Gospođo predsedavajuća, poštovane kolege poslanici i poslanice, svaka prilika za raspravu o određenoj tački dnevnog reda je očigledno prilika da se govori i o nečem drugom, što manje-više nije tema. Ne zameram, samo konstatujem da svakoj raspravi o određenom predlogu, bilo da je reč o zakonskom predlogu ili o predlogu, kao što je u ovom slučaju za izmenu Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, prethodi neki proces informisanja ili obaveštavanja, a zatim i proces razumevanja.
Dozvolićete mi da konstatujem da je proces informisanja ili obaveštavanja u velikom broju slučajeva završen, ali razumevanje očigledno traje. Svako ima pravo da nešto ne razume, ali nikako nema pravo da kaže da nije informisan, pogotovu ako je član poslaničke grupe koja učestvuje u radu, recimo, projekta OEBS-a, koji je pomenut više puta, o unapređenju rada skupštinskih odbora i Skupštine kao najviše zakonodavne institucije u celini. Čime ću ovo potkrepiti. Konkretno govorim o predlozima za formiranje četiri nova odbora i predlogu za formiranje odbora za smanjenje siromaštva.
Ovoj skupštini je u više navrata i u pisanoj formi, a i u formi konferencije i okruglog stola, ponuđena detaljna informacija i predstavljanje čitave ideje projekta za smanjenje siromaštva. Neke kolege klimaju glavom, koji jesu bili tu i obavešteni, a moje kolege iz DSS-a obaveštavam da su u toj raspravi učestvovali Dragoljub Vojinović i Dušan Ilić, a bili prisutni i drugi poslanici DSS-a.
Prema tome, ako je reč o razmeni informacija, molim da se one prvo razmenjuju unutar poslaničkog kluba, da bi argumentacija za ovom skupštinskom govornicom bila argumentacija, a ne prosto insinuacije.
Formiranje četiri nova odbora ne isključuju raspravu o tome da neki odbori koji postoje nisu višak ili da su besmisleni, kao i sugestiju da treba formirati još neke odbore.
Slažem se sa idejom da odbori koji nisu radili ili koji nisu nijednom zasedali možda, svakako treba da preispitaju svoj rad, a možda ne treba ni da postoje. Ali, hajde da ponudimo argumentaciju za i protiv, pa da onda to razmotrimo i u nekoj sledećoj izmeni poslovnika zauzmemo stav.
Činjenica je da je Skupština tokom protekle dve godine svoga rada preživela i pretrpela mnoge izmene, po mom shvatanju, u kvalitetnom pravcu, naročito one koje se tiču unapređenja rada narodnih poslanika i insistiranja na pozicioniranju skupštinskih odbora kao odbora ili organa u kojima istinski treba raditi i donositi odluke koje su obavezujuće, u krajnjem slučaju i za plenarno zasedanje odnosno Narodnu skupštinu u celini. U tom pravcu idu izmene odnosno inovacije koje, uz pomoć OEBS-a, unosimo u rad Skupštine.
Odbor za evropske integracije, u najužem smislu reči, kao odbor koji će se baviti članstvom ili neučlanjenjem u Evropsku uniju, naravno, neće ispuniti svoju misiju. Evropske integracije su ogroman proces koji u pet osnovnih segmenata u prostoru zakonodavstva i državnog uređenja - ekonomije i finansija, ljudskih prava, bezbednosti i stabilnosti zemlje i u prostoru koji prevazilazi sve to, zove se kultura i informisanje - mora da uredi i harmonizuje zakonodavstvo, ceo sistem, sa zakonima Evropske unije.
Mi smo se, to su mnogi ponovili više puta, složili oko toga da je nacionalni interes članstvo u Evropskoj uniji. Mislim da je to minimalna tačka oko koje se svi koji ovde sede, a i oni koji trenutno nisu tu, slažu, a i šire od toga. Ako to jeste nekakav nacionalni konsenzus oko minimuma, zašto se onda uopšte postavlja pitanje svrhe formiranja ili neformiranja jednog odbora ili nekog drugog, sledećeg.
Ukoliko taj odbor ne bude imao šta da radi, on neće raditi, biće rasformiran. Ne vidim da se iko bog zna kako naprezao da ukine odbor za pritužbe i žalbe ili kako god da se zove, koji niti zaseda, niti prima pritužbe, niti odgovara na te žalbe. To je primer. Veoma poštujem kolegu koji nije ovde i koji je predsednik tog odbora, ali to je jedan primer, što ne znači da taj odbor ne treba da postoji.
Ovde je bilo čak i lascivnih primedbi, svojevremeno, o insistiranju da se tretman rodne ravnopravnosti ili ravnopravnosti polova, kako je do juče bilo uobičajeno da se kaže, lascivnih primedbi na to i čak velikog, previše dugog procesa oko, prvo, formiranja saveta pri Vladi Srbije za ovo pitanje, a zatim i odbora u Skupštini.
