Konstatujem da je narodni poslanik Velimir Simonović govorio 14 minuta i 30 sekundi mimo poslaničkih pravila. Znači, devet minuta i 30 sekundi na račun potpuno neuobičajeno vreme na koje bih ja potrošila kao narodni poslanik, ali nikako sa sadržajem koji je poslanik Velimir Simonović izneo.
Hvala vam. Vidimo se u 15,00 časova, na početku popodnevnog dela.
(Posle pauze – 16,00)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu i molim vas da zbog utvrđivanja kvoruma ubacite svoje kartice da vidimo da li imamo kvorum za rad.
Konstatujem da imamo kvorum za rad i nastavljamo sa raspravom u načelu po prijavama za reč u načelnom pretresu o Predlogu zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Reč ima narodni poslanik Dragiša Popović, posle njega narodni poslanik Petar Petrović.

Gospođo Čomić, gospodine ministre, poštovane kolege poslanici, reforma u obrazovanju teče od onog trenutka kada je DOS preuzeo vlast u ovoj državi. Pre ovog zakona usledile su izmene i dopune koje su premostile ovaj period do ovog zakona koji na jedinstveni način posmatra predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje.
Ja uvažavam mišljenje poslanika, gospodina Radulovića koji je rekao da je ovaj zakon i temeljni i krovni i da u ovaj zakon ugrađujemo sve ono što je dobro u našem obrazovnom sistemu. Zaista želimo da delatnost obrazovanja dovedemo na nivo ekonomskih prilika koje su trenutno i da poboljšamo položaj prosvetnih radnika.
Zakon je reformski, normalno, jer je i Vlada reformska. Tu nema spora.
Reformska Vlada gospodina Đinđića, reformska Vlada gospodina Živkovića, a šta je u centru ovog zakona? U centru je učenik sa svim svojim pravima i obavezama. Članom 47. učenik je posebno zaštićen i posebno se uvažava subjekt u nastavnom procesu. Od strane reformske Vlade uvaženo je i nastavno osoblje, jer smo iz jednog sistema, desetogodišnjeg gde su nastavnici bili omalovaženi, obezvređeni, i to na sve moguće načine, ipak uz pomoć ove vlade i na osnovama našeg ekonomskog potencijala doveli našu struku na jedan, da tako kažem, zadovoljavajući, odnosno pristojan nivo. Ovaj zakon ide prema decentralizaciji. Posebno ističem u ovom zakonu član koji reguliše mrežu škola. Uvođenjem srednje škole u zakon, daje se mogućnost opštinama sa manjim brojem stanovnika da zadovolje potrebe koje imaju, da opštine sa 30, 25 ili možda 40.000 stanovnika mogu da imaju u toj srednjoj školi gimnazijsko odeljenje, ti učenici normalno posle idu na fakultet, idu i ovi iz stručnih škola, ali na taj način se izlazi u susret lokalnim sredinama da se na pravi i valjan način obavlja kadar svih struka u opštini.
Ovaj zakon ima i jednu lošu vest. Loša vest je za direktora škola. Direktori škola su kod socijalista bili batina vlasti, oni su bili strah i trepet, a bogami, kod nas u DOS-u, direktori ako hoće da ostanu na funkciji, ako nameravaju da ostanu na toj funkciji, oni moraju dobro da rade, a drugo, njima nije zagarantovano radno mesto posle direktorskog mandata.
Normalno, ja se ne kandidujem za direktora, sa ovim rešenjem nisam se složio sa ministrom, ali šta je tu je, objašnjeno je da se time ide od one pozicije direktora koji je bio sve i svja u školi, do pozicije direktora da bude menadžer, d abude saradnik, da bude onaj koji pomaže.
