Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije je zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava ili zakon o lustraciji koji su predložili narodni poslanici Građanskog saveza, i to po hitnom postupku, iz razloga što se radi o propisu koji je veoma važan za uspostavljanje institucionalno-pravnog okvira za sankcionisanje povreda
garantovanih ljudskih prava u periodu koji Predlog zakona obuhvata.
Mislim da razlozi za hitnost nisu argumentovani, da se o ovom zakonu dosta dugo priča, da je DOS na vlasti već više od dve godine, da se mogao doneti u startu i da je lustracija već izvršena prema, kako vi kažete, pripadnicima bivšeg režima, pomoću kriznih štabova, svih smena i promena, mimo zakona i propisa, i putem drugih šikaniranja.
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona je član 73. stav 1. tačka 2. Ustava, po kome Skupština donosi zakone i druge pravne akte, ali to ne može biti osnov za donošenje zakona čiji sadržaj nije u skladu sa Ustavom, Ustavnom poveljom, Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama, kao i čitavim zakonodavstvom Republike Srbije.
Lustracija je sprovedena u bivšim komunističkim zemljama: Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj, Istočnoj Nemačkoj, Bugarskoj, Rumuniji. Ovaj zakon je, kako kažete, neki mađarski model. Ali, zar se mi možemo sa njima upoređivati? Čak i za vreme vladavine Broza mi smo u svakom pogledu bili iznad njih, od 1990. godine imamo višestranačke izbore koji su uvek priznati, a ovakav zakon nije donela nijedna bivša republika Jugoslavije.
Mislim da nije dobro da se ono što je nekada napadano, tzv. moralno-politička podobnost, sada malo sakriveno legalizuje i da se pod izgovorom zaštite ponovo krše ljudska prava svojim političkim neistomišljenicima. Zar nije najbolja lustracija na ibzorima i da građani kažu ko je dobar, a ko nije, a ne da se ovaj zakon selektivno sprovodi prema potrebi protiv opozicije, a i u samom DOS-u ili vlasti ako neko istrčava i pravi probleme.
Zabrinjavajuće je ko stoji u potpisu Predloga ovog zakona - ugledni profesori i pravnici, kao i Centar za unapređivanje pravnih studija iz Beograda, a on sadrži puno grešaka, protivustavan je, suprotan tzv. "maloj povelji o ljudskim pravima", a preduslov je za uključivanje našeg zemlje u evropske integracije.
Mi smo juče na Odboru za pravosuđe, a i danas od predlagača čuli da zakon nema retroaktivno dejstvo, da je usmeren ka budućnosti, da opozicija treba da ga podrži i da će se vršiti lustracija vladajućeg DOS-a, da neće biti selektivan i da će se sprovoditi na osnovu materijalnih dokaza iz arhiva BIA-e i sudskih spisa, a u izveštaju Odbora dobismo da, bez obzira što je pravno sporno, utvrđuje se opšti interes da postoji povratno dejstvo odredbe člana 4.
Činjenica je da se zakon ne može retroaktivno primenjivati i da je suprotan Povelji o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama, koju skoro usvojismo, pogotovo članovima od 2. do 7, gde se ne sme vršiti diskriminacija, da su svi pred zakonom jednaki i da se zajamčena ljudska i manjinska prava ne mogu ograničavati. Takođe, i članu 9, gde svako ima pravo na sudsku zaštitu, članovima 17. i 18. - pravo na pravično suđenje i na žalbu; isto tako članu 57, gde se nivo postignutih prava ne može smanjivati i o tome ne može odlučivati komisija bilo kakvog sastava, pogotovu komisija ovakvog sastava, gde se još autoritet i validnost obezbeđuje predloženim ljudima, koji to po Ustavu i Zakonu o sudijama ne mogu raditi.
Članom 126. stav 4. Ustava Srbije je definisano da sudija Ustavnog suda ne može vršiti drugu funkciju ili profesionalnu delatnost, a isto tako ni sudije ne mogu obavljati druge plaćene poslove.
Sastav komisije je apsurdan i zbog toga što članovi mogu biti samo poslanici koji su pravnici. Što to pravo nemaju drugi poslanici i šta ako u sastavu Skupštine nema pravinika?
Sam rad ove komisije nije usklađen sa našim pravnim zakonodavstvom. Naše zakonodavstvo polazi od toga da je neko nevin dok se ne dokaže krivica, a ovde je suprotno, ovde komisija i veća vrše provere i daju obaveštenja sredstvima javnog informisanja, ako lice ne odustane od kandidature za neku funkciju ili se ne povuče sa položaja, gde ima puno prostora za ucene i pritiske na sve političke protivnike, a da njima, shodno Ustavu i krivičnim zakonima, nije omogućeno pravo na odbranu.
Predlog zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, koji je loš i neustavan, treba povući iz procedure i socijalisti ne mogu prihvatiti neka nova kršenja ustavnih načela i prava, pre svega da neko bira i bude biran. Neka se raspišu izbori i neka na njima građani sprovedu lustraciju. Hvala.