiranje ovakvog odbora.
Kada govorim o odboru za smanjenje siromaštva, danas je u Srbiji najveće siromaštvo. Možda je samo Albanija gora od nas. Broj nezaposlenih je preko 30%. To nigde u Evropi nema. Sasvim je jasno da je ova vlast prihvatila koncept MMF-a, to je koncept sveopšte pljačke, a svodi se na rasprodaju materijalnih resursa i na smanjenje prava radnika i seljaka, zaposlenih i nezaposlenih.
To je četvrta faza u tzv. konceptu strukturalnog prilagođavanja, već je viđen u svim zemljama oko nas i taj koncept će svakako biti na snazi i u Srbiji. Znači, formiranjem ovog odbora neće doći do smanjenja siromaštva. Naprotiv, siromaštvo će biti sve veće i veće.
Vlada je ovih dana donela strategiju za redukciju siromaštva. I to je već viđeno. U svim ovim zemljama, u Bugarskoj i u Rumuniji - to je ta četvrta faza. Prva je faza - brza rasprodaja svega što vredi; druga faza - tržišno utemeljenje cena; treća - liberalizacija tržišta kapitala; i četvrta - strategija za redukciju siromaštva.
Šta znači uopšte strategija i šta znači, na neki način, i ovaj odbor? Siromaštvo će se povećavati. To znači invaziju strane robe i gašenje domaće proizvodnje. Prema tome, i ovaj odbor je sasvim nepotreban. Pre svega, predstavlja marketinški potez, propagandni trik i zamajavanje naroda.
Na kraju, i oko evropskih integracija. Svako jutro mi se budimo i gledamo na televiziji lidere DOS-a koji govore samo o evropskim integracijama. Da se razumemo, niko nema ništa protiv evropskih integracija. Svi smo mi za evropske integracije. A da li se tom pričom može nešto, u ovom trenutku, popraviti? Da li se rešavaju pitanja nezaposlenosti, proizvodnje? Ništa se ne rešava. Lideri DOS-a o tome uopšte ne govore. Samo - mi ulazimo u Evropu i rešavamo sva pitanja. Samom pričom se ništa ne rešava.
Ne znam koja je svrha formiranja ovog odbora? Možda jedino može neko opravdanje da se nađe, naravno, to nije sa našeg aspekta nikako opravdano rešenje. Lideri DOS-a vole mnogo da putuju. Sada, pošto su poslanici možda uskraćeni i nemaju u toj meri te mogućnosti, formiranjem ovog odbora za evropske integracije, sada će i poslanici moći da putuju po svetu, da razmenjuju iskustva, a naravno, tu će se naći i ovi drugi dobri poslanici iz opozicije, pomagači DOS-a, videćete da će i oni biti u svim tim delegacijama za razna putovanja po Evropi, a uostalom, evo i ovih drugih odbora, da vidimo ko će ići u Berlin za nekoliko dana. Znači, pored poslanika DOS-a, biće i ovi dobri poslanici opozicije.
Prema tome, sve u svemu, nećemo podržati ovaj predlog izmena i dopuna, jer ništa dobro ne donosi. Ovo je zamajavanje. Ni jedno goruće pitanje, gorući problem u Srbiji neće se rešiti formiranjem ovih odbora, niti će se privredna aktivnost pospešiti, niti će se unaprediti evropske integracije, niti će se smanjiti siromaštvo. Prema tome, sve se vidi, sve se zna, ništa novo, ali ima i ona druga deviza - sve se vraća, sve se plaća.

Reč ima narodni poslanik Dušan Ilić.

Poštovane kolege, kada je predlagač obrazlagao svoj predlog, koristio je velike reči, kao izgradnja institucija, unapređenje institucija i dobio je veliki aplauz ovde, ali nisam znao da procenim da li se šali, da li zbilja misli da predlaže ovakvu reformu institucija, sa samo dva člana. U trenutku kada bez TV prenosa raspravljamo o važnim proceduralnim pitanjima, u trenutku kada Administrativni odbor ove institucije donosi neustavne odluke, u trenutku kada u zemlji imamo političke zatvorenike, mi raspravljamo o dva člana koja bi trebalo, kao, da reformišu ovu, instituciju.
Kada su jednog našeg državnika, Vojislava Koštunicu, pitali kako će rešiti neki veliki problem, on je rekao - u ovom trenutku je to veliki problem i rešenja ćemo tražiti dugo. Trenutno možda nemamo rešenje, ali ćemo kroz demokratsku proceduru svi zajedno doći do rešenja.
U ovom domu smo se više puta našli pred velikim problemima. Ovaj dom će se i u budućnosti nalaziti pred velikim problemima, zato je izuzetno važno da tačno utvrdimo pravu demokratsku proceduru kroz koju ćemo dolaziti do rešenja tih kompleksnih problema.
