Gospodin Šandor me nije dobro razumeo, kao ni gospodin ministar kada je odgovorio na moju repliku koju sam imala u prepodnevnom delu zasedanja. Mi apsolutno nemamo ništa protiv i mislim da je to i sada tako, da se pripadnici nacionalnih manjina obrazuju i školuju na maternjem jeziku.
Mi smo protiv toga da se po stranim programima ovde obrazuju. Znači, po udžbenicima koji bi došli iz inostranstva. A apro po ovoga što ste rekli oko toga da naši kadrovi iz Srbije idu u Mađarsku da bi kao nstavni kadar mogli da predaju, to je nužnost jer u Mađarskoj postoji samo jedna gimnazija u Pešti na srpskom jeziku i ne mogu Srbi da se školuju na univerzitetskoj nastavi. A, ovde u Srbiji Mađari imaju i ekonomski fakultet na mađarskom jeziku u Subotici i imaju učiteljski fakultet gde mogu da se školuju na mađarskom jeziku i nastavni kadar može normalno da se obrazuje. U tome je problem.
Mada, moram da priznam, da ne treba toliko potencirati taj problem jer problema u stvari nema kod nas. Imala sam priliku da budem u Dimitrovgradu gost jedne gimnazije. Znate kakva je struktura stanovništva u Dimitrovgradu. Uvek se đaci izjašnjavaju na kom jeziku žele da uče gimnaziju i nijedan jedini đak u proteklih desetak godina se nije izjasnio da želi da pohađa nastavu na bugarskom jeziku. To je nešto što govori u prilog, to nije asimilacija, nije ni nasilna asimilacija, jednostavno su shvatili da ako žele prohodnost posle na fakultetima ili hoće zaposlenje moraju da ovladaju dobro srpskim jezikom i da uče na srpskom. Ali, svakako, kažem nacionalne manjine apsolutno treba, to sam i rekla i ako me niste dobro razumeli evo ponavljam, da se školuju po svom izboru i na maternjem jeziku. To nije sporno ali da nam dolaze udžbenici iz bilo koje druge države to je neprihvatljivo za nas.

Reč ima ministar u Vladi Republike Srbije.

Sada ovde imamo dve mere napada na Ministarstvo. Jedni napadi da je mondijalizam u pitanju, a drugi da je nacionalizam, pa smo verovatno negde u sredini, što možda i nije tako loše.
Evo, ovako, gospodinu Pal Šandoru, mi smo dobili vaš amandman i sve je u redu. Mi smo krivi jer smo prevideli, dakle tu uopšte nije nikakav problem. Iznesite taj amandman i ja ću ga ovde prihvatiti i to će ići.
Što se tiče ovih načelnih primedaba ako treba da pričamo mislim da ste pogrešno shvatili postavku reforme. Nema fragmentarizacije. Što se tiče na cikluse to nema fragmenata. Sve je to jedna nit, ali otom - potom, to je stvar za raspravu. I, najzad, procenat đaka koji se upiše u srednju školu n maternjem jeziku sada imamo i vi to verovatno znate, pošto ste u prosveti, vezani za prosvetu, sada imamo izražavanje želja. Pripadnici mađarske nacionalne manjine ukoliko to napišu mi sada možemo mrežu škola praviti i to dalje neće biti problem.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Garčević, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, drugo javljanje, a zatim narodni poslanik Miloš (žagor) znači SNS, izvinjavam se narodnom poslaniku na lapsusu i izgovoru SPS, on je SNS.
Izvolite poslaniče. Molim Narodnu skupštinu da sasluša narodnog poslanika.

Poštovani predstavnici Ministarstva na čelu sa ministrom,  iskoristio bih priliku da  ukažem na nešto našta nisam u prepodnevnom izlaganju, tj. na propuste koji se nalaze u ovom zakonu. Prvo, kaže se da se ide na devetogodišnje osnovno obrazovanje i mi treba da verujemo da će to obrazovnje imati odgovarajuće sadržaje i da unapred damo limit tome da je to tako.
Vas sam u prethodnom razgovoru zamolio da pogledate jer bi bilo dobro i radi ukupnog sagledavanja osnovnog obrazovanja da nam date broj sati koji će se izučavati, tj. koji su to predmeti sa kojim brojem sati tokom devetogodišnjeg školovanja. Ovde sam za primer uzeo švedski sistem gde imate definisan broj sati. Slušam da ćete vi kombinovati neke predmete, uvoditi nove nazive i slično.
