OSMA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 29.05.2003.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

OSMA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

3. dan rada

29.05.2003

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 11:05 do 20:00

OBRAĆANJA

...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
 Za reč se javila narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, zamenica predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.
(Više poslanika, sa mesta: Vreme je za ručak.)
Kakve to veze ima?
Predlažem da završimo rad po ovoj tački dnevnog reda, kako bismo napravili jednu celinu.
Gde piše da moramo da prekinemo rad u 14,00 sati? To nigde ne piše.
Posle toga ćete dobiti pauzu od sat vremena.
Izvolite, da li želite reč?

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
 Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je da svi hoće u odbore, ali malo ko hoće da radi na samim sednicama.
Mi smo, kao Narodna skupština, od svog suvereniteta preneli na skupštinske odbore određene nadležnosti radi efikasnijeg rada Narodne skupštine. To je jedini smisao postojanja odbora.
Smanjenje broja odbora, na neki način, vodilo bi ka efikasnijem radu i odbora i Skupštine, jer je zaista moguće objediniti, u okviru jednog odbora, rad po više pitanja.
Juče, u načelnoj raspravi, rekla sam da je uobičajeno da odbori prate rad postojećih ministarstava, s tim što je neophodno da postoje i Administrativni odbor, i Odbor za pravosuđe, i Odbor za zakonodavstvo, kao i Odbor za ustavna pitanja.
Međutim, pojedine odluke koje donose naši odbori, a vrlo su često protivustavne i protivposlovničke, ova skupština nema mogućnosti da anulira.
Ako smo hteli ozbiljno da se bavimo Poslovnikom, odnosno ako je to predlagač hteo, ako smo ozbiljno hteli da menjamo ono što u Poslovniku ne valja, trebalo je da se pozabavimo i tim pitanjima.
Na primer, Zakonodavni odbor propusti da utvrdi da Vlada nema mogućnost za podnošenje amandmana pre glasanja u pojedinostima, ogluši se o tu činjenicu, a mi to ovde jednostavno možemo samo da aminujemo.
Nekada je bilo da se o povredama Poslovnika, takođe, izjašnjava ova skupština. Znači, narodni poslanici su mogli da kažu da li je Poslovnik povređen ili nije.
Sada je to diskreciono pravo predsednika Skupštine. Kada tražite da se Administrativni odbor o tom pitanju izjasni, odgovor je da nije učinjena povreda, na primer, navedenog člana koji daje ta diskreciona prava predsedniku Skupštine.
Naime, predsednik Narodne skupštine Srbije ima diskreciono ovlašćenje da, prilikom održavanja reda na sednici Skupštine, izriče mere narodnim poslanicima, u skladu sa čl. 101-108. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Mi smo tu nemoćni, iako možda većina misli drukčije.
Znači, mi smo u funkciji odbora, a nije odobor u funkciji Narodne skupštine i nas 250 poslanika.
Ovde je neko govorio o potrebi postojanja ovog jednog predloženog odbora, koji treba da obezbedi ravnopravnost polova, uvodeći jedan termin rodna ravnopravnost. Htela bih samo vezano za taj izraz da kažem da je Bog hteo da mi rodno budemo potpuno isti on bi nas drugačije skrojio, ali da nas je tako skrojio, da smo svi isti, više uopšte ne bi bilo ljudi na ovoj planeti. Prema tome, on nas je rodno opredelio da budemo različiti i sama ta različitost čini nas kompletnim.
Što se zakona tiče i Ustava, oni su ti koji treba da štite našu ravnopravnost i koliko sam upoznata sa najnovijom Poveljom o ljudskim pravima i sa Ustavom Republike Srbije, mi jesmo ravnopravni. Kaže neko - malo je žena vlasnika nepokretnosti. Znate, to je malo posledica verovatno i našeg običajnog prava.
Pred zakonom smo svi isti, recimo Zakonom o nasleđivanju, i niko ne može da mi oduzme pravo da se prihvatim nasleđa, ali kada dođem na sud, kada se razmatra zaostavština, ako imam brata kažem - odričem se svog dela nasleđa u korist svog brata, jer je tako to vazda kod nas u Srbiji bilo. Nisam zbog toga neravnopravna. Naprotiv, pozvana sam da se toga prihvatim, potpuno sam ravnopravna sa svojim bratom, ali smatram, makar i nemala, da je to ono što njemu od oca treba da ostane.
