OSMO VANREDNO ZASEDANJE, 05.06.2003.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

OSMO VANREDNO ZASEDANJE

2. dan rada

05.06.2003

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 11:05 do 18:00

  • TAGOVI

  • Osmo vanredno zasedanje (2003)
  • Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (načela) (2003)
  • Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (pojedinosti) (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Zahvljujem gospodinu ministru.
    Zaključujem načelni pretres i saglasno članu 136.stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
    Za reč se javio narodni poslanik Siniša Mitrović, zamenik predsednika poslaničke grupe DOS - Reforma Srbije.
    ...

    Siniša Mitrović

    Poštovana gospođo Mićić, uvažene kolege poslanici, danas je četvrtak 5. jun, svetski Dan zaštite životne sredine. Ja vam to, kao predsednik Odbora čestitam.
    Na osnovu člana 137. Poslovnika o radu Narodne skupštine, obzirom na dinamiku rasprave koja nas čeka do kraja dana i sledeće sedmice, predlažem da rasprava o pojedinostima traje najviše do tri minuta. Molim da se Skupština o tome izjasni.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Siniše Mitrovića, da rasprava u pojedinostima traje tri minuta.  Molim narodne poslanike da se izjasne glasanjem.
    Zaključujem glasanje.
    Konstatujem da je za 75, protiv 48, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 26, ukupno 149.
    Konstatujem da je Narodna skupština usvojila predlog narodnog poslanika Siniše Mitrovića, da rasprava u pojedinostima traje tri minuta.
    Povreda Poslovnika, reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, zamenica predsednika poslaničke grupe Srpska radikalna stranka.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo poslanici, iako je bezpredmetno da sada ukazujem na povredu Poslovnika, učiniću to iz principijelnih razloga, jer je šteta već nastupila, obzirom da ste odlučivali po predlogu neovlašćenog predlagača.
    Ja bih vas molila, gospođo predsedavajuća, da pogledate član 89. u kome jasno stoji ko može da da predlog bilo koje vrste. Šef poslaničkog kluba DOS-a je bio u vreme predlaganja skraćivanja rasprave u sali. To nije prvi put da se tako nešto dešava, kada neko drugi od poslanika želi da izađe, da bilo šta predloži, vi uvek kažete - ne možete to, to može da uradi samo šef. Ali i pored toga, skraćivanje rasprave po ovako važnoj temi na tri minuta, ne znam zista čemu to vodi, sem da svi ovde ...
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Izričem vam opomenu na osnovu člana 102, narodnom poslaniku Slobodanu Janjiću, izričem opomenu.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Ovo je stvarno neozbiljno sa vaše strane.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Mislim da nema povrede Poslovnika, člana 89, i do sada smo dozvoljavali kao što sam vama dozvoljavala, kao zamenici, iako je predsednik bio u sali, kao što dozvoljavam i svim drugim poslaničkim grupama i DSS-u i svima drugima, to se odnosi i na poslaničku grupu DOS - Reforma Srbije. Prema tome, smatram da nema povrede Poslovnika, a pošto gospođa Pop-Lazić nije zadovoljna odgovorom, Administrativni odbor će odlučiti o povredi.
    Prelazimo na raspravu u pojedinostima.
    Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
    Odbor za prosvetu nije prihvtio ovaj amdnaman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li se podnosilac amandmana prijavljuje za reč? (Da.)
    Narodni poslanik Veroljub Arsić.
    (Napišite opomenu ovom Janjiću.)
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo poslanici, u članu 2. stav 2. tačka 2. tražio sam da se briše tekst: "da mogućnost za obrazovanje i vaspitanje, pod jednakim uslovima i na ekonomski nedovoljno razvijenim područjima, kao i socijalno, odnosno kulturno manje podsticajnim sredinama".
    Smatram da sam član 2. u tački 2. ne odgovara pravom činjeničnom stanju koje je trenutno u zemlji. Činjenica je da će još dugo vremena nosilac sistema obrazovanja, predškoskog, osnovnog pa i srednjeg, u najvećem delu, više od 90%, da bude država. Ekonomska moć države nije u stanju da poštuje ovaj deo člana 2. Predloga zakona.
