Ja vam se izvinjavam što ponovo uzimam reč, trudiću se da vam vremena potrošim što manje, iskoristio sam ovu priliku kada su svoje izlaganje završili šefovi poslaničkih grupa da nešto raščistimo, da nas sve ne bude haotično, nego da vidimo zapravo gde smo mi sada iz ovih diskusija.
Postoje stari sa kojima, čini mi se da možemo reći da se svi slažemo. Dakle, iz ovih govora koji su prethodili mome, proizilazi iz svih govora da su reforme potrebne. To je ono o čemu se svi slažemo, da te reforme moraju da obuhvate u sebi rasterećenje programa koje je za sve ovde koji su govorili, jedan od problema društva, dakle, preopterećeni fakultetski program, da moraju omogućiti kvalitetniji nastavnički kadar i da takva reforma ima podršku i roditelja i dece. Dakle, političke strukture koje vi predstavljate, a i šira javnost, govorim o roditeljima i o deci, imaju sličan stav.
Čini mi se da postoji saglasnost, sem u malom broju izuzetaka, zatim da škola ipak traje devet godina, da to nije van pameti, to je ono, čini mi se što bi imalo većinsku podršku ovde. Još neke podteme nisu sporne. Te podteme su stručno usavršavanje. Znači, želite svi da bi povećali kvalitetet nastavnog kadra, svi shvataju da Ministarstvo bi moralo izgubiti deo svoje moći, odnosno da bi se trebalo decentralizovati i kao paralela tome, institucije su nove potrebne.
E, sada, oko decentralizacije, tu imamo male dileme, jer poslanička grupa SRS, čini mi se da insistira na zapravo još nekoj, odnosno da se ne vrši decentralizacija u ovoj meri u kojoj je to predviđeno, dok ostali uglavnom idu ka toj decentralizaciji.
Moj odgovor na to je, ako pogledate, jedna je stvar opšte odredbe zakona, dakle, prvi deo. Druga stvar je tranzitorna odredba. U tranzitornim odredbama naći ćete odgovore na mnoga pitanja. Kada ministar donese odluku, on donosi na nečiji predlog. Dakle, decentralizuje se sistem na taj način što se neko javlja kao predlagač, a taj neko je identifikovan u sistemu. Dakle, već se zna i određeno je koja je to osoba. Čini mi se da na nivou decentralizacije ne bi postojala potreba za velikim razlikama. Sa tim se završava zapravo onaj teren slaganja, neslaganje je zapravo oko, da kažem, jedne stvari koja je organizacione prirode.
To je, da li i u kojoj meri je stručna javnost bila uključena u ovaj projekat i jedna ozbiljnija, koju je pokrenuo, Demokratska stranka Srbije najkonkretnije, mada imamo i predlog Socijaldemokratske partije, dakle od političkog dela, to je prosvetni savet i njegova uloga. Dakle, ko bira prosvetni savet.
Što se tiče ovog uključivanja javnosti, ja moram da vam kažem da smo mi na javnoj raspravi od januara 2002. godine, da je ovo što ja držim u ruci, sve došlo u sve škole. Dakle, sve škole koje imaju to, to nije sada nastalo, to je poslato i to je slato sukcesivno. Evo i osnove školskog programa. Nisam hteo da ih iznesem jer nisu došle pre mnogo vremena, nego su veoma sveže otišle. Dakle, oni su informisani.
Osim toga, u saglasnošću sa dve izdavačke kuće mi ćemo u 250 hiljada primeraka poslati informatore po principu - pitanja i odgovori, pitanja i odgovorni nastavnika, pitanja i odgovori roditelja. To će dobiti besplatno, u besplatnom vidu, svi nastavnici škola u Srbiji i svi roditelji čija deca polaze u prvi razred i 80.000 nastavnika. To će oni dobiti do kraja juna, odnosno rezultat će biti zavisan od toga kako prođe ovaj zakon na Skupštini, da li ćemo štampati ili ne.
Dakle, informisanje koje može biti problem, mislim da ćemo uspeti da predupredimo. Drugi je problem oko koga se očigledno, bar na prvi pogled, ne slažemo, to je problem prosvetnog saveta. Naime, pitanje je veoma prosto. Ko garantuje nezavisnost prosvetnog saveta? Da li ga garantuje Vlada, ako ga ona imenuje, ili Skupština, ako ga ona imenuje?
