Poštovano predsedništvo, dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, dame i gospodo iz Ministarstva, pre nego što se sa par reči osvrnem na predloženi zakon o obrazovanju i sistem obrazovanja, u ime poslaničke grupe Stranke srpskog jedinstva, ne mogu a da ne kažem samo par rečenica o tim reformskim zakonima koje je ova narodna skupština, naravno uz protivljenje opozicije i glasanje protiv, predloženi zakon usvojila, a najbolje pokazuje narod Srbije i stomaci radnika i građana Srbije, koliko su te reforme bile uspešne, pa se bojim da, i posle ovog reformskog zakona koga ćete vi usvojiti, stomaci prosvetnih radnika ne budu prazniji nego što su sada. Toliko o reformama i o boljem životu u Srbiji posle reformskih zakona.
Što se tiče predloženog zakona od strane Ministarstva prosvete i sporta, jedno proceduralno pitanje se nameće samo po sebi. Ova
skupština je završila sa radom u petak kasno uveče. Poslovničko pitanje jeste - da li je moguće u vreme zasedanja zakazati novo zasedanje Skupštine, ostaviti poslanicima manje od pet dana slobodnog vremena da mogu da razmatraju ovaj predloženi zakon koji smo mi poslanici dobili sa naznakom da će se razmatrati po hitnom postupku, a neposredno dva dana pre nego što ćemo dobiti predlog dnevnog reda od strane Vlade je stigao dopis, verovatno namerno, da se skida reč "hitnost" u Predlogu zakona i da će zakon ući u redovnu normalnu proceduru. Kao što nam je poznato, Predlog zakona je u Skupštinu stigao 19. maja.
Ako želimo da o reformskim zakonima govorimo sa puno razumevanja, da ga možemo napadati, braniti, hvaliti itd, onda je normalno da se poslanicima ostavlja malo duže vreme, da mogu da konsultuju i ljude koji su stručni u ovoj oblasti. Ja vam u moje ime i ime Stranke srpskog jedinstva tvrdim da kad je u pitanju bar Pomoravski okrug i prosveta u Pomoravskom okrugu, odnosno osoblje, nastavnici u Pomoravskom okrugu, da su vrlo malo bili upoznati, odnosno manjina je bila upoznata sa Predlogom zakona i govorila je u ime većine. Mogu da vam kažem da veliki broj prosvetnih radnika, odnosno nastavnika koji rade u osnovnim i srednjim školama izražavaju nezadovoljstvo sa predloženim zakonom.
Gospodo iz Ministarstva, nameće se utisak da kad ste pravili ovaj zakon, da ste razgovarali sa predstavnicima velikih gradova, Beograd, Niš, Novi Sad, Kragujevac i slično. Ja vas u ime Stranke srpskog jedinstva pitam - da li ste konsultovali predstavnike malih sredina, seoskih škola, u kojima od prvog do četvrtog razreda i slovima i brojčano ima jedan do pet učenika. Kako će se oni uklopiti u ovu reformu obrazovanja, naročito osnovnog? Govorim o osnovnom obrazovanju. Kako će oni sada da se organizuju, ukoliko su svoj predlog 3 + 3 + 3, odnosno, da se od prvog do trećeg razreda izvodi razredna nastava, od četvrtog do šestog kombinovana, predmetna i razredna nastava, i u sedmom, osmom i devetom, samo predmetna nastava.
Kako će u tim malim sredinama, koje imaju pet-šest učenika do četvrtog razreda, da organizuju ovakvu vrstu nastave i da li će te škole moći materijalno da obezbede nastavni kadar, odnosno vi iz Ministarstva, da svi učenici u Srbiji, bez obzira na broj stanovnika u tim mestima gde postoje osnovne škole, da mogu da budu adekvatno zastupljeni, odnosno da im se na adekvatan i stručan način prezentira gradivo koje će im poslužiti kao osnova za srednju školu.
Sa druge strane, stručne srednje škole će trajati tri godine, kako vi predlažete, a radnička zanimanja će trajati dve godine. Gospodo moja, da li vi znate da i sada te škole za prave radnike i slično, koje traju do tri godine, daju nam kadrove koji bukvalno nemaju pojma o svom znatu kada dođu na radno mesto. Zašto se ne vratite, kako je bilo pre 15-20 godina, ja pripadam toj generaciji, kada se jedan dan išlo u školu, a jedan dan na praksu. Izlazili su majstori iz škola, koji su znali odmah po završenom školovanju da se uključe u posao.
Da li će se ovakvim sistemom obrazovanja moći za dve godine, posle devetogodišnjeg osnovnog školovanja i dve godine stručnog školovanja, ti mladi ljudi sa 18 godina ili sa 17 da se uključe u posao i da adekvatno rade na radnim mestima za šta su obrazovani.
Moram da ponovim samo neke stvari i ne bih oduzimao vreme, jer i drugi poslanici iz Stranke srpskog jedinstva će diskutovati, da vam kažem da ste u članu 90. predvideli, gospodo iz Ministarstva, da roditelji imaju pravo da biraju dečiji vrtić i osnovnu školu, gde će da upišu svoje dete. Jeste to demokratija, da se bira, ali da li želimo da napravimo elitne škole gde će deca poznatih ljudi u svakom gradu težiti da se upišu u jednu školu ili svoju decu da upišu u taj vrtić, pa da pravimo elitne vrtiće ili predškolske ustanove, elitne osnovne škole, a neke druge gde će ići deca običnih ljudi. Da li je to predlog, ako se daje pravo da se bira, a sada je, kolik je meni poznato, bilo po principu teritorijalne povezanosti, odnosno stanovanja roditelja i deca su se uglavnom upisivala u škole koje se nalaze u tim delovima grada ili u tim selima. Mislim da to nije dobro i da neće dati dobre rezultate.
