Vraćam se, u stvari nisam ni išao od teme, samo sam bio dužan tako da odgovorim na pitanja iz publike, to se očekuje od mene.
Rekao sam svoj stav. Pretpostavljam da se ovaj zakon može izbrusiti. Pretpostavljam da ukoliko se Skupština bude izjašnjavala, pre toga da ipak donesem ovo pitanje dosijea. Još jednom, obzirom da Ustavni sud sada svim poslanicima, je l tako, bezbedno garantuje mandat, molim poslanike da slobodno glasaju po savesti. Svi oni koji budu glasali protiv otvaranja dosijea, znači da imaju razloga za to. Znači, prosto, da su sumnjivi. To je logičan zaključak. Demonstrirajte vašu dobru volju time što ćete, recimo, da ubedite gospodina Šutanovca, on je sada novi Megre, da taj zakon dođe što pre i da se usvoji u Skupštini, pre nego što se ovaj zakon o lustraciji počne primenjivati.
Gospođo Mićić, vi se na mene nećete naljutiti, moram da izrazim svoje neslaganje zbog odnosa prema profesoru Simonoviću. Gospođo Mićić, profesor Simonović je legenda Beogradskog univerziteta i legenda srpskog parlameterizma. Poštujte njegove sede vlasi. Hvala lepo.

Samo kratka informacija. Znači, odluku o uvršćivanju ovog zakona  u dnevni red je donela Narodna skupština, a nisam ja bila predlagač dnevnog reda, nego je Narodna skupština i to nije publika, nego Narodna skupština donela odluku o uvršćivanju ovog zakona u dnevni red. Vi, takođe, mogli ste, da ste podneli po hitnom postupkuk taj zakon o otvaranju dosijea, takođe bi Narodna skupština morala da se izjasni o tome. Prema tome, bilo bi dobro da se upoznamo sa Poslovnikom, da ga poštujemo i onda ne bi bilo problema i nedoumica.
Da li se još neko prijavljuje za reč o ovoj tački dnevnog reda? (Ne.)
Zaključujem načelni pretres.
Saglasno članu 136. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona, u pojedinostima.
Na član 1. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Zoran Krasić i zajedno narodni poslanici Branko Ružić i Miomir Ilić.
Da li se neko prijavljuje za reč? (Da.)
Izvolite, narodni poslanik Zoran Krasić.

Amandmanom predlažem da se ovaj član briše, jer ovako kako je napisan ništa ne znači. Ono što bi moglo  eventualno da se protumači, to je sigurno, da je napisano nešto što je neustavno i postoji velika opasnost, ukoliko se glasa, jer bi onda na bazi odluke Ustavnog suda samostalni narodni poslanici, koji raspolažu svojim mandatom, postali odgovorni za brutalno kršenje ljudskih prava za koje su odgovorni po Ustavu i po zakonu.
Predlagač se dosetio da krene sa predmetom zakona, prvi član i kaže: "Ovim zakonom se uređuju, odnosno određuju". Tako nešto nije još zabeleženo u našoj zakonodavnoj praksi. Ako se zakonom nešto uređuje, onda se navodi šta se uređuje. Zakonom nešto da se odredi, to je nemoguće. Verovatno nova škola pisanja nas uči da je i ovo moguće, moguće kao samo slovo na papiru, bez bilo kog konkretnog značenja.
Čega se dosetio predlagač? Znači, da uredi i odredi "oblike i vidove kršenja ljudskih prava". Prvo, ljudska prava u našim novim dokumentima, a verovatno i u novom nacrtu ustava Republike Srbije, neće biti definisani samo sa te dve reči - ljudska prava, nego će biti slobode, prava i dužnosti čoveka i građanina, pa možda i prava nacionalnih manjina ili manjinska prava, kako je to danas odomaćeno.
Moram da vam kažem, to što vi smatrate oblicima i vidovima kršenja ljudskih prava je već sadržano u skoro svim našim propisima koji su imali ustavni osnov prilikom donošenja. Zato postoji Krivični zakon, zato postoji set zakona iz građanske oblasti, Zakon o javnom informisanju. Znači, postoje posebni zakoni kojima je uređen, hajde da kažem, način ostvarivanja nekih sloboda. Ako vi rešavate ovim zakonom kako to izgleda i kako se manifestuje kršenje, moram da vas upozorim da je to već propisano, definisano i usaglašeno sa ovim međunarodnim aktom na koji se vi pozivate.
Moram da vam kažem, naša pravna praksa, naša zakonska regulativa je do pre dve i po godine daleko ispred evropske u svakom pogledu. I Tito je bio pametan, i on nije išao, nego je slao skoro sve stručnjake sa naših fakulteta u Nemačku, Francusku da uzimaju nešto sve najmodernije i da ugrađuju. Bilo mu je potrebno da bi mahao, ali to postoji regulisano i propisano.
Dalje, kažete da uređujete i određujete "lica prema kojima se sprovodi postupak". Onim propisom kojim je propisana i kazna za nešto, što je narušavanje ljudskih prava, određeno je ko može da bude odgovorno lice i učinilac. Zašto izvlačite posebnu kategoriju ljudi? Svako je univerzalno kriv i svako je univerzalno odgovoran, ukoliko je prekršio ljudsko pravo. Vi uvodite diskriminaciju. Kako to možete da radite?
Sledeće je "načela i pravila postupka". Prelistajte vaš predlog zakona, nemate nijedan član u kome piše "načela". Nemate načela.
Što se tiče pravila, koje pravilo imate - da će rasprava biti nejavna, a kao izuzetak može biti javna. Gde to naučiste?! Zašto kršite ljudska prava? Što nas terate da kršimo ljudska prava i da kršimo Ustav?
Sledeće je "sastav, nadležnost i postupak nadležnih organa". Ubacujete sudije Ustavnog suda i u prvostepeni i u drugostepeni organ. Ne znam ko vam je dao diplome?!
Na kraju piše "mere koje se izriču licima za koja je utvrđeno da su kršila ljudska prava"; ovo je zakon kojim se prvi put propisuju mere. To je retroaktivnost. Da je čovek znao da su ove mere posebne, ove koje predviđate, možda ne bi uradio to delo, koje vi sada izmišljate kao delo.
Dakle, desrbifikacija je nemoguća. Vodite računa, danas je 29. maj.

 Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Da.)
Za reč se javila narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Poslanici Srpske radikalne stranke su tražili brisanje svakog člana pojedinačno ovog predloga zakona, u nameri da vas neprestano ubeđujemo da ovo nije put kojim treba da idete i da se ovaj zakon povuče iz procedure, da sebi ne dozvolite da, eventualno zbog neke partijske discipline, odlučite i glasate za nešto što će vas posle, kao zla kob, čitavog života opterećivati.
Moj kolega Krasić je čisto stručno objasnio zašto neki termini ne mogu da se koriste u ovom zakonu i zašto bi onda o ovom zakonu, čak da hoćemo da raspravljamo i na drugačiji način a ne na politički, zahtevao određene izmene.
Pre svega, zadržala bih se na ustavnom osnovu za donošenje ovog zakona. To je bio još jedan razlog zbog čega je predsednik Skupštine trebalo da vrati ovaj predlog zakona predlagaču da ga upotpuni, a da ga sada zbog toga ne bismo prozivali.
Član Ustava na koji se predlagač poziva, to je član 72. stav 1. tačka 2. samo govori o tome da Narodna skupština donosi zakon. Sada mi možemo da donesemo i neki zakon koji se tiče Japana ili slanja vasionskih brodova, iako ih nemamo. Ali, o ovome u Ustavu ne piše ništa i mi ovakav jedan zakon nikako ne bismo mogli da donesemo.
U prvoj alineji, kojom se određuju oblici i vidovi kršenja ljudskih prava, kao osnov za ispitivanje odgovornosti, moram na to da vas podsetim, ljudska prava, kao i svi oblici i vidovi ljudskih prava, propisani su i našim Ustavom, i Ustavom donetim 1974. godine, kao i Ustavom iz 1990. godine, pa i Ustavom iz 1992. godine, kao i Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima, koju, ne znam zbog čega, predlagač ne pominje kasnije u članu 3, kada navodi šta se sve smatra, u smislu ovog zakona, ljudskim pravom.
Predlagač kaže da su, u tom smislu, ljudska prava sva prava predviđena Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima, koji je ratifikovala tadašnja SFRJ, prava i slobode čoveka i građanina koja su predviđena Ustavom SFRJ donetim 1974. godine, Ustavom Savezne Republike Jugoslavije donetim 1992. godine, Ustavom Republike Srbije donetim 1990. godine i kao da se od tada po tom pitanju ništa nije promenilo.
Predlog akta je od 14. maja 2003. godine. U međuvremenu, imamo državnu zajednicu, imamo Ustavnu povelju te državne zajednice, imamo Povelju o ljudskim i manjinskim pravima, o kojoj smo ovde raspravljali i koju ste usvojili i u skladu sa kojom bi trebalo da bude i ovaj zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava.
Ustavni osnov bi morala da predstavlja odredba Ustava iz koje proizlazi ovlašćenje da se uredi određena oblast.
To nije sadržano u članu 72. stav 1. tačka 2.
Za uređivanje oblasti koju predlagači nazivaju lustracijom ne samo da ne postoji ustavni osnov, već gotovo iz svih odredbi Ustava Republike Srbije proističe da je to protivustavno, ako gledamo samo njega, a on je u skladu sa svim ovim drugim aktima; moram da napomenem da je i Ustav iz 1974. godine - Ustav SFRJ, iako, po našem mišljenju, najgori mogući ustav, već priznavao sva ona prava koja se tiču ljudskih prava i sloboda, koja se kasnije javljaju u ustavima koji slede, pa čak i u ovom međunarodnom paktu.

 Upozoravam vas na prekoračenje vremena predviđenog za diskusiju.
Da li se još ko javlja za reč o ovom amandmanu? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran R. Anđelković.

