OSMO VANREDNO ZASEDANJE, 05.06.2003.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

OSMO VANREDNO ZASEDANJE

2. dan rada

05.06.2003

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 11:05 do 18:00

OBRAĆANJA

...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
 Da li se još neko prijavljuje za reč? Tražite repliku? Pravo na repliku ima narodni poslanik Nataša Milojević, predsednik poslaničke grupe SDP. (Glasovi: po kom osnovu?)

Nataša Milojević

Gospodin Slobodan Orlić, savezni sekretar za informisanje i, odnosno direktor Direkcije za informisanje u Savetu ministara državne zajednice Srbija i Crna Gora, je diplomirani ekspert za marketing. Diplomu i dokaz o tome ću, svima kojima je potrebno, podneti na uvid.
Ali, s obzirom da to nije predmet današnje rasprave, molim koleginicu iz poslaničke grupe SRS da mi ne daje prilike više za repliku, jer ćete onda morati da mi dajete razne dokaze o svojim nivoima obrazovanja, a to baš nije u redu.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
 Molim vas da ne dobacujete.
Nema više prijava za reč po ovom amandmanu.
Na član 2. amandman sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Branislav Ivković, Dragan Tomić, Stevan Gudurić, Zoran D. Nikolić, Slobodan Tomović i Milan Stanković. (Glasovi: Cela poslanička grupa.)
Da li ima prijava za reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Vladimir Garčević.
Odbor za prosvetu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže Narodnoj skupštini da ovaj amandman odbije.

Vladimir Garčević

Poštovana gospođo predsednice, poštovani ministri, saradnici, poštovane kolege narodni poslanici, stalno pričamo - reforma, reforma. Moram skrenuti pažnju ministru u vezi sa onim podacima od 9.000. Verovatno ste imali toliko, ali ne u ovom zakonu. Ne u ovom. Jednom sam prisustvovao skupu u Centru "Sava" i iznosila su se iskustva stranih zemalja Rumunije, a to i nije najbitnije da se sada sećam, moglo se čuti mnogo toga korisnog i ja to prihvatam.
Ali, kada se radi o ovom obrazovanju, takve diskusije nije bilo niti je vođena o javnoj proceduri, što podrazumevam da je od škole do škole, da čujete, da oslušnete, da sa terena dobijete potvrdu nastavničkih veća. Ja ne priznajem pojedince koji se šalju i izdvajaju grupe koje će nešto podržati ili neće. Ja priznajem nastavnička veća kao organe koji će doneti odluku o svakom pitanju i za mene kao stručno telo, ne političko, ostaju nastavnička veća i sabiranja njihovih gledanja bi bilo od velike koristi i mislim da je to ovde ispušteno.
Plašim se da će biti ispušteno isto i kod programa. Uključili ste vi i stvorili radne grupe i sa formalne strane u tom delu vam se ništa ne može zameriti, ali sa druge strane nijedna ta grupa nije određena od strane stručnih aktiva ili od nastavničkih veća, a koji će u njima učestvovati. zato sada dolazimo do toga da će se opet pojaviti problemi i verujte nema povratnih informacija.
Ovde sam pre dva, tri meseca govoreći sa vama rekao nema, a vi ste rekli nađite. Ko može naterati koga ako ne Ministarstvo, neka kaže da je to obaveza, da to ide na nastavnička veća. To Ministarstvo može.
Dalje, mi smo se ovde sporili oko kolektivnih ugovora. Da li im je tu mesto ili nije, o tome možemo da se sporimo, ali se ne možemo i dalje sporiti oko toga da je potrebno u celokupnom sistemu, ako ovde stoji - i drugih zakona. A, učesnik u procesu vaspitanja i svojim radom jeste nastavnik. U krajnjem slučaju u procesu rada učesnik i u regulisanju toga jeste i učenik u privredi. Nazovimo ga tako. Znači, taj celokupni segment mora biti nečim regulisan