Da je predlagač zaista imao ozbiljnu nameru da reformiše Poslovnik i da napravi ozbiljnu proceduru, on to ne bi učinio sam kao pojedinac i kao poslanik, na šta sigurno ima pravo, nego bi Administrativni odbor ove skupštine iskoristio svoje poslovničko pravo i obavezu i napravio ozbiljan i odgovoran Poslovnik u kome bi bila regulisana sva proceduralna pitanja.
Kao najbolji dokaz dobre namere imali bismo možda mogućnost, koju predlažem ovde vama, da se Vlada obavezno pojavljuje ovde svake dve nedelje i da na početku sednice odgovara na naša poslanička pitanja.
Da je predlagač imao ozbiljnu nameru da reformiše Poslovnik i napravi ozbiljnu demokratsku proceduru u ovom domu, sprečio bi svaku zloupotrebu hitnog postupka koja nam se dešava u ovom parlamentu već mesecima i kroz tu zloupotrebu hitnog postupka poslanici se dovode u situaciju da zakone imaju pred sobom svega dan ili dva.
Da je predlagač imao ozbiljnu nameru da reformiše Poslovnik, mi bismo imali predlog da se u ovu skupštinu uvede jedan zakonodavni kalendar, koji bi bio usvojen na početku godine, koji bi bio pred svima nama i tim zakonodavnim kalendarom bi ovaj dom utvrđivao kada će koji zakon biti na dnevnom redu.
Ono što je veoma problematično, to je što ovaj predlog zakona, kao što sam rekao, ima svega dva člana i bavi se novim odborima. Mi u ovom domu već imamo 25 odbora. Sa ovim predlogom i pod pretpostavkom da će se prihvatiti amandmani DSS-a i SPS-a, došli bismo u situaciju da imamo 31 skupštinski odbor. Svi mi znamo da je dobra praksa u razvijenim demokratijama da odbori budu nadzor ili kontrola određenog ministarstva i da obično skupštinski odbori i ministarstva idu u odnosu 1:1.
Naravno, ovde se uvode odbori koji jesu standard u razvijenim demokratijama. Međutim, uvode se na kvazinačin, a čak se i pojedini članovi odbora biraju po kvazimetodu koji je čak i u suprotnosti sa sadašnjim, važećim Poslovnikom, odnosno sa 25. članom Poslovnika. Govorim o odboru za reforme, kao što ste videli u predlogu, taj odbor čini 21 član, a 12 poslanika se bira delegatskim sistemom.
Samim tim što DOS poseduje većinu u većini odbora, logično je pretpostaviti da će tih 12 poslanika, koji ionako već čine kvorum i većinu u tom odboru, biti predstavnici DOS-a, a kada se doda onih devet članova odbora koji se biraju po proporcionalnom sistemu, ispada da će od 21 člana odbora više od 15 ili 16 biti predstavnika vladajuće koalicije. Praktično, obesmišljava se svako učešće opozicionih stranaka u radu odbora.
To je ozbiljan propust i mene iznenađuje da je predlagač, koji je ozbiljan pravnik i univerzitetski profesor, napravio tako ozbiljan propust. Verovatno je to učinjeno u cilju apsolutnog kontrolisanja procesa kvazireformi koje, naravno, ne bi smele da budu, po nameri predlagača, pod oštrim okom javnosti.
Ono što smo mi iz DSS predložili, a što je izuzetno značajno i za šta vas pozivam da glasate, jeste uvođenje odbora za javne račune. Odbor za javne račune kontrolisao bi sprovođenje budžeta, završni račun budžeta i fondova koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije. To je dobra praksa u razvijenim demokratijama, a pogotovo je nama neophodno u trenutku kada još nemamo razvijenu instituciju kao što je vrhovni
računovodstveni sud ili savet javnih računa.
Formiranje te institucije je u proceduri. Postoji inicijativa Odbora za finansije koja će pokušati da reguliše tu oblast i da formira taj vrhovni računovodstveni sud, odnosno da donese zakon o vrhovnoj računovodstvenoj ustanovi. Do formiranja te ustanove izuzetno je važno da parlament i parlamentarni odbori imaju uvid u sprovođenje budžeta, što bi bilo omogućeno angažovanjem nezavisne revizorske kuće. Ta nezavisna revizorska kuća bi podnosila izveštaj odboru, koji bi bio razmatran. Na osnovu tog izveštaja odbor bi tražio dodatne izveštaje i, što je najvažnije, imao direktan uvid u sva dokumenta. To je praksa koju bi bilo dobro uvesti, pogotovo, kao što sam već rekao, u jednoj ovako osetljivoj i nestabilnoj zemlji u tranziciji, kao što je naša.