Pa, ako uzmemo srpski jezik bi se izučavao sa 1.500 sati, prirodni predmeti, matematika, fizika sa 800 sati, tj. matematika sa 900 itd. Ovaj deo bi nama dao garanciju da mi možemo sada, kada se usvaja taj deo zakona o osnovnom obrazovanju videti šta je vaš cilj bio tj. šta je cilj vaše reforme bio, koji su tu pravci i da ne postoji ona opasnost o kojoj se priča u javnosti da su ljudi koji su pravili programe dosta vremena proveli u inostranstvu, a da je jedan od finansijera bio Soroš.
Ovo je garancija, kad ponudite predmete, broj sati i predmete koje izučavaju, osnovna škola je to mogla uraditi. Oko diskusija i oko informisanosti javnosti oko škola - ni jedan organ u školi nije razmatrao strategiju obrazovanja na stručnim telima. Upozorio sam vas da vi koji koordinirate obezbedite nama to. Znači, prosvetni radnici koji su učestvovali u komisijama ili prosvetni radnici koji su učestvovali u Centru sava, nisu obavešteni o onome što je reforma obrazovanja. Izuzetak, ako ne računate nastupe na televiziji. Mislim da je to pragmentarno i da nije to potpuno obaveštavanje.
Dalje, kaže se da se ide na demokratizaciju. Zar je demokratizacija ako Vlada Srbije odredi sve savete? Tu nema govora o demokratizaciji. Što nismo uzeli pozitivne primere iz drugih gledanja drugih država, gde kaže da se u stručnom savetu nalaze predstavnici privredne komore, predstavnici sindikata, predstavnici zaposlenih. Ko garantuje da ćete vi da ispunite to sve? Šta to obavezuje ministarstvo, odnosno Vladu Srbije da postupi po tome? Reći ću vam, najmanje ljudi u stručnom savetu treba da bude vezano za ministarstvo. Mi nemamo to nigde napisano. Da ste vi napisali da je toliko ljudi u tim, toliko u tim. Govorim o stručnom delu.
Kada se radi o onom savetu uopšte, onda je u toj situaciji trebalo regulisati koje su to strukture, gde je tu mesto pravoslavne crkve, gde je tu mesto Akademije nauka, gde je mesto instituta itd? Kukali smo na politizaciju u obrazovanju. Plašim se da mi ništa ne radimo na tome. Sve što nije napisano je moguće u određenom trenutku da se zloupotrebi. Mi smo takvi ljudi.
Dalje, odbili ste amandmane i smetalo vam je da uvodite pojam parlamenta u školama. Jedan logičan amandman, prilaz, nešto što je tradicionalno u obrazovanju, vi niste imali sluha, da li zbog toga što je opozicija podnela. Ako može u Sloveniji da se kaže ovako: "Đaci, odnosno studenti mogu organizovati zajednicu đaka, odnosno studenata. Zajednica deluje na nivou škole ili odeljenja. Zajednom rukovodi odbor" itd. Zar je to smetalo da priznate, što smo podneli jedan zahtev, jedan amandman? Što ste pobegli od toga? Hoćemo sve parlament. Pustite to, ostavimo nešto što je naša tradicija. Govorim o tradiciji školstva, koja nema veze sa politikom. Naša tradicija školstva jeste zajednica učenika, jeste školska zajednica učenika i ne moramo se bahato ponašati sa određenim terminima, da je to parlament.
Dalje, u sistemu obrazovanja, vi ste rekli jutros da je to bila Socijaldemokratija, ja znam koleginicu Milojević koja je sedela tu i tražila prisustvo sindikata. Vi ste odbili moje amandmane gde sam tražio da se uvrste sindikati kao jedan vid sporazumevanja između ministarstva, koji je i zaštita radnika. Sindikati ne mogu da smetaju. Oni su mogli da pomognu i da prate zaštitu i interes radnika.
Oko štrajkova - dobro je što je usvojen ovaj amandman, ali se nije smelo ponuditi. Ko je to ko hoće da brani zaštitu profesije? Ako ne može drugim sredstvima, mora izaći na ulice, ako treba. Hajde da se vratimo, predvodili ste štrajkove prosvetnih radnika godinama i uništavali generacije. Ako ste to radili, sada štrajk treba odjednom da izbacite. E, ne mokže tako. Štrajk je sastavni deo i pravo radnika koje će biti legalizovano.
Oko učenika, završetka itd. Šta ćemo sa učenikom osnovne škole koji ne položi tu malu maturu? Mi nigde nismo rekli, možda vi imate u glavi idejno rešenje, ja ga nisam video i žao mi je što nisam postavio pitanje tamo - šta je sa njime, kuda taj učenik ide, koja je njegova mogućnost? Video sam u propisima drugih zemalja koja je, ali u našem delu, mislim da to treba tek dopuniti.
