Govorim o temi.

Ne govorite o temi.

Sada treba u Skupštini opet mi da se bavimo sobom. Šta će sa svakim od nas biti u budućnosti, da li ćemo moći da budemo na poslaničkim listama ili nećemo, da li ćemo moći da budemo na nekim drugim funkcijama ili nećemo, a opet oni krucijalni problemi u ovoj državi ostaju van ovog parlamenta i ne predstavljaju nikakav predmet naše diskusije.
Nakon uvodnog izlaganja gospodina Andrića, koji je evo otišao, a koji je spomenuo ko bi sve mogao da bude lustriran na osnovu ovog zakona, to me podseća na unutarstranački puč, jer ukoliko je on rešio da lustrira gospodina Svilanovića, pa gospođu Mićić, pa sve ostale, ne znam ni koliko ih ima, samo njih dvoje znam i gospodina Andrića iz te političke partije, verovatno je poželeo da dobije funkciju predsednika te stranke. Ako mu je to namera, ovo mu je dobar i verovatno legitiman put.
Lustracija je odavno u Srbiji počela, da se mi ne zavaravamo. Da li nam treba zakon ili vam ne treba, nama ne treba, ali vi ste sa lustracijom gospodo započeli 5. oktobra 2000. godine. Onda kada ste spaljujući Skupštinu, Televiziju, zlostavljajući tadašnjeg direktora Komrakova, Milanovića, brojne direktore po društvenim i javnim preduzećima u Srbiji, vi ste već na taj način izvršili na neki način lustraciju, kaznili te ljude, žigosali ih u javnosti i prošli, još uvek, bez ikakvih posledica, ali posledice će sigurno nastupiti i to vrlo brzo.
Ovde u ovom zakonu se spominje BIA, kao organizacija, pa i onaj DB koji joj je prethodio, da raspolažu nekim dosijeima koji će biti navodno dokument na osnovu koga će ta komisija da odlučuje da li je neko u prošlosti kršio ljudska prava. Znamo da se ti dosijei ne vode po imenu i prezimenu.
Ne piše Gordana Pop-Lazić. Ne znam kako me vide, verovatno su stavili neku oznaku. Neke osobe verovatno imaju oznaku Žozefina, neki alapača, treći lajavica, četvrti ćelavi, pijandura, ovakav, onakav i tačno znaju naravno na koga se odnosi. Čak i gospodin Mihajlović kaže da nikada ti dosijei nisu mogli da budu neki dokazni materijal na sudu, jer uvek je to ono - rekla, kazala.
Znate kako je DB, pa i BIA kako je radila. Postoji norma, moraš tri izveštaja u toku meseca da dostaviš, moraš tri osobe da obradiš, pratiš i ako nisi ništa našao onda izmisliš, napišeš, rekao mi ovaj, onaj, kod brice mi rekli ovo, u kafani mi rekli ono i tako se ta dokumentacija gomilala. Nemam ništa protiv, neka se otvaraju i ti dosijei, ako mogu da budu verodostojan dokaz za kršenje ljudskih prava, onda neka budu.
Pitanje je ko će da bude ovde lustriran. Verovatno Čović, kao ratni profiter. Verovatno Maršićanin, kao predlagač ovakvog Poslovnika, kojim se krše osnovna ustavna prava narodnih poslanika. Verovatno Koštunica, zato što je protivustavno postavio "Sokrata" na funkciju ministra inostranih poslova. Mislim da svi znamo da se njegov dosije zove upravo ovako, da nosi naziv "Sokrat". Batić i Čeda zbog pritiska na sudove, Gašo Knežević zbog toga što je izbacio Vojislava Šešelja sa Pravnog fakulteta. Mogla bih da nabrajam sve današnje ministre u Vladi, a da ne ponavljam za predsednika Skupštine, koji je uzurpirao funkciju predsednika države, očigledno misli dinastiju da osnuje, ne znam, pokazaće vreme kada bude odlučila ili će to neko drugi u njeno ime odlučiti, ali mi nismo imali mogućnost da građanima pružimo pravo da izaberu predsednika onako kako to Ustav nalaže. Verovatno boljeg kandidata, u ovom trenutku, DOS nema, pa onda neka gospođa Mićić i vrši tu funkciju.