    Princip je da mreža ustanova predškoskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja zavisi od ekonomske moći osnivača i potreba svake sredine i ne treba da se obezbeđuje jednim ovakim zakonom. Ranije, posledica svega ovoga može da bude da nam se desi da u jednoj školi ima više nastavnika nego đaka. Isto tako, sami profili, jer ravnopravnost jeste da svih profila koje škole imaju u srednjim školama budu podjednako zstupljene, što često ne odražava pravu sliku potreba za takvim kadrovima. Može da se desi da pojedine škole ili organi lokalne samouprave, na čijim se teritorijama nalaze te škole, školuju kadrove koji nikada neće raditi na teritoriji opštine, jer jednostavno za profl svog zanimanja nemaju odgovarajuća radna mesta.
    Ovo što gospodin ministar reče, za 30% učenika, da ne zna da zaokruži ni treću decimalu, malo me je iznenadilo. Ja jesam išao u tehničke škole i osnovne škole po sličnom obrazovnom sistemu i nije znalo samo 5%. Znači, nije posledica samog sistema i načina školovanja, možda je to neka druga posledica, trenutna ekonomska situacija, kultura tih đaka, kultura tih roditelja, i što je najvažnije, kultura tih nastavnika koji ih uče, a ne samog sistema školstva.
    Ako vi dovodite decu u školu, a da kroz igru uče, to možete u prvom, drugom i trećem razredu, a šta ćete kasnije.
    Đaci će još uvek po tim svojim starim navikama, na osnovu svoje kulture i vaspitanja, da beže iz škole. Neće ih nikakav zakon, osim roditelja, sprečiti da to i dalje čine.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi prijavljuje za reč?
    Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, zamenica predsednika poslaničke grupe SRS.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    U članu 2. nabrojano je u sedam tačaka šta se obezbeđuje sistemom obrazovanja. Amandmanom, koji je gospodin Arsić obrazložio, traži se brisanje člana 2. jer smatramo da je samo deklarativnog karaktera i da je eto stavljena u ovaj član, iako je praktično to nemoguće sprovesti. Razumem dostupnost obrazovanja i vaspitanja svima pod jednakim uslovima u tački 1. U tački 2. kvalitetno obrazovanje i vaspitanje koje osigurava sticanje jezičke, matematičke, naučne, umetničke, kulturne, zdravstvene, ekološke i informatičke pismenosti, takođe u redu. Ono što je naročito važno i što bi trebalo da bude predmet reforme sadržano je u tački 4. - obrazovanje i vaspitanje koje odgovara stepenu razvoja i uzrastu deteta, odnosno učenika, jer to i jeste najveći problem naših programa, da se na određenom uzrastu izučava određena materijala. Jednaka mogućnost za obrazovanje dece i učenika sa smetnjama u razvoju, a ako to obezbedimo biće dobro. Do sada naša deca, koliko sam ja upozonata, u Srbiji sa smetnjama u razvoju nisu mogla da pohađaju srednju školu. Valjda je samo u Podgorici postojala jedna srednja škola za takvu decu. Ako su intelektualno očuvana, a ako imaju motoričke probleme morala su da idu u Podgoricu da uče srednju školu.
    Podsticanje učenika na sticanje što višeg nivoa obrazovanja, naravno da bi trebalo da bude cilj i maksimalna horizontalna i vertikalna pokretljivost u okviru sistema obrazovanja i vaspitanja. Takođe mislim da je ovo suvišno u smislu da treba da sistem obrazovanja obezbedi vertikalnu pokretljivost, a što se tiče horizontalne pokretljivosti tu se verovatno misli na odlazak iz škole u školu, što ponekad zaista predstavlja problem. Ja sam lično imala problem te vrste. Povodom jednog drugog amandmana ću to i da iznesem, iako je lične prirode.
    Ne znam kako mislite da obezbedite da recimo u Medveđi ili u nekim pasivnijim krajevima deca mogu pod jednakim uslovima, da im bude dostupna bilo koja srednja škola ili ona koja je interesantna za to područje, kao recimo u Beogradu ili Novom Sadu. Razumem da je to želja, ali to će biti nemoguće ostvariti, pogotovo što na to pre svega utiču finansije, a pravo da vam kažem ne znam i volela bih da znam, da nam ministar kaže koliko je škola izgrađeno. Znam koliko je ukinuto, koliko je škola dobilo neke druge namene. Šta je uzrok tome? To bi bilo nešto čime bi trebalo da se bavi, između ostalog, i ovaj zakon.