Dame i gospodo narodni poslanici, za mene kao predstavnika najveće opozicione i pre svega patriotske i nacionalne političke stranke, i za mene kao predstavnika nekoga ko se bori protiv, pre svega, komunističkog zla, odnosno borili su se članovi moje porodice, moji preci, a zatim predstavnika stranke koja želi pre svega dobro celokupnom srpskom narodu i koja nikada nije zagovarala obračun sa političkim neistomišljenicima, ponižavajuće je što se u skupštinskom sazivu u kome sam poslanik iz redova SRS nalazi zakon o tzv. lustraciji, predložili su ga ljudi ili predstavnici političke opcije protiv koje se borim, evo unazad 13 godina.
Nije ovde uopšte u pitanju način kako je to poslovnički dozvoljeno, da li je u pitanju poslanik ove ili one stranke, kao što je to malopre spomenula gospođa predsedavajuća, već se radi o tome kakav je legitimitet te političke opcije u srpskom narodu, da li su njeni predstavnici ikada izašli na crtu, što bi se reklo, da traže i da zadobiju poverenje birača, a koliko mene pamćenje služi, mnogi od vas su uskočili u skupštinske klupe, ne poznavajući ni političke prilike od ranije, a naročito u višestranačkoj Srbiji od 1990. godine, to su otpadnici propalih Saveza reformskih snaga, Ujdijevaca, svega onoga što je obeležilo njihovo delovanje u smislu širenja antisrpske histerije unazad 13 godina.
Kada se govori o kršenju ljudskih prava i o poglavljima koja su jasno naznačena kod predlagača o metodima kršenja ljudskih prava, reći ću i vama gospođo predsedavajuća, jer ste član te stranke koja predlaže ovaj zakon, pošto nije tu vaš politički komesar, predstavnik centralnog komiteta DOS-a, gospodin Ivan Andrić, da su metodi isti kao u vreme Josipa Broza i njegovih komunista, ali ste ih vi do najsitnijih detalja usavršili.
Usavršili ste ih tako što ste to demonstrirali na najbolji mogući način, na poslanicima SRS, na onima koji vole svoju zemlju i svoj narod i na onima koji se suprotstavljaju bezakonju, koji se suprotstavljaju samovolji, rušenju pravnog poretka, ustavnih principa demokratskih načela, a to je sve ono za šta se zalagala SRS i od prvog dana tada kao jedini poslanik, četnički vojvoda, predsednik SRS prof. dr Vojislav Šešelj, a onda to nastavili predstavnici srpskih radikala koji su, rekla bih, nezasluženo dobili šamar od naroda 2000. godine da nas bude samo u broju 23. Jer se pokazalo kako su meseci odmicali i vi vršili vlast da je naša snaga mnogo veća i da smo mi istinski zaštitnici i interesa naroda, i ekonomske i socijalne pravde.
Postavlja se pitanje ko su ti ljudi koji su vršili zlodela nad sopstvenim narodom unazad 60 godina? To su ti isti ljudi čiji mnogi današnji potomci sede u skupštinskim klupama. To je propala frakcija sa 8. propale sednice Saveza komunista, to su ljudi koji su pod imenom i prezimenom, ali kao što reče gospodin Ćirković i pod konspirativnim imenima, kao što su Sokrat i ostali, špijunirali svoje koalicione partnere i ljude sa kojima su pretendovali da dođu na vlast i ljude na čijoj grbači su vršili vlast u ovoj zemlji.
To su ljudi čiji su očevi počinili najveća zlodela nad srpskim narodom i koliko god da su fašisti, a izvršili su takav nezabeleženi genocid u gradu iz koga dolazim, ubili preko 7.000 Srba, ostalo je nerasvetljeno pitanje koliko su komunisti ubili Srba, a upravo njihovi potomci se danas nalaze ili će se nalaziti na čelu te komisije za lustraciju i tako dalje.
