Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, što više čitam ovaj zakon, odnosno predlog zakona, sve ga manje razumem. Istina je, nisam pravnik po obrazovanju, ali toliko bih i mogao da protumačim neke formulacije iz ovog zakona, međutim idući od jednog do drugog člana jednostavno ne razumem kako će se ovaj zakon uopšte i primeniti, ako dobije bilo kakvu većinu u ovoj skupštini.
Jedino razumem da će se zakon primenjivati 10 godina od dana donošenja i mogu da vam kažem da ako socijalisti ponovo dođu na vlast tu odredbu zakona neće menjati. Dakle, i mi ćemo primenjivati, pa ćemo početi možda od 6. oktobra 2000. godine, pa terati do neke 2013. godine, do kada bi ovaj zakon trebalo da se primenjuje. Nije izgleda suština u tome.
Poslanici Građanskog saveza su podneli ovaj predlog, svi potpisali, osim gospođe Nataše Mićić, koja je poslanik Građanskog saveza, koliko je meni poznato, predsednik Skupštine i vršilac dužnosti predsednika Republike. Znači li to da se ona sa ovim predlogom ne slaže ili da ovaj zakon nije pravnički tako uređen da može ući u ovu skupštinsku proceduru na način kako je ušao, a pogotovo po hitnom postupku.
Ispada da smo rešili sve probleme u zemlji, samo nam još fali zakon o lustraciji i onda je mirna Bačka i nema nikakvih problema. Ko o čemu "baba o uštipcima". DOS od oktobra meseca, a i pre toga priča o lustraciji i opet mu treba dve i po godine vremena da to što je obećao narodu učini. Mogu da vam kažem da bih razumeo da je ovaj predlog došao u skupštinsku proceduru, recimo, u februaru mesecu 2001. godine. Razumeo bih motivaciju, razumeo bih neke vaše razloge o kojima ste javno govorili, ali dve i po godine posle - to znači, zapravo, za mene, pripremu za političku situaciju koja će neminovno vrlo brzo uslediti.
Pretpostavljam da je to priča o izborima i da je ovo jedno pozicioniranje i Građanskog saveza na ovaj način. Imamo primere Demohrišćanske stranke, koja pokreće inicijativu za raspisivanje referenduma o samostalnoj Srbiji u vreme kada se ovde, u ovom parlamentu, usvaja Ustavna povelja, u vreme kada se, evo ovih dana, vrši tzv. harmonizacija odnosa sa Crnom Gorom itd. Je li to DOS?
Hoće li danas posle profesora Simonovića, koji je ovde časno, za ovom govornicom, rekao razloge zbog kojih nikako ne može da podrži ovaj zakon, biti još onih koji će slobodno izneti svoje mišljenje o ovom zakonu.
Gospodin Pajtić je magistar pravnih nauka, nadam se budući doktor i profesor univerziteta, i on u ime poslaničke grupe DOS - Reforma podržava ovaj zakon. Prosto ne mogu da razumem pravnika koji će ovakve formulacije i odredbe kakve smo dobili podržati, a da pri tom poslanik DOS-Reforma, gospođa Čomić, opravdano podnese nekoliko amandmana koji menjaju suštinu i pokazuju pravničko neznanje ovih koji su predložili takav zakon.
Recimo, ovim zakonom se propisuje obaveza sudija Ustavnog suda da učestvuju u radu komisije. Kojim to zakonom može? Ni ovim to ne može, jer je Ustav propisao nadležnost Ustavnog suda i sudija Ustavnog suda. Komisija postaje nekakav sud, nešto će da sudi. Imate li vi, koji to predlažete, neku evidenciju o tim mogućim kršenjima ljudskih prava koja će u periodu od 1976. do danas biti predmet ovog zakona. Može li jedini ili prvi izvor biti neki dosije u BIA, kako se to danas zove.
