Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Dragan Šormaz.

Gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, iako trenutno u sali nema predlagača izmena Poslovnika o radu Narodne skupštine, dozvolite mi da na početku konstatujem dve ili tri stvari.
Najpre da kažem da je predlagač, možda nenamerno i nehotice, priznao neke stvari o kojima opozicija u poslednje dve godine uporno i vrlo često govori u ovom domu. Sam predlog da se u skupštinski rad uvedu još četiri odbora nije sporan, ali je sporno zašto treba uvek da prođe mnogo vremena pa da se setimo nekih stvari koje smo trebali ili morali da uradimo.
Zar je trebalo da prođu dve i po godine, pa da predložimo formiranje odbora za privredne reforme, a setite se i sami da ste gromoglasno kao opozicija, kao DOS, najavljivali da ćemo čim dođete na vlast imati privredne reforme, rast životnog standarda, rast privredne proizvodnje, da ćemo se integrisati u Evropu, da će nam ta ista Evropa i međunarodna zajednica odobriti pozamašna sredstva itd.
Činjenica da dve i po godine posle predlažete formiranje odbora za privredne reforme može značiti samo jedno - da do sada nije bilo privrednih reformi, pa da tek formiranjem odbora za privredne reforme možemo očekivati da će ova vlast ući u neku vrstu reformi, ili da su reforme, koje su tako gromoglasno najavljivane, u velikoj krizi i da je sada potrebno napraviti neki dodatni impuls preko skupštinskog odbora, koji bi te reforme jasnije, preciznije profilisao.
Kada pogledate nadležnost odbora onda vidite u članu 68a da odbor za privredne reforme razmatra planove i programe privrednog razvoja. Pitam vas gde postoji dokument koji se zove plan i dokument koji se zove program privrednog razvoja, kada nam je ponuđen na nekoj skupštinskoj raspravi ili u nekom skupštinskom odboru. Takvih dokumenata nema, a to govori o tome da Vlada jednostavno nije imala odgovarajuću strategiju u toj oblasti i da se ovim predlogom ta činjenica zapravo priznaje.
Sam sastav odbora je takođe sporan. Neka mi neko, kao na nagradno pitanje, odgovori koliko ima poslaničkih grupa u ovoj skupštini. Niko ne zna, a od juče ili prekjuče tek nećemo znati, najverovatnije, a ipak se u predlogu kaže da se 12 članova odbora za privredne reforme, koji će inače brojati 21 člana, bira tako što svi skupštinski odbori, koji se na neki način bave poslovima privredne reforme i socijalnim pitanjima, delegiraju po jednog, a da će faktički devet članova tog odbora izabrati ova skupština.
Bilo bi prirodno da svaka poslanička grupa ima po jednog predstavnika, ako već idete na ovaj način konstituisanja odbora za privredne reforme, što mislim da je samo po sebi pogrešno.
Da ne beše koleginice Nataše Milojević, mi uopšte ne bismo znali iz kojih se razloga formira odbor za pitanje siromaštva, jer predlagač, da li slučajno ili namerno, u obrazloženju ništa nije rekao o tome. Dakle, ne postoji obrazloženje za formiranje ovog odbora, a on se ovde ipak predlaže. Blisko je pameti pomisliti da je siromaštvo dostiglo takav nivo da je jednostavno više nepodnošljivo, to je shvatila ova skupštinska većina i sada pokušava preko tog odbora da eventualno nešto popravi, što se popraviti može u ovom eventualno kratkom vremenu, koliko će DOS još biti na vlasti.
Većina zna te podatke. Mi ih stidljivo iznosimo za ovom govornicom, naravno mislim na poslanike većine. U ovoj zemlji Srbiji 800 hiljada ljudi ima primanja ispod 4.500 dinara, a još 800 hiljada ima ispod 5.000, a to je 1.600.000 ljudi. Imate milion ljudi koji su nezaposleni i de fakto u stanju siromaštva, a to je 2.600.000 ljudi. Granica siromaštva je spuštena do te visine da više nije podnošljiva.
