Uvaženi gospodine potpresedniče, dame i gospodo narodni poslanici, opozicija je danas iznela dve osnovne teze napadajući i osporavajući ovaj predlog zakona. Jedna teza je da je došlo do osporavanja i da je u prošlosti, uopšte, bilo kršenja i to grubih kršenja ljudskih prava. Druga teza je briga da će pod lustraciju potpasti pre svega predstavnici današnje vlasti.

Za prvu tezu mislim da ne postoji nikakva podloga. Što se tiče druge teze, nema razloga za brigu, svako ko krši ljudska prava i pre i posle 5. oktobra ima razloga da brine da će biti utvrđeno da je to učinio i da zbog toga neće moći da vrši, ne da radi, nego samo neće moći da vrši najodgovornije državne funkcije.

Dakle, ideja ovog zakona jeste zasnovana na osnovnom obećanju, a to je da će od momenta dolaska ova vlast pokušati i uspeti da izgradi i unapredi demokratske institucije. U tome smo u najvećoj meri uspeli i uspevamo. Ono što svakako čini ustanovu funkcionalnom jeste činjenica ko se nalazi na njenom čelu. Da li su to visoko kvalitetni ljudi, a kada kažem visoko kvalitetni, mislim i na njihovu stručnost, ali mislim i na njihovu etičnost. Ukoliko bi na čelu tih institucija bili ljudi koji nisu kršili ljudska prava, onda bi autoritet tih institucija pred građanima ove Republike zaista bio neuporedivo veći.

Ako se složimo da je cilj koji ovim zakonom treba da se postigne ne represija, ne osveta i ne gledanje u prošlost da bi se prikazivali kršitelji ljudskih prava koji se danas ne nalaze na javnim funkcijama, onda je jasno da je cilj ovog zakona da on gleda u sadašnjost i u budućnost i da najveći broj lustracionog proveravanja ima da prođu nosioci sadašnje vlasti, nosioci pravosudnih funkcija. Što se tiče lica koja su izabrana, a među kojima se nalaze i narodni poslanici, njima se ne može izreći po ovom zakonu mera onemogućavanja vršenja tih funkcija, upravo zato što su izabrani od građana. Dakle, samo se ta mera može izreći onim licima koja su imenovana ili postavljena.

Sada ću pokušati da komentarišem, ne u preteranoj meri da vas zamaram, jednu od teza koju je iznela jedna od stranaka da ovaj zakon ima retroaktivno dejstvo. Predlagači smatraju da nema i upravo je to razlog zašto je datum od koga se vrši provera 23. mart 1976. godine, jer od tog dana stupio je na snagu Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, po kome je bilo predviđeno koja su to ljudska prava i svako ko ih krši za to može da snosi najmanju moguću meru odgovornosti, a to je mera predviđena ovim zakonom.

Takođe želim da potcrtam da ovaj zakon ne predviđa da se ispituju raniji nosioci javnih funkcija, nego sadašnji i budući kandidati za nosioce tih javnih funkcija. Mnoga lica koja su kršila ljudska prava, upravo zato što ovaj zakon gleda u sadašnjost i budućnost, neće biti predmet lustracije, nego će to biti isključivo nosioci javnih funkcija ili kandidati za iste.

Zašto ovaj zakon ne može biti selektivan? Zato što predviđa prethodni postupak, u kome lustraciona komisija može isključivo na bazi pouzdanih, dakle materijalnih dokaza, a to su podaci iz dosijea BIA-e i sudskih spisa, ili iz arhiva državnih organa i ustanova, da dođe do podataka da je neko kršio ljudska prava. Ako do takvih podataka ne bude došla, u tom slučaju postupak lustracije prema licu koje je predmet lustracije ne može ni da započne.

Iskreno se nadam da najveći broj nosilaca javnih funkcija nije kršio ljudska prava. Za bilo koga ko je kršio ljudska prava, pa bilo to i iz moje stranke, u interesu je moje stranke da takvo lice bude onemogućeno da vrši javne funkcije. Dakle, to je dobro i za moju stranku i tako očekujem da ima razloga da gleda svaka stranka koja ozbiljno misli o tome.

Najzad, ovde bih se složio sa gospodinom Pajtićem, stvara se fama da se ovde predviđaju velike odmazde. Ovde se radi samo o dve moguće mere, ukoliko se utvrdi da je neko kršio ljudska prava, a to je javno saopštenje i iznošenje na koji način je kršio ljudska prava, pod uslovom da samo to lice ne prihvati da je to tačno i ne povuče se sa položaja ili ne odustane od kandidature. Ukoliko se radi o imenovanim i postavljenim licima, može se izreći mera onemogućavanja obavljanja samo tih javnih funkcija, koje su pobrojane u ovom zakonu, za period od pet godina. Dakle, ništa se ovde bitno nikome ne ugrožava, osim što se želi da najodgovornije državne funkcije obavljaju lica koja u prošlosti nisu kršila ljudska prava.

