Poštovane kolege narodni poslanici, poslanička grupa SPS neće podržati zakon o lustraciji, glasaće protiv ovog zakona, jer je reč o par edžcellence političkom zakonu, aktu osvetništva usmerenom protiv političkih protivnika, radi eliminacije ljudi, pod formom zaštite ljudskih prava, a u stvari sa očiglednom namerom kršenja ljudskih prava, bez odluke suda, sa ciljem da se predstavnici opozicije spreče da učestvuju u izborima i javnom životu.
SPS ocenjuje da je ovaj zakon bez ustavnog osnova, suprotan Povelji o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama, suprotan odredbama Krivičnog zakona. Zakon uvodi, posle deceniju i nešto više, novi vid moralno-političke podobnosti, kao osnovni kriterijum za političku i drugu aktivnost. Zakon osniva komisiju, telo koje nije bilo u pravnom sistemu, niti ga pravni sistem poznaje, sa ovlašćenjima koja ima sudski organ, a sudski organ nije, sa sastavom komisije koji je suprotan Ustavu Republike Srbije. Ovaj zakon uvodi pretpostavku krivice, a ne nevinosti. On je retroaktivnog karaktera, ima selektivan pristup, jer nije važno ko je kršio ljudska prava u Srbiji, nego se utvrđuje samo kod osoba koje se kandiduju za učešće u javnom životu. To je suštinski način da se spreče ljudi da učestvuju u izborima.
Najposle, ovaj zakon treba da utvrdi navodnu odgovornost pojedinih ljudi na osnovu provere u spisima državne bezbednosti, koji inače nemaju karakter javnog dokumenta i koji su nepotpuni i, kako reče jedan kolega poslanik, zagađeni i sigurno u protekle dve i po godine ne samo brisani, dopisivani, nego su neki i potpuno uništeni.
Poštovane kolege, suština ovog zakona je eliminisanje političkih protivnika iz javnog života i iz izbora, bez odluke suda, na osnovu insinuacija i subjektivnih iskaza navodnih svedoka, a pogotovo bez iskazanog mišljenja građana na izborima. Ova namera se jasno vidi iz obrazloženja zakona, gde stoji da se lustracijom na određeno vreme sa različitih javnih funkcija uklanjaju ljudi koji su u nedemokratskim režimima naređivali sprovođenje ili podržavali kršenje ljudskih prava. Tu se kao zemlje primeri navode Poljska, Češka, Istočna Nemačka, Bugarska itd.
Sviđalo se to predlagaču ili ne, kao i onima koji će podržati ovaj zakon, Jugoslavija i Srbija se nikad nisu mogle, a ni danas se ne mogu uporediti sa ovim zemljama i totalitarnim režimima koji su postojali. Tamo demokratije i višestranačkih izbora do pada Berlinskog zida i odlaska ruskih tenkova nije ni bilo. Kod nas u protekloj deceniji, otkako je uveden višestranački sistem, bilo je 15 ili 16 različitih vrsta izbora u kojima je učestvovala i koje je priznala i tadašnja opozicija, a sadašnja vlast.
Tadašnja opozicija je držala lokalnu samoupravu, od 1992. godine u nekim gradovima neprekidno, a 1996. već u skoro trećini gradova i opština Srbije. Biće zanimljivo čuti i videti da li ljudi koji su radili u tim opštinama potpadaju pod odredbe ovog zakona, pošto se zna šta su sve radili: pozivali na građansku neposlušnost, šikanirali ljude, na različite načine kršili ljudska prava, a danas su istaknuti rukovodioci DOS-a i predstavnici vlasti.