Prekjuče u novinama piše: "Moja ostavka bi bila čin izdaje", gde Mihajlović priča o njegovoj odgovornosti za ubistvo Zorana Đinđića, a našla sam odredbu u zakonu, koji predlažete, koja se tačno odnosi na gospodina Mihajlovića, jer je znao da preti atentat gospodinu Đinđiću, čak ga je i upozoravao, a ništa nije preduzeo. Ali Dragor Hiber, komentarišući ovu mogućnost da se 270 dana bude u pritvoru, svestan da je to protivustavno, kaže da je potpisao predlog zakona, tako da sve mere koje predstavljaju ugrožavanje ljudskih prava tokom meseca biće isključene izmenom zakona. Čovek sam sebe hoće da lustrira. To znači da oseća sopstvenu odgovornost i to pozdravljam.
Molim da se ovaj stenogram dostavi toj budućoj komisiji, kako ga ne bi zaboravili. Ako bude ovaj zakon izglasan u Skupštini, u šta sumnjam, onda kada budete lustrirali prvog od vas, ubedićete me da ste nešto hteli; ako budete lustrirali samo političke protivnike, pa nam vi budete pravili liste za buduće izbore, onda je jasno da je u pitanju samo uništavanje političkih protivnika na jedino mogući način - putem sile.
Što se tiče ustavnog osnova za donošenje ovog zakona...
(Predsednik: Da li želite da koristite narednih 10 minuta?)
Da.
Vi možete da kažete i da tvrdite ovde da postoji ustavni osnov, ali ko se iole u to razume shvatiće da ustavnog osnova za tako nešto nema. Ne bih da gospodin Pajtić o tome govori, mislim da je milion ljudi gledalo duel između gospodina Pajtića i gospodina Mihajlova, u kome je on tvrdio da postoje neka ustavna ovlašćenja bivšeg predsednika savezne države, znajući sam da govori neistinu, a pozivao se na to da je asistent Pravnog fakulteta i da ga njegovi studenti slušaju.
On može opet da izađe za govornicu i da tumači Ustav onako kako on hoće, ali mi bi trebalo da imamo jednu instituciju koja se zove - Ustavni sud, koji bi radio bez političkog pritiska i koji bi donosio odluke na osnovu Ustava, zakona i slobodnog sudijskog uverenja. Mi nemamo takav ustavni sud i zbog toga imamo samo političke odluke - produžena ruka DOS-a.
Usvajanjem ovog predloga zakona, za koji je, dakle, očigledno po nama, srpskim radikalima, da je u suprotnosti sa odredbama Ustava Republike Srbije, ali u suprotnostima je i sa Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima, Narodna skupština bi, štiteći ljudska prava, u stvari omogućila najbrutalnije kršenje ljudskih prava.
U odredbama o potupku negira se svaki, do sada poznati, minimum prava koji pripadaju licu protiv koga se vodi postupak. A ko vodi postupak? Komisija koju će nam predložiti predsednik koji ne postoji, u kome će biti dva člana Ustavnog suda, dva člana Vrhovnog suda, neki eksperti, neka dva pravnika iz Narodne skupštine; znam samo dvojicu koja dolaze u obzir, to su: Ristić i Pajtić, ali ne znam ko je treći. Znači, vas dvojica, vi jedini možete biti u tom savetu, ali bih volela da vidim koji će to ljudi, ukoliko dođe do izglasavanja ovog zakona, pristati da se bave ovim prljavim poslom.
Pazite, i 1948. godine, ovakvi neki preki sudovi su ljude slali na Goli otok. Ovo je prethodnica jednog novog Golog otoka. To ko sada ne shvati, shvatiće u budućnosti. Mnogi to nisu shvatali ni 1948, ali su shvatili malo kasnije i bili su na stubu srama. Ako preuzimate na sebe to da budete na stubu srama, nemam ništa protiv, što se nas tiče - neka vam je sa srećom.
Predlog zakona ima cilj da pokrene proces koji bi se mogao nazvati desrbifikacija, s obzirom da se ova lustracija upoređuje i nalazi se uporište za nju u denacifikaciji. Na taj način se vrlo vešto asocira na nešto što se primenilo u fašističkoj Nemačkoj. Tako nešto u Srbiji se niti dešavalo u prošlosti, niti se dešava. Nikakvih bliskih veza između fašističke Nemačke i Srbije u poslednjih 12 godina sigurno nema.
Pokušaću da odbranim Povelju, protiv koje smo mi glasali, da odbranim Povelju o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama, koju ste izglasali, a protiv koje smo takođe bili, kao i Ustav Srbije, a da vas podsetim da svako ima obavezu da poštuje ljudska i manjinska prava drugih; to je član 2. Povelje.
