Ja ovde govorim jer je ovaj zakon nepotreban. Molim vas, nemojte da me ometate.
Dakle, on javno govori da Kosovo i Metohija treba da budu nezavisni, da Republika Srpska treba da se utopi u Bosnu i Hercegovinu, da Srbija i Crna Gora treba da budu nezavisne države, a Makedonci neka vide šta će da rade sa Albancima.
To su sve naši krupni problemi, a onda se nađe Građanski savez, po onoj narodnoj poslovici "besposleni pop i jariće krsti", da nam servira ovaj zakon, pored tolikih problema koje treba da rešavamo, a deo tih problema spada u nadležnost ove skupštine.
Pročitao ovaj zakon, puno sam toga ispodvlačio, ali ne zavrđuje moju pažnju da uopšte govorim nešto detaljno o ovom zakonu. Ako Građanski savez smatra da će ovaj zakon doprineti razvoju demokratije u Srbiji, u velikoj je zabludi, dame i gospodo.
Ovo nije demokratski zakon, a vi valjda svi znate da nisam čovek koji bi se plašio ovog zakona.
Međutim, šta je izlaz iz ove neprijatne situacije u koju su nas kolege dovele. Postoje dva izlaza: jedan je da zakon povuku, to je najjednostavnije, da ne gubimo vreme oko tog zakona; ako oni neće to da učine, onda je drugo rešenje, nažalost, samo teorijsko, koje predlažem, da uopšte ne vodimo raspravu o ovom zakonu, da svi povuku amandmane koje su podnosili i da prilikom glasanja u načelu ovaj zakon odbacimo s indignacijom.

