Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka je odustala od toga da ovakav zakon popravi i da dovede u red i svojim amandmanima samo traži da se pojedini članovi Predloga zakona brišu.
Konkretno sam tražio da se član 2. Predloga zakona briše, gde se kaže da odgovornost za kršenje ljudskih prava označava postupak ispitivanja i utvrđivanja kršenja ljudskih prava određenih ovim zakonom.
Postavlja se pitanje ko to treba da ispituje takvu odgovornost. Prema Predlogu ovog zakona to treba da radi nekakva komisija. Sada se postavlja pitanje zašto. Ta ljudska prava su zagarantovana Ustavom SRJ, Ustavnom poveljom i Ustavom Republike Srbije. Svako kršenje Ustava je krivično delo, pa se postavlja pitanje da ako neko krši Ustav i pravi krivično delo, zašto mu jednostavno redovni sudovi ne sude za ta krivična dela.
Izgleda da ova vlast ima cilj da sa političke scene skloni politički neposlušne i nepodobne protivnike, a dokaz o eventualnom kršenju ljudskih prava ne može da pribavi na osnovu materijala koji je nabavljao nekakav Aleksa Žunić, jer bi u redovnom sudskom postupku takav dokazni materijal pao u vodu.
Verovatno bi se radilo o nekakvim sličnim optužnicama, koje ste vi napisali protiv Vojislava Šešelja i prosledili Karli del Ponte samo da jednu takvu optužnicu potpiše, da biste Vojislava Šešelja sklonili odavde u Hag. Sada su na redu, čini mi se, poslanici koji ne misle kao vi i koji za vas predstavljaju opasnost, pa je radi toga podnet ovakav zakon, tako da će komisije da glume sudove i na osnovu dokaza koje je pribavio nekakav Aleksa Žunić da donose presude.
Postavlja se pitanje odakle vama moralno pravo da uopšte ovakav zakon stavite u proceduru, pogotovo Građanskom savezu Srbije. Evo jedan najprostiji primer kršenja ljudskih prava slobode, misli i govora. Juče sam dobio opomenu samo zato što sam izrazio sumnju u ispravnost elektronskog sistema, a danas je neki drugi moj kolega, samo iz druge poslaničke grupe, istu takvu sumnju izrazio i nije dobio nikakvu opomenu.
Čak ni ono - pazite šta pričate, dobićete opomenu. To je recimo kršenje ljudskih prava.
Kršenje ljudskih prava je to što, iako svaki građanin ima pravo da bira i da bude biran, to je garantovano pravo po Ustavu Republike Srbije, opet ga taj isti Građanski savez i predsednik Narodne skupštine krše Ustav i građanska prava time što ne raspisuju izbore da građani kažu šta misle o sadašnjoj vlasti.
Moram da kažem da mi se jedan deo u zakonu svideo, a pogotovo kada treba za kršenje ljudskih prava da budu optuženi i oni koji su bili tasteri, jer znajući kakva je bila politička situacija u vezi svega toga od 1991. do 1998. godine i znajući kakve su vaše veze bile, konkretno Dragoljuba Mićunovića, Zorana Đinđića, Vojislava Koštunice, Gorana Svilanovića, Vladana Batića, Dušan Mihajlović je priča za sebe, sa Jovicom Stanišićem, tadašnjim načelnikom resora Službe državne bezbednosti.
Tada ste vi bili tasteri, a ko je u tom periodu radio za Stanišića radio je za Službu državne bezbednosti, a ko je radio za Službu državne bezbednosti radio je za režim, kako vi nazivate bivšu vlast.
Međutim, kada bolje razmislim ne treba uopšte da primenjujemo jedan ovakav zakon, jer vi kakvi ste narod će vas na prvim sledećim izborima vrlo brzo da lustrira, jednostavno ćete da nestanete.
