OSMO VANREDNO ZASEDANJE, 05.06.2003.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

OSMO VANREDNO ZASEDANJE

2. dan rada

05.06.2003

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 11:05 do 18:00

OBRAĆANJA

...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi prijavljuje za reč? Izvolite. Narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, zamenica predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, staroboljševičko pravilo glasi - ako hoćeš da preuzmeš vlast, preuzmi školu. Ovde, u članu 6, gde nam se navodi ko sprovodi obrazovno-vaspitni rad, pojavljuju se nastavnici, vaspitači, stručni saradnici i pomoćni nastavnici i drugo lice. Ovo drugo lice mogu da protumačim u sklopu čitavog zakona, da se odnosi na psihološko pedagošku službu, ali pomoćni nastavnici se više nigde ne pojavljuju, dalje u zakonu, i nema nikakve kvalifikacije, tako da ne znamo o čemu se tu radi. Da li je to neko fakultativno nastavno osoblje, da li su to oni koji u razno-raznim školicama treba da edukuju našu decu po programima koje Soroš donosi u našu zemlju, i ne samo našu.
Za primer imamo Rusiju koja je pre nas doživela sve ono što mi sada doživljavamo u obrazovanju. Jedan ruski ministar prosvete, Eduard Dnjeprov, još početkom devedesetih godina izjavio je da je cilj školske reforme, promena društvenog mentaliteta putem škole. To smo i od ministra Gaše Kneževića čuli danas, u osvrtu na naše diskusije.
Kao rezultat toga u mnoge škole prodrli su sektaški udžbenici, recimo munovski "Moj svet i ja". Smanjen je broj časova maternjeg jezika, a što se istorije tiče, gde bi trebalo da se naročito neguje taj nacionalni kulturni identitet, istorija je zasnovana na mržnji prema sopstvenom narodu, pa istorija Rusije se predstavlja kao istorija primitivnog, nedemokratskog društva, koji ni po čemu ne može da se poredi sa razvijenim i prekrasnim zapadom. Bojimo se da će tako biti i kod nas, jer ovaj zakon nama apsolutno ne daje mogućnost da vidimo kako će ti programi za pojedine predmete izgledati, niti možemo da imamo poverenje u one koji će te programe praviti.
Sa pravom smo, čini mi se, svi mi narodni poslanici, a čitamo u štampi i prosvetni radnici, veoma skeptični po predlogu ovog zakona i bilo bi dobro da nam ministar ovde obrazloži ko je i šta je pomoćni nastavnik, kakva je njegova uloga i kakve kvalifikacije treba da ima u sistemu obrazovanja.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko prijavljuje za reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 6. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Branislav Ivković, Dragan Tomić, Stevan Gudurić, Zoran D. Nikolić, Slobodan Tomović i Milan Stanković.
Odbor za prosvetu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Garčević.

Vladimir Garčević

Poštovani ministre, poštovane kolege poslanici, preuzimanjem vlasti Vlada Srbije je dala sebi za pravo da obrazovanju oduzme elementarne stvari, koje su poznate u čitavom svetu, a to je da što se tiče plata i određenih drugih obaveza reguliše kolektivnim ugovorom. Ja sam sa svojim saradnicima, predložili smo da tekst glasi: "zaposleni u ustanovi ostvaruju prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa ovim zakonom, Zakonom o radu i kolektivnim ugovorom".
Ministar i Vlada Srbije nisu prihvatili, jer po svaku cenu se ne želi istrgnuti obrazovanje iz državnih ustanova. Prema tome, taj koncept treba promeniti. Obrazovanje mora, treba i svuda je u Evropi, a na to se stalno pozivamo i ovaj deo je regulisan kolektivnim ugovorom. Znači, niko ne osporava onaj deo što smo rekli da nećemo kolektivni ugovor, a ovde se radi o pravima zaposlenih koji realizuju vaspitno-obrazovni proces i taj vaspitno-obrazovni proces kada se veže o realizaciji vaspitanja i obrazovanja, segment vezan za Zakon o obrazovanju, drugi deo je vezan za Zakon o radu i radne odnose i treće, ono što treba da ima, a to su kolektivni ugovori.
Mislim da trebamo vratiti obrazovanje tamo gde treba, a to treba vratiti kolektivnom ugovaranju kao najvećoj tekovini radničkog učestvovanja u rešavanju svojih socijalnih problema, pravnih itd. Mislim da u ovom delu, jedino ako Vlada namerava, ako hoće da decentralizuje, onda vratimo kolektivne ugovore. Ako nećemo da decentralizujemo ostavimo to Vladi kao državnoj ustanovi, bez prava radnika da utiču, a koliko znam ministar pregovara i mislim da nema razloga da se kolektivni ugovori ne nađu u ovom delu zakona.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima ministar prosvete i sporta, gospodin Gašo Knežević.
...
Građanski savez Srbije