Dobra vest je i da u soskim sredinama, ako na prvom konkursu ne bude kandidat sa visokom stručnom spremom, a bude izabran kandidat sa višom, može iz DSS-a, dobro, što na neki način izlazimo iz jednog stanja kada smo imali vd direktore na duži vremenski period. Dobra stvar je, to je rešenje dobro što je Ministarstvo, što je Vlada prihvatila, dobra vest je, sada idemo od one loše, idemo prema dobroj vesti, za nastavnike da je norma časova nedeljno 20 časova. Šta ovim postižemo?
Ovim legalizujemo trenutno stanje, jer se sa tom normom praktično radi, iako u dosadašnjem zakonu piše 24, a u predlogu Ministarstva stoji 24, ali stvaramo i dodatni prostor da kontrolišemo nastavnike više da se bolje pripremaju da nam nastava bude kvalitetna.
Dalje, šta je dobra vest za đake prvake? Dobra vest je da mi koji donosimo ovaj zakon i da čika ministar, kako deca zovu gospodina Gašu, saopštava da je škola lakša, i da se u prvi i drugi razred, nema ocenjivanja, to će onda biti mesto gde će deca radije odlaziti i gde ćemo školu približiti deci.
Dobra vest je za ceo sistem obrazovanja i vaspitanja da se stvara obaveza da svako dete ide u obdanište, da prođe taj ciklus predškolskog obrazovanja, da normalno nastavi prvi i drugi i treći ciklus ovog obaveznog obrazovanja.
Sve u svemu, još jednom zahvaljujem se kolegama iz Odbora za prosvetu i Ministarstvu koje je prihvatilo amandmane Odbora, time je izašlo u susret zahtevima kolega, nastavnika, tako da je ovo jedan reformski zakon, jedan zakon koji ovoj profesiji vraća dostojanstvo.
Zaista, Vlada je maksimalno učinila da se vrati dostojanstvo prosvetnom radniku. Na samom kraju, moram u ime kolega i u ime struke da demantujem navode jednog od prethodnih govornika, a u tim navodima su rečene određene neistine. Pomenut je direktor Radoje Žugić, direktor pribojske gimnazije ...
(Predsedavajuća: Narodne poslaniče, ja vas molim da se držite teme dnevnog reda.)
... ima podršku kolektiva, ima podršku školskog odbora, ima podršku jedinice ministarstva u Priboju i da su svi navodi netačni, za to postoje materijaln dokazi. Ja se izvinjavam gospođi Čomić što sam malo vremena potrošio da iznesem istinu o kolegi, znao ga ili ne. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Petar Petrović, posle njega narodna poslanica Anita Beretić.
Narodni poslanik Zoran Ćirković, pravo na repliku u odnosu na izlaganje narodnog poslanika Dragiše Popovića. Izvolite.

Ne sporim ja, dame i gospodo, da gospodin Žugić ima reference koje je prethodnik izneo. Ali, oni koji su to napisali bili su u strašnoj zabludi. Prosto, oni nisu imali saznanja o tome. Evo da je gospodin ministar znao ono onda što zna sada, sigurno mu ne bi potpisao befel da bude direktor. A ja, dame i gospodo, raspolažem sa pismom te učenice. Ono stoji iza devet brava i ne možete me lišti tih dokaza. Ja to pismo sada vama pokazujem. Jedna strana, druga strana, pisano latinicom, omiljenim pismom nekih poslanika.
Inače, istina je, verovatno je to Velja Ilić napisao između dva majgerija. Treća strana se završava potpisom. Izvolite gospodo, branite se. Ja raspolažem sa adutima u svojim rukama. Hvala lepo.

Reč ima ministar u Vladi Republike Srbije, gospodin Gašo Knežević.

Bez obzira što je ovo van dnevnog reda, ja uvažavam potrebu da se govori, samo molio sam poslanika na Odboru za prosvetu, moramo zaštititi ličnosti u pitanju. Nemojte da maloletno dete, na bilo koji način dođe do javnosti, a ja se plašim da ovim putem idemo u tom pravcu.