Saglasio bih se sa tim da ovaj zakon mora da ima još jedan zakon, pa je potreban još jedan rok do početka funkcionisanja ovog zakona, a to bi bio zakon o otvaranju dosijea, koji bi služio kao podloga lustracionoj komisiji u sprovođenju lustracionog postupka.

Ovde je stiglo niz amandmana na ovaj zakon. Amandmane smo pregledali. Ogroman broj amandmana je zaista na mestu. Te amandmane ćemo prihvatiti i oni će postati sastavni deo Predloga zakona, naravno ukoliko vi to uvažite i izglasate.

Jedan od najvažnijih amandmana, opravdano je stavljena primedba i od strane opozicije, upravo je taj da sudije Ustavnog suda ne mogu da budu drugostepeni organ i istovremeno članovi lustracione komisije.

Pozivam vas da glasate za ovaj zakon, on nije opasan, samo služi za pročišćenje ove države.

Hvala vam.

 

Reč ima narodni poslanik Adam Urošević, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Melank Šandor.

Uvaženo predsedništvo, poštovane dame i gospodo poslanici, Predlog zakona o lustraciji predstavlja dobar pokušaj da se isprave mnoge greške iz prošlosti, ali ostaje samo pokušaj, jer, istovremeno ima mnogo nedostataka i slabih strana, što ukazuje na potrebu izmena u samom zakonskom predlogu.
Član 6. definiše kao kršenje ljudskih prava i slučaj vršenja službene dužnosti u okviru koje lice, po naređenju pretpostavljenog, dostavlja informacije državnoj bezbednosti, danas je to BIA. Ova odredba dovodi u sumnju svakog člana iste službe, jer jedino posao ove službe zadire upravo u materiju ljudskih prava, pa je teško uspostaviti jasnu granicu šta jeste a šta nije dozvoljeno.
Na osnovu iste odredbe moguć je i lični revanšizam prema bivšim pripadnicima Službe, iako ona nikada ništa nije radila bez znanja rukovodećih ličnosti iz vlasti.
Član 9. tretira pitanje primene neustavnih zakona. Ovim članom će se teret odgovornosti sručiti na savest samih sudija, iako je problem mnogo dublji.
Naime, ovim se otvara pitanje odnosa političkog i pravnog uopšte. Zna se da je, u proteklom periodu, politika diktirala sam pravni poredak, a to znači da su i sudijama bile vezane ruke političkim odlukama. Time se ovaj član može označiti, naravno gledano sa moralne tačke gledišta, krajnje nekorektnim, jer pošto nije bilo istinske podele vlasti, koja bi sudstvu garantovala nezavisnost, a time nije bilo ni suštinske nezavisnosti sudstva, ne može se čitava odgovornost prebaciti na Ustavni sud, a stiče se utisak da je tako.
Otvoreno je i pitanje člana 10, koji se odnosi na režirane sudske procese i samu odgovornost sudija. Ovo je još jedno mesto koje pokazuje dominaciju političkog nad pravnim sistemom i nemoć pravnog poretka, kao i svojevrsnu anomiju sistema uopšte.
Rešenje ukazuje na kažnjavanje neposrednih izvršilaca, bez pokušaja da se kazne najodgovorniji, pa se za ovu odredbu, za odredbu člana 10, može reći da je i nedovoljno precizna jer ne sledi duh zakona i želju zakonodavca, a to je da se kazne najodgovorniji za pomenute događaje.
Nesumnjivo je da deo odgovornosti snose i same sudije. Ali ne treba zaboraviti da je dobar broj sudija bio primoran da obavlja svoju službenu dužnost, ma koliko ona bila neopravdana, usled nemogućnosti da sebi i svojoj porodici obezbede egzistenciju na neki drugi način. Prethodno pomenuto treba uzeti kao olakšavajuću okolnost u eventualnom procesu.
U članu 11. predlagač zakona određuje lica na koja se Predlog zakona odnosi. Treba reći da su izostala neka lica, za koja se opravdano može pretpostaviti da imaju, ako ne veću, istu dozu odgovornosti.
Otvoreno je pitanje zašto se nigde ne pominju vojni tužilac i vojne sudije, zatim predsednici i članovi izvršnih odbora lokalnih
samouprava itd.
Neki od prethodno pomenutih su bili akteri nemilih događaja, koji se i te kako odnose na kršenje ljudskih prava, pa bi stoga bilo potrebno da predlagač unese neophodne izmene u postojeći Predlog zakona.