Nema ustavnog osnova za donošenje ovog zakona. Član 73. stav 1. tačka 2, na koju se predlagač poziva, odnosi se na vrstu akta, a ne na njegov sadržaj, što se i vidi iz zakona, jer je sadržaj u zakonu duboko suprotan odredbama Ustava Republike Srbije. Tu mislim na članove 11, 13. i 23. koji regulišu slobode, prava i dužnosti čoveka i građana. Mislim da je ovom prilikom potrebno citirati pogotovo član 23, koji kaže: "Niko ne može biti kažnjen za delo koje, pre nego što je učinjeno, nije bilo predviđeno zakonom ili propisom zasnovanim na zakonu kao kažnjivo delo, niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predviđena. Krivična dela i sankcije za učinioce mogu se odrediti samo zakonom. Niko ne može biti smatran krivim za krivično delo dok to ne bude utvrđeno pravosnažnom odlukom suda". Pravosnažnom odlukom suda, a ne neke komisije od tri člana i pitanje šta drugo.
Zakon je suprotan i odredbama Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama i to članovima 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8. i 9. koji govore o sudskoj zaštiti kao obavezi države. Mislim da vredi pomenuti te članove. Zakon je suprotan i članu 17. Povelje koji govori o pravu, odnosno na pravično suđenje. Evo, dozvolite, citiraću samo prva dva stava: "Svakome je zajamčena jednaka zaštita prava u postupku pred sudovima, drugim državnim organima i nosiocima javnih ovlašćenja. Svako ima pravo da o njegovim pravima, obavezama, kao i o optužbama protiv njega, bez odlaganja odlučuje nezavisan, nepristrasan i zakonom ustanovljen sud. Sudske odluke se izriču javno, a sudski postupci su javni, osim u slučajevima određenim zakonom".
Znači, sud i samo sud. Zakon je suprotan i članu 18, kao i članu 19. takođe koji kaže: "Svako je nevin dok se njegova krivica za krivično delo ne utvrdi pravosnažnom odlukom suda". Zakon je suprotan i članu 20, kao i članu 57. koji kaže da se dostignuti nivo ljudskih prava ne može smanjivati.
Zakon je suprotan i odredbama Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora, pogotovo članovima 9, 10. i 16. Moram reći da je ovaj zakon suprotan i odredbama Osnovnog krivičnog zakona, članovima 3, 5. i 66. Citiraću član 66. koji kaže: "Sud može učiniocu krivičnog dela zabraniti vršenje određene službe, poziva ili samostalne delatnosti, svih ili nekih drugih dužnosti, vezanih za raspolaganje, korišćenje, upravljanje ili rukovanje državnom ili društvenom imovinom ili za čuvanje te imovine, ako je učinilac zloupotrebio svoj položaj, vršenje delatnosti ili dužnosti radi izvršenja krivičnog dela ili ako se opravdano može smatrati da bi njegovo dalje vršenje takve delatnosti bilo opasno".
Ali, samo sud.
Ovim zakonom osniva se telo koje nije postojalo u pravnom poretku, niti ga pravni sistem ove zemlje poznaje. To telo, komisija, ovim zakonom dobija ovlašćenja da spreči ljude da obavljaju javne funkcije. Sastav komisije duboko je suprotan odredbama Ustava i Zakonu o sudijama.
Kada je reč o Ustavu, član 126. stav 4. Ustava Republike Srbije kaže da sudija Ustavnog suda ne može vršiti drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost, a u ovom predlogu zakona se to predviđa.
Kada je reč o radu komisije, neprihvatljivo je da komisija uvidom u dokumentaciju Državne bezbednosti, a pitanje je kakvog su kvaliteta ta dokumenta, bez suda odlučuje o sudbini ljudi. Naime, zakon ovde predviđa da Komisija radi na osnovu uvida u spise, a rekao sam, dve i
po godine posle 5.oktobra, a znamo šta se dešavalo 5. oktobra pa naovamo, pitanje je kakva je sudbina svih tih dokumenata, koliko su ta dokumenta validna, koliko su informacije tačne.
Uostalom, ljudi koji se malo više razumeju u te stvari i koji su govorili o ovom problemu, kažu da bi se i nabavila informacija vezana za rad Državne bezbednsti, objektivno se krše ljudska prava, znači, oni koji su pribavljali te informacije su kršili ljudska prava. Pošto će u ovom zakonu biti mnogo više reči kasnije, u ovom prvom javljanju reći ću još samo nešto. Ako se zakon usvoji, onda će predmet lustracije, pre svega i jedino biti članovi DOS-a zbog svega onoga što su učinili.