Statistika koju vi u medijima propagirate jednostavno nije tačna. Nije tačna ne samo zbog toga što brojke nisu tačne, nego zato što ne odgovara stvarnosti, počev od potrošačke korpe, od toga šta se u toj korpi nalazi, od toga kako se izračunavaju zarade.
Zarade se izračunavaju tako da se samo računaju oni radnici koji su nešto primili, a oni radnici koji mesecima, čak i godinama ništa ne primaju, ne ulaze u taj tzv. statistički prosek i zato se može eventualno govoriti o nekim prosecima od 150, 160, ili 170 evra, pri čemu ne smete nikako zaboraviti da je evro u odnosu na period od pre dve i po godine porastao za samo 10%, a da su troškovi života porasli za preko 100% i da to što vi danas zovete platom od 170 evra jeste manje od 170 maraka u oktobru 2000. godine. To je statistika, jer da nije tako ne bi se uopšte ni pričalo o ovoj temi, jer to nikako nije tema koja može afirmativno zvučati u odnosu na to kako vlast radi taj svoj posao.
Još nešto, očigledno je da ovde Vlada prvo mora da uradi neke poslove, da opredeli neku strategiju u privrednim reformama, u suzbijanju siromaštva, u evropskim integracijama i da to kao dokument, kao strategiju, kao nešto o čemu ćemo razgovarati ponudi odgovarajućim odborima. Dve i po godine je prošlo, a mi takvih dokumenata nemamo.
Primera radi, tek smo početkom ove godine dobili utvrđen dokument koji se zove strategija razvoja malih i srednjih preduzeća, a na tome smo zasnivali priču o razvoju naše privrede, o rastu proizvodnje, o zapošljavanju novih ljudi, otvaranju novih radnih mesta itd. Evropske integracije, tu se pre svega morate opredeliti s kim ćete, da li sa Amerikancija, da li sa Evropom.
Smemo li i možemo li kao narod, kao Skupština, kao parlament reći Evropi - dokle da nas lažete o parama koje ste obećali u 2000. godini. Vi znate da vas lažu. Oni vam govore kako su reforme brze, kako se ovde radi na pravi način, samo da vam ne bi dali pare. Dakle, sve rade samo pare ne daju.
Na kraju, da ne oduzimam vreme mojim kolegama, prosto ne razumem potrebu za formiranjem ovog odbora za tzv. rodnu jednakost. Molim vas, ko sprečava naše koleginice da aktivno učestvuju u političkom, pa i u parlamentarnom životu. I onaj broj koji ovde imamo u Narodnoj skupštini, neka mi ne zamere, nije dovoljno aktivan. Samo ponekad čujemo neku damu, neku našu koleginicu koja izađe za ovu govornicu, izuzimam poslanike iz opozicije, koja sada svoj neki ženski stav o ovim pitanjima i predlozima koje ovde razmatramo iznese.
Uzmite, recimo, izborni zakon koji ste, kao skupštinska većina, usvojili. Odredili ste da 30% žena mora biti na listama. Zašto niste odredili da bude 50% ili 52%, kako se priča da imamo u ukupnoj populaciji žena? Nemam ništa protiv toga, ali ne razumem zbog čega neko treba, nekim zakonom ili nekim aktom da žene stavlja u ravnopravan položaj kad već i Ustav i svi dosadašnji zakoni tu ravnopravnost u potpunosti garantuju.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz. Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Slobodan Janjić.

Dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, i danas moram da kažem da sam prebrojao poslaničke kartice pre nego što sam izašao za govornicu, ima nas između 75 i 80, ulazi se i izlazi, znači nemamo ni kvorum za rad. Ponekad pomislim da nas napada virus SARS-a, pa onda poslanici beže, ali srećom samo u ovoj sali. Međutim, to nije neozbiljna tema, bez obzira koliko vi dobacujete, koji se osećate prozvanim zbog ovoga. To je zaista i nešto što se tiče i ove tačke dnevnog reda.