Posebno je zanimljiv član 13. stav (2), koji jasno kaže da pripadnost političkoj stranci nije osnov za sprovođenje postupka lustracije. Taj član treba posebno pohvaliti, jer je u skladu sa načelom pravne jednakosti.
Međutim, postoji velika razlika između pravne teorije, čiji je zakon nepobitni deo sve dok ne počne da se primenjuje, ali i same prakse, primene koja često izvrgne ruglu iskrenu želju zakonodavca.
Poslednjih meseci je i sama javnost svedok političkih trgovina i manipulacija. Ne može se sa sigurnošću tvrditi da jedan od argumenata za disciplinovanje opozicionih poslanika nije bila i pretnja lustracijom.
Član 16. u stavu (2) je u delimičnoj suprotnosti sa članom 6.
Naime, u Predlogu zakona se izričito napominje da će se komisija služiti uvidom u spise Bezbednosno-informativne agencije, dok član 6. čak određuje odgovornost za kršenje ljudskih prava u slučaju prikupljanja podataka koji predstavljaju kršenje privatnosti u vršenju službene dužnosti, što se nepobitno odnosi na aktivnosti BIA, a zatim se ti isti podaci koriste u postupku pred komisijom.
Posebno je zanimljivo rešenje člana 24. stav (4) koji reguliše način izbora članova komisije. Pomenuto rešenje propisuje da se izbor članova komisije vrši većinom glasova prisutnih poslanika, što je loše rešenje, jer se time umanjuje autoritet i sama politička težina koju bi buduća komisija morala da poseduje.
Politički značaj ovakvog tela može biti od presudne važnosti, jer bez dovoljne političke podrške ne može se očekivati uspeh u postupku sprovođenja lustracije.
Bez obzira na pravnu stručnost članova komisije, koja će biti nepobitna, ukoliko se budu poštovale zakonske odredbe, potrebno je ispraviti ovaj nedostatak i zahtevati da se obezbedi apsolutna većina za izbor članova komisije.
Najznačajniji doprinos koji bi Predlog ovog zakona mogao da donese je utvrđivanje odgovornosti najodgovornijih, što znači onih koji su bili na vlasti u trenucima kršenja ljudskih prava. Ovo je istovremeno i najveći izazov za budući zakon. Mera njegovog uspeha biće upravo određivanje odgovornosti do sada nedodirljivih političkih struktura, kao i spremnost na njihovo kažnjavanje, bez obzira da li u novoj vlasti zauzimaju najodgovornije funkcije.
Predlog zakona predstavlja dobar pokušaj da se konačno raščisti sa prošlošću i da se u naš pravni sistem uvedu rešenja koja su proizašla kao produkt dugogodišnje demokratske evolucije, ali samo uz
neophodne promene .
Još značajnije je pitanje političke volje da se zakon sprovede u delo, jer neki broj aktuelnih političkih ličnosti na vlasti može postati predmet lustracije.
Ovo je najznačajniji test za proveru proklamovane pravne jednakosti u okviru koje će se videti da li su svi građani jednaki pred zakonom ili i dalje postoje povlašćene kategorije i dvostruki aršini.
Ukoliko se ne istraje na doslednoj primeni budućeg zakona, doći će do još jedne farse na srpskoj političkoj sceni, u kojoj će se pokazati da ne postoji iskrena namera da se izvesni problemi reše, kao što je bio slučaj i sa najavljenim otvaranjem tajnih dosijea vodećih javnih ličnosti, a što nikada nije realizovano.
Uz uvažavanje eminentnih pravnika koji su pripremili ovaj predlog zakona ili su se samo potpisali, moram da kažem da su mnoge odredbe u ovom zakonskom predlogu konfuzne, tako da se stiče utisak da je ovaj predlog rađen po sistemu "oÄruk".
Poslanici Stranke srpskog jedinstva smatraju da bi ishitreno usvajanje ovakvog predloga zakona izazvalo efekte upravo suprotne od očekivanih i da bi dezavuisalo proklamovanu demokratičnost.
Hvala na pažnji.

 Reč ima narodni poslanik Melank Šandor, sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Branislav Blažić, a zatim narodni poslanik Velimir Simonović.

