Dame i gospodo, mislio sam da je vreme 1945-1948. godine prošlo, vreme progona, hajki, vreme maltretiranja ljudi i njihovih porodica. Mislio sam da je prošao boljševički način obračunavanja sa političkim protivnicima po onoj staljinističkoj, mi ne znamo da li ste krivi, ali se nadamo da ćete se vi toga setiti.
Dostojevski je rekao da je đavo tako crn samo zato što može da izgleda kao beo, kao Beli anđeo, i stvarno u istoriji mnogi diktatori su se predstavljali kao demokrate ili kao beli anđeli, ali su u stvari nosili zlo, mržnju, teror, sve ono što je uništavalo budućnost njihovih naroda.
Koji su razlozi da vlast posle tri godine vladavine donosi ovakav zakon i ko je predlagač? Predlagač je Građanski savez, koji spada u grupu tih patuljastih stranaka, na izbore ne izlaze sami, jer ne bi mogli da naprave cenzus, ali imaju toliko vlasti, akumulaciju vlati u ovoj zemlji da se otprilike ponašaju kao civilni administratori, kao civilni administrator na Kosovu i Metohiji ili civilni administrator u Republici Srpskoj, to je Građanski savez u Srbiji. Otprilike toliko glasova bi i dobili kada bi izašli na izbore koliko i civilni administratori na Kosovu i Metohiji i u Republici Srpskoj.
Ovde smo čuli da je predlagač zakona rekao da su u zemljama istočnog bloka, realsocijalizma, građani tražili da se donese zakon o lustraciji. Možda je to tamo tako i bilo, ali ovde to sigurno nije tako, jer sam siguran da ovde građani ne traže ni predlagača da bude na vlasti. Očito se radi o nečemu drugom. Radi se o tome da su izbori prilično blizu i da je jasno malim strankama da na političkoj sceni ne mogu opstati ako ne eliminišu na ovaj ili onaj način političke protivnike. Našli su jedno rešenje, da kroz zakon o lustraciji, da kroz priču o nečemu što se događalo u prethodnom periodu, jedan broj političkih protivnika eliminišu ili grupno kroz kolektivnu krivicu i u kampanji to prebace na sve ostale stranke.
U stvari, šta je pozadina cele priče? Pozadinu cele priče možemo posmatrati psihološki u tri pravca: jedno je revanšizam, drugo mržnja i treće agresivnost. Revanšizam je jasan. Revanšizam će se posle ovog zakona o lustraciji prenositi sa kolena na koleno. To će biti po Bećkovićevom - ćeraćemo se još u nedogled.
Ono drugo, mržnja, to je posledica vladanja strahom, strah se postepeno pretvara u mržnju i mi imamo mržnju naroda prema toj vlasti, a imamo mržnju vlasti s jedne strane prema političkom protivniku. Mržnja je posledica njegovog straha, jer on nije u stanju da realizuje ono što je obećao i normalno, kada mu se izbori približavaju njegova mržnja je sve veća i veća, jer se nesigurnost i anksioznost povećavaju.
Šta je ambijent u kojem mi ovaj zakon donosimo? Očigledno slabost demokratije. Sve diktature su proizašle iz slabosti demokratije. Lako se prelazi iz demokratije u diktaturu. To je vrlo lak proces zato što onog momenta kada izgubite volju, izgubite toleranciju, nemate više vremena, ni mogućnosti da pokušavate da ostvarite sve demokratske procese, jer vam se izbori približavaju, prelazite na pendrek, uzimate stvari u svoje ruke, uvodite vanredno stanje i vladate fantastično.
Druga stvar, što je suština demokratije, jeste da je interes pojedinca ujedno interes čitavog društva. Ovde očigledno nemamo interes čitavog društva za ovu lustraciju. Da bi to postigli moramo da napravimo široku javnu raspravu, pa da vidimo da li je sve to tako ili je ovo samo interes određenih ljudi koji pokušavaju da se zadrže na političkoj sceni eliminacijom nekih drugih ljudi.
Ako hoćemo da imamo demokratiju, pravu, modernu, doslednu, moramo da odbacimo sve vrste nasilja. Nasilje očigledno niste odbacili. Borite se protiv nekih koji su nasilje sprovodili, ali nasilje niste odbacili, sprovodite ga ovde u Skupštini, izričete mere udaljavanja poslanika sa Skupštine, ukinuli ste TV prenos, oduzimate mandate, sprovodite teror, čak i ovde, a da ne govorimo kakav je strah među građanima i zašto je izazvana ta politička kriza.