Dalje, oko ponavljača i ne ponavljača. Ljudi koji su radili u obrazovanju znaju sve šta je prošlo i šta nije valjalo. Uvažite malo iskustva ljudi koji su u obrazovanju. Popravni ispiti su se kretali i sa četiri slabe. To je bila gornja granica. Pokazalo se da to nije dobro i to je ukinuto izmenama zakona. Nigde nije poznat ovaj model da učenik sa 10, 11 predmeta polaže popravni ispit ili polaže predmete, da ne kažemo popravne ispite.
Dalje, oko polaganja. I tu smo se sporili. Predložio sam u amandmanu da je za polaganje popravnih ispita učenika koji nisu završni razred termin avgust. Lepo sam objašnjavao da je vreme kratko, jer se školska godina završi dvadeset i nekog juna i nema razloga da tada ide popravni ispit. I to ste odbili.
Mislim da nije dobro u toj postavci prilaziti, bez obzira da li sam u ovoj stranci, da li je ovaj koncept naj. To su bila praktična pitanja koja nemaju zaista nikakve veze. Mi se možemo razlikovati, ministre, u konceptu, oko devet ili oko broja godina, ali kada je u pitanju sindikat, kada je u pitanju obrazovanje, kada su u pitanju učenici, zaštita prava, kada je u pitanju završetak školske godine, ko to završava itd, mislim da tu nema razloga i da ste mogli te amandmane, čime bi pokazali da poštujete iskustvo, nezavisno od političkog opredeljenja.
(Predsedavajuća: Deset minuta.)
Mislim da je malo dobre volje. Apelujem na vas, bez obzira šta je bilo na odboru, da još jednom, kada budu razmatrani amandmani, sagledate ovo što je zaista tehničko, ali i jedan deo koji ne škodi zakonu, koji ne remeti zakonu.

Reč ima narodni poslanik Miloš Lukić. (Nije prisutan.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a posle njega narodni poslanik Golub Rajić.

Na dnevnom redu se nalazi još jedan u nizu Predloga zakona Vlade Republike Srbije koji može da se opiše sa nekoliko reči: nedorečen zakon, neprecizan zakon, loš zakon, zakon koji se zasniva na odgovornosti, na neodgovornosti i promoviše neodgovornost.
Do ovog zaključka može da se dođe ukoliko se napravi jedna blic analiza, pravno-tehnička analiza o odredbi ovog zakona. Onda će da se vidi da svaki član, svaka norma ima katastrofalne rupe, propuste zbog kojih ovaj zakon, praktično, nije primenljiv ukoliko ne postoji nadsila, izinad zakona i iznad Vlade, koja garantuje sprovodljivost ovog zakona.
Zbog toga se i koristi termin nekoliko, ostvarenost ishoda, verovatno malo ko i može da shvati šta to znači. Stičem utisak da je na delu nešto što nam je ministar Gašo Knežević obećao još 27. decembra 2002. godine. To je ona čuvena rečenica po kojoj će biti poznat, da je pri donošenju jednog rešenja primenio nacrt zakona koji još nije donet, ali se primenjuje. Pošto dva meseca Pravni fakultet nije mogao da završi posao, onda je Gaša skupio hrabrosti i presekao to po službenom nadzoru i to je ta slična logika kako nam se nudi i ovaj predlog zakona.
Ovaj predlog zakona ne promoviše niti novi sistem, ovaj predlog zakona promoviše revolucionarnu volju koja se javlja tako što u pojedinim odredbama dobijamo jedan kapilarni sistem centara saveta i drugih institucija od lokalne samouprave do tog republičkog nivoa koji se pitaju. Savetodavna su tela, daju neka mišljenja, ali ipak ona poslednja ostaje kod ministra. Ako je to oblik centralizacije, onda je to pogrešan oblik cenralizacije. Ja jesam pristalica centralizacije, pogotovo u oblasti obrazovanja i vaspitanja, onoga što nazivamo školstvo, iz jednog prostog razloga što država ima obavezu da na celokupnoj svojoj teritoriji obezbedi pod jednakim uslovima ista prava, a to je dostupnost sticanja znanja i obaveznost sticanja tog znanja.