Naredni amandman koji je podnela Socijalistička partija Srbije je identičan - briše se - svejedno je o kom ću amandmanu govoriti, tako da ću se sada izjasniti i o ovom, što važi i za naredni amandman.
Šta ovaj član reguliše? To je dato u samom naslovu zakona. Nema nikakve potrebe da se daljim crticama to precizira, a naročito zbog toga što se u tom preciziranju vrlo jasno i precizno, još i više od toga, dokazuje da je ovaj zakon neustavan. Elementi koje ovaj zakon treba da reši nigde ne postoje, ni u Ustavu, ni u Ustavnoj povelji, niti u Povelji o ljudskim i građanskim pravima, koju je Skupština Srbije i Crne Gore usvojila.
Pitanje bih postavio i poslanicima opozicije, ali i poslanicima DOS-a, koji su, u krajnjem slučaju, najviše radili, a zbog kojih je Ustavna povelja i Povelja o manjinskim pravima usvojena, usvojene su zahvaljujući njihovim glasovima i zahvaljujući radu njihovih predstavnika u toj ustavnoj komisiji, jer Socijalistička partija Srbije u Ustavnoj komisiji Skupštine Srbije i Crne Gore nije učestvovala.
Da li su oni tu ustavnu povelju usvojili onako reda radi ili zato što je to Solana doneo, ili zato što stvarno, iskreno misle da ona treba da bude ovde poštovana?
Povelja o ljudskim i građanskim pravima je neki mali ustav, pa da li su to ljudi iz Ustavne komisije doneli tek tako, reda radi, zato što su morali ili zato što iskreno misle da treba da se poštuje?
Ako bi ta dva akta trebalo da se poštuju, ovaj član, a time i ovaj zakon ne bi došli na dnevni red ovde, u Skupštini Srbije.
Već je rečeno da je Ustavom rešeno da Skupština donosi zakone. To nije sporno.
Po toj logici, mi ćemo ovde početi da donosimo i zakone o zaštiti imena i dela svakog pojedinačnog poslanika koji glasa za ove neustavne zakone.
Mislim da bi bilo dobro da se napravi spisak imena i da donesemo zakon o zaštiti imena i dela svakog tog pojedinačnog poslanika koji bude glasao za zakon koji nije ustavan i tako bi bio zaštićen od neke buduće moguće lustracije, jer i to predviđa Ustav. Ustav predviđa da se donese zakon. Prema tome, moguće je doneti svakakav zakon.
Nije to suština, nije to duh Ustava, nije to namera Ustava, nije to namera ustavotvorca. Možda će namera ovog ustavotvorca i sadašnje Skupštine, kada usvoji novi ustav, da to predvidi i da zamisli da može i takav zakon da se donese, ali postojeći Ustav, njegov duh, njegova suština, onoga što piše, to ne predviđa.
Zatim, kada je reč o samom sastavu i nadležnosti komisije, mislim da bi bilo dobro, ako već formirate ovako nešto, a naravno to je potpunu suludo, da se ne formira komisija nego agencija, jer ako imamo agenciju za šećer, za šećergejt, imamo agenciju za duvan, imamo agenciju za alkohol, bio bi red da imamo i ovu agenciju za lustraciju i to bi onda bilo mesto za uhlebljenje jednog broja ljudi.
Treće, mandat. Zašto šest godina? Vi sabirate sadašnje dve godine i znate da ima dve godine do kraja mandata, dalje ne možete, još godinu i po dana mora da bude Skupština i još one četiri godine gde nećete biti na vlasti i tako napravite šest godina mandat i onda računate da ćete za one sledeće izbore da se vratite, pa da onda možete da izaberete to. Nije logično.
Zašto šest godina? Ako je četiri godine mandat Skupštine logično bi bilo da četiri godine bude i mandat ovoga, ali ne zaboravite menjaju se komisije i bez obzira na to da li nekome trajao mandat duže ili kraće. Oni se sigurno menjaju, a Siniša uvek ostaje i to nije sporno. Siniša na vreme predvidi ko će biti na vlasti, tu se nađe, to je pošteno i to je politički racionalno. To poštujem i treba to podržavati. Nema tu spora.
Na kraju, kada je reč o merama, predviđati u članu 1. na ovaj način da će ovaj zakon da utvrdi mere po kojima se zabranjuje građansko pravo nekome nešto da radi, stvarno je protiv svih ovih dokumenata o ljudskim i građanskim pravima i predlažem još jednom ne samo da se ovaj član ne prihvati, da se briše, kako smo mi predložili takođe amandmanom, nego da se na vreme izbrišu svi članovi i time rešimo prestanak dalje rasprave o ovom zakonu.

Replika, narodni poslanik Siniša Mitrović.

Samo kratak komentar na ovo što je gospodin Vanga govorio. Baviti se političkom futuristikom je zaista zahvalan posao, ali  hoću da kažem da je prava ozbiljnost imati mogućnost predviđanja ozbiljne analitike i političkih prognoza, tako da grupacija kojoj pripadam je jedna pragmatična priča koja radi u interesu budućnosti Srbije i uvek će znati da radi ono što je dobro za Srbiju.

Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 2. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Veroljub Arsić i Hranislav Perić.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.