Da vas dalje podsetim na član 5. ove povelje, koji govori kada mogu biti ograničena ljudska i manjinska prava, na član 6. koji govori o momentu kada se uvodi ratno i vanredno stanje, na sudsku zaštitu i uklanjanje posledica kršenja ljudskih i manjinskih prava u članu 9, gde svako ima pravo na delotvornu sudsku zaštitu u slučaju da mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajamčeno ovom poveljom.
Zatim na član 12. o nepovredivosti fizičkog i psihičkog integriteta, a podsećam vas da je ovde - u Narodnoj skupštini - za skupštinskom govornicom, kao posledica kršenja osnovnih ljudskih prava i naših prava kao poslanika da govorimo za ovom govornicom, zbog odluke i osionog ponašanja predsednika Skupštine, jedan poslanik doživeo infarkt, drugi je bio povređen, o čemu postoji uredna lekarska dokumentacija i vodi se uredan postupak protiv predsednika Skupštine pred nadležnim sudom.
Zapamtite, sve što se eventualno dešavalo, vezano za kršenje ljudskih prava, ako ne raščistimo koliko su ljudska prava poslanika, naša prava ovde kršena u Narodnoj skupštini, ako ovde ne izvršimo lustraciju, nećemo je izvršiti nigde. Vidim da vi ne mislite sami sebe da lustrirate. Vi mislite da ste van domašaja bilo kog zakona.
"Niko se ne sme podvrgnuti mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju"(čl. 12). Više puta smo bili podvrgnuti ovde i mučenju, i ponižavanju i kažnjavanju.
Član 15: "Uhapšeno lice se mora bez odlaganja, najkasnije u roku od 48 sati, izvesti pred nadležni sud". Uvek sud, koja komisija, koja preka komisija? Svako ima pravo na žalbu (čl. 18). Ovde nema prava na žalbu.
Pretpostavka nevinosti (čl. 19) - svako je nevin dok se njegova krivica ne utvrdi pravosnažnom odlukom suda.
Zabrana retroaktivnosti (čl. 20) - malopre me pogleda u oči predsednik Skupštine, ne trepnu i kaže: "Nije odbor odlučio da ima retroaktivnosti". A odbor kaže u svom izveštaju upravo ovako: mada je pravno sporno da li se zakonom određuje povratno dejstvo, jer predlagači smatraju da ga nema, tj. on smatra kao predlagač, i to potpisuje Dragor Hiber, koji je potpisnik i ovog akta, Odbor je većinom glasova utvrdio da postoji opšti interes za povratno dejstvo odredbe člana 4. Predloga zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava.
Ko je onda ovde govorio istinu, a ko je pokušao da svojom izjavom falsifikuje izveštaj Odbora.
Pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života (čl. 24), to je ovo vezano za BIA-u. Pa, mi više ne možemo ni da se zakašljemo u svojim stanovima, a da neko ne zna da smo se zakašljali. Ako planiramo gde ćemo za vikend, to već svi oni koji treba znaju.
Svako ima pravo na slobodu misli, savesti, uverenja ili veroispovesti (čl. 25). Svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja (čl. 29). Ko ovde ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja? Moram da biram reči šta ću da kažem kao političar za govornicom koja je samo za političare, da me ne bi ovi iza leđa kažnjavali ili oduzimali reč. Ko ovde krši ljudska prava? Predsednik Skupštine, prva koja treba da bude predmet lustracije.
Građanin državne zajednice Srbija i Crna Gora koji je navršio 18 godina života ima pravo da bira i da bude biran u organe lokalne samouprave, državne organe države članice i institucije državne zajednice, u skladu sa Ustavnom poveljom i zakonima država članica (čl. 33). Misli se na izborne zakone. Ko drugi ima pravo da to izborno pravo građana suspenduje? Sećam se, glumica Žanka Stokić je posle rata izgubila građansko pravo da glasa, sećate se toga. Ima jedna ulica na Senjaku koja od pre nekoliko godina nosi njeno ime, a na stub srama je bila izvedena i tako je, jadna, umrla zbog svega toga, što joj se to dešavalo.
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.)