Evo, zašto to kažem. Nepobitno je da je Vlada Republike Srbije suspendovala lokalnu samoupravu u preko 30 opština, uvela prinudne uprave i time prekršila osnovna ljudska prava, a to je pravo da čovek bira i da bude biran. Uvidom u sudske spise takođe će se nepobitno videti da je Vrhovni sud poništio jednu od takvih odluka u slučaju Priboja i time konstatovao direktno kršenje ljudskih prava od strane Vlade Republike Srbije. Ako se zakon bude konsekventno primenjivao, niko od članova Vlade neće moći biti na javnim funkcijama.
Primer dva, kršenje ljudskih prava članova i pristalica SPS-a u periodu posle 5. oktobra . Mi smo proleća 2001. godine sastavili dokumentaciju, uputili je OEBS-u kao drastični primer kršenja ljudskih prava članova i pristalica SPS-a. Neću vas ovde zamarati, ali verujte mi da ima sijaset informacija sa imenima i prezimenima i počiniocima tih dela koje same po sebi govore. DOS će prvi platiti cenu svog političkog marketinga.
Primer tri, krizni štabovi koji su formirani u periodu posle 5.oktobra...

Da li želite da koristite narednih 10 minuta, ako ne, molim vas da završite.

Hvala, evo završiću. Pogotovu primer kršenja ljudskih prava za vreme kidnapovanja i hapšenja gospodina predsednika SPS-a Slobodana Miloševića, a da ne pominjem sada primere, to ću pomenuti posle, kršenja ljudskih prava za vreme vanrednog stanja.

Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe DSS-a.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas kada u Srbiji ponovo imamo političke zatvorenike i kada se ljudi na pravdi boga drže po zatvorima, kada im se skoro dva meseca ne omogućava da vide svoje porodice, decu, da im dođu u posetu, kada im se ne omogućava da njihovi branioci sa njima  uspostave kontakt, kada su Rade Bulatović i Aca Tomić, bez ikakvih dokaza, zarad vraćanja nekih dugova, zato što su radili svoj posao, u zatvoru, mi donosimo zakon koji treba da sankcioniše one koji su se ogrešili o ljudska prava.        
Da li je vreme političkih zatvorenika u Srbiji prošlo? Nije. I to vreme je nešto što će obeležiti i ovu skupštinu i ovu vlast. Ako vi nekome, a hvalite se da smo članica Saveta Evrope, ne dopuštate da 60 dana vidi svog branioca i svoju porodicu, da žene i deca ne mogu da ga vide i posete, da li su to evropski standardi i da li će neko zbog toga odgovarati?
Srbija se po nekim standardima i po nekim pravima nije promenila od one Srbije koja je nosila ovaj grb koji i dalje stoji u ovoj skupštini. I dalje živimo u vremenima kada je policiji sve dozvoljeno, policija je i danas uputila dopis ovoj skupštini - Odboru za informisanje i stavila primedbu na rad nekih medija i rekla Odboru da sagleda kako neki mediji izveštavaju. U vreme kada imamo slobodu javnog informisanja, kada imamo Zakon o javnom informisanju i Zakon o radiodifuziji. Da li je to slobodna država koja može da raspravlja o kršenju ljudskih prava u nekim vremenima za koja oni kažu da su prošla.
Ako govorimo o zakonima koji su doneseni u zemljama bivšeg istočnog bloka, te zakone nisu donosili oni koji su bili deo komunističkog režima, koji su bili u to vreme partijski sekretari i koji su bili poraženi na nekim partijskim obračunima. Te zakone su donosili oni koji su bili disidenti, demokrate i žrtve komunističkog terora, koji nisu bili poraženi na 8. sednici, pa se sada nekima svete zbog toga. To su donosile žrtve komunističkog režima. Da li mi gledamo produženi obračun sa 8. sednice danas?