Nemamo zakon o ombudsmanu, ali imamo nadležnost tog narodnog advokata u ovoj komisiji. Dok ne budemo imali narodnog advokata, obavezaćemo javne tužioce i zamenike javnih tužilaca da učestvuju u radu ove komisije. To jednostavno ne mogu da razumem. Od kada se može izjednačiti uloga narodnog advokata i javnog tužioca - i to po teritoriji.
Konačno, šta je posledica ovog zakona? Posledica je da se na zakonit, kulturan način kandidat političke stranke za poslanika, koju ne mirišemo, ne podnosimo ili ne želimo u parlamentu, prisili da odustane od kandidature, a da istovremeno nije obaveza komisije da dokaže da je neko kršio ljudska prava, nego je obaveza onoga ko je osumnjičen da dokaže da nije.
Vi se žalite na vreme Broza, pominjete neki međunarodni dokument - Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima iz 1976. godine. Čak kažete da je to stariji akt od svih naših zakona, pa i od Ustava. Gde to ima? U Brozovo vreme je postojala Komisija za ispitivanje porekla imovine i samo pred tom komisijom je onaj koji je bio osmunjičen da je stekao nezakonitu imovinu morao da dokaže da to nije tačno. Nije komisija imala obavezu da dokaže da je on stekao nezakonito.
Tako i ovde. Podrazumeva se da sam kriv zato što pripadam političkoj stranci koja mi je problem, zato što hoćemo da ga, na neki način, u javnosti pre svega, predstavimo u crnom svetlu. Zato ova pretnja da će komisija odrediti sredstvo u kojem će objaviti da je taj i taj prekršio to i to ljudsko pravo.
Još samo fali da na osnovu ovih odredbi, koje imamo u zakonu, kažete da je povreda ljudskog prava da je neko radio na "crveno slovo" itd, pa da ne može biti kandidat za poslanika. Zanimljivo, za sva ostala mesta od pet do 19 postoji neki postupak, postoji neka procedura, posledica je da se taj mora povući sa tog mesta ukoliko i Ustavni sud, na osnovu žalbe, utvrdi da je povredio ljudsko pravo.
Ustavni sud za to uopšte nije nadležan, ne može mu se dati to ovlašćenje odnosno obaveza. Dobro je gospođa Gordana Čomić, poslanik Demokratske stranke, primetila da je to nadležnost Vrhovnog suda, ako je uopšte i njegova, ali nekako je primerenije Vrhovnom sudu, a ne Ustavnom sudu. Ali, samo kandidat za poslanika nema mogućnost da, kad uloži žalbu, bude kandidat i dalje, pa ako taj Vrhovni sud opredeli da je počinio povredu ljudskog prava, da mu onda, recimo, prestane mandat poslanika, ako je izabran, nego je stvar u tome da se unapred spreči da bude uopšte kandidat.
Tu ćemo naići na mnogo problema. Budite sigurni da će bar polovina onih, koji će na ovaj način biti lustrirani, biti sadašnji ili bivši pripadnici vladajućih stranaka u ovoj zemlji. Uzmite prava građanina da gleda, recimo, TV prenos iz ove skupštine. Pa zar se nije uskraćeno pravo od strane državne institucije, kakva je televizija, građanima u Srbiji da gledaju TV prenose i da slušaju parlamentarnu raspravu o zakonima koji život znače, a tamo neki upravni odbor RTS-a je odlučio da nema interesa za TV prenos. Hoćemo li jednoga dana upravo te članove upravnog odbora lustrirati po odredbama ovog zakona, da ne govorimo o drugim mogućim situacijama.
Mislim da je pametno da predlagači iz Građanskog saveza, poštujući dostojanstvo ove skupštine, poštujući pravničku struku, čudi me da je ovo profesor Hiber potpisao, mislim da on ovo nije čitao, povuku ovaj zakon iz procedure i da priznaju da nisu napravili nešto što bi, u ovom momentu, bilo korisno za Srbiju, a pogotovo prihvatljivo za većinu poslanika u ovom parlamentu. Hvala lepo.