Ja upozoravam narodne poslanike Dragišu Popovića i Zorana Ćirkovića, dakle, upozorenje pred bilo koje sledeće javljanje da se drže teme dnevnog reda kao obaveze iz Poslovnika Narodne skupštine.
Ministar je obrazlagao interes maloletnog deteta koje se pominje mimo Poslovnika Narodne skupštine u izlaganjima Dragiše Popovića i u vašem izlaganju, nemate pravo na repliku. Ja ću vam citirati šta je ministar rekao. Govorio je o onome što je govorio i na Odboru za prosvetu i govorio o zaštiti maloletnog lica. Nemate pravo na repliku, već ima narodni poslanik Petar Petrović, posle njega narodna poslanica Anita Beretić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, dame i gospodo iz Ministarstva, pre nego što se sa par reči osvrnem na predloženi zakon o obrazovanju i sistem obrazovanja, u ime poslaničke grupe Stranke srpskog jedinstva, ne mogu a da ne kažem samo par rečenica o tim reformskim zakonima koje je ova narodna skupština, naravno uz protivljenje opozicije i glasanje protiv, predloženi zakon usvojila, a najbolje pokazuje narod Srbije i stomaci radnika i građana Srbije, koliko su te reforme bile uspešne, pa se bojim da, i posle ovog reformskog zakona koga ćete vi usvojiti, stomaci prosvetnih radnika ne budu prazniji nego što su sada. Toliko o reformama i o boljem životu u Srbiji posle reformskih zakona.
Što se tiče predloženog zakona od strane Ministarstva prosvete i sporta, jedno proceduralno pitanje se nameće samo po sebi. Ova
skupština je završila sa radom u petak kasno uveče. Poslovničko pitanje jeste - da li je moguće u vreme zasedanja zakazati novo zasedanje Skupštine, ostaviti poslanicima manje od pet dana slobodnog vremena da mogu da razmatraju ovaj predloženi zakon koji smo mi poslanici dobili sa naznakom da će se razmatrati po hitnom postupku, a neposredno dva dana pre nego što ćemo dobiti predlog dnevnog reda od strane Vlade je stigao dopis, verovatno namerno, da se skida reč "hitnost" u Predlogu zakona i da će zakon ući u redovnu normalnu proceduru. Kao što nam je poznato, Predlog zakona je u Skupštinu stigao 19. maja.
Ako želimo da o reformskim zakonima govorimo sa puno razumevanja, da ga možemo napadati, braniti, hvaliti itd, onda je normalno da se poslanicima ostavlja malo duže vreme, da mogu da konsultuju i ljude koji su stručni u ovoj oblasti. Ja vam u moje ime i ime Stranke srpskog jedinstva tvrdim da kad je u pitanju bar Pomoravski okrug i prosveta u Pomoravskom okrugu, odnosno osoblje, nastavnici u Pomoravskom okrugu, da su vrlo malo bili upoznati, odnosno manjina je bila upoznata sa Predlogom zakona i govorila je u ime većine. Mogu da vam kažem da veliki broj prosvetnih radnika, odnosno nastavnika koji rade u osnovnim i srednjim školama izražavaju nezadovoljstvo sa predloženim zakonom.
Gospodo iz Ministarstva, nameće se utisak da kad ste pravili ovaj zakon, da ste razgovarali sa predstavnicima velikih gradova, Beograd, Niš, Novi Sad, Kragujevac i slično. Ja vas u ime Stranke srpskog jedinstva pitam - da li ste konsultovali predstavnike malih sredina, seoskih škola, u kojima od prvog do četvrtog razreda i slovima i brojčano ima jedan do pet učenika. Kako će se oni uklopiti u ovu reformu obrazovanja, naročito osnovnog? Govorim o osnovnom obrazovanju. Kako će oni sada da se organizuju, ukoliko su svoj predlog 3 + 3 + 3, odnosno, da se od prvog do trećeg razreda izvodi razredna nastava, od četvrtog do šestog kombinovana, predmetna i razredna nastava, i u sedmom, osmom i devetom, samo predmetna nastava.