Vi sad to hoćete sa nama da učinite. Ne verujem da ćete imati vremena. Čini mi se da vam treba tri meseca da ovaj zakon, navodno, počne da se primenjuje, ako ga uopšte izglasate. Za tri meseca vi nećete ovde ni biti. Većina od vas će već leteti prema Južnoj Africi ili Južnoj Americi, a mnogi od vas više na političkoj sceni, uključujući ove jadne predlagače, neće postojati.

Reč ima narodni poslanik Dragan Tomić, zamenik predsednika poslaničke grupe Socijalističke narodne stranke.

Poštovana gospodo, zašto smo mi protiv ovog zakona. Ovde se upotrebljava termin "defašizacija", u obrazloženju zakona. Čega defašizacija? Nisam sebi birao predsednika upravnog odbora koji me je posle smenjivao zato što je bio iz DOS-a. Razmislite malo.
Ovaj zakon kao da pokušava da denuncira neke fašiste iz Drugog svetskog rata, on ima dva svoja temeljno različita pristupa, a u praksi imamo činjenicu da nema lica koja su definitivno bili fašisti za vreme Drugog svetskog rata, o čemu ću govoriti na primeru Šapca, odakle dolazim.
Danas čovek koji se zove Paun Protić, koji je bio komandant Ljotićevog Zbora, fašističkog Zbora garde, dobio je jednu od centralnih ulica u gradu Šapcu da nosi njegovo ime. Čovek je odgovoran za streljanje 5.500 ljudi u Šapcu. Kojih 5.500 ljudi? Radi se o običnim, najobičnijim ljudima koji su tada digli svoj glas protiv okupacije svoje države. Nisu bili komunisti ili su bili komunisti, ali su sigurno svi zajedno bili patriote i ustali su da brane svoju državu.
U Mačvi je tada formiran Mačvanski partizanski odred, koji je gotovo do jeseni uništen i ceo postreljan, a brojao je 3.000 ljudi. Ko je to radio? Radio je taj Paun Protić, u ime srpstva, u ime srpske države, za kralja i otadžbinu. To su bili motivi.
Šta je brisano od naziva ulica, da ne pravi sramotu gradu Šapcu više? Izbrisana je gimnazijalka Vera Blagojević, koja je na centralnom trgu, nije imala ni pojma šta znači komunizam, javno ustala da brani svoju državu. Izbrisana su četiri brata Srnića, majka je živela do 1981. godine, koji su takođe pobijeni tada. U Šapcu je zabranjeno govoriti i pominjati ta imena više. Ali, imamo sveto ime Pauna Protića i nekih navodnih 12 četnika đačkog bataljona. Na stratište gde je tih 5.500 ljudi pobijeno, samo mi i dalje odlazimo da odnesemo vence. To je jeres. Bojim se da to neko buldožerom u narednom periodu ne zatre.
Šta je bilo sa tim ljudima i njihovom decom? Osvedočeni četnik u tom periodu, Sinđić, pobegao je navodno u neku državu, ali su njegova deca u periodu tzv. posleratnog perioda postali lekari i niko ih nije dirao. Drugi četnik Vuković, poznati koljač, koji je zaklao 73 čoveka u našem kraju, zaklao je 73 Srbina u Šapcu, čovek je završio fakultet i bio je dugogodišnji direktor Javnog preduzeća za upravljanje građevinskim zemljištem i rezervni vojni oficir. Neću više o tome, samo da kažem šta znači termin defašizacija i kako je u praksi sprovodljiv.
Šta će nama doneti zakon o lustraciji? Mislim da nam neće doneti ništa. To sigurno neće biti zakon koji će nas voditi u Evropu. Izazvaće nove i nove podele, rasprave, sukobe u javnosti, zloupotrebe, lične revanše, lične obračune prema pojedincima. Da li će neko nad nekim i dalje lečiti komplekse u političkoj budućnosti, to ćemo videti.
Zašto nas ovo neće odvesti u Evropu? Neće nas odvesti u Evropu iz nekoliko razloga. Evropski parlamentarni sistemi poznaju apsolutno snižene političke tonove u političkoj praksi, apsolutnu političku toleranciju i nikada više govor mržnje između političkih oponenata, dobru i razumnu političku saradnju, kulturan politički jezik i odgovornost za javno izgovorenu reč koja druge političke opcije i oponente ne denuncira iz političke prakse i daje im pravo da u javnosti mogu da istupe i da im se čuje javna reč.