Ali, da se vratimo na sam zakon. U državama u kojima je došlo do lustracije, a da se podsetimo da ni u jednoj državi bivše Jugoslavije zakona o lustraciji nije bilo, pojedini zakoni poznaju i neke lustracione odredbe, ali zakona o lustraciji nije bilo. Tih zakona je bilo u Češkoj, Poljskoj, Nemačkoj, Bugarskoj i kakvi su efekti i rezultati te lustracije. Ako uzmemo samo izjavu Adama Mihnjika, jednog od najbogatijih poljskih disidenata koji je rekao - da sam znao da će lustracija da proizvede ono što je proizvela i da se mi više bavimo lustracijom, nego što se bavimo stvarnim problemima kao što su ekonomija, država i sve ostalo, nikada se ne bih zalagao za lustraciju.
To možete da vidite i iz izjava Vaclava Havela, koji je rekao - ako niste uradili lustraciju, preporučiću vam da je ne radite, jer lustracija ni Češkoj ni Poljskoj nije donela ništa. A pogledajte, imate sa sajtu Bete, analize drugih zemalja o tome kakvi su rezultati lustracije.
Ako krenemo od toga kako treba da se dođe do lustracije, zakon o lustraciji treba da bude plod široke javne rasprave, ako ništa drugo, prihvaćen od najvećeg broja građana, najvećeg broja političkih činilaca, kako bi kao takav mogao da bude sproveden, a ne da bude plod delovanja jedne političke stranke.
Zakon o lustraciji nikada ne ide samostalno. Tu je pre svega zakon o rehabilitaciji, koji mi nismo doneli, tu je zakon o denacionalizaciji, koji nismo doneli i tu je zakon o otvaranju dosijea, koji nismo doneli. Koji se dosijei u Srbiji danas otvaraju? Nijedan. Kako će se otvarati? Nema zakona, otvaraće ih onako kako im bude odgovaralo. Da li će ti dosijei biti verodostojni? To je pitanje.
Ako gledamo rezultate okruglog stola u Medija centru u Pres klubu, gde je profesor Jovica Trkulja, iako se zalaže za lustraciju, istakao da možda i ne bi bilo potrebe za lustracijom da je u poslednje dve godine u Srbiji stvorena pravna država.
To kaže onaj koji se zalaže za lustraciju. A da je u Srbiji stvorena pravna država, ne bi bilo potrebe za lustracijom. Postavljam pitanje, da li je moguće da se lustracija sprovede u državi koja nema pravne države. Ko će u nepravnoj državi da sprovodi lustraciju? Da li će ta lustracija biti pravna i pravična ili će biti sredstvo za političku osvetu, ispitivanje moralne podobnosti i revanšizma?
Da li nepravna država može da sprovodi pravdu? Ne može. Tu nema nikakve dileme. Te dileme nema iz vremena antičke države i rimskog prava i mi tu dilemu ni danas nemamo. Nepravni sistemi ne mogu da rode pravo. Što kaže Valtazar Bogišić, što se grbo rodi vreme ne ispravi, pa nema tog prava koje može da ispravi nešto što se rodilo kao nepravno.
Ako krenemo od odredaba samog zakona i od činjenice da je naša zemlja redovno postala članica Saveta Evrope, objasnite mi zašto u Saveznoj skupštini niste hteli da se ratifikuje konvencija i zašto niste hteli da se ratifikuje Povelja Saveta Evrope. Zašto niste prihvatili da taj zakon bude na dnevnom redu? Zašto vam je u tom trenutku odgovaralo da načela koja važe u Savetu Evrope ne budu deo našeg zakonodavstva? Zato što ste donosili zakone koji su suprotni načelima Saveta Evrope i međunarodnim konvencijama.
Zato što ste uveli preventivno zadržavanje lica koja nisu osumnjičena do 60 dana, zato što ste uveli pravo, ne sud, već da tužilac određuje pritvorsku kaznu, a što nigde nema, jer to može samo sud da radi. Ukinuli ste pravo žalbe onima kojima je određen pritvor. To je u suprotnosti sa međunarodnim konvencijama. Ne znam ko će vas da lustrira od onoga što ste radili. Očigledno će biti potrebno da se lustratori lustriraju.