Mi ovde izvrćemo neke činjenice, pričamo nešto o nekoj Evropi, ne znajući gde živimo, ko smo, šta smo i odakle vučemo korene. Moramo da se okrenemo sebi. Ne treba mi da se zatvorimo u čauru da ništa spolja ne može da dođe, ali ne može sve što spolja dođe da bude bolje nego što je recimo kod nas.
Kažu takođe da Ujedinjene nacije imaju strategiju borbe protiv siromaštva i naročito u Africi i azijskim zemljama, a mi smo isto tako imali priliku da osetimo, kao i te azijske i afričke zemlje, kako to Ujedinjene nacije i oni koji su glavni u Ujedinjenim nacijama tu strategiju sprovode. Oni vas prvo bombarduju, a onda vam šalju humanitarnu pomoć i to je ta strategija borbe protiv siromaštva.
O čemu mi ovde pričamo? Nemojte da izvrćete činjenice, nego nazovite prave stvari pravim imenom. Zna se da je globalizacija u pitanju. Nije to izmišljeno od strane Amerike. To je vazda u državama bilo. Od rimskog doba, pa naovamo uvek je neka svetska sila htela da sve stavi pod svoju kapu, pa sada je ta sila Amerika, i ako se svi mi tome ne suprotstavimo naravno to će trajati mnogo duže nego što bi trebalo. Sve su te sile propadale, pa će propasti i ta Amerika i zato preporučujem svima da se mnogo ne zaklinju u nju.
U svetlu najnovije odluke Ustavnog suda bilo bi zaista korektno da predlagač povuče ovaj predlog. Gospodine Pajtiću, mislim da treba povući ovaj predlog odluke i da se Poslovnik uredi u skladu sa odlukom Ustavnog suda. Ako je poslanik vlasnik svog mandata, iako mislim da je ovo politička odluka Ustavnog suda, ali ako je on tako odlučio, ako je poslanik vlasnik svog mandata, onda njemu sleduju mnogo veća prava nego što su mu Poslovnikom data, u smislu da može da podnosi amandmane na sve članove zakona ili predloga bilo kog akta koji dođe u Skupštinu, da može da govori, možda u nekom ograničenim vremenu, ali se mi uvek zalažemo za neograničeno vreme, ali nemojte da ga vezujete onda na taj način za poslaničku grupu.
To neće razbiti poslaničku grupu Srpske radikalne stranke. Šta god da izmislite, da nam date pet minuta, nas 23 će da priča u tih pet minuta. Pokazali smo vam da možemo i tako da radimo. Možemo mi da se prilagodimo svim represivnim uslovima, ali to nije dobro. To ne vodi ničemu.
To što mene neko ponizi u ovoj skupštini, pa mi odredi tri minuta da mogu da govorim ili mi da minut, jer hoću da pružim mogućnost ostalim svojim kolegama, on nije ponizio mene. On je ponizio one birače koji stoje iza mene, a tim biračima svi posle polažemo račune. O tome izgleda više niko ne vodi računa, jer misli da nema javnosti rada, nema televizijskih prenosa, a bez uvrede drage kolege, vezano za onu moju prvu rečenicu da svi hoćete u odbore, tamo svi hoćete da govorite, da radite, a imate i izvesne nadoknade za taj rad.
U Skupštini poslanička većina neće da radi. Da li neće ili nema ko, to je sada pitanje, ali se bojim da vi pred licem javnosti ne želite da pokažete koliko nema ko da progovori o onome što je predmet rasprave ovde, jer da ima ne verujem da bi vas iko sprečio da izađete i makar u nekoliko rečenica kažete afirmativno, ne tražim da vi kritikujete i nije ni za očekivati, ali da kažete da poznajete suštinu.
Nemam prilike, ali evo izazivam svakog od vas na bilo koji televizijski duel po bilo kom zakonu koji je prošao ovu skupštinsku proceduru. Evo, ovo je najsvežije što radimo u poslednja tri dana i ne možete da progovorite mnogo, jer niste ni to pročitali i niste pratili uopšte raspravu. Evo sada koliko ima poslanika ovde, a predsedavajući insistira da ja govorim. Ja ću da govorim, neka ovde sede samo poslanici Srpske radikalne stranke. Ovde govorim samo zbog ovoga ovde i ni zbog čega više. Ko hoće da sluša hoće, a ko neće ne mora.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Naći ću načina da sve ono što mislim kažem i onima koji žele da čuju poslanike Srpske radikalne stranke.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Pošto nema više prijavljenih za reč od predstavnika poslaničkih grupa, pitam da li predstavnik predlagača želi završnu reč? (Ne želi.)