Gotovo sve političke krize u svetu nastale su zbog sukoba ljudi u vrhu vlasti, zato što svi oni misle da su malo veći od ovih drugih. Po onoj Orvelovoj iz "Životinjske farme" svi su isti, samo neki koji su jednaki misle da su malo više jednaki od ostalih.
Problem ovog zakona jeste što ova vlast, donošenjem ovog zakona, pokazuje da nije nesreća samo za svoj narod nego za samu sebe. Morate biti svesni da će zakon koji donosite biti primenjivan protiv vas. To je suština problema koji će vam se desiti. Zašto vi u stvari idete na tu varijantu? Ovo je antisrpski zakon iz dva razloga: prvi razlog je zato što želite da srpskom narodu prikačite ugrožavanje ljudskih prava vezano za Kosovo i za stav međunarodne zajednice, za bombardovanje ovog naroda, što je posledica pranja obraza Amerikanaca i svih ostalih; drugi je da vi pokušavate budućnost ovog naroda da uvežete u jednu priču, u bavljenje sobom, uz stalno proganjanje onih koji su bili na vlasti, da dođu drugi, pa će proganjati te ostale.
Da li smo mi kao narod zreli da jednog momenta možda neko podvuče tu crtu i malo posluša Mendelu koji je 27 godina bio u zatvoru. Kroz jedan prozor je gledao kada sunce prođe, ali kada je na demokratskim izborima pobedio rekao je - gospodo, opraštam svima, ne zbog toga što je to kako treba nego što je to interes čitave države. Da on to nije uradio krv bi tekla potocima po Južnoj Africi, ali je uspeo na taj način da uvede demokratiju. Prema tome, za demokratiju je potrebno široko srce i daleko više ljubavi i želje da se to postigne od praznih priča koje slušamo od ove vlasti.

Reč ima narodni poslanik Velimir Simonović, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Golub Rajić.

Dame i gospodo, kada sam jutros oko osam časova uključio televizor da vidim prve dnevne vesti, evo što sam od toga zapamtio:
Prvo, Zavod za tržište rada, izveštaji - iz meseca u mesec povećava se broj nezaposlenih u Srbiji. Pojavljuje se činovnik iz Zavoda i kaže: "Mi ne možemo da nacrtamo radna mesta". A ispred Zavoda gomila ljudi čeka. Verujem mu, on ne može da nacrta radna mesta.
Zatim, druga vest; pojavljuje se potpredsednik Vlade i kaže: "Država je u strašnom stanju". Mi moramo da mu verujemo, on je potpredsednik Vlade. Iza njega se pojavljuje ministar iz Vlade i kaže: "Mi imamo nekakve prioritete, to treba da odredimo" itd.
Još se nešto dogodilo, što me je juče veoma iznenadilo, a to je da izvesni naš veliki neprijatelj, neki gospodin Soroš, može da drži konferenciju za štampu usred Beograda, to sam posle saznao, gde on tvrdi, pazite - to je njegova druga faza, a prva njegova faza je bila da finansira nevladine organizacije, možda i neke političke stranke.

Upozoravam vas da se vratite na temu dnevnog reda. Profesore, imate Predlog zakona, dobili ste reč po tom osnovu. Po Poslovniku možete da držite konferenciju za štampu i da držite politički čas koliko želite, ali sada morate da pričate o Predlogu zakona.

Ja ovde govorim jer je ovaj zakon nepotreban. Molim vas, nemojte da me ometate.
Dakle, on javno govori da Kosovo i Metohija treba da budu nezavisni, da Republika Srpska treba da se utopi u Bosnu i Hercegovinu, da Srbija i Crna Gora treba da budu nezavisne države, a Makedonci neka vide šta će da rade sa Albancima.
To su sve naši krupni problemi, a onda se nađe Građanski savez, po onoj narodnoj poslovici "besposleni pop i jariće krsti", da nam servira ovaj zakon, pored tolikih problema koje treba da rešavamo, a deo tih problema spada u nadležnost ove skupštine.
Pročitao ovaj zakon, puno sam toga ispodvlačio, ali ne zavrđuje moju pažnju da uopšte govorim nešto detaljno o ovom zakonu. Ako Građanski savez smatra da će ovaj zakon doprineti razvoju demokratije u Srbiji, u velikoj je zabludi, dame i gospodo.
Ovo nije demokratski zakon, a vi valjda svi znate da nisam čovek koji bi se plašio ovog zakona.
Međutim, šta je izlaz iz ove neprijatne situacije u koju su nas kolege dovele. Postoje dva izlaza: jedan je da zakon povuku, to je najjednostavnije, da ne gubimo vreme oko tog zakona; ako oni neće to da učine, onda je drugo rešenje, nažalost, samo teorijsko, koje predlažem, da uopšte ne vodimo raspravu o ovom zakonu, da svi povuku amandmane koje su podnosili i da prilikom glasanja u načelu ovaj zakon odbacimo s indignacijom.