Ne samo kao pripadnica većina u ovom društvu - 52% žena, već i kao jedna od onih koja ovu inicijativu ne samo podržava nego i kreira od samog početka, opravdavam nerazumevanje teme i sebe i sve svoje koleginice i kolege koji su najavili da su zainteresovani da budu članovi ovog odbora, stavljam na raspolaganje onima koji temu ne razumeju, pa da malo o tome raspravimo i da kažemo šta će, po našem viđenju, sve biti tema tog odbora. Samo da vas nekim podacima podsetim na ključne stvari.
Istraživanjima je pokazano da se u ovom našem društvu vlasništvo nad pokretnostima i nepokretnostima vodi na 6,8% žena, samo. To znači da većina u društvu, koju čine žene, ima pre svega ugrožen ekonomsko-imovinski status. To je samo jedan primer o tome čime će se odbor baviti, pre svega analizirajući zakone sa stanovišta rodne ravnopravnosti i zastupljenosti.
Bila je zanimljiva primedba i to me je inspirisalo da kažem da su, naravno, moja stranka - Socijaldemokratska partija i poslanička grupa - odavno tražili da se na temeljniji način raspravlja o ekonomskim, odnosno privrednim reformama, s obzirom da je drugi nacionalni konsenzus postignut oko toga da su reforme neophodne. Neophodnost reformi je, s jedne strane, bila osporavana činjenicom da su prebrze, a s druge strane, da su prespore.
U svakom slučaju, mislim da ćemo i oko ovoga postići saglasnost, da niko od nas nije do kraja zadovoljan učinkom reformi, a to znači da njih treba nastaviti, a ne prekinuti. Ko bi bio pozvaniji da o ekonomskim reformama raspravlja i inicira zakonsku regulativu, ako ne mi, narodni poslanici u adekvatnom odboru. Ne vidim nikoga pozvanijeg, ako još uvek doživljavamo Skupštinu kao najvišu instituciju parlamentarnog sistema kakav jesmo.
Odbor za smanjenje siromaštva; strategija, koju je Organizacija Ujedinjenih nacija donela 1999. godine, zove se Milenijumska strategija razvoja i odnosi se na period do 2015. godine i, pre svega, orijentisana je na nešto što se zove kolokvijalno smanjenje siromaštva, a zapravo znači sveobuhvatan, temeljan, suštinski program o redukciji siromaštva izazvanog svim razlozima, počev od toga da je ekonomska slabost velika, kriza hrane u nekim drugim područjima u kojima mi ne živimo, pre svega mislim na afričke i dalekoazijske zemlje, da je uzrok siromaštva i činjenica da neka sredina ima ili nema dostupnost javnih usluga, servisa zdravstva i sličnih, da uzrok siromaštva u mnogim slučajevima jeste upravo i ta rodna neravnopravnost, odnosno različitost itd.
Tu sveobuhvatnost teme ili problema je projektom inicirala Svetska banka, projekat je započet u zemlji prošle godine juna meseca, odlukom Vlade Republike Srbije da se formira nacionalni tim za vođenje projekta za kreiranje strategije za smanjenje siromaštva, direktno je nadležno ministarstvo ministarke Gordane Matković, ali taj nacionalni tim, kao takav, postoji i radi godinu dana.
Šta radi? U konsultativnom procesu je angažovao ne samo stručnjake, nego i pripadnike svih slojeva društva. Da vam kažem, u taj tzv. konsultativni proces, jer mi se izraz ne dopada i zato kažem tzv, uključeni su predstavnici civilnog društva, sindikata, stručnjaka i eksperata iz svih nivoa vlasti, od lokalne samouprave, do republičke i federalne.
Šta je sada taj tim uradio? Posle istraživanja predstavljenog Skupštini Srbije 31. januara ove godine, gledam neke koji su bili na tome, a 54 mojih kolega i vaših kolega je prisustvovalo kada je predstavljen nacrt i rezultati istraživanja i najaveno da će nacrt strategije biti urađen do kraja aprila i da će ići, kako se i nalaže u čitavom projektu, na Vladu, a da bi mi, kao zakonodavno telo koje odlučuje, između ostalog i o nacionalnim strategijama, o tome uopšte odlučivali, moramo imati nadležni odbor koji neće biti odbor samo za strategiju, jer je to veoma sužen mandat, nego za smanjenje siromaštva.
(Predsedavajuća: Da li koristite i sledećih deset minuta?)
Završavam. To istraživanje je pokazalo da je neophodnost formiranja ne samo ovog odbora, nego i ostalih koji su pandan tome, neizbežna. Mislim da će ne samo poslanici pozicije, nego i poslanici opozicije veoma podržati ovu inicijativu.