Kako će u tim malim sredinama, koje imaju pet-šest učenika do četvrtog razreda, da organizuju ovakvu vrstu nastave i da li će te škole moći materijalno da obezbede nastavni kadar, odnosno vi iz Ministarstva, da svi učenici u Srbiji, bez obzira na broj stanovnika u tim mestima gde postoje osnovne škole, da mogu da budu adekvatno zastupljeni, odnosno da im se na adekvatan i stručan način prezentira gradivo koje će im poslužiti kao osnova za srednju školu.
Sa druge strane, stručne srednje škole će trajati tri godine, kako vi predlažete, a radnička zanimanja će trajati dve godine. Gospodo moja, da li vi znate da i sada te škole za prave radnike i slično, koje traju do tri godine, daju nam kadrove koji bukvalno nemaju pojma o svom znatu kada dođu na radno mesto. Zašto se ne vratite, kako je bilo pre 15-20 godina, ja pripadam toj generaciji, kada se jedan dan išlo u školu, a jedan dan na praksu. Izlazili su majstori iz škola, koji su znali odmah po završenom školovanju da se uključe u posao.
Da li će se ovakvim sistemom obrazovanja moći za dve godine, posle devetogodišnjeg osnovnog školovanja i dve godine stručnog školovanja, ti mladi ljudi sa 18 godina ili sa 17 da se uključe u posao i da adekvatno rade na radnim mestima za šta su obrazovani.
Moram da ponovim samo neke stvari i ne bih oduzimao vreme, jer i drugi poslanici iz Stranke srpskog jedinstva će diskutovati, da vam kažem da ste u članu 90. predvideli, gospodo iz Ministarstva, da roditelji imaju pravo da biraju dečiji vrtić i osnovnu školu, gde će da upišu svoje dete. Jeste to demokratija, da se bira, ali da li želimo da napravimo elitne škole gde će deca poznatih ljudi u svakom gradu težiti da se upišu u jednu školu ili svoju decu da upišu u taj vrtić, pa da pravimo elitne vrtiće ili predškolske ustanove, elitne osnovne škole, a neke druge gde će ići deca običnih ljudi. Da li je to predlog, ako se daje pravo da se bira, a sada je, kolik je meni poznato, bilo po principu teritorijalne povezanosti, odnosno stanovanja roditelja i deca su se uglavnom upisivala u škole koje se nalaze u tim delovima grada ili u tim selima. Mislim da to nije dobro i da neće dati dobre rezultate.
Poseban paradoks jeste u članovima 101. i 102. gde kod ocenjivanja predlažete da najmanje četiri puta učenici moraju da budu ocenjeni. Gospodo, da li vi shvatate da u razredu koji ima 35 učenika tehnički nije izvodljivo da svaki učenik bude adekvatno ispitan i pravilno ocenjen četiri puta u toku godine. Dešavaće se, kao što se i sada dešava, dođe nastavnik, izdiktira 10 pitanja, da neku pismenu vežbu i to mu kao dođe ocenjivanje. Da li se dete snašlo ili se nije snašlo, to je posebno pitanje. Treba ostaviti slobodu nastavnicima kao do sada, da na neki način imaju slobodu da ocenjuju.