Profesore, takođe bih vas podsetila da po Poslovniku svaki narodni poslanik može da podnese predlog nekog zakona ili akta koji može, zatim, da dođe u proceduru. Nemate pravo na repliku.
Reč ima narodni poslanik Golub Rajić. Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Dragan Kovačević.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije je zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava ili zakon o lustraciji koji su predložili narodni poslanici Građanskog saveza, i to po hitnom postupku, iz razloga što se radi o propisu koji je veoma važan za uspostavljanje institucionalno-pravnog okvira za sankcionisanje povreda
garantovanih ljudskih prava u periodu koji Predlog zakona obuhvata.
Mislim da razlozi za hitnost nisu argumentovani, da se o ovom zakonu dosta dugo priča, da je DOS na vlasti već više od dve godine, da se mogao doneti u startu i da je lustracija već izvršena prema, kako vi kažete, pripadnicima bivšeg režima, pomoću kriznih štabova, svih smena i promena, mimo zakona i propisa, i putem drugih šikaniranja.
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona je član 73. stav 1. tačka 2. Ustava, po kome Skupština donosi zakone i druge pravne akte, ali to ne može biti osnov za donošenje zakona čiji sadržaj nije u skladu sa Ustavom, Ustavnom poveljom, Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama, kao i čitavim zakonodavstvom Republike Srbije.
Lustracija je sprovedena u bivšim komunističkim zemljama: Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj, Istočnoj Nemačkoj, Bugarskoj, Rumuniji. Ovaj zakon je, kako kažete, neki mađarski model. Ali, zar se mi možemo sa njima upoređivati? Čak i za vreme vladavine Broza mi smo u svakom pogledu bili iznad njih, od 1990. godine imamo višestranačke izbore koji su uvek priznati, a ovakav zakon nije donela nijedna bivša republika Jugoslavije.
Mislim da nije dobro da se ono što je nekada napadano, tzv. moralno-politička podobnost, sada malo sakriveno legalizuje i da se pod izgovorom zaštite ponovo krše ljudska prava svojim političkim neistomišljenicima. Zar nije najbolja lustracija na ibzorima i da građani kažu ko je dobar, a ko nije, a ne da se ovaj zakon selektivno sprovodi prema potrebi protiv opozicije, a i u samom DOS-u ili vlasti ako neko istrčava i pravi probleme.
Zabrinjavajuće je ko stoji u potpisu Predloga ovog zakona - ugledni profesori i pravnici, kao i Centar za unapređivanje pravnih studija iz Beograda, a on sadrži puno grešaka, protivustavan je, suprotan tzv. "maloj povelji o ljudskim pravima", a preduslov je za uključivanje našeg zemlje u evropske integracije.
Mi smo juče na Odboru za pravosuđe, a i danas od predlagača čuli da zakon nema retroaktivno dejstvo, da je usmeren ka budućnosti, da opozicija treba da ga podrži i da će se vršiti lustracija vladajućeg DOS-a, da neće biti selektivan i da će se sprovoditi na osnovu materijalnih dokaza iz arhiva BIA-e i sudskih spisa, a u izveštaju Odbora dobismo da, bez obzira što je pravno sporno, utvrđuje se opšti interes da postoji povratno dejstvo odredbe člana 4.
Činjenica je da se zakon ne može retroaktivno primenjivati i da je suprotan Povelji o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama, koju skoro usvojismo, pogotovo članovima od 2. do 7, gde se ne sme vršiti diskriminacija, da su svi pred zakonom jednaki i da se zajamčena ljudska i manjinska prava ne mogu ograničavati. Takođe, i članu 9, gde svako ima pravo na sudsku zaštitu, članovima 17. i 18. - pravo na pravično suđenje i na žalbu; isto tako članu 57, gde se nivo postignutih prava ne može smanjivati i o tome ne može odlučivati komisija bilo kakvog sastava, pogotovu komisija ovakvog sastava, gde se još autoritet i validnost obezbeđuje predloženim ljudima, koji to po Ustavu i Zakonu o sudijama ne mogu raditi.
Članom 126. stav 4. Ustava Srbije je definisano da sudija Ustavnog suda ne može vršiti drugu funkciju ili profesionalnu delatnost, a isto tako ni sudije ne mogu obavljati druge plaćene poslove.
Sastav komisije je apsurdan i zbog toga što članovi mogu biti samo poslanici koji su pravnici. Što to pravo nemaju drugi poslanici i šta ako u sastavu Skupštine nema pravinika?