Ovaj predlog zakona ne daje sistem. Ne daje stistem, on daje jedan skup normi a prepuno rupa i to je jedna magla koja znači da treba da se uništi ono što je postojeće, a to je ta vrednost. Pri tome treba imati i urođenu averziju gospodina Gaše Kneževića prema svemu što je nacionalno. Imate u onoj knjizi od pre godinu dana, od 180 strana gde smo otpisali sva dela i zlodela gospodina Gaše Kneževića kada smo tražili njegovo razrešenje. Tada smo najavili ovakav zakon. Jedan zakon koji će da poništi ovaj prostor, u tom smislu što više naša deca neće dobijati ono
po čemu su prepoznatljiva kada odu u inostranstvo, a to je jedno opšte temeljno znanje.
Nije za to kriv samo gospodin Gašo Knežević. Kriva je i prethodna vlast, jer poslednjih nekoliko godina ono što izlazi kao svršeni učenik, ili kao svršeni student, verujte to pre 15-tak godina ne bi mogao da dođe ni do druge godine bilo kog našeg fakulteta. Kriterijum je snižen zbog mnogih razloga, ali verovatno tendenciozno, jer na ovaj način se izbegava ono što je neophodno u procesu školovanja, a to je da naša deca dobiju taj osećaj odgovornosti i dobiju jednu svest o sistemu vrednosti koji vlada.
Tu sam verovatno puritanac. Naravno, konzervativan, ne zatvoren za nešto novo, ali temeljne vrednosti se ne menjaju. Ne menjaju se i naš obrazovni sistem je u dobrom delu toga i imao. Slažem se sa gospodinom Pal Šandorom. Ne bih hteo da ponavljam ono što je rekao. On je dobro primetio da možda nešto treba uraditi u metodologiji saopštavanja onoga što je programom propisano. Nije dobro da imamo posebne savete za mirenje dava saveta. Nije dobro da imamo posebne centre. Nije dobro da onaj koji je izvlačio i studente i učenike i đake i prosvetne radnike na ulice sada zabranjuje štrajk. Nije dobro, jednim zakonom o osnovnom obrazovanju regulisati neke stvari koje su regulisane drugim stvarima.
Mi ćemo da govorimo o amandmanu na član 60, gde gospodin Gašo Knežević uspeo sam sebe da demantuje. Tu je dao jedno zakonito rešenje šta znači složeni upravni akt kod njegove saglasnosti na izbor direktora, ali to nije primenio. To nije primenio od 27. decembra od 2002. godine. Naravno, verovatno da osećate da to vam Srpska radikalna stranka nikada neće zaboraviti. 1300 strana te knjige je štampano u nekoliko hiljada primeraka. Potrudićemo se da obezbedimo još nekoliko hiljada primeraka te knjige dopunjene sa komentarom jednog ovakvog zakona koji treba da razori ono što je tekovinaovog naroda, a to je opšte široko obrazovanje.

Reč ima narodni poslanik Golub Rajić, a posle njega narodni poslanik Milutin Prodanović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici i gospodine ministre, na dnevnom redu Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je predložila grupa od 86 poslanika DOS-a, i to po redovnoj proceduri. Mada je bilo najavljivano razmatranje po hitnom postupku. Ovi predlogom zakona Vlada i Ministarstvo prosvete žele da izvrše reformu obrazovanja i vaspitanja prema zahtevima Evropske unije slično ostalim zemljama u tranziciji.
Bez obzira na uslove gde se mi nalazimo kao društvo, pomalo u tajnosti, dosta brzo, bez sprovođenja javne rasprave i konsultovanja određenih institucija, bez logike i smisla i bez kritike postojećeg stanja ovaj zakon prvi put u srpsko školstvo uvodi sistem devetogodišnjeg osnovnog obrazovanja, dvogodidšnjeg srednjeg stručnog i trogodišnjeg, odnosno četvorogodišnjeg srednjeg obrazovanja.
Predškolsko obrazovanje se prvi put uvodi u obavezni sistem obrazovanja, a novina je i to da je polaganje popravnog ispita omogućilo svima, bez obzira na broj nedovoljnih ocena. Učenici bi se u prve dve godine opisno ocenjivali, završni ispit bi se polagao posle osnovne škole oplštom maturom, a nastavnici bi sa obavljanjem profesije dobijali dozvole za rad, licence na svakih pet godina i za usavršavanje bi bili dodatno stimulisani.
O Socijalističkoj partiji Srbije, znanje jedan od naših najvećih uloga za treći milenijum, obrazovanjem se mlada generacija mora osposobiti da radi, živi i stvara u novom veku, i da se reformom treba izvršiti rasterećenje od glomaznog programa uz njegovo osavremenjivanje sa politikom jednakih šansi, besplatno na svim nivoima i prilagođeno potrebama privrede i društva.