Sa druge strane predviđate da učenik koji ima sve slabe ocene u toku godine može to da polaže na kraju godine. Vi, dame i gospodo iz Ministarstva, dovodite u neravnopravan položaj takve učenike koji bukvalno godinu dana ništa nisu radili, dobili slabe ocene, u odnosu na učenika koji se trudio koliko se trudio, zaradio neku pozitivnu ocenu koja je u ovom trenutku brojčano izražena sa brojem 2, tako da će onaj učenik na bilo koji način i neću sada da govorim o negativnim pojavama u obrazovanju, kao i u svim segmentima društva, ali ima ih u obrazovanju i da ne zatvaramo oči da ih nema, da će neko čiji je roditelj poznata politička ličnost ili trenutno u vlasti DOS-a, ima para, radi u inostranstvu, da jednostavno omogući njegovom detetu da popravi 10 ili 12 jedinica. Toga ima i sada, vi to vrlo dobro znate, bolje nego ja, ali žmurite i nećete da priznate. Dakle, treba zadržati pravilo koje postoji već 50 godina u ovoj državi, da se razred ponavlja sa tri, a eventualno da pomerimo granicu sa četiri ili pet slabih ocena, ali da se omogući učeniku da 10 ili 12 negativnih ocena može da popravi za dva ili tri dana, to je smešno i to i dalje mogu argumentovano da obrazlažem u ime Stranke srpskog jedinstva, a vi radite kako hoćete. Sa terena će vam doći ocene toga.
Dame i gospodo, pošto govorimo o reformi obrazovanja, zašto nijednim članom, ili bar nisam video, niste pomenuli u ovim osnovama sport i fizičku kulturu u osnovnim i srednjim školama. Vi ste Ministarstvo za obrazovanje i sport, a nijednom rečju, nijednim članom niste pomenuli sport i fizičko obrazovanje i kako će se to odvijati u osnovnim i srednjim školama, a govorimo kakva su nam deca. Sve više sa krivim kičmama, sve više sa nedovoljnom fizičkom kondicijom itd. Mislim da je bila obaveza vas iz Ministarstva da jednim delom nešto bar pomenete i da bude neka obaveza organizovanog i obaveznog fizičkog vaspitanja, bavljenja sportom itd. Nije dovoljno da se na bilbordima nalaze reklame - igraj za život, droga ne, a svi smo svesni da je sve više droge i alkohola u srednjim i osnovnim školama. Mislim da je sport način da se to onemogući ili da se bar smanji, koliko je to u ovom trenutku moguće.
Na kraju, govorite šta su razlozi da ovaj zakon uđe u proceduru, zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Govorite o demokratičnosti, o većoj demokratiji, decentralizaciji u školama, a u zakonu ste odmah uneli odredbe kojima zabranjujete pravo na štrajk, odnosno tu ustanovu ćete jednostavno zatvoriti ili ugasiti. Zašto to radite kada upravo ti štrajkovi u osnovnim i naročito srednjim školama, višim i visokim su vama omogućili da dođete na vlast. Sada kada ste došli na vlast, sada više nema štrajkova, to je zabranjeno, zatvaramo ustanove itd. Jedno osnovno pravo, pravo na obustavu rada ili štrajk vi zabranjujete ovim zakonom.
Dozvolite mi na samom kraju da kažem da ovaj zakon nije baš tako nedarežljiv prema svima. On izričito i na prvom mestu traži da Vlada odmah i neodložno formira sedam centara i tri saveta kao javne ustanove, koje će se finansirati iz budžeta sa nedefinisanim brojem stalno zaposlenih, kao i povremenih stručnih timova koje imaju pravo da formiraju. Njihovi zadaci određeni su samo opštim formulacijama koje se svode na unapređenje školstva. Te nove ustanove i ti novi službenici Ministarstva su izgleda jedini razlog što žurite da se usvoji zakon o reformi školstva. Pitam se kada se potroše sredstva za sve te nove kabinete, kompjutere, klima uređaje, telefone, televizore, automobile, sekretarice, šofere, dnevnice, hotelske račune i ostalo, hoće li uopšte preteći nešto za unapređenje nastave za đake i njihove učitelje. Iz ovih razloga, Stranka srpskog jedinstva ne može podržati Predlog ovog zakona, jer smatramo da nije reformski.

 Reč ima narodna poslanica Anita Beretić, a posle nje narodna poslanica Vjerica Radeta.