Profesore, takođe bih vas podsetila da po Poslovniku svaki narodni poslanik može da podnese predlog nekog zakona ili akta koji može, zatim, da dođe u proceduru. Nemate pravo na repliku.
Reč ima narodni poslanik Golub Rajić. Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Dragan Kovačević.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije je zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava ili zakon o lustraciji koji su predložili narodni poslanici Građanskog saveza, i to po hitnom postupku, iz razloga što se radi o propisu koji je veoma važan za uspostavljanje institucionalno-pravnog okvira za sankcionisanje povreda
garantovanih ljudskih prava u periodu koji Predlog zakona obuhvata.
Mislim da razlozi za hitnost nisu argumentovani, da se o ovom zakonu dosta dugo priča, da je DOS na vlasti već više od dve godine, da se mogao doneti u startu i da je lustracija već izvršena prema, kako vi kažete, pripadnicima bivšeg režima, pomoću kriznih štabova, svih smena i promena, mimo zakona i propisa, i putem drugih šikaniranja.
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona je član 73. stav 1. tačka 2. Ustava, po kome Skupština donosi zakone i druge pravne akte, ali to ne može biti osnov za donošenje zakona čiji sadržaj nije u skladu sa Ustavom, Ustavnom poveljom, Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama, kao i čitavim zakonodavstvom Republike Srbije.
Lustracija je sprovedena u bivšim komunističkim zemljama: Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj, Istočnoj Nemačkoj, Bugarskoj, Rumuniji. Ovaj zakon je, kako kažete, neki mađarski model. Ali, zar se mi možemo sa njima upoređivati? Čak i za vreme vladavine Broza mi smo u svakom pogledu bili iznad njih, od 1990. godine imamo višestranačke izbore koji su uvek priznati, a ovakav zakon nije donela nijedna bivša republika Jugoslavije.
Mislim da nije dobro da se ono što je nekada napadano, tzv. moralno-politička podobnost, sada malo sakriveno legalizuje i da se pod izgovorom zaštite ponovo krše ljudska prava svojim političkim neistomišljenicima. Zar nije najbolja lustracija na ibzorima i da građani kažu ko je dobar, a ko nije, a ne da se ovaj zakon selektivno sprovodi prema potrebi protiv opozicije, a i u samom DOS-u ili vlasti ako neko istrčava i pravi probleme.
Zabrinjavajuće je ko stoji u potpisu Predloga ovog zakona - ugledni profesori i pravnici, kao i Centar za unapređivanje pravnih studija iz Beograda, a on sadrži puno grešaka, protivustavan je, suprotan tzv. "maloj povelji o ljudskim pravima", a preduslov je za uključivanje našeg zemlje u evropske integracije.
Mi smo juče na Odboru za pravosuđe, a i danas od predlagača čuli da zakon nema retroaktivno dejstvo, da je usmeren ka budućnosti, da opozicija treba da ga podrži i da će se vršiti lustracija vladajućeg DOS-a, da neće biti selektivan i da će se sprovoditi na osnovu materijalnih dokaza iz arhiva BIA-e i sudskih spisa, a u izveštaju Odbora dobismo da, bez obzira što je pravno sporno, utvrđuje se opšti interes da postoji povratno dejstvo odredbe člana 4.
Činjenica je da se zakon ne može retroaktivno primenjivati i da je suprotan Povelji o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama, koju skoro usvojismo, pogotovo članovima od 2. do 7, gde se ne sme vršiti diskriminacija, da su svi pred zakonom jednaki i da se zajamčena ljudska i manjinska prava ne mogu ograničavati. Takođe, i članu 9, gde svako ima pravo na sudsku zaštitu, članovima 17. i 18. - pravo na pravično suđenje i na žalbu; isto tako članu 57, gde se nivo postignutih prava ne može smanjivati i o tome ne može odlučivati komisija bilo kakvog sastava, pogotovu komisija ovakvog sastava, gde se još autoritet i validnost obezbeđuje predloženim ljudima, koji to po Ustavu i Zakonu o sudijama ne mogu raditi.
Članom 126. stav 4. Ustava Srbije je definisano da sudija Ustavnog suda ne može vršiti drugu funkciju ili profesionalnu delatnost, a isto tako ni sudije ne mogu obavljati druge plaćene poslove.
Sastav komisije je apsurdan i zbog toga što članovi mogu biti samo poslanici koji su pravnici. Što to pravo nemaju drugi poslanici i šta ako u sastavu Skupštine nema pravinika?
Sam rad ove komisije nije usklađen sa našim pravnim zakonodavstvom. Naše zakonodavstvo polazi od toga da je neko nevin dok se ne dokaže krivica, a ovde je suprotno, ovde komisija i veća vrše provere i daju obaveštenja sredstvima javnog informisanja, ako lice ne odustane od kandidature za neku funkciju ili se ne povuče sa položaja, gde ima puno prostora za ucene i pritiske na sve političke protivnike, a da njima, shodno Ustavu i krivičnim zakonima, nije omogućeno pravo na odbranu.
Predlog zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, koji je loš i neustavan, treba povući iz procedure i socijalisti ne mogu prihvatiti neka nova kršenja ustavnih načela i prava, pre svega da neko bira i bude biran. Neka se raspišu izbori i neka na njima građani sprovedu lustraciju. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Kovačević. Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Miloš Lukić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, posmatrajući kako se ovde dobar deo narodnih izabranika ponaša povodom ovog predloga zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava ili lustracije, samo bih da podsetim na neke notorne činjenice. Žao mi je što su oni koji su napustili ovu salu zaboravili ili ne žele da čuju i da znaju pravu istinu.
Ovde imam materijal od 12. novembra 2002. godine. Nezakonito trošenje sredstava itd, navedeni iznos predstavlja dinarsku protivvrednost za 179.526.000 nemačkih maraka. To je utvrdila budžetska inspekcija za period 1996. do 2000. godine. Ministarstvo pravde i lokalne samouprave, da se malo podsete oni koji su zaboravili, računarsku opremu vrednu 3.269.265 nemačkih maraka nije evidentiralo u svojim poslovnim knjigama. Postavljam pitanje svima ovde - da li takvi ljudi treba i dalje da obavljaju javne funkcije, da li je iko odgovarao za ovih 12 godina, od onih koji su me nazivali da sam domaći izdajnik, da sam prodana duša, a sada to čujem i iz skupštinskih klupa?
(Dobacivanje iz sale.)
Dabogda taj koji to govori na poštenom poslu zaradio za koliko se Dragan Kovačević prodao. Da li ste imali hrabrosti da prijavite koliko ste imali imovine pre nego što ste postali poslanici? Da li je iko odgovarao za enormne nepravilnosti u nastupu? Da li se iko od nosilaca javne funkcije zabrinuo zbog kvalifikacija koje je koristio za normalne i poštene ljude? Dokazati svoju nevinost i čestitost je apsurd. Neodgovornost za izgovorenu reč mnogi su zloupotrebili i zloupotrebljavaju, nažalost i danas. Dovoljno je da izađete i da kažete - to i to ste uradili i što više se pravdate, vi ste veći krivac.
Kaže se ovde da će se ovaj zakon primenjivati retroaktivno. Nemam razloga da strahujem od toga. Navešću svoj lični primer. Sam sebi retko dopuštam da govorim lično. Tri lekara koji danas rade u Čačku su mog oca proglasili da je lud i da ga treba izolovati iz društva. Mog oca ne mogu da vratim, ali zbog drugih, da se upozore, barem da se izvine za to što su radili pod nečijim pritiskom. To su stvari o kojima treba svaki čovek ovde i svaki poslanik da razmisli, da se nikada više ne dogode, da se nikada više nikome ništa slično ne dogodi.
Biću malo ličan - moja majka je tri dana posle bombardovanja ispustila svoju plemenitu dušu. Rekli su mi da sam NATO plaćenik, da sam izdajnik, bez posledica, bilo kakvih. Ne želim nikome nikakve posledice, nego jednostavno, da svako normalan, da svako pošten pred samim sobom i pred drugima vodi računa o tome šta govori i šta radi.
Da li treba otvoriti dosijee DB-a? Nemam razloga da se plašim da se otvaraju ili ne otvaraju. Oni koji poznaju tu problematiku, oni govore o tome da li treba prihvatiti činjenicu i misao da će ovaj zakon biti primenjen na nas. Ne razumem na koga. Treba i mora se jednom prizvati pameti i voditi računa o tome kako se ko ponaša, šta govori i da bude samosvestan i odgovoran prvo prema samom sebi, a onda i prema drugima, i prema državi i narodu i prema svima drugima. Ljudi koji su radili svašta sada optužuju. Ništa novo, ali će morati da se dobro zamisle, jer božja pravda je ipak samo božja pravda i svako mora o tome dobro da razmišlja i da misli.
(Gordana Pop-Lazić, sa mesta: Replika.)