Dame i gospodo, koga treba da zabrine ovaj zakonski predlog o lustraciji?
Verovatno je da treba da zabrine one koji su 5. oktobra prešli taj moralni Rubikon i pomislili: "Dobro je, sve se zaboravlja, niko ništa ne zna, a ja ću još odabrati neku novu funkciju, možda, jednoga dana".
Tu su se prevarili zato što se ta istina o prošlosti ne može tek tako izbrisati. To suočavanje, bez te istine iz prošlosti, bilo bi kao gnojenje, a treba sprečiti gnojenje te rane. Ne može se na ranu staviti jedan flaster i pomisliti da će to pomoći toj rani. To zadiranje u prošlost ići će do 1976. godine, kada je Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima ratifikovan. Tada je naša zemlja prihvatila norme Evrope i uvela ih u svoje zakonodavstvo.
Dakle, zalaganje za istinu u zemlji u kojoj je vladala laž 12 godina naravno da ima svoje protivnike i oni su obično bili bliski režimu i čuvali tu istinu od nas. Ovim zakonom pokazujemo da ne želimo da legalizujemo amneziju. Amnezije nema i ne sme biti, a takođe ni amnestije ne sme biti. Ovim ćemo zakonom postići tri cilja, a to je da pokažemo da poštujemo žrtve koje su bile zloupotrebljavane, da uspostavimo vladavinu prava i da odvratimo one nove ljude, koji će držati određene funkcije, od budućih zloupotreba.

Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Velimir Simonović.

Dame i gospodo, mislio sam da je vreme 1945-1948. godine prošlo, vreme progona, hajki, vreme maltretiranja ljudi i njihovih porodica. Mislio sam da je prošao boljševički način obračunavanja sa političkim protivnicima po onoj staljinističkoj, mi ne znamo da li ste krivi, ali se nadamo da ćete se vi toga setiti.
Dostojevski je rekao da je đavo tako crn samo zato što može da izgleda kao beo, kao Beli anđeo, i stvarno u istoriji mnogi diktatori su se predstavljali kao demokrate ili kao beli anđeli, ali su u stvari nosili zlo, mržnju, teror, sve ono što je uništavalo budućnost njihovih naroda.
Koji su razlozi da vlast posle tri godine vladavine donosi ovakav zakon i ko je predlagač? Predlagač je Građanski savez, koji spada u grupu tih patuljastih stranaka, na izbore ne izlaze sami, jer ne bi mogli da naprave cenzus, ali imaju toliko vlasti, akumulaciju vlati u ovoj zemlji da se otprilike ponašaju kao civilni administratori, kao civilni administrator na Kosovu i Metohiji ili civilni administrator u Republici Srpskoj, to je Građanski savez u Srbiji. Otprilike toliko glasova bi i dobili kada bi izašli na izbore koliko i civilni administratori na Kosovu i Metohiji i u Republici Srpskoj.
Ovde smo čuli da je predlagač zakona rekao da su u zemljama istočnog bloka, realsocijalizma, građani tražili da se donese zakon o lustraciji. Možda je to tamo tako i bilo, ali ovde to sigurno nije tako, jer sam siguran da ovde građani ne traže ni predlagača da bude na vlasti. Očito se radi o nečemu drugom. Radi se o tome da su izbori prilično blizu i da je jasno malim strankama da na političkoj sceni ne mogu opstati ako ne eliminišu na ovaj ili onaj način političke protivnike. Našli su jedno rešenje, da kroz zakon o lustraciji, da kroz priču o nečemu što se događalo u prethodnom periodu, jedan broj političkih protivnika eliminišu ili grupno kroz kolektivnu krivicu i u kampanji to prebace na sve ostale stranke.
U stvari, šta je pozadina cele priče? Pozadinu cele priče možemo posmatrati psihološki u tri pravca: jedno je revanšizam, drugo mržnja i treće agresivnost. Revanšizam je jasan. Revanšizam će se posle ovog zakona o lustraciji prenositi sa kolena na koleno. To će biti po Bećkovićevom - ćeraćemo se još u nedogled.
Ono drugo, mržnja, to je posledica vladanja strahom, strah se postepeno pretvara u mržnju i mi imamo mržnju naroda prema toj vlasti, a imamo mržnju vlasti s jedne strane prema političkom protivniku. Mržnja je posledica njegovog straha, jer on nije u stanju da realizuje ono što je obećao i normalno, kada mu se izbori približavaju njegova mržnja je sve veća i veća, jer se nesigurnost i anksioznost povećavaju.
Šta je ambijent u kojem mi ovaj zakon donosimo? Očigledno slabost demokratije. Sve diktature su proizašle iz slabosti demokratije. Lako se prelazi iz demokratije u diktaturu. To je vrlo lak proces zato što onog momenta kada izgubite volju, izgubite toleranciju, nemate više vremena, ni mogućnosti da pokušavate da ostvarite sve demokratske procese, jer vam se izbori približavaju, prelazite na pendrek, uzimate stvari u svoje ruke, uvodite vanredno stanje i vladate fantastično.
Druga stvar, što je suština demokratije, jeste da je interes pojedinca ujedno interes čitavog društva. Ovde očigledno nemamo interes čitavog društva za ovu lustraciju. Da bi to postigli moramo da napravimo široku javnu raspravu, pa da vidimo da li je sve to tako ili je ovo samo interes određenih ljudi koji pokušavaju da se zadrže na političkoj sceni eliminacijom nekih drugih ljudi.
Ako hoćemo da imamo demokratiju, pravu, modernu, doslednu, moramo da odbacimo sve vrste nasilja. Nasilje očigledno niste odbacili. Borite se protiv nekih koji su nasilje sprovodili, ali nasilje niste odbacili, sprovodite ga ovde u Skupštini, izričete mere udaljavanja poslanika sa Skupštine, ukinuli ste TV prenos, oduzimate mandate, sprovodite teror, čak i ovde, a da ne govorimo kakav je strah među građanima i zašto je izazvana ta politička kriza.
Gotovo sve političke krize u svetu nastale su zbog sukoba ljudi u vrhu vlasti, zato što svi oni misle da su malo veći od ovih drugih. Po onoj Orvelovoj iz "Životinjske farme" svi su isti, samo neki koji su jednaki misle da su malo više jednaki od ostalih.
Problem ovog zakona jeste što ova vlast, donošenjem ovog zakona, pokazuje da nije nesreća samo za svoj narod nego za samu sebe. Morate biti svesni da će zakon koji donosite biti primenjivan protiv vas. To je suština problema koji će vam se desiti. Zašto vi u stvari idete na tu varijantu? Ovo je antisrpski zakon iz dva razloga: prvi razlog je zato što želite da srpskom narodu prikačite ugrožavanje ljudskih prava vezano za Kosovo i za stav međunarodne zajednice, za bombardovanje ovog naroda, što je posledica pranja obraza Amerikanaca i svih ostalih; drugi je da vi pokušavate budućnost ovog naroda da uvežete u jednu priču, u bavljenje sobom, uz stalno proganjanje onih koji su bili na vlasti, da dođu drugi, pa će proganjati te ostale.
Da li smo mi kao narod zreli da jednog momenta možda neko podvuče tu crtu i malo posluša Mendelu koji je 27 godina bio u zatvoru. Kroz jedan prozor je gledao kada sunce prođe, ali kada je na demokratskim izborima pobedio rekao je - gospodo, opraštam svima, ne zbog toga što je to kako treba nego što je to interes čitave države. Da on to nije uradio krv bi tekla potocima po Južnoj Africi, ali je uspeo na taj način da uvede demokratiju. Prema tome, za demokratiju je potrebno široko srce i daleko više ljubavi i želje da se to postigne od praznih priča koje slušamo od ove vlasti.