Vratiću se na ovu priču o proceduri. Najozbiljnije pozivam Administrativni odbor da pristupi donošenju novog poslovnika. Na zajedničkom sastanku sa predstavnicima OEBS-a, koji je održan u ovom domu 18. aprila, donesen je akcioni plan koji nas obavezuje da u jesenje zasedanje uđemo sa novim poslovnikom. U tom akcionom planu je, za one poslanike koji ne znaju, inicijativa za to da poslanici imaju uvid u stenografske beleške sa sednica Vlade, da se donese taj zakonodavni kalendar o kome sam govorio, da Vlada odgovara na poslanička pitanja i još brojna druga rešenja koja bi istinski doprinela demokratskoj proceduri.
Kao što sam govorio na početku i kao što sam citirao jednog srpskog državnika, demokratska procedura najbolje će vas odvesti do rešenja onih problema sa kojima nismo u stanju da se izborimo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Bojan Pajtić, predlagač akta, replika.

Uvaženi kolega, a i neki govornici ranije su izrekli jednu potpuno kontradiktornu stvar i kontradiktorno su postupali kroz podnošenje amandmana na ovaj predlog odluke, tvrdnjom da u Skupštini već ima previše odbora, znači da je 25 odbora mnogo, da je povećavanje za još četiri odbora previše i onda amandmanom predlažu uvođenje još nekih odbora. Dakle, to je potpuno kontradiktorno, nije suština u broju odbora, suština je u kvalitetu koje ti odbori donose i oko toga možemo da se sporimo.
Oko samog broja, mislim da nema previše smisla. Ukoliko govorimo o strukturi odbora za privredne reforme, dakle da u ovom odboru budu delegirani predstavnici 12 različitih odbora i tvrdnja da će biti delegirani predstavnici DOS-a, da je prirodno da bude predstavnik većine, predstavnik svih tih 12 odbora, a pri tom imamo predsednike nekih odbora iz opozicije među tim odborima, to govori više o vašem rezonu, nego o našem. Odakle vam uopšte takva ideja?
Dalje, tvrdnja da je predlog ovih odbora bacanje prašine u oči, mislim da to nije korektno i to je ponovilo nekoliko govornika. Hajde da učešćem u tim odborima, u svakom odboru učestvuju sve stranke, vidimo da li će ti odbori u praksi pokazati da su potrebni i da su i te kako
produktivni.
U svim drugim zemljama oni su pokazali da su produktivni. Tvrdnja da nam nije potreban odbor za ravnopravnost polova, pogledajte samo strukturu i odnos između ženske i muške populacije, pogledajte primanja ženske i muške populacije, pogledajate kako to u krajnjoj liniji i u Evropi i u svetu izgleda; dakle, svuda još uvek ta ženska populacija nije dostigla taj nivo koji dostižu primanja muškaraca. Pogledajte strukturu u ovom parlamentu, gde je pojava poslanica lepšeg pola samo sporadična i izuzetak koji potvrđuje pravilo, dakle, standardi koje moramo uvesti i u politički život, i u privredni, i u društveni život i moraju biti zasnovani na takvom principu da većinska populacija, dakle, ženska populacija dobije ono mesto koje zaslužuje u meri kako je to u Evropi, pa i u svetu.
Dakle, pročitajte još jednom ovaj predlog odluke, razmislite o tome da li vam je potreban odbor za ekonomske reforme, za evropske integracije, da li za ravnopravnost polova, uzmite u obzir kada govorite o ulozi parlamenta to da je parlament vrhovno zakonodavno telo, da parlament ima kontrolnu funkciju nad izvršnom vlašću, da parlament na kraju odlučuje šta je strategija i šta je politika koja je potrebna u svakoj zemlji, onda na kraju izrecite sud da li je zaista nepotrebno da se parlament i parlamentarni odbori izjašnjavaju o osnovnim pravcima u kojima se jedna država kreće.

Reč ima narodni poslanik Siniša Mitrović. (Dušan Ilić, sa mesta:  Predlagač uzima reč kada hoće.)
Molim, bez dobacivanja, konsultujte stenogram, narodni poslanik Bojan Pajtić dobio je pravo na repliku.
Narodni poslanik Siniša Mitrović, posle njega narodni poslanik Dragan Ljubojević.