Vi ste bili član Vlade, čuvena ministarka za lokalnu samoupravu.

Pošto sam bila član Vlade narodnog jedinstva, ratne vlade, imam obavezu da uzmem u zaštitu sve ministre iz te vlade i povodom izveštaja budžetske inspekcije da su neke pare nenamenski trošene.
Te pare koje su po vama nenamenski potrošene, potrošene su ne za ručkove, ne za putovanja, ne za letovanja, nego za izdavački poduhvat veka - štampanje sabranih dela Laze M. Kostića. Laza M. Kostić je čovek koji je lustriran od onih koji su vaši dedovi ili očevi, vi sada hoćete da lustrirate neke drugi koji će doživeti sudbinu Laze M. Kostića, koji je umro u izgnanstvu. A, deset tomova Laze M. Kostića preporučujem da pročitate. Ako vam je to teško da pročitate, imate knjigu Vojislava Šešelja na 1.050 strana - Istorija srpskog nacionalizma, u kojoj je sve to sažeto.

Isto kao član Vlade? Osnov za repliku?

Prvo, bio sam član Vlade, a drugo, kao zamenik šefa poslaničkog kluba za političku partiju koja je bila u prethodnoj vlasti, a ovde je govoreno o prethodnoj vlasti i prethodnoj vladi koja je, po izveštaju budžetske inspekcije, potrošila, kako reče ovde prethodnik, nenamenski 180 miliona maraka. Prema tome, osnova je koliko hoćete.
Kada je već reč o toj potrošnji, prvo, jedan primer. Uvek kreni od sebe, pošto sam bio ministar. Ta budžetska inspekcija i to je takođe potreba, sutra ako se prihvati ovo da se formira komisija za lustraciju, ta budžetska inspekcija prva treba da bude lustrirana, i ministar Đelić, jer je naređivao budžetskoj inspekciji kako da lustrira, tj. kako da proganja bivše ministre. Dokaz za to jeste što nije bilo krivične prijave, Zoran Anđelković je kao predsednik Vlade Kosova, odlukom Vlade, potpisao 10 miliona za humanitarnu pomoć Srbima na Kosovu. Naravno, Đelić je napisao krivičnu prijavu. To je za tužilaštvo bilo smešno, ali se to 52 puta pojavilo u novinama.
Vi ste potrošili 500 miliona za Srbe na Kosovu, samo Srbi nisu dobili ni dinar. Nema krivične prijave.
Zalustriraćete sami sebe zbog toga što proganjate ljude, zbog toga kada se ode sada do inspekcije sa fasciklom SPS-a, inspektor kaže, zbog toga ste proganjani, zbog te fascikle, zbog toga što vodite političku kampanju dve i po godine protiv ljudi koji su bili u prethodnoj vlasti, zbog toga što ste pohapsili bez ikakve osnove 10.000 ljudi i priveli, zbog toga što ste uveli vanredno stanje protivustavno, zbog toga ćete biti vi lustrirani, to vam garantujem, zato što vodite kampanju protiv političkih neistomišljenika.

Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Miloš Lukić, nije prisutan, odustao. Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Rade Bajić.