Podsetila bih na ono što se zove špijuniranje, odnosno tasterisanje od strane onih koji su, pre svega u moralnom smislu, najgori mogući predstavnici ljudske vrste, a podsetiću vas na poslednju operaciju nazvanu Mačva i na aktere te operacije. Kada se u toj operaciji spominje ime Radon, jasno je svima da se govorio o visokom funkcioneru današnje policije, odnosno načelniku Žandarmerije. Kada se spominju neka druga imena, jasno je svima da se govori o potpredsedniku Republičke vlade i tako dalje. Kako onda vi, koji podržavate takve, dajete im legitimitet i sa kojima danas na ovako nakaradan način, kršeći sve ljudske i pravne norme, vršite vlast, možete da zagovarate neko moralno pročišćenje.
U SRS od njenog osnivanja nikada, ni na čelu mesnog odbora, a kamoli visokog funkcionera stranke i narodnog poslanika, nisu mogli da se nađu ljudi koji su na bilo koji način moralno ukaljani. Ne morate vi, sledbenici najgorih mogućih komunista,titoisti i ostali koji su toliko zla naneli narodu, a pokazali ste da ste za to eksperti unazad dve i po godine, da vršite nikakvo moralno pročišćenje, a naročito u našim redovima. Mi se ponosimo zbog toga što smo želeli da se sukobi između političkih stranaka i različitih opcija odvijaju isključivo ovde u skupštinskim klupama, a nikada na ulici, ni na jednom našem mitingu nigde se nije desilo nikakvo krvoproliće.
Želeli smo da narodni sud odluči ko će ga predstavljati ovde. Uverena sam da je pred nama samo jedna opcija, to je ova, protiv koje se, rekoh, borim unazad 13 godina, a to je predlagač, sada GSS i svi oko njega, a sa druge strane smo mi i svi oni koji žele dobro i narodu i državi. Uverena sam da će građani izabrati nas, a da će vas žigosati zbog svih vaših postupaka i zbog onoga što su gradili vaši preci, a čime se vi danas ponosite i čije savršenije metode koristite na najgori mogući način. Hvala vam.

Mogli ste nešto reći o zakonu.
Reč ima narodni poslanik Rade Bajić, a sledeći prijavljeni za reč je Milorad Mirčić.

Poštovani narodni poslanici, pred nama je zakon koji ni po kakvim osnovama nije mogao da se nađe danas na razmatranju. Pre svega, on je protivustavan, protivzakonit, pravno-tehnički nekorektan, i što je najgore, to je selektivan zakon. Jednostavno, ovo je na neki novi, perfidniji način uvođenje moralno-političke podobnosti u savremeni život i protiv onoga što ste se vi u vašim ranijim nastupima kada ste bili opozicija najviše borili, a to je ta vrsta podobnosti. Vi ste to sada na direktan način uveli kroz ovaj zakon.
Pozivanje na istočne zemlje i na njihove zakone apsolutno je neprihvatljivo iz razloga što se ovde u zadnjih 12, 13 godina desilo preko desetinu izbora i ti izbori su bili legitimni, legalni i na kraju je apsolutno i pozicija i opozicija priznavala rezultate tih izbora.
Dakle, nije to bila demokratija ili neki režim tenkovima i borbom na ulici, jednostavno glasanjem i voljom naroda.
Sa druge strane, nigde u demokratskim zemljama, uveren sam da znate i to da ni u bivšim jugoslovenskim republikama ovakav zakon nije donet i on ne može biti tekovina i produkt savremenih demokratskih kretanja, već je ovo uvek proizvod revolucionarnih prevrata, samo u onim zemljama gde su se takvi prevrati događali donošeni su ovakvi zakoni.
Kada sam rekao neustavan i protivzakonit jasno je iz svih odredbi, pogaženi su pre svega i Ustav i zakon, pogažena je Povelja koju smo nedavno usvojili, počev od člana 2, 3, 5, 6, 17, 63, razgovarao sam sa pravnicima, nisam pravnik, ali uvek želim da se dobro informišem o materijalu o kom diskutujem. Rekli su da se čude da je mogao neko ovako pravno nekorektno i ovako protivustavan zakon da ponudi Skupštini.