Gašo Knežević

Ovde je u pitanju koncepcijska primena određenih zakona i zbog toga je nesporazum na relaciji ovog puta poslanik SPS-a i ministarstva, odnosno Vlade. Nisam želeo da izazovem ove reakcije.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Socijalistička narodna stranka.
...
Građanski savez Srbije

Gašo Knežević

Iz Ustava i iz sistemskog rešenja proizilazi da se na ministarstva i škole primenjuje Zakon o javnim službama, a iz njega proizilazi primena Zakona o radu u državnim organima. Prema tome, da bi se primenio pojedinačni kolektivni ugovor, a ovo je tendencija ka tome, potrebno je izmeniti Zakon o javnim službama, gde inicijativa nije moja. Onaj ko predlaže to ne može biti Ministarstvo prosvete. Hoću da vam kažem da je sistemsko rešenje takvo da vodi primeni Zakona o radu u državnim organima i to vi znate dobro. Zbog toga eliminiše ovu mogućnost za pojedinačne kolektivne ugovore. Granski kolektivni ugovor mi pregovaramo i zaključićemo sa sindikatom. To je rečeno i kod toga stojimo.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Za reč se javila narodna poslanika Nataša Milojević, predsednica poslaničke grupe Socijaldemokratske partije.

Nataša Milojević

Povodom ovog amandmana, odnosno analogije odluke Zakonodavnog odbora Skupštine, moram da skrenem pažnju na to i da ukažem na greške Zakonodavnog odbora. Proceduralne ili ne, one mogu biti protumačene kao suštinske greške. Dakle, sada se ne radi o odluci Vlade, odnosno ministra koji zastupa stavove Vlade i brani zakon pred ovim domom, jer u oba slučaja, a oba slučaja su amandman na član 2. tačka 7. iste poslaničke grupe i ovaj amandman na član 6. koji je sa ispravkom i glasi: "Zaposleni u ustanovi ostvaruju prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa ovim zakonom, Zakonom o radu i kolektivnim ugovorom".
Naime, u čemu je greška? Zakonodavni odbor je za prethodni amandman rekao da pravno nije moguć, gde se citira ista sintagma kolektivni ugovor, Zakon o radu itd. Za ovaj amandman je rekao da je pravno moguć. U ovom slučaju nije osporavao zakonsku mogućnost i u ovom slučaju nije naveo da primena amandmana nije pravno moguća. Postoji jedna konfuzija.
Zakonodavni odbor mora da skrene pažnju sebi, a onda i ostalima da li je sa stanovišta zakonitosti tekst amandmana prihvatljiv ili sa stanovišta osnovnog koncepta zakona. Da se podnosioci amandmana u svakoj tački slažu sa osnovnim konceptom zakona i tekstom pojedinih članova, amandmane ne bi ni podnosili. S obzirom da se ne slažu podnosioci amandmana sa svakim članom zakona i nekim njegovim pojedinačnim odrednicama, zato i podnose amandmane. Ovo nećete moći da povučete, naravno.
Dakle, Zakonodavni odbore dogovorite se da li je amandman pravno moguć ili nije, a u istovetnom tekstu. Ja ću analogiju u zaključivanju primeniti i na potonje amandmane koji istu oblast regulišu, a reč je o kolektivnim ugovorima. Još nešto, ne piše u amandmanu da je reč o pojedinačnim kolektivnim ugovorima, nego samo o kolektivnim ugovorima.