Ja mislim da u suštini nezavisnost garantuje sam sastav, to je načelni odgovor. Prema tome, da li ćete ga vi ili mi, ako smo mi Vlada a vi Skupština, imenovati, to je izvedeno. Ako su oni nezavisne ličnosti, onda će on biti nezavistan. Dozvolimo da postoji spor u tome i dozvolimo da poslanici u Skupštini imaju više poverenja u Skupštinu, a ministri iz Vlade, više poverenja u Vladu. O tome jedva čekam priliku da raspravljamo, kada govorimo o amandmanima. Mislim da je to pogodno tle i da se tu može naći izlaz na obostrano zadovoljstvo.
Naravno, kada sumiram, pošto sam ispisivao primedbe svih onih koji su govorili, postoje primedbe koje na prvi pogled stoje, ali zapravo ne stoje. Gospodin Bane Ivković je rekao, on je prvi govorio i posle su neki ponovili, da mi imamo izvanredne škole. Gospodo, ja ću vam odgovoriti na to. Mi imamo izvanredne škole za tri do pet posto populacije. Mi imamo škole koje mogu da isškoluju kadar za ceo svet. To jeste tačno, ali mi zbog jedne stolice sečemo šumu. Mi loše školujemo 95 ili 97%, imamo loš sistem za njih, a dobar u elitnom smislu za perfektne đake. Ti đaci, verujte mi na iskustvo, pedagog sam, profesor sam, ti đaci bi bili odlični i uprkos sistemu, jer su oni takva mentalna struktura, da njima obuka zapravo treba, ali jako sporadično.
To je odgovor na te primedbe da je naša škola dobra. Ja cenim tradicije naše škole. Još jedno da raščistimo. Ni "A" od Amerike nema u ovim papirima. Ako smo nečega svesni, svesni smo da njihova osnovna i srednja škola je jednostavno loša. Toga ne da smo samo mi svesni, toga su i oni sami svesni, pa pokušavaju da izmene. Dakle, ako nekoga ima u ovim papirima, to je originalni papir, ali ugleda ima, ugledi su eventualno Švedska, Slovenija, Finska, Engleska. To su zemlje koje su nam bile najbliži ugledi. Obavljene su konsultacije iako niko nije nametao. Mi smo osećali potrebu da vidimo da li nam je sistem kompatibilan sa Evropom, sa Evropskom unijom i Savetom Evrope. Dali su zeleno svetlo konceptu, ali smo samo neke zemlje odatle i uzimali uopšte u razmatranje, jer znamo koji je najbolji sistem. Ova ekipa koja sedi u Ministarstvu ima iskustva i zna kakvi su sistemi.
Profesor Radulović, Ministarstvo vera, odnosno uticaj crkve, Akademija nauka nije konsultovana. Jesu pojedinci koji su ušli u timove, ali kao kuća ne. Sud naš je bio da se radi o naučnoj ustanovi, a da je ovde osnovna i srednja škola u pitanju. Za Zakon o univerzitetu verovatno u većoj meri. Same crkve su sve imale, i to puno pre poslanika, naše materijale cirkulisane preko Ministarstva vera i imamo njihove odgovore. Oni u načelu nisu negativni. Vi znate da crkvene zajednice, odnosno verske zajednice, nisu jedinstvene, pa prema tome u okviru pravoslavne, katoličke ili neke druge verske zajednice, verovatno postoje osobe kojima se više ili manje sviđa, to dozvoljavam, ali načelno imamo relativnu podršku i sa njihove strane.
Ono što bih na kraju hteo da kažem, kolika je bila participativnost sindikata, pošto je to Socijaldemokratska partija istakla kao prigovor. Ja njima odgovaram - mi smo u organizaciji sindikata obilazili Srbiju. U organizaciji sindikata je 125 hiljada ljudi slušalo priču o reformi Ministarstva prosvete. Trudili smo se da sve obuhvatimo.
Postoji jedna objektivna okolnost, meni je žao što ću sa time završiti. Pred dan ubistva gospodina Đinđića, on i ja smo se čuli, dogovorili smo se da sledećeg dana, na dan ubistva, organizujemo konferenciju za štampu i da ja saopštim da ulazimo u reformu i da od tada počne akcija Ministarstva prosvete. To je nažalost bilo ometeno, razlozima koji su van naše kontrole, nazovimo ih višom silom, ali zato je Ministarstvo pre 10 dana ušlo u novu akciju. Ja sam već počeo da obilazim Srbiju i moje kolege će takođe da se rastrče po Srbiji. Puno vam hvala.