Zaključujem jedinstveni pretres Predloga odluke.

Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O ODGOVORNOSTI ZA KRŠENjE LjUDSKIH PRAVA (načela)

Zamolila bih predstavnike poslaničkih grupa da sekretaru dostave spisak prijavljenih za reč o ovoj tački dnevnog reda, kako bismo za vreme pauze napravili listu.

Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika otvaram načelni pretres i molim predstavnike u toku pauze da dostave listu kako bi imala listu u popodnevnom delu zasedanja, pripremljenu.

(Posle pauze - 15,55)
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, molim da ubacite kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da imamo kvorum za rad.

U prepodnevnom delu sednice otvorila sam načelni pretres o 5. tački dnevnog reda - Predlogu zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, kojeg su podneli narodni poslanici Ivan Andrić, Vlastimir Budimović, dr Miloš Lučić, Ljubiša Kesić, Melank Šandor, Sima Radulović, prof. dr Mirko Rosić, prof. dr Dragor Hiber i Nataša Mićić.

Primili ste izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora.

Na sednici Zakonodavnog odbora mišljenje su izdvojili narodni poslanici Petar Cvetković i Slobodan Adžić.

Pitam da li želi reč predstavnik predlagača, narodni poslanik Ivan Andrić? Izvolite.

Ivan Andrić

Poštovana gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, danas se pred nama nalazi Predlog zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava. Taj zakon ima i svoj sinonim, to je zakon o lustraciji.

Na početku bih rekao da su ovaj zakon donele sve zemlje koje su u prošlosti bile pod nedemokratskim ili totalitarnim režimima. Sve zemlje u okruženju, koje su postkomunističke zemlje su, takođe, donele ovaj zakon. Ovaj zakon su od novih demokratskih vlasti tih zemalja, pre svega, tražili građani tih zemalja, koji nisu više želeli da žive u zemljama totalitarizma, kolektivizma, u zemljama u kojima ne postoji vladavina prava i ne postoji sloboda.

Takođe bih podsetio da je ovaj zakon odnosno ova ideja jedno od osnovnih naših predizbornih obećanja. Ovaj zakon, takođe, predstavlja i suštinu programa Građanskog saveza Srbije, stranke koja je formalno i predlagač ovog zakona.

Pre tri godine mi smo od građana Srbije dobili mandat da promenimo sistem ove zemlje. Taj sistem možemo promeniti ako donesemo nove temelje na kojima će novi demokratski sistem, sistem slobode, počivati.

Podsetiću vas na nešto što smo mi obećavali. Ta četiri zakona, četiri temelja demokratije jesu: zakon o denacionalizaciji odnosno o vraćanju otete imovine; Zakon o privatizaciji - Zakon po kome će se prodati ničija odnosno svačija svojina, od koje građani nisu imali ili su imali vrlo malo koristi; treći je zakon o lustraciji, koji je danas na dnevnom redu; četvrti je zakon o rehabilitaciji, to je zakon gde bi žrtve onih koji će biti lustrirani bile, na određen način, zadovoljene i dobile bi satisfakciju.