Reč ima narodni poslanik Velimir Simonović, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Golub Rajić.

Dame i gospodo, kada sam jutros oko osam časova uključio televizor da vidim prve dnevne vesti, evo što sam od toga zapamtio:
Prvo, Zavod za tržište rada, izveštaji - iz meseca u mesec povećava se broj nezaposlenih u Srbiji. Pojavljuje se činovnik iz Zavoda i kaže: "Mi ne možemo da nacrtamo radna mesta". A ispred Zavoda gomila ljudi čeka. Verujem mu, on ne može da nacrta radna mesta.
Zatim, druga vest; pojavljuje se potpredsednik Vlade i kaže: "Država je u strašnom stanju". Mi moramo da mu verujemo, on je potpredsednik Vlade. Iza njega se pojavljuje ministar iz Vlade i kaže: "Mi imamo nekakve prioritete, to treba da odredimo" itd.
Još se nešto dogodilo, što me je juče veoma iznenadilo, a to je da izvesni naš veliki neprijatelj, neki gospodin Soroš, može da drži konferenciju za štampu usred Beograda, to sam posle saznao, gde on tvrdi, pazite - to je njegova druga faza, a prva njegova faza je bila da finansira nevladine organizacije, možda i neke političke stranke.

Upozoravam vas da se vratite na temu dnevnog reda. Profesore, imate Predlog zakona, dobili ste reč po tom osnovu. Po Poslovniku možete da držite konferenciju za štampu i da držite politički čas koliko želite, ali sada morate da pričate o Predlogu zakona.