U članu 3. se kreće od 1976. godine, tačnije od ratifikacije Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima. Zašto od onda? Šta je sa univerzalnom deklaracijom iz 1947, 1948. godine UN o ljudskim pavima? Da li to nije akt koji je pre nastao, zar to nije organizacija koja nas više obavezuje i zar nije Deklaracija o univerzalnim ljudskim pravima koja je doneta 1948. godine iznad svih ostalih, zato što su sve države članice UN i zar nismo tu deklaraciju pre ratifikovali, nego ovu deklaraciju iz 1976. godine.
Da li vi hoćete da kažete da ćete amnestirati sve one koji su do 1976. godine kršili ljudska prava? Od onih koji su sudili Draži Mihajloviću i učestvovali u tim postupcima, koji su nacionalizovali imovinu, otimali imovinu, uveli nam komunističke sudove i oduzimanje građanske časti, da li hoćete i njih da amnestirate od odgovornosti.
Da li hoćete da amnestirate od odgovornosti i one koji su se borili protiv liberala na Beogradskom univerzitetu i koji su izbacivali profesore sa Pravnog fakulteta početkom sedamdesetih godina. Da li njih hoćete da amnestirate od odgovornosti? Verovatno da hoćete. A da nećete, stavili bi ste 1948. godinu; naravno, i osma sednica treba da se lustrira, i za to sam.
Idemo na član 5; on ima protivustavnu odredbu koja se odnosi na krivična dela za koja je nastupila zastarelost. Zastarelost je institut iz rimskog prava koji je kao takav ugrađen u sva zakonodavstva od vremena rimskog prava. Institut zastarelosti upravo zato postoji, jer posle određenog vremena ne postoji interes države da goni počinioce krivičnog dela...

Da li želite da koristite i narednih deset minuta?

Nastavljam dalje.
Institut zastarelosti zato postoji. Vi ukidate institut zastarelosti. Ne bi bilo zgoreg, ne bi bilo sve to da član 5. nije u suprotnosti sa članom 14, gde se kaže da sva prava koja uživa lice protiv koga se vodi krivični postupak uživa i lice prema kome se vodi postupak lustracije. Ako vi članom posle garantujete licu protiv koga se vodi postupak lustracije sva prava koja garantuje krivični postupak, uključujući i pravo zastarelosti, a ovde mu to pravo uskraćujete, koja će se norma primenjivati od ove dve.
Ove norme su suprotne same sebi. Ne možete na jadnom mestu reći da zastarelost ne važi i da se ne primenjuje, a u članu 14. kažete, važe sva prava za lica u krivičnom postupku, a tu spada i zastarelost. Koja će se norma primenjivati? Ko će ovaj zakon sprovoditi i kako će se on tumačiti?
U članu 6. kažete privatnost drugog lica, posebni oblici kršenje ljudskih prava vređanjem prava na privatnost. Znate šta se desilo u vreme vanrednog stanja, na zvaničnom sajtu MUP-a objavljena je adresa Radeta Bulatovića, njemu su i njegovoj ženi, dok je on u zatvoru, kojekakvi manijaci dolazili na vrata i zvali ih telefonom. Da li će oni koji su to uradili biti lustrirani, zato što objavljuju adrese lica kada to ne smeju. Da li će oni biti lustrirani zbog toga? Dame i gospodo, ko će voditi računa o kršenjima ovih prava? Naravno da treba i videćemo da li će biti onih koji će zbog toga odgovarati?