Da je Poslovnik drugačiji, verovatno bi u sali bilo mnogo više poslanika, da poslanici imaju mogućnost više da rade i učestvuju u radu Skupštine, verovatno bi i u sali bilo više poslanika, da ima televizijskog prenosa - sigurno bi u sali bilo više poslanika i da ima, pored televizijskog prenosa, specijalne jednosatne emisije u večernjim satima za sve one koji ne mogu da gledaju prenos. To je preporuka OEBS-a u ovim razgovorima koje smo imali za unapređenje rada Skupštine Srbije, nešto što je, takođe, dogovoreno i što smo mi iz DSS-a očekivali da bude zaista tema promena Poslovnika, a ne samo dodavanje određenog broja odbora.
Kada smo već kod odbora, moram da kažem da se mi iz DSS-a zalažemo, to ste čuli i od prethodnih govornika, za mnogo veći, efikasniji rad skupštinskih odbora. Taj i takav rad bi doprineo tome da manje vremena provodimo u ovoj sali, pa onda verovatno ne bismo imali ovakve situacije sa praznom salom.
Čuli ste podatke koje su naši poslanici statistički izneli o tome koji se odbori čak nisu ni sastali, koji su se sastali jednom ili dva puta ili koji nisu uopšte radili. Moram da kažem, čuli ste i onaj podatak o tome da DSS u skupštinskim odborima ima 16 poslanika manje nego što bi trebalo da ima, da Demokratska stranka ima 12 više nego što bi trebalo da ima.
Pošto dobacujete, te vaše priče i ta vaša dobacivanja vam ne vrede. Imali ste vi teoriju o tome kako je Koštunica skrštenih ruku čekao izbore i onda odjednom postao predsednik i toliki rejting imao. Neka bude da je tako, da je tačna ta vaša teorija, ali on je pobedio Miloševića. Vi ste u takvoj situaciji i tako loše radite da zaista ni nama iz DSS-a nije potrebno ništa više nego da prekrstimo ruke i čekamo izbore i vas posle toga neće biti, jer vaš rad je isto kao i vožnja bicikla bez lanca - vrtite u krug, a vrtite džabe, samo pravite prašinu oko sebe i stojite na mestu, nigde ne mrdate.
Što se tiče upravo tog rada u odborima, daću vam podatak, konkretno za odbor u kome sam bio i iz koga sam izbačen, to je Odbor za sport i omladinu. U tom odboru je bio predsednik gospodin Vlada Dobrosavljević, takođe iz DSS-a. Od kada nema nas dvojice u ovom odboru, taj odbor se nije nijednom sastao. Eto toliko o radu vašem u odborima kada nas nema u njima.
S druge strane, očekivao sam da će promena Poslovnika biti takva da se omogući svim skupštinskim odborima da dobijaju stenograme sa sednica Vlade Republike Srbije, kako bi poslanici bili upoznati sa tim o čemu se govori na Vladi Republike Srbije, za šta se ministri zalažu i kako bismo mogli bolju sliku da imamo o tome kako da se opredeljujemo prema svim zakonskim projektima koje nam Vlada dostavlja. S obzirom na to da nikada i nema prisutnih predstavnika Vlade, retko kada su tu - tu je jedan ministar, ili njegovi zamenici, pomoćnici, a on izađe napolje - mislim da bi nam takvi stenogrami ili bar zapisnici sa sednica Vlade bili od velike pomoći pri radu u skupštinskim odborima.
Očekivali smo da bude poslovnička promena, a mi ćemo iz DSS-a nešto tako sigurno spremiti, ali čekamo da vidimo kako će biti ispoštovan ovaj dogovor sa predstavnicima OEBS-a da do 30. juna promenimo Poslovnik upravo u tom smeru da se, recimo, institucija poslaničkih pitanja, onakva kakva treba da postoji, kakva postoji u svim evropskim parlamentima, vrati i u ovaj naš parlament.