Uvažena gospođo Čomić, poštovane kolege poslanici, iako nas čeka naporan dan, nisam mogao da odolim a da ne govorim o tome šta jesu evropske integracije, da bar malo o tome kažem, jer je zaista nesvrsishodno karikiranje nekakvih procesa koji jesu instrument politike. Zaista ne mogu da prihvatim da je svrsishodnost odbora da bi neko putovao u inostranstvo, da bi neko video neko letovalište, zaista to karikiranje i ta priča je nesvrsishodna u nečemu što jeste ozbiljan politički dijalog u Parlamentu.       
Moram da pomenem da su Liberali Srbije 2002. godine dali inicijativu za evropske integracije, tu bih samo hteo da podsetim da ovo o čemu je govorio prethodni kolega i to što jeste bio naš dijalog sa Misijom OEBS-a u Jugoslaviji, a to je da su odbori alati politike. Odbori u parlamentu su instrument politike i to daje prednost svim poslanicima i svim poslaničkim grupama u parlamentu. Šta to praktično znači?
Naša misija jeste izgradnja konsenzusa u Parlamentu, a ne u Vladi. Ta priča je velika onda kada je u pitanju parlamentarizam u Srbiji, a svrsishodnost te priče koja se zove - evropske integracije, jeste da bude dogovor svih predstavnika građana Srbije, a ne to da bude odluka Vlade Republike i da onda kao takva bude podložna promeni ili izmeni na nekim novim i sledećim izborima.
Zato sam siguran da je ovo prednost za sve poslaničke grupe i to jeste bio poziv kolege Pajtića da implementacijom priče, ulaskom u odbore pokušamo da postignemo taj neophodni konsenzus koji se tiče ulaska u Evropsku uniju. Zato je i Vlada Republike Srbije u aprilu na svom Odboru za evropske integracije jasno rekla da je prioritet države Srbije - evropske integracije. Zašto je ova odluka dobra u parlamentu? Moram podsetiti da svi parlamenti Evropske unije, i parlamenti zemalja članica, i kandidata za Evropsku uniju, u svojoj nomenklaturi odbora poseduju i Odbor za evropske integracije.
Važno je podstaći da smisao i delatnost Odbora za evropske integracije bude usaglašavanje unutrašnjeg zakonodavstva sa legislativom Evropske unije. Zašto je to važno? Zašto nije implementirano u Zakonodavnom odboru ne bih sada govorio o toj negativnoj komparaciji sa odborom koji već postoji u Parlamentu, jer ovo je usaglašavanje unutrašnjeg zakona sa legislativom Evropske unije.
Rekao bih da je prioritet Vlade Republike Srbije integracija u Evopsku uniju i zaista ne vidim razloga da se mi kao nosioci Vladine politike i kao ljudi koji imamo vladinu većinu u Parlamentu stidimo toga da kažemo da je strateški interes države Srbije integracija u Evropsku uniju. Zašto bi minimizirali takav proces, zašto ga ne bismo otvorili i ponudili svima na konsenzus da dođemo do toga što je zajednički interes građana Srbije u budućnosti. Hoću da podsetim da unazad nekoliko nedelja, i Evropska unija je rekla da je prioritet u politici Evropske unije zemlje zapadnog Balkana i njihovo uključivanje u proces evropskih integracija.
Kao deo tog procesa, mislim da će nam biti neophodan i dokument Parlamenta Srbije o evropskim integracijama i on kao takav mora biti konsenzus svih poslaničkih grupa, bez obzira da li su one na levici, desnici ili imaju neku građansku opciju.
Na kraju bih hteo da reprezentujem iskustva Poljske, koja je u statusu priključivanja Evropskoj uniji donela 500 novih zakona u parlamentu. Hteo bih da podsetim da je naša dinamika negde u 2002. godini bila oko 100 zakonskih dokumenta. Na kraju, najvažnija poruka za građane Srbije, šta je to benefit koji nama evropska politika donosi?
Za mladu generaciju, to je prilika da žive bolje, za pripadnike srednje generacije to je nova šansa da žive bolje, za one koji su u trećem dobu, to je prilika da žive zdravo i da mogu da putuju, što je interes svake grupacije. To je taj benefit koji će nama doneti, a ne karikiranje priče.
Želim prvo da preispitam sebe i da svakome od vas postavim to pitanje, zaista čitava ova priča je u našim rukama. Sve zavisi od nas, dinamika procesa pridruživanja će zavisiti od stabilnosti parlamenta, od njegovog kapaciteta da razume šta su evropske integracije, šta su evropski procesi i da zaista kao građani, kao predstavnici onih koji su nas birali, da kao ljudi koji imaju svoje porodice, svoje komšije, svoje
prijatelje, uradimo nešto malo dobro, a to je da se dogovorimo da je nacionalni konsenzus - ulazak u Evropu.
To će sigurno biti nešto što će nas opravdati pred istorijom i nešto čega se nećemo stideti. Hvala.