Danas neću govoriti o konkretnim rešenjima koja ovaj zakon podrazumeva. To jeste i treba da bude predmet skupštinske rasprave koja će uslediti i amandmana koje ste podneli.

Dalje, neću danas govoriti o onima među vama koji se zalažu za bilo kakvu vrstu kolektivizma, za to da u jednoj zemlji zakoni ne važe za sve ili i da se ne odnose na sve, za one koji su nostalgično zagledani u prošlost. Ti, među vama, iovako će glasati protiv ovog zakona. Ali, govoriću o dva argumenta koja se pojavljuju u javnosti kod kritičara zakona o lustraciji.

Prvi argument na koji bismo mi skrenuli pažnju, to je teza da ovaj zakon predstavlja revanšizam odnosno osvetu. Danas ću tvrditi potpuno suprotno. Zakon o lustraciji je, u stvari, negacija revanšizma odnosno osvete. To, po našem mišljenju, znači da osveta može postojati tamo gde pojedinci iz vlasti ili vlast u celini krši prava pojedinaca ili grupe pojedinaca koji su građani države, bez mogućnosti da pojedinci na takvo kršenje odgovore ili da se od takvog kršenja zaštite. Ovaj zakon je negacija osvete, upravo iz razloga jer predviđa precizan postupak - jasnu proceduru, instituciju, ograničenje i pravo žalbe za one koji će biti predmet ovog zakona.

Sa druge strane, revanšizam odnosno osveta podrazumevali bi da se ovaj zakon odnosi samo na čelnike bivšeg režima. Mi danas tvrdimo i drugu stvar, koja je suprotna opšteprihvaćenom stavu: ovaj zakon se, pre svega, odnosi na predstavnike nove vlasti. Neće ovom zakonu biti podložni ni Mira Marković, ni Milovan Bojić, ni Milorad Vučelić. Ovom zakonu će, pre svega, biti podložna predsednica Skupštine Nataša Mićić, premijer Srbije Zoran Živković, svi ministri, pomoćnici ministara, predsednici opština, sudije i mi - nas 250 poslanika Republičke skupštine. Ovaj zakon se na nas odnosi i zato je besmisleno govoriti o revanšizmu.

Drugi argument koji kritičari lustracije koriste je da ne treba puno čačkati po prošlosti i treba krenuti u budućnost bez raščišćavanja sa prošlošću. I ovaj argument je, takođe, pogrešan i ne može nas odvesti korak dalje u demokratizaciji društva. Bez jasnog suočavanja sa prošlošću, budućnost ove zemlje neće postojati.

Podsetiću da je komunistički režim potpuno zanemario zločine koji su počinjeni između 1941. i 1946. godine; potom zanemaruje sve zločine koje su kasnije njihovi predstavnici počinili. Upravo to je dovelo do toga da, nakon 40 godina, ti zločini budu motiv nekih novih zločina. Zato, ukoliko smo odgovorni ljudi, mi zbog budućnosti moramo da se suočimo sa prošlošću.

Takođe, ovaj zakon je neprimenjiv bez svog para, drugog zakona koji će se naći jako brzo u proceduri: to je zakon o otvaranju dosijea. Suština tog para zakona odnosno suština zakona o otvaranju dosijea je upravo u tome da se politički dosijei, koji postoje u policiji, izmeste fizički iz Službe državne bezbednosti, iz policije i drugih obaveštajnih službi i da se stave pod kontrolu nezavisne institucije.

Na kraju, želeo bih da kažem da je ovaj zakon model meke lustracije. Mi smo ovaj model predložili imajući u vidu da se u našoj zemlji nisu na tom nivou kršila ljudska prava, na kojem su se kršila u nekim drugim komunističkim zemljama. Pri ovoj odluci i pri ovom mišljenju mi i dalje stojimo.