Koliko vidim, jedino uvaženi kolega narodni poslanik i profesor gospodin Simonović i dalje je uporan i postavlja poslanička pitanja na ovaj način na koji reguliše ovaj poslovnik. Vlada mu odgovara, to pismeno dobijamo u materijalu. Ali, kada ćemo imati, kao i poslanici u evropskim parlamentima, priliku da dođe Vlada, barem jednom mesečno ili jednom u 15 dana, da sedne ispred nas, od predsednika do svih ministara i da ceo jedan radni dan posvetimo tome da poslanici izlaze za govornicu, postavljaju im pitanja, a da oni izađu i da odgovore na ta pitanja. To je apsolutno normalno u demokratskim zemljama i u demokratskim parlamentima.
Nadamo se da će poslanici ovog parlamenta, upravo poslanici poslaničke većine prihvatiti naš amandman gde predlažemo da se uvede odbor za javne račune. To bi doprinelo transparentnosti rada Vlade, jer smo mi ti koji treba da kontrolišemo izvršnu vlast. Prema tome, i taj odbor treba da ima uvid u to kako Vlada troši pare, gde ih troši, ne samo Vlada, nego sve ono što je vezano za Vladu i za budžetska sredstva, da bismo mogli da se opredelimo i na takav način o radu Vlade.
Zaista smatramo da je veoma loš rad u odborima, to su rekli poslanici, da dostavljanje materijala veoma kasni. Nama, kao poslanicima, predlozi zakona stižu 24 sata, 48 sati pred uvršćenje u dnevni red. Kako mislite da se sami odbori kvalitetno, na takav način, izjasne prema određenim predlozima zakona.
Imali smo situaciju da smo u vreme vanrednog stanja dobili predloge zakona o izmenama zakona o Krivičnom zakonu i Krivičnom postupku. Zaista mi nije jasno kako su poslanici u odborima, koji su se o tome izjašnjavali, mogli takvu grešku da naprave i da prihvate takve promene koje su u nekim elementima na nivou šerijatskih zakona ili zakona koji vladaju u državi Teksas, koja je pod monitoringom svih međunarodnih nevladinih organizacija.
Sada smo u situaciji da jadni ministar pravde, gospodin Batić, mora da se vajka i da govori o tome kako mi moramo sve to da vratimo, da poništimo. Ko je kriv za to? Da li smo svi mi koji sedimo u tim odborima krivi što smo uopšte dozvolili da pred Skupštinom dođu takvi predlozi, da pomognemo Vladi ako ponekad pogreši u nekim predlozima. Za to mi ovde služimo, da se to ispravi i da se kaže - ne, nemojte tako. Neki su pokušali, ali nažalost, ako stigne mišljenje i od Zakonodavnog odbora i od Odbora za pravosuđe da je to u redu, šta onda da rade poslanici pri izjašnjavanju, a čak nije ni sigurno da li su stigla ta mišljenja i da li su odbori uopšti zasedali i izjašnjavali se o tome.
Takođe bi bilo dobro da se poslovnički odredi, ni toga nema u ovim promenama Poslovnika, da opozicioni poslanici budu predsednici određenih odbora. To bi pomoglo da imamo transparentniji uvid u rad Vlade Republike Srbije. Recimo, opozicioni poslanik bi trebalo obavezno da bude, to je u ovom predlogu našeg amandmana, predsednik odbora za javni račun. Po našem mišljenju, trebalo bi da bude i ovog odbora za privredne reforme, koji se predlaže. Već smo čuli da od privrednih reformi nema ničega dosad, pošto se stanje naše privrede može opisati samo jednom rečju - katastrofa.
Takođe bi predsednik Odobora za bezbednost trebalo da bude iz opozicionih redova. Što se tiče odbora za ravnopravnost polova, potpuno ga podržavam. Ne slažem se sa onim poslanicima muškog roda koji su pričali sa pozicije da su, recimo, žene potpuno ravnopravne. Verovatno jesu, mislim da jesu. To je moje mišljenje.