Poseban paradoks jeste u članovima 101. i 102. gde kod ocenjivanja predlažete da najmanje četiri puta učenici moraju da budu ocenjeni. Gospodo, da li vi shvatate da u razredu koji ima 35 učenika tehnički nije izvodljivo da svaki učenik bude adekvatno ispitan i pravilno ocenjen četiri puta u toku godine. Dešavaće se, kao što se i sada dešava, dođe nastavnik, izdiktira 10 pitanja, da neku pismenu vežbu i to mu kao dođe ocenjivanje. Da li se dete snašlo ili se nije snašlo, to je posebno pitanje. Treba ostaviti slobodu nastavnicima kao do sada, da na neki način imaju slobodu da ocenjuju.
Sa druge strane predviđate da učenik koji ima sve slabe ocene u toku godine može to da polaže na kraju godine. Vi, dame i gospodo iz Ministarstva, dovodite u neravnopravan položaj takve učenike koji bukvalno godinu dana ništa nisu radili, dobili slabe ocene, u odnosu na učenika koji se trudio koliko se trudio, zaradio neku pozitivnu ocenu koja je u ovom trenutku brojčano izražena sa brojem 2, tako da će onaj učenik na bilo koji način i neću sada da govorim o negativnim pojavama u obrazovanju, kao i u svim segmentima društva, ali ima ih u obrazovanju i da ne zatvaramo oči da ih nema, da će neko čiji je roditelj poznata politička ličnost ili trenutno u vlasti DOS-a, ima para, radi u inostranstvu, da jednostavno omogući njegovom detetu da popravi 10 ili 12 jedinica. Toga ima i sada, vi to vrlo dobro znate, bolje nego ja, ali žmurite i nećete da priznate. Dakle, treba zadržati pravilo koje postoji već 50 godina u ovoj državi, da se razred ponavlja sa tri, a eventualno da pomerimo granicu sa četiri ili pet slabih ocena, ali da se omogući učeniku da 10 ili 12 negativnih ocena može da popravi za dva ili tri dana, to je smešno i to i dalje mogu argumentovano da obrazlažem u ime Stranke srpskog jedinstva, a vi radite kako hoćete. Sa terena će vam doći ocene toga.
Dame i gospodo, pošto govorimo o reformi obrazovanja, zašto nijednim članom, ili bar nisam video, niste pomenuli u ovim osnovama sport i fizičku kulturu u osnovnim i srednjim školama. Vi ste Ministarstvo za obrazovanje i sport, a nijednom rečju, nijednim članom niste pomenuli sport i fizičko obrazovanje i kako će se to odvijati u osnovnim i srednjim školama, a govorimo kakva su nam deca. Sve više sa krivim kičmama, sve više sa nedovoljnom fizičkom kondicijom itd. Mislim da je bila obaveza vas iz Ministarstva da jednim delom nešto bar pomenete i da bude neka obaveza organizovanog i obaveznog fizičkog vaspitanja, bavljenja sportom itd. Nije dovoljno da se na bilbordima nalaze reklame - igraj za život, droga ne, a svi smo svesni da je sve više droge i alkohola u srednjim i osnovnim školama. Mislim da je sport način da se to onemogući ili da se bar smanji, koliko je to u ovom trenutku moguće.
Na kraju, govorite šta su razlozi da ovaj zakon uđe u proceduru, zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Govorite o demokratičnosti, o većoj demokratiji, decentralizaciji u školama, a u zakonu ste odmah uneli odredbe kojima zabranjujete pravo na štrajk, odnosno tu ustanovu ćete jednostavno zatvoriti ili ugasiti. Zašto to radite kada upravo ti štrajkovi u osnovnim i naročito srednjim školama, višim i visokim su vama omogućili da dođete na vlast. Sada kada ste došli na vlast, sada više nema štrajkova, to je zabranjeno, zatvaramo ustanove itd. Jedno osnovno pravo, pravo na obustavu rada ili štrajk vi zabranjujete ovim zakonom.
Dozvolite mi na samom kraju da kažem da ovaj zakon nije baš tako nedarežljiv prema svima. On izričito i na prvom mestu traži da Vlada odmah i neodložno formira sedam centara i tri saveta kao javne ustanove, koje će se finansirati iz budžeta sa nedefinisanim brojem stalno zaposlenih, kao i povremenih stručnih timova koje imaju pravo da formiraju. Njihovi zadaci određeni su samo opštim formulacijama koje se svode na unapređenje školstva. Te nove ustanove i ti novi službenici Ministarstva su izgleda jedini razlog što žurite da se usvoji zakon o reformi školstva. Pitam se kada se potroše sredstva za sve te nove kabinete, kompjutere, klima uređaje, telefone, televizore, automobile, sekretarice, šofere, dnevnice, hotelske račune i ostalo, hoće li uopšte preteći nešto za unapređenje nastave za đake i njihove učitelje. Iz ovih razloga, Stranka srpskog jedinstva ne može podržati Predlog ovog zakona, jer smatramo da nije reformski.