Pre svega, kaže, uvid u spise. Uvid u spise uopšte nije materijalni dokaz. To je pretpostavka nečije krivice, a ne polazi od osnovnog načela pravde - pretpostavke nečije nevinosti. Želeo bih nešto da vas pitam, za ove dve i po godine, koliko je toga očišćeno, ako se koristimo dokumentima iz državne bezbednosti, sudskim dokumentima ili da li je igde upisano u dosije kršenje i gaženje ljudskih prava u zadnje dve i po godine, a pogotovo u onim sredinama gde su pobeđivale opozicione partije, pogotovo SPS.
U tim sredinima, koje po toleranciji u političkim dešavanjima nisu bile na nivou, drastično su se kršila ljudska prava putem kriznih štabova. Jednom sam rekao, u krizne štabove su uglavnom ulazili problematični ljudi, koji nisu bili dobri radnici, ni dobri ljudi. Pošten i čestit radnik neće da se svrstava u takvu grupu. Izbacivali su iz preduzeća te ljude koji nisu imali nikakvu grešku, znali su da vode preduzeće i šta smo dobili: em što smo im prekršili ljudska prava, ostale su im porodice bez egzistencije. Mi smo ostavili indirektno desetine i desetine hiljada radnika bez posla, jer ljudi koji su došli da vode preduzeće nisu to znali da rade, upropastili su preduzeća.
Krizni štabovi su upadali u opštine i izbacivali legalno izabrane ljude. Pokrovitelj je bila ova skupština putem Ministarstva pravde, priznavali su rezultate tih upada, preko kriznih štabova su uvodili svoje prinudne samouprave i ljude koji su bili legalno izabrani isterivali na ulicu. To je osnovno kršenje ljudskih prava.
Kada govorimo o selektivnosti, tipičan primer, a neću da kažem da možda negde u dnu duše predlagač zakona i nije mislio nešto dobro, kada je rekao, kada se površno gleda i kaže, odgovaraće ovi, svi će biti lustrirani, počev od ovih koji su na vlasti, pa do svih onih koji budu ubuduće predlagani na neke funkcije.
Setimo se Zakona o ekstraprofitu. Tada smo rekli da je Zakon o ekstraprofitu apsolutno selektivan, jer će se odnositi samo na pripadnike prethodne vlasti. Šta se desilo? Kažnjavani su ljudi koji su imali desetak ili više kvadratnih metara stana, a oni koji su na drogi, na prevarama, na crnoj berzi zarađivali milione i milione maraka i ulagali u palate, nigde ih nije bilo. Kažnjeni su samo oni koji su eventualno imali 30 ili 40 kdvadrata viška, kažu, nepravilno dobili. Kada je to sve odrađeno i kada su svi ti koji su bili u prethodnoj vlasti kažnjeni za to što su imali višak kvadrata za stanovanje, onda je taj zakon ukinut.
Jednostavno, to nas tera da kažemo i mislimo da će i ovo biti selektivan zakon. Gde su oni koji su upali u Skupštinu, instituciju države, i zapalili je, pa zapalili televiziju. Ti se ne spominju, niti imaju ikakav papir, niti dosije o sebi. A da se i ti obuhvate, da se obuhvate svi oni koji su kršili ljudska prava, svaki moralan i čestit čovek bi to prihvatio. Ovakav selektivan zakon, koji će se sigurno primenjivati, neprihvatljiv je za poslanike SPS-a i ovakvog ga ne mogu podržati.

Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić, a posle njega narodni poslanik Rajko Baralić.

Dame i gospodi narodni poslanici, krajem DžDž veka ili tačnije, poslednje decenije DžDž  veka, Evropu je zahvatio talas antikomunizma. Naime, smenjivan je režim koji je po svojim odlikama, karakteristikama, bio protiv čoveka, protiv svake humanitosti, protiv svih načela, nešto što je posle svih ovih godina daleka prošlost. Svi smo bili duboko ubeđeni da je najveće zlo koje se zove komunizam prošlo. Prošlo,skinuto u većini zemalja voljom naroda. Međutim, svedoci smo da se krajem tog prošlog DžDž  veka pojavilo približno zlo kao što je komunizam, a to je antikomunizam.