Takođe bih predložio da predsednik tog odbora, ne znam da li je moguće statutarno, nego da napravimo džentlmenski dogovor da predsednik tog odbora bude muškarac. Meni se čini da ipak žene u Srbiji nisu neravnopravne u odnosu na muškarce. Ko god dođe u zemlju Srbiju ili u grad Beograd iz inostranstva, prošeta ulicama našeg grada, oduševljen je lepotom naših žena, elegancijom i kažu da toga nema nigde na planeti. Da smo mi muškarci prema ženama u Srbiji loši, one sigurno ne bi bile tako lepe i elegantne.
Zbog toga, možda i sa tog aspekta, treba da pogledamo, možda su zaista muškarci u Srbiji manje ravnopravni. Ipak sam za to da budemo potpuno ravnopravni i zbog toga se zalažem da i ovaj odbor prihvatimo, uvedemo, uz još jednu sugestiju, da ne bi bilo loše, jer očekujem da će biti više žena predloženo u taj odbor iz redova poslanika, da predsednik bude muškarac.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Janjić. Preostalo vreme poslaničke grupe SRS je četiri minuta. Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Joca Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, nema potrebe da se i mi iz opozicije stidimo zbog vas, što ovakve stvari u ovakvom trenutku za ovu državu stavljate na dnevni red.
Stavljate na dnevni red formiranje odbora za privredu, a mi nemamo ministra privrede, on je ministar za privredu i privatizaciju i on se samo bavi rasprodajom srpske privrede. Recite mi jednu fabriku koju je osposobio da bolje radi ili izgradio novu. Tako nešto ne postoji. On se samo bavi rasprodajom srpske privrede. Građani su očekivali od te privatizacije da kada taj ministar proda deset fabrika sagradi bar tri ili pet novih, pa da one ljude koji gube posao uposli u te nove fabrike. Međutim, to se ne dešava.
Šta vam znači ovo - odbor za evropske integracije? To je samo kompromitovanje svih institucija u ovom društvu. Setite se samo šta je predsednik Vlade izjavljivao - guverner štampa lažne novčanice, pa sutradan se pojavi na malom ekranu pa kaže - ja sam se zajebavao. Sutradan, u emisiji "Nije srpski ćutati", kaže - neka žena je zvala moju suprugu i predstavila se kao školska drugarica, a moja žena kaže - kako te nije sramota, moj sin nije išao u školu i nije imao školske drugarice.
(Predsednik: Upozoravam vas da se vratite na temu dnevnog reda.)
Tema je odbor za evropske integracije. Šta sad, neko ko vodi taj odbor i ko će da vodi taj posao, izaći će sutra i ispričaće nam neki novi vic ili štos i reći će - imam dobru i lošu vest. Dobra je da sam ostavio drogu, a loša je da ne znam gde. Sad ćemo mi da raspravljamo gde je on izgubio drogu? Ko će da vodi taj odbor i ko vodi taj resor za evropske integracije u ovoj državi? Da ne vodi taj odbor slučajno potpredsednik Čedomir Jovanović? Stvarno više nema smisla.
Odbor za smanjenje siromaštva; pa, od kad ste vi došli na vlast, trebalo je da formirate prvog dana odbor za izvoz siromaštva, jer siromaštvo je postalo sastavni deo vašeg posla. Od kad ste vi došli, svima je tri puta gore. Nama ministri pričaju kako je potrošačka korpa postala mačiji kašalj za naše plate. Ko to danas od plate može da napuni potrošačku korpu? Možda vi iz DOS-a, zato što imate svi po dva-tri upravna odbora gde naplaćujete po dva-tri lična dohotka, samo po osnovu članstva u upravnom odboru.
Odbor za privredne reforme; šta ste uradili sa jednom fabrikom na jugu Srbije? Tu je gospodin Soldatović. U najbolju fabriku drvne industrije na jugu Srbije ste uveli privremene mere i postavili nesvršenog studenta prava za predsednika upravnog odbora, a na mesto direktora čoveka koji je pre pet godina isteran iz te fabrike zbog malverzacija. Šta se nesvršeni student prava razume u vođenje jedne fabrike koja je izvozno orijentisana? Ako su to ekspertski potezi ove vlasti, alal vam vera.