Idemo do člana 8. i odredbi - isključenje odgovornosti za kršenje ljudskih prava. Kaže se, kršenje izvršeno od lica mlađeg od 18 godina, možemo da razumemo. Ali onda dolazimo do tačke 2 - izvršeno usled prinude, pretnje, ucene ili drugog nedopuštenog pritiska. Vi amnestirati doušnike. Koji će doušnik da kaže da je dobrovoljno nekog tasterisao i šta znači "drugog nedopuštenog pritiska". Da li je koristoljublje nedopušteni pritisak? Verovatno jeste, verovatno je nekom rečeno, zaposlićemo ti ženu ako tasterišeš ili potkazuješ nekog iz tvog okruženja. Vi amnestirate one najpočinioce. U stranim zakonodavstvima koja su se odnosila na ovo, žrtve su upravo bili doušnici. Oni su bili prvi koji su odgovarali, ne oni drugi. Vi njih amnestirate.
U tački 3. ovog člana kaže se, isključuje se radnja kršenja izvršena davanjem informacija BIA-e ili ranijoj odgovarajućoj službi u izjavi prilikom saslušanja u policiji. Gde su išli drugde nego u policiju da daju to, nisu valjda po autobuskim stanicama ili negde drugde podnosili izveštaj, nego odu u policiju i tamo kažu. Da li ćemo njih da amnestiramo?
One koji su dobrovoljno ili ko zna pod kakvim drugim stvarima davali, vršili, potkazivali, oni će biti amnestirani od odgovrnosti zato što su tobož pod pretnjom bili.
Odredbe u onim zakonima ne postoje i u stranom zakonodavstvu ovakvih odredbi nema. Upravo pozivaju sve koji su tasterisali svoje kolege, prijatelje, muževe, žene na odgovornost, a ne da njih ili nekog drugog oslobađaju, zato što su to dali u policiji ili zato što su pod nekim drugim okolnostima morali to da daju.
Kršenje ljudskih prava primenom neustavnog zakona, član 9. Ko će da lustrira Administrativni odbor koji je na osnovu zakona koji je proglašen neustavnim izbaciovao poslanike iz ove skupštine? Ko će njih da lustrira? Ko će da lustrira predsednika Skupštine što je protivustavno uzurpirao vlast predsednika države, što ne raspisuje izbore, ko će njih da lustrira?
Idemo dalje, ispitivanje odgovornosti pojedinca, član 13. stav(3): "U postupku lustracije utvrđuje se da su u vreme kršenja ljudskih prava bile ispunjene pretpostavke pojedinačne odgovornosti u skladu sa krivičnim i drugim kaznenim zakonima." Ovo može da radi samo sud. Niko ne može da utvrđuje krivičnu i drugu odgovornost osim suda. Ne može to da čini neka komisija.
To je u suprotnosti sa međunarodnim konvencijama, sa Poveljom i međunarodnim aktima na koje se vi pozivate - da neko drugi, sem suda, može da utvrđuje nečiju odgovornost. To može da radi samo sud. To je od Habeas Corpus Act-a, od 1679. godine, iz Engleske, samo tako i nikako drukčije. Ne može to da radi neko koga neko drugi ovlasti. Sud je jedini ovlašćen da to radi. Ne mogu to da rade neke komisije koje vi formirate.
U tački 4. ovog člana se kaže da će se utvrđivati da li je neko lice uračunljivo ili nije. To isto može da utvrđuje samo sud. Ne može to da radi ta komisija. Ovo je protivustavno i protivzakonito, ali je i protiv međunarodnih akata na koje se vi pozivate.
U članu 14. je i stav koji sam već pomenuo - da važe sva prava za lica koja su u postupku lustracije, kao i za lica protiv kojih se vodi krivični postupak, uključujući i pravo zastarelosti.
Ako se uzme da ovde nema prezumpcije nevinosti, da ovde postoje inkvizicione odredbe, tačnije da su svi krivi dok ne dokažu suprotno, da svakoga od nas neko ispituje dok ne dokažemo suprotno, pretpostavljamo da se ne vidi gde je ta pretpostavka nevinosti. Gde je ta pretpostavka nevinosti kada svi moraju da dokazuju da nešto nisu radili? To nigde ne postoji.
Ako se ima u vidu da se vrši uvid u dosijee, šta stoji u zakonu i propisima o rukovanju dosijeima, ko može da vrši uvid u dosijee, da li to može da radi ova komisija - odgovor je, i to odmah, ne može. To treba da se uredi u zakonu o dosijeima. Ova komisija neće moći da radi svoj posao dok se ne donese zakon o dosijeima.