Ono sve što je podrazumevala borba protiv komunizma, tzv. antikomunizam, nanelo je štetu mnogim zemljama, mnogim narodima, mi smo, hteli to ili ne da priznamo, prolazili kroz sva ta iskušenja. U Srbiji je višestranačje počelo krajem 90-tih, odnosno početkom 90-tih. To višestranačje ima dobrih i loših strana. Taj višepartijski sistem je možda u nekim trenucima izgledao mnogo lošije rešenje, nego što je ranije Srbija imala. Svi smo svesni činjenice da nismo mi merodavni, nismo mi dovoljno dobre sudije da odlučujemo o karakteru i o dobrim i o lošim stranama tog sistema. Prepustili smo to istoriji. Istorija nas je naučila da posle svih tih zala dolazi nešto što je nadmašilo sve, a to je neokomunizam.
Neokomunizam je došao 5. oktobra u Srbiju. Po čemu se karakteristiše taj pokret ili taj sistem? Po prividnom višestranačju i po bezumlju. Dok je komunizam bio jednostranačje i jednouman, ovo je bukvalno bezuman režim. U čemu se ogleda bezumnost ovog režima? U više stvari. Prvo, preko Predloga ovog zakona, nepromišljenom odlukom ili predlogom jedne, može se slobodno reći, marginalne političke stranke, poslanička, odnosno parlamentarna većina u ovoj skupštini želi da vodi borbu koja do sada u istoriji srpskog naroda nije zabeležena.
Naime, sam pojam promene i smene vlasti je i ranije praktikovan u Srbiji, na taj način što smo imali u prošlim vremenima primere da dolaskom na vlast ili izborom nove vlasti kompletna administracija ili oni koji su bili na usluzi prethodne vlasti, premeštaju se, razmeštaju, razrešavaju svojih funkcija, ali to je išlo nekim ustaljenim tempom, nekom normalnom procedurom. Šta se desilo 5. oktobra 2000. godine? Dolaskom na vlast DOS je imao legalitet da to isto učini u Srbiji, da promeni kompletnu vlast i da ispuni obećanje narodu koje je dao. Taj legalitet, odnosno legitimitet nije dugo trajao. Došlo je do raspada DOS-a. DOS se raspao.
Gospodo, uvek vas podsećam sa ove govornice, vama je ime DOS, a prezime Vojislav Koštunica. Tako ste i pod tim imenom izlazili pred građane Srbije, a oni vam dali poverenje. Vi više nećete da se zovete tako, odnosno nećete to prezime. Nemate legalitet, nemate legitimitet, nemate odobrenje od građana. Vi sada hoćete da uvodite presedan, hoćete da vršite pročišćenje, lustraciju u vašem rečniku, kako vi to koristite u običnoj terminologiji.
Ovaj pojam postoji, gospodo, samo u dve oblasti. Ima lustracija kao pojam u medicini. Za nju se koriste neki preparati, koje bi dobro bilo da i vi, neki od vas, to koriste. Ima duševno pročišćenje. Ovakvo pročišćenje koje vi želite da sprovedete u Srbiji, to nigde nije primenjivano.
Pozivate se na zakonske i ustavne osnove, pozivate se na neka iskustva istočnih zemalja. Uzmite malo, gospodo, pročitajte, vidite kakvo je iskustvo Istočne Nemačke. Knjige su objavljivane o tome. Otvaranje dosijea, pokretanje ovakvih smena uz pomoć ovakvih zakona, izazvalo je velike probleme u Ističnoj Nemačkoj. Nakon toliko godina, objavili su knjige i knjige da je to sve bilo unapred planirano od CIA-e, američke obaveštajne službe, da su dosijei bukvalno frizirani, nameštani da bi se neki ljudi, ondašnjeg režima, skidali sa vlasti, blatili, osuđivali. Po čemu se ovo razlikuje od onoga što je rađeno u Istočnoj Nemačkoj? Samo po imenu i prezimenu predlagača.