Ravnopravnost polova; pa, najbolja slika je iza mene: sede tri dame i jedan gospodin. Ko je ovde neravnopravan? Predsednik skupštine nam juče kaže da prima više njih u toku dana. Čak nam je rekla da je juče popodne primila nekog Japanca ili ambasadora Japana.
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena, a i promašili ste temu.)
Mi u večernjim informativnim emisijama vidimo da ste primili onog matorog Soroša, neprijatelja Srbije i srpskog naroda. Trebalo je da stavite da izglasamo da se toj osobi zabrani pristup u ovu državu, koji hoće da nam rasturi državu.

Reč ima narodni poslanik Branko Ružić. Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Vladimir Dobrosavljević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, ukoliko predlagač ove odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije pledira na svojoj demokratičnosti, moglo se očekivati da ove izmene i dopune Poslovnika vode, pre svega, ukidanju restriktivnosti i rigidnosti pojedinih odredbi, odnosno velikog broja odredbi aktuelnog Poslovnika, obzirom da znamo da smo u četiri navrata, od dolaska DOS-a na vlast, menjali Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije.
Međutim, predlagač se odlučio da ponovo povuče jedan sitan marketinški, a može se reći i politikantski potez predlogom o osnivanju četiri nova odbora. Naravno, predlog je legitiman i sam sadržaj poslova kojim bi ovi odbori trebalo da se bave nije sporan. Ali, kontradiktornosti se i dalje nastavljaju, obzirom da je vrlo indikativno da se odbor za privredne reforme i njegovo osnivanje predlaže nakon dve i po godine vlasti i to po delegatskom principu, dakle delegiranjem iz 12 već postojećih odbora. To je vrlo indikativno i ne vidim da će doprineti nekom razrađivanju privrednih reformi u državi Srbiji.
Naravno, odbor za smanjenje siromaštva je verovatno u korelaciji sa osnivanjem ovog odbora za privredne reforme, obzirom da od vaših privrednih reformi samo raste siromaštvo u državi Srbiji i devastira se nacionalni privredni sistem.
Što se tiče odbora za evropske integracije, mi iz SPS-a smo vrlo zaianteresovani da, ukoliko budete osnovali ove odbore, po osnivanju odbora za evropske integracije, taj odbor da svoje viđenje predloženog zakona o lustraciji i da uporednom analizom dostavi Parlamentu Srbije detalje o odnosu male povelje i normi iz sfere zaštite ljudskih prava koje propisuje Savet Evrope, kome smo inače pristupili, ukoliko se sećate. Naravno, predložene odredbe zakona o lustraciji, to je sledeća tačka dnevnog reda, ali moram da kažem, zakon navodno štiteći ljudska prava iznova krši ta ljudska prava.
Što se tiče odbora za ravnopravnost polova, naravno, ravnopravnost polova je u srpskom društvu odavno prihvaćena kao civilizacijska tekovina, inkorporirana je u Ustav Republike Srbije i zakonopisci su obavezni da taj princip ravnopravnosti polova, da o njemu praktično vode računa pri pisanju zakona i ne vidim razloga za davanje neke posebne specifične težine ravnopravnosti polova koja već postoji. Pri tom, ne želim da se ovo protumači kao neki seksistički nastup, već jednostavno ovo je jedan marketinški potez i ništa novo neće doneti.
Naravno, predlagač je verovatno bio vođen već ustaljenom politikom, da kada nešto ne umeju ili ne mogu, nisu kadri da urade, oni formiraju odbor, komisiju, agenciju, tako da sada već postoji 25 odbora, sa ova četiri imali bi 29 odbora. Sigurno je da kvantitet neće doneti kvalitet rada skupštinskih odbora i nažalost postaje konstanta u ovoj vlasti činjenica da izvršna vlast preuzima sve nadležnosti zakonodavne i velikim delom sudske vlasti i tako nažalost kvalitet rada odbora Skupštine Republike Srbije ostaje samo periferno pitanje. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Dobrosavljević, poslanička grupa DSS i sledeći prijavljeni za reč, u stvari poslednji prijavljeni za reč je narodni poslanik Joca Arsić, poslanička grupa SPS, zovite ga sa odbora ako hoće da učestvuje.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, nesumnjivo da je ovo jedan od koraka i on bi trebalo da dovede do boljeg Poslovnika od onog koji trenutno imamo.