Uveren sam da će ovaj parlament pronaći demokratski potencijal da ovakav predlog zakona usvoji. Međutim, ukoliko ovaj parlament ne usvoji ovaj zakon, siguran sam da će neki novi saziv parlamenta usvojiti drugačiji zakon o lustraciji, koji će biti mnogo radikalniji i tvrđi, zato što od prošlosti ne možemo pobeći i ne smemo se od nje sakriti. Hvala.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Zahvaljujem predstavniku predlagača.

Pitam da li žele reč izvestioci nadležnih odbora? (Nema prijava.)

Vi hoćete po Poslovniku, izvolite, narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, povreda Poslovnika.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, iako smo mogli da zaključimo iz izlaganja predstavnika predlagača da ovaj zakon, navodno, nema povratno dejstvo, imamo izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu, pa zbog toga reklamiram član 132. koji precizira šta sve mora da sadrži predlog zakona. Zbog poslovničke obaveze da pročitam taj član zakona, oduzeću vam dragoceno vreme, ali to moram da učinim, jer Administrativni odbor onda neće da se izjašnjava o povredi Poslovnika, ukoliko onaj ko to traži nije i pročitao i naveo član Poslovnika koji se reklamira.

"Ovlašćeni predlagač zakona podnosi predlog zakona u obliku u kome se zakon donosi, sa obrazloženjem. Obrazloženje mora da sadrži ustavni osnov, razloge za donošenje zakona, objašnjenje osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja, procenu iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje zakona, opšti interes zbog koga se predlaže povratno dejstvo, ako predlog zakona sadrži odredbe za koje se predviđa povratno dejstvo i pregled odredaba zakona koje se menjaju, odnosno dopunjuju, ako se predlaže zakon o izmenama, odnosno dopunama."

Član 133: "Predlog zakona, koji je upućen Narodnoj skupštini, predsednik Narodne skupštine, odmah po prijemu, dostavlja narodnim poslanicima, nadležnim odborima i Vladi, ako ona nije predlagač. Ako predlog zakona nije pripremljen u skladu sa ovim poslovnikom, predsednik Narodne skupštine zatražiće od predlagača da predlog zakona uskladi sa odredbama ovog poslovnika, pri čemu će precizno navesti u čemu se sastoji ta neusklađenost. Ako predlagač zakona ne postupi u skladu sa odredbama stava 3. ovog člana, predlog zakona smatra se povučenim."

Izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu kaže da postoji opšti interes za povratno dejstvo odredbe člana 4. Predloga zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava. Prema tome, kako ovaj predlog zakona nema ovaj svoj sastavni element, opšti interes zbog koga se predlaže povratno dejstvo, smatram da su nastupile okolnosti vezane za član 133. Poslovnika i da je ovaj predlog zakona morao da bude povučen, odnosno da je predsednik Narodne skupštine morala da zatraži, pre svega od predlagača da ga uredi, pa ako ga ne uredi, da se onda smatra povučenim.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reklamirali ste povredu člana 132. U izveštaju Odbora za pravosuđe jasno kaže da predstavnik predlagača smatra da ne postoji povratno dejstvo ovog zakona. Stoga, nije ni podneo obrazloženje za to i ne postoji. Ukoliko postoji nešto sporno, možemo zatražiti od Odbora da se izjasni, da se Skupština na kraju izjasni da li je potrebno da se odluči o tome da li ovaj zakon ima povratno dejstvo ili nema.

Kažem vam, predstavnik predlagača ne predviđa povratno dejstvo ovog zakona; tačka.

Pre nego što dam reč predstavnicima poslaničkih grupa, da li poslanici koji su izdvojili mišljenje na sednici Odbora žele reč? (Ne.)

Prelazimo na raspravu prema prijavama za reč predstavnika poslaničkih grupa.

Prvi se za reč prijavio narodni poslanik Žarko Obradović, predsednik poslaničke grupe SPS, zatim narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe DSS, pa narodni poslanik Bojan Pajtić, predsednik poslaničke grupe DOS - Reforma Srbije.