Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka je podnela amandman na član 34. gde su mere ograničenja zauzimanja položaja. Članom 34. predložene su mere koje se preduzimaju nakon što se utvrdi da je postojalo kršenje ljudskih prava. Pošto smo već na kraju rasprave dosta smo definisali šta sve može da se podvede pod kršenjem ljudskih prava i da je jednostavno teško definisati šta bi ostalo, a da nije u stvari kršeno ljudsko pravo.
Sama komisija koja treba da definiše ko krši ustavno i ljudsko pravo, sam sastav te komisije je vrlo problematičan, iz više razloga. Pre svega zbog toga što nije definisano šta znači istaknut pravni stručnjak. Drugo, predlaže predsednik Republike, a mi predsednika Republike nemamo. Imamo vršioca dužnosti predsednika Republike i pitanje je do kog vremenskog perioda Nataša Mićić misli da uzurpira tu dužnost i kada misli da raspiše izbore za predsednika Republike.
Na kraju krajeva, u članu 28. čak je definisano da član komisije ne može biti lice koje je član političke stranke, izuzev narodnog poslanika. Narodni poslanici su uglavnom na pozicijama najviših organa svih stranaka, tako da faktički na taj način ništa nisu definisali. Očigledno da komisija, koju treba da predloži vršilac dužnosti predsednika Srbije, biće po merilima DOS-a i radiće ono što im oni nalože.
Definisano je u članu 34. da u roku od pet godina od dana javnog saopštenja komisije za tu osobu ona nema pravo da se bavi politikom. Dešavalo se više puta u našoj istoriji unazad deset godina da su se mnogi koji su bili maltretirani od režima posle četiri do pet godina, kada su ponovo stupili na političku scenu, pojavljivali mnogo jači i mnogo upornije izvršavali te svoje zadatke i ciljeve, nego što su imali nameru pre toga da rade. Verovano će i sada biti takav sistem.
Mnogi su pokušavali ovih dana, pre svega narodni poslanik gospođa Leila, bila je juče izritirana što je Zakonodavni odbor odbacio amandmane Srpske radikalne stranke sa obrazloženjem da su uvredljive kvalifikacije i nju je iritiralo kako je to moguće da je poslanički klub Srpske radikalne stranke blagovremeno sve to saznao i u roku od nepunih pola sata promenio sve amandmane i dao drugo obrazloženje, koje apsolutno ništa ne menja, ali jednostavno da može da dođe na dnevni red Narodne skupštine.
Očigledno je i kada poslanici žele da rade, za razliku od DOS-ovaca koji su samo tu kada treba da se glasa, a čak ih i to iritira što imamo dovoljno energije da proučavamo amandmane, zakone i da zaista sa dosta energije izlazimo i izlažemo svoje mišljenje o predlogu zakona.
Narodni poslanici koji su članovi Srpske radikalne stranke u Narodnoj skupštini sigurni su da za donošenje ovog zakona ne postoji pre svega ustavni osnov. To priznaju i predlagači zakona koji se pozivaju na jedan član Ustava Republike Srbije i to na onaj kojim je propisano da Narodna skupština donosi zakone. Naravno da to nije dovoljno, jer ustavni osnov bi morao da predstavlja odredbe Ustava iz koje proizilazi ovlašćenje da se uredi određena oblast, odnosno sadržina i suština određenog pravnog odnosa.
Za uređivanje oblasti, koju predlagači nazivaju lustracijom, ne samo da ne postoji ustavni osnov, već gotovo iz svih odredbi Ustava Republike Srbije proizilazi da je pravno nemoguće urediti lustraciju na način kako je to predložila poslanička grupa Građanskog saveza Srbije.
A s obzirom da se pojavio malopre profesor univerziteta, koji je član Građanskog saveza Srbije, ugledni profesor Hiber, postavljam mu pitanje da li je već pripremio udžbenik za studente Pravnog fakulteta. Ako nije to uradio, Srpska radikalna stranka će napraviti studiju o ovom zakonu i omogući će mu dovoljno materijala da može da izda udžbenike iz kojih bi se studenti Srbije učili, edukovali, odnosno bolje rečeno znali kako treba da se ponašaju.
Zbog toga, na kraju, Srpska radikalna stranka poručuje - Bože, sačuvaj me od prijatelja, a od neprijatelja ćemo se sami čuvati.