Neće pomoći ovaj zakon oporavku srpske privrede. A, da li se već dobrim delom desila lustracija? Pa, jeste. Najbolji srpski privrednici su izjureni iz kolektiva. Ono što je ostalo u privredi, to i dalje dobro radi. Znate ko je lustriran? Lustrirani su svi oni koji su izgubili radna mesta, izgubili su pravo na rad. Nemaju kome da se žale za to što su izgubili pravo na rad po kratkom postupku i ostali su bez budućnosti.
Niko nema pravo da uskrati tu budućnost i pravo na rad, budućnost za njihovu decu i porodicu. To nas sigurno sve ne dovodi do Evrope. U Evropu nas sve zajedno vodi dobra privreda, dobre plate, dobra zaposlenja za mlade generacije i dobra zajednička budućnost. Ovo vraćanje i kopanje po prošlosti nije dobro. Nije nam namera da o ovome govorimo u javnosti, ali upozoravamo da uvek ogledalo ima svoj odraz i može biti upotrebljeno i dobro predstavljeno u javnosti, ali da li će to dovesti do sređivanja političkih tonova i omogućiti da svi zajedno politički idemo dalje. Na političkoj sceni Srbije ovo sigurno neće pomoći da naredni izbori, koji treba da se dese u Srbiji, budu legitimni, da budu izraz pravog kandidovanja i zdrave političke volje.
Ovih dana imamo jedan svež primer lustracije sudskim putem, tako što je našem potpredsedniku Dobrivoju Budimirovići - Bidži
izrečena presuda od šest meseci zatvora zato što ima pištolj za koji ima odobrenje za držanje. Zašto šest meseci? Upravo za tih šest meseci, kada mu bude doneta presuda, kada bude uručena, to će već biti 10, 12, 14, kada budemo stekli prava na žalbu, jer verovatno neće moći da radi, odnosno da politički deluje.
Mislim da je ovo prethodno vreme, koje smo imali kroz vanredno stanje, imalo svoje značajne propuste koje su na određeni način pojedinci koristili. Koristili su, ali čini mi se da će lustracija otvoriti toliki prostor i pravo pojedincima da vas optužuju, da vam govore, da vas lažu i da vas vređaju.
U vreme kada smo mi bili na vlasti, a neko drugi u opoziciji, upotreba termina da ste - lopov, kriminalac bilo šta - bio je svakodnevni politički jezik i pravo da tako politički denuncirate ljude, bez ikakvog argumenta, samo termin koji se koristio radi svakodnevne političke potrebe, radi skupljanja jeftinih političkih poena. Vreme je odmaklo, godine su već iza toga, mi nismo koristili tu retoriku.

Da li želite da koristite narednih 10 minuta?

Završavam. Mi nismo koristili tu političku retoriku. A zašto? Ne mislimo da kao opozicija treba da ličimo na opoziciju koja je bila pre nas, ne mislimo da na taj način treba da se vratimo na vlast, jer ne treba nam takva vrsta pomoći da bismo se vratili. Mislim da sve ovo što je u ovom zakonu napisano i što će se dešavati povodom ovog zakona u političkoj praksi, ta komisija koja će to raditi, neće voditi Srbiju u budućnost, već će je vraćati godinama unazad da se kopa po prljavim stvarima i da se zloupotrebljavaju imena i prezimena ljudi.

Da li se još neko od predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Ćirković, predsednik poslaničke grupe Nova Srbija.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, u predviđenom dnevnom redu nije stajala ova tačka, ona je naknadno stavljena, a to je razlog što pri ruci nemam Predlog zakona koji sam blagovremeno dostavio skupštinskoj Službi u proceduru, a to je zakon o pravu na raspolaganje dosijeom koji je vođen u Službi državne bezbednosti.
Sa sadržajem tog zakona sam jednom prilikom, uz gnev i protivljenje onda predsedavajuće gospođe Mićić, upoznao sve vas. Žao mi je što sada ne mogu da osvežim sećanje na to. Ne znam koji su motivi rukovodili Građanski savez, mada su oni to gromopucateljno najavljivali, da baš sada ubrzaju ovaj zakon. Pretpostavljam da su oni časni i to ne dovodim u sumnju, ali ne može ovakav zakon da postigne svoj cilj ukoliko nije donet zakon o pravu na raspolaganje dosijeom koji je vođen u Službi državne bezbednosti. Ovde su se čule nepouzdane priče o tim dosijeima, jer su ih pričali ljudi koji nisu čitali dosijee. Dosije se, gospođo Pop-Lazić, vodi na ime i prezime. Recimo, ako biste imali vi dosije, tamo vam je UDBA napisala lepo Gordana Pop-Lazić ili gospođa Nataša Mićić.