Naime, ne spadam u one ljude koji će reći da parlamentarna praksa mora biti zakuvana i mora biti hermetizovana na bilo koji način. Ne smatram da parlamentarno iskustvo i da savremeno političko iskustvo ne podrazumeva promene i prilagođavanja u datim okolnostima kada se za to ukaže potreba.
Činjenica da je nekoliko puta ovog tokom mandata, ovog saziva Skupštine, menjan Poslovnik, jeste dokaz da se u Srbiji još uvek traga za pravim rešenjima, da Srbija još uvek u svom političkom i parlamentarnom sistemu nema adekvatne odgovore na urušenje svojih političkih odnosa. Krivica je tu zajednička i ne treba bežati od nje, ali isto tako to je dobar povod, jer savremena politička demokratija, između ostalog, podrazumeva stalno preispitivanje i ukazivanje na sopstvene greške ako ih ima.
Sami odbori, sama ideja stvaranja skupštinskih odbora u parlamentarnim praksama podrazumeva, pre svega, stvaranje efikasnih formi koje će omogućiti da same plenarne sednice ne traju beskonačno i da budu u što većoj meri efikasne. Parlamentarni odbori trebalo bi da se bave kontrolom Vlade, kontrolom izvršne vlasti u segmentu za koji su zaduženi, dakle po onim ministarstvima koja pokrivaju, a sa druge strane, da vrše pretres određenih zakonskih rešenja kada god se za to ukaže prilika.
Međutim, isto tako je činjenica da parlamentarni odbori u našoj srbijanskoj praksi danas i ovde nisu na adekvatan način niti ustrojeni, niti rešeni. Činjenica je da ćemo verovatno sa ovih četiri odbora imati 29 skupštinskih odbora, čija efikasnost nije na zavidnom nivou.
Činjenica je isto tako da u tradiciji drugih zapadno-evropskih zemalja odbori obično pokrivaju u većoj ili manjoj meri broj ministarstava koje te zemlje imaju. Naravno, niko nije lud, pa neće reći da ako za tim ima potrebe, ne treba imati što veći broj ministarstava.
Međutim, prava mera svih stvari jeste da li oni imaju svoju svrhu, da li su oni u dovoljnoj meri efikasni. Nekoliko stvari koje postoje u svemu tome mogu pomoći. Naime, neophodno je da sve vreme u toku procedure donošenja nekog zakonskog teksta pojedini parlamentarni odbori, koji su nadležni za praćenje normativne aktivnosti iz te oblasti, imaju mogućnosti uvida u sve radne verzije tog teksta, tako da na jedan adekvatniji, mnogo direktniji način učestvuju u radu parlamenta i kreiranju samog zakonskog predloga, a samim tim i podsticanju zakonodavne inicijative u tela koje zapravo ima tu suštinu da donosi zakone.
Naime, kod nas je praksa da je Vlada ta koja samo može da kreira, tako je ostalo, zakonske predloge. S druge strane, potpuno se zaboravila činjenica da se parlament zove zakonodavno telo i da je suština podele vlasti na izvršnu, zakonodavnu i sudsku upravo u tome da sami poslanici, same parlamentarne grupe u što većoj meri uzmu aktivnost u kreiranju pojedinih zakonskih predloga.
Naredna stvar koja bi bila neophodna jeste javnost rada. Javnost rada, ne samo u okviru plenarne sednice, to smo sada izgubili zbog nedostatka televizijskih prenosa, a ponoviću jedan od stavova i to sam nekoliko puta izneo za ovom govornicom: mlade demokratije, kao što je ovo u Srbiji sada i mi pokušavamo da je ustrojimo, moraju da ponove sve lekcije koje su parlamentarne države sa razvijenom praksom prošle kroz niz vekova i to doslovce...