Ovaj predlog zakona to ne nudi. Ova skupština je već donela neke zakone koji su napravili haos u državi i građanima stvorili puno problema. Navešću Zakon o privatizaciji, Zakon o radu, ali posledice koje će doneti usvajanje ovog zakona i štete intelektualnog i nacionalnog propadanja Srbije su nenadoknadive. Ovaj zakon će nas dovesti u inferiorni položaj prema svetu, a za sada važimo za izuzetno umnu i intelektualnu obrazovanu naciju.
Ovaj predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja gde znaocima srpskog jezika za određene izraze je potreban tumač, gde se ne vodi dovoljno računa o negovanju nacionalne pripadnosti, kulture i tradicije, uvodi ponovo rešenja i zakona o usmerenom obrazovanju tzv. Šuvarevom zakonu, i drugih davno prevaziđenih propisa gde smo imali prosvetne inspekcije, pomoćne nastavnike, mala matura i drugi.
Obrazlažući izmene i dopune zakona o osnovnoj i srednjoj školi, ministar prosvete je spomenuo neka tri "D", depolitizaciju, decentralizaciju, demokratizaciju. To je i danas spomenuo kroz profesionalizaciju. Međutim, kroz Predlog zakona je odustao od toga, pogotovou od decentralizacije. I skoro u svakom članu zakona ostavnjena je mogućnost da nešto bude regulisano u posebnom zakonu ili kako propiše ministar, pa zato i član 28. zakona koji obrađuje nadlženosti ministarstva je dosta štur i ima nekih pet nadležnosti, a sve drugo će se naknadno regulisati uredbama i drugim propisima i mislim da to nije dobro.
Interesantno je da se članom 10. formiraju tri saveta. Svrha trećeg je da usklađuje prva dva, što je nepotrebno i samo se gomila administrativni aparat uz ogromne troškove kada su budžeti prazni jer privreda ne radi. Takođe su nepotrebne silne komisije, stručni timovi i druga radna tela. Mandat Prosvetnog saveta je logičnije da prati mandat Vlade što je regulisano članom 12. Nepotrebno je postojanje Saveta i centara ukoliko oni nisu u obavezi da u određenom roku pripreme odgovarajući materijal ili utvrde predlog akta i ispune zadatke propisane članom 27. Zakona.
Pitanje je koliko je dobro da po članu 32. ustanovu mogu da osnuju pored Republike, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i druga pravna i fizička lica, znači, oni koji imaju para.
Gde će nas to odvesti, bez obzira što se od privatnih osnivača, prilikom osnivanja traži bankarska garancija, kojom će dokazati da imaju novca za trogodišnji ciklus obrazovanja.
Nije dobro što se u članu 59. ostavlja mogućnost da za direktora osnovne škole bude izabran i nastavnik sa odgovarajućim višim obrazovanjem, sa pet godina staža uz savladavanje obuke i to doživotno, mislim da to treba ograničiti, bar na dva mandata, a apsurd je da direktor ima višu školu, a sekretar mora biti diplomirani pravnik.
Ne treba ostavljati ni mogućnost ministru u članu 61. da on daje saglasnost na odluku školskog odbora, gde su nastavnička veća koja predlažu kandidate i školski odbor dovoljno kompetentni da izvrše pravi izbor direktora.
Isto tako u članu 102. treba ostaviti pravo nastavniku da ocenjuje učenike po utvrđenim kriterijumima na kraju prvog i drugog polugodišta, a ne iz vladanja u skladu sa posebnim zakonom.
Nije dobro ni u članu 132. izjednačavati kao teže povrede radnih obaveza zaposlenog odbijanje i davanje na uvid rezultata pismene provere znanja učenicima i roditeljima sa podstrekavanjem na upotrebu alkohola i narkotika ili sa fizičkim moralnim i seksualnim zlostavljanjem.
SPS je na ovaj predlog zakona podnela 20 amandmana, a neki su prihvaćeni, ali bez obzira, on se ne može popraviti i prihvatiti i mi nećemo glasati za njega, jer će on biti poguban po obrazovanje i mlade generacije, a za njegovo sprovođenje su potrebna ogromna budžetska sredstva.

Pre nego što završimo današnji rad, obaveštenje, deseta sednica Odbora Narodne skupštine Republike Srbije za Kosovo i Metohiju održaće se u četvrtak 5. juna 2003. godine, sa početkom u 9,30 časova u sali predsedništva u prizemlju. Na dnevnom redu biće ubistvo porodice Stolić u Obiliću.
Ovim završavamo današnji rad i rad Skupštine nastavljamo sustra u 10,00 časova. Prvi prijavljeni govornik je narodni poslanik Milutin Prodanović, a posle njega narodni poslanik Đuro Popović.
Hvala vam.