Sam rad ove komisije nije usklađen sa našim pravnim zakonodavstvom. Naše zakonodavstvo polazi od toga da je neko nevin dok se ne dokaže krivica, a ovde je suprotno, ovde komisija i veća vrše provere i daju obaveštenja sredstvima javnog informisanja, ako lice ne odustane od kandidature za neku funkciju ili se ne povuče sa položaja, gde ima puno prostora za ucene i pritiske na sve političke protivnike, a da njima, shodno Ustavu i krivičnim zakonima, nije omogućeno pravo na odbranu.
Predlog zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, koji je loš i neustavan, treba povući iz procedure i socijalisti ne mogu prihvatiti neka nova kršenja ustavnih načela i prava, pre svega da neko bira i bude biran. Neka se raspišu izbori i neka na njima građani sprovedu lustraciju. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Kovačević. Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Miloš Lukić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, posmatrajući kako se ovde dobar deo narodnih izabranika ponaša povodom ovog predloga zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava ili lustracije, samo bih da podsetim na neke notorne činjenice. Žao mi je što su oni koji su napustili ovu salu zaboravili ili ne žele da čuju i da znaju pravu istinu.
Ovde imam materijal od 12. novembra 2002. godine. Nezakonito trošenje sredstava itd, navedeni iznos predstavlja dinarsku protivvrednost za 179.526.000 nemačkih maraka. To je utvrdila budžetska inspekcija za period 1996. do 2000. godine. Ministarstvo pravde i lokalne samouprave, da se malo podsete oni koji su zaboravili, računarsku opremu vrednu 3.269.265 nemačkih maraka nije evidentiralo u svojim poslovnim knjigama. Postavljam pitanje svima ovde - da li takvi ljudi treba i dalje da obavljaju javne funkcije, da li je iko odgovarao za ovih 12 godina, od onih koji su me nazivali da sam domaći izdajnik, da sam prodana duša, a sada to čujem i iz skupštinskih klupa?
(Dobacivanje iz sale.)
Dabogda taj koji to govori na poštenom poslu zaradio za koliko se Dragan Kovačević prodao. Da li ste imali hrabrosti da prijavite koliko ste imali imovine pre nego što ste postali poslanici? Da li je iko odgovarao za enormne nepravilnosti u nastupu? Da li se iko od nosilaca javne funkcije zabrinuo zbog kvalifikacija koje je koristio za normalne i poštene ljude? Dokazati svoju nevinost i čestitost je apsurd. Neodgovornost za izgovorenu reč mnogi su zloupotrebili i zloupotrebljavaju, nažalost i danas. Dovoljno je da izađete i da kažete - to i to ste uradili i što više se pravdate, vi ste veći krivac.
Kaže se ovde da će se ovaj zakon primenjivati retroaktivno. Nemam razloga da strahujem od toga. Navešću svoj lični primer. Sam sebi retko dopuštam da govorim lično. Tri lekara koji danas rade u Čačku su mog oca proglasili da je lud i da ga treba izolovati iz društva. Mog oca ne mogu da vratim, ali zbog drugih, da se upozore, barem da se izvine za to što su radili pod nečijim pritiskom. To su stvari o kojima treba svaki čovek ovde i svaki poslanik da razmisli, da se nikada više ne dogode, da se nikada više nikome ništa slično ne dogodi.
Biću malo ličan - moja majka je tri dana posle bombardovanja ispustila svoju plemenitu dušu. Rekli su mi da sam NATO plaćenik, da sam izdajnik, bez posledica, bilo kakvih. Ne želim nikome nikakve posledice, nego jednostavno, da svako normalan, da svako pošten pred samim sobom i pred drugima vodi računa o tome šta govori i šta radi.
Da li treba otvoriti dosijee DB-a? Nemam razloga da se plašim da se otvaraju ili ne otvaraju. Oni koji poznaju tu problematiku, oni govore o tome da li treba prihvatiti činjenicu i misao da će ovaj zakon biti primenjen na nas. Ne razumem na koga. Treba i mora se jednom prizvati pameti i voditi računa o tome kako se ko ponaša, šta govori i da bude samosvestan i odgovoran prvo prema samom sebi, a onda i prema drugima, i prema državi i narodu i prema svima drugima. Ljudi koji su radili svašta sada optužuju. Ništa novo, ali će morati da se dobro zamisle, jer božja pravda je ipak samo božja pravda i svako mora o tome dobro da razmišlja i da misli.
(Gordana Pop-Lazić, sa mesta: Replika.)

Vi ste bili član Vlade, čuvena ministarka za lokalnu samoupravu.