Gospodo, imamo sudove, imamo sudske organe, nemojte sebi da uzimate pravo da formirate komisiju, da formirate politbiro, ta komisija nema uporište u postojećim zakonima, niti u Ustavu ove države, ni u Povelji koju ste vi doneli, a mi branimo, jer većina u ovoj skupštini, kao što vidite, nema uporište. Ali, vi hoćete to po svaku cenu.
Zašto to hoćete?
To hoćete zbog toga da biste na sva zvona objavili da je ono što je ranije bilo sve crno, a sada je došao preporod, vašim dolaskom na vlast Srbija se preporodila. Jeste, gospodo, tako je, ako se taj preporod sadrži u kontejnerima, svakodnevno možete da se uverite da sve više i više građana Srbije vi šaljete u te kontejnere.
(Aplauz poslanika SRS.)

 Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, a posle njega narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospođo Čomić, narodni poslanici, dame i gospodo, razumem inicijativu Građanskog saveza zato što je Građanski savez, njegova politička suština, njegova politička platforma, upravo ono što piše u ovom predlogu zakona. To je njihovo političko, parlamentarno, građansko i svako drugo pravo.
Moja obaveza i moje pravo je da se, na osnovu političkog programa partije kojoj pripadam, suprotstavim argumentima za koje mislim da su važni i da pokušam da osporim predloženi zakon, eventualno da zavredim i glas nekoga od vas.
Sa stanovišta procedure, prava i Ustava, zakon je nepodoban. O tome bismo mogli da govorimo, ali to nije potrebno.
Godine 1954, u FNRJ je donet Zakon o gubitku biračkog prava i građanskih prava, poslednji put u jednom sistemu, a svi ste saglasni u tome, koji je bio nepluralistički i nedemokratski.
Postoje drugi mehanizmi, politički, pravni, ljudski, moralni, građanski, na osnovu kojih je moguće sprečiti ono što vi želite da sprečite zakonom koji je danas u proceduri.
Postoje različiti aspekti i realna posledica ovog zakona, ukoliko bude usvojen, da se kao opasan pravni alat nađe u rukama ljudi koji imaju pravo da ne znaju ili da budu neodgovorni i da, primenjujući ga, čine negaciju onoga što je predmet Predloga zakona - da krše ljudska prava drugih lica i da to čine sa verom i ubeđenjem da čine nešto dobro.
Naveo bih dva primera koji su važni, jedan za mene lično, a drugi je opšti.
Taj argument sam već iznosio kod rasprave o Zakonu o telekomunikacijama. Jedan od podnosilaca ovog predloga zakona je uvaženi profesor Dragor Hiber. On je predsednik Upravnog odbora "Telekoma". Dakle, ima odgovornost za ono što se dešava u "Telekomu" danas, kao i juče. Postoje tzv. SUP-ovi razdelnici. To su tehničke celine u koje, bez ometanja, svakodnevno dolaze radnici BIA-e, jer jedino oni imaju ključ od tih prostorija, i presreću telefonske veze lica koja su im, na ovaj ili onaj način, interesantna. To je realan osnov da gospodin Hiber, da direktor "Telekoma", da član Upravnog odbora "Telekoma", da Vlada Srbije, da ministar policije, budu lustrirani.
Naveo bih drugi primer. Četvrtog oktobra 2000. godine, tokom tzv. demokratske blokade na punktu u Konjevićima, to je jedna raskrsnica u Čačku, u organizaciji DOS-a, zaustavljeno je sanitetsko vozilo ČA-754-57. U njemu je bio bolesnik koji je imao hitan uput za jednu važnu zdravstvenu instituciju u Beogradu. Opijeni od toplog piva i masnog pečenja, ljudi koji su bili na toj barikadi rekli su da taj sanitet sa tom bolesnicom ne može da prođe jer nije hitan slučaj. Taj hitan slučaj je moja supruga, a umrla je nekoliko nedelja kasnije.