"Sastav i način izbora komisije" čitao sam sa posebnim zadovoljstvom. Kaže se da komisija ima devet članova, dva člana su sudije Ustavnog suda, dva člana su sudije Vrhovnog suda, a u ovaj ostali broj članova bira se zamenik javnog tužioca i narodni poslanici koji su pravnici po obrazovanju.
To je nespojivo sa sudijskom funkcijom da se bude i ovamo i onamo, i u komisiji i u sudu. Kako mogu sudije Ustavnog suda da budu u ovoj komisiji kada posle, u članu 30, kažete da se može izjaviti žalba Ustavnom sudu? Kako mogu sudije Ustavnog suda da budu članovi, kada će se upravo Ustavnom sudu izjaviti žalba? Kako oni mogu da učestvuju u radu komisije, ako njima, posle svega, treba da se izjavi žalba? Da li se tu radi o nespojivosti funkcije?
Šta vi radite od države? Kako se formira komisija?
Komisija se formira tako što predsednik Republike predlaže sastav komisije.
Ne daj bože da prođe rešenje da predsednika Republike bira parlament, pa poslanička većina izabere predsednika Republike, predsednik Republike bira svoje omiljene sudije, kojih ima, a koji su i članovi nekih stranaka, pa pravnici odavde, zatvori se krug i dobijemo partijsku komisiju koja treba da diskredituje političke neistomišljenike.
Da li je to lustracija koja će nas osloboditi nepravdi ili je to lustracija koja će proizvesti nove nepravde?
Ovo su samo neke od primedbi na Predlog zakona o lustraciji. To su samo neke od primedbi koje ukazuju na to da je ovaj zakon suprotan međunarodnim konvencijama na koje se pozivate, suprotan je međunarodnoj univerzalnoj deklaraciji Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima, a suprotan je Ustavu i zakonu, suprotan je Ustavnoj povelji o ljudskim pravima, koju smo u ovoj skupštini doneli.
Demokratska stranka Srbije ne može da raspravlja i podrži ovakav predlog zakona, dok u Srbiji ima političkih zatvorenika, dok se u Srbiji vode politički postupci protiv ljudi koji nisu na strani onih koji su na vlasti, kojima se 60 dana ne da da vide svoju porodicu, da vide svoju decu, kojima se ne dozvoljava da kontaktiraju sa svojim braniocima.
Demokratska stranka Srbije ne misli da ova država može bilo koga da lustrira. Ova država nije pravna, nije demokratska, nema institucije. Lustracija, u ovakvoj državi, samo bi unela još više problema, konfuzije, otvorila bi rascepe, otvorila bi nove podele i Srbiju ne bi povela putem onoga što se zove izgradnja sistema.
Demokratska stranka Srbije, dok god je u Srbiji političkih zatvorenika, ne može da raspravlja o ljudskim pravima.
Poslanici Demokratske stranke Srbije, naravno, nakon svega što se dešava u pravosuđu ove zemlje, u policiji ove zemlje, gde se ljudi bez osnova drže, a ne dozvoljava im se kontaktiranje sa braniocima, neće učestvovati u raspravi o ovom zakonu.
Poslanici Demokratske stranke Srbije napustiće raspravu o ovom zakonu.
(U 16,41 poslanici Demokratske stranke Srbije napuštaju salu Narodne skupštine Srbije.Aplauz jednog broja prisutnih poslanika.)

Za reč se javio narodni poslanik Bojan Pajtić, predsednik poslaničke grupe DOS-Reforma. Izvolite.

 Poštovane kolege, dame i gospodo narodni poslanici, zakon o lustraciji bio je...
(Poslanik Dragan Šormaz pri napuštanju sale Narodne skupštine reaguje glasno i ometa govornika.)

 Narodni poslaniče Dragane Šormaz, izričem vam opomenu na osnovu člana 102. zato što ste ometali govornika pri izlaganju.