A znate šta je nepoznato, šta je misteriozno, šta je tu nejasno? Ono što je nepoznato jesu imena dostavljača, tastera, doušnika, cinkaroša, saradnika, žbirova, špijuna i nesrećnika koji su vam godinama uništavali život, a vi to niste znali. Da, poznato mi je da je Sokrat, nažalost, učestvovao u tome pre nego što je popio onaj otrov, inače posle toga nije mogao, bio je sprečen objektivno, to su ti nesrećnici koji su vas prijavljivali na mesto gde treba. Neki su to činili za pare, neki iz uverenja, a neki u blaženoj nadi da čine patriotsko delo.
Među takvima koji su činili patriotsko delo ima predstavnika u ovoj vlasti. To je, dakle, razlog što se ti dosijei ne otkrivaju i žalosna je činjenica ako utvrdim da je pola ove sale, pola ljudi bilo prisluškivano, bilo pod prismotrom, a polovina su bili dostavljači, ne daj bože da dođemo do tog podatka, to bi bilo strašno, to bi bilo žalosno.
Ali, podsećam, ministar policije u prisustvu šefa UDBE ili BIA-e kako se sada zove, profesora Andreja, kako se već zove, obećao mi je da će taj zakon biti napisan, da će u radnom timu biti sve to, ali se nisam kandidovao, a on je to velikdušno ponudio. Pokazao sam dobru volju da učestvujem u tome i sada zaista ovakav zakon ostaje bez ikakvog uporišta, ukoliko ne znamo ko su ti nesrećnici koji su uništavali živote poštenih ljudi.
Ko su ti ljudi? Mi možemo da slutimo, ne možemo da grešimo dušu. Na primer, znam da moj se zove Bora, taj koji me je pratio, gde god kročim tu je nesrećni Bora, tako je napisano tamo, ne znam ko je to lice, ne znam ko se krije iza tog konspiratornog imena, ne znam, mogu da slutim, to su ljudi iz kolektiva. Žalosna je činjenica ako su nam svi sumnjivi, zato molim vlast neka otvori te dosijee. Ne moramo da sumnjamo u sve, neka samo krivci budu imenovani, neka se otkriju oni koji su nam zagorčavali život, koji su nas prijavljivali, koji su nam to radili i to ne samo od 1976. godine. Neka se oni stave na stub srama, neka se oni ne linčuju, neka se oni obeleže i svrha ovog zakona jeste moralno pročišćenje, jer on neće postići svoj cilj ukoliko ne otvorimo dosijee. Tu su učinjene nepravde, tu su učinjena zlodela, tu su ljudi bili šikanirani. Ono što me je posebno razočaralo jeste da sam ustanovio veliku nepismenost cinkaroša, da su to tasteri i ljudi sumnjivog moralnog habitusa, nije bilo sumnje.
Zamislite, ono zašto sam iznenađen jeste da su to ljudi sumnjive pismenosti, jer prosto su dostavljali lažne podatke, imali su običaj da vic koji bih ispričao oni dostave na mesto koje treba i ne mogu vic da prepoznam, ne znam gde je poenta. Znači, čak i u tim stvarima.
Dalje, naravno gospodo da nisam trpeo zbog tog vica, druge su to stvari. Znate vi u čemu je vic i zato molim predlagača ovog zakona, povucite ga iz procedure, odložite njegovo usvajanje. Nije valjda baš toliko dogorelo. Neka kao vlast, kao odgovorna vlast, a što bi trebalo da budete, prvo donesete zakon o otkrivanju dosijea, pa neka svi ljudi koji su bili cinkareni kod vlasti, kod UDB-e, znaju ko su njihovi cinkaroši, neka konačno znaju to. Mi ćemo se razočarati, naravno, zaista ćemo sresti tu naše moguće bliske srodnike, ali šta da radimo. Jednom moramo pogledati u oči, vreme je. Hvala lepo.

Da li se još neko od predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su saglasno članu 89. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa, prijave za reč u pismenom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe. Po redosledu narodnih poslanika, prema prijavama za reč u načelnom pretresu o Predlogu zakona za odgovornost za kršenje ljudskih prava, prvi prijavljeni je narodni poslanik Ljubiša Kesić, a posle njega narodni poslanik Adam Urošević.