Odgovorni za ovo su: funkcioneri DOS-a u Čačku, funkcioneri DOS-a u Srbiji, lica koja su bila tamo, na toj barikadi, ja sam odgovoran, pred svojim sinom, da ih lustriram moralno i ljudski, kako god hoćete. Ko ima pravo da uzima tuđi život u svoje ruke? Da li je i to predmet lustracije? Da li je predmet lustracije i to kada lekar, na Prvoj hirurškoj klinici, kaže da ne može da operiše zato što mora da ide pred Savezni parlament? Imam ime, a imam i svedoke.
Hoće li i to biti predmet lustracije?
Ne upuštajte se u ovo, zato što iz ovoga može svašta da izađe. Lustracija je mač sa dve oštrice.
U nekim drugim državama istočnog pakta, mi nikada u takvoj nismo bili, stvar je sasvim drukčija.
Posle propasti tzv. Istočne Nemačke ostalo je šest miliona dosijea iza Štazija.
Po tvrdnji gospodina Gorana Petrovića, bivšeg načelnika DB, u našoj vlasti od 1993. do 1997. godine u Beogradu, vođeno je samo nekoliko dosijea, manje od deset. Čak i da je jedan - mnogo je. Ali, nemojte menjati teze.
Nismo bili takva država kakvom nas predstavljate u ovom zakonu. To nije bio totalitarni sistem kakav želite da dokažete. Nemoguće je 6. oktobar dovesti danas 29. maja zato što je optimalan rok za donošenje zakona o lustraciji istekao u prva tri - četiri meseca u Srbiji.
Nemam nikakav lični strah, ni u odnosu na bilo koju odredbu predloženog zakona. Stasao sam u porodici u kojoj se vodilo računa o dobrom vaspitanju i o odnosima prema drugim ljudima. Ali, usvajanjem ovakvog zakona doći ćemo u situaciju da dobre ljude, koji samo zbog toga što drugačije misle ili drugačije politički delaju, svrstavamo u ovaj ili onaj koš.
Socijalistička partija Srbije se ne boji ovog zakona. Ona će se suprotstaviti ovom zakonu, ako bude usvojen na način koji će biti prepoznatljiv. Ali, Socijalistička partija Srbije će umeti, kada dođe na vlast, da ovaj zakon ukine i da vam dokaže da niste vladali demokratski, da niste napravili demokratski ambijent u Srbiji i da niste ispunili obećanja koja ste davali kada ste stupali u izbornu kampanju.
Još samo jedna rečenica u vezi sa medijima i onim što funkcioniše ovde. Nijedan medij u Srbiji juče nije objavio da je šef države Srbije primio u audijenciju švajcarskog ambasadora. Želim da znam da li i to spada u ovu ili onu lustraciju, ko je lustrirao švajcarskog ambasadora i ko je Đorđu Sorošu dao prednost u odnosu na oficijelnog predstavnika jedne neutralne zemlje.

Narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre samo desetak minuta bila sam ispred skupštinske sale i tu zatekla sedmoricu policajaca, uniformisanih i naoružanih.
Član 235. stav 3. kaže da ovlašćena službena lica državnih organa ne mogu da imaju pristup u prostorije iz stava 1, a to je zgrada Narodne skupštine, niti da preduzimaju bilo kakve mere bez odobrenja predsednika Narodne skupštine.
Pitam da li je predsednik Narodne skupštine pozvao uniformisana lica, predstavnike Ministarstva unutrašnjih poslova, da budu u zgradi Narodne skupštine i iz kog razloga ili je to uradio možda gospodin Šutanovac, koji pledira da bude prvi policajac u državi. U svakom slučaju, prekršen je Poslovnik, a razlog nam je nepoznat.

Dobićete obaveštenje usmeno ili pismeno od predsednika Narodne skupštine.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a posle njega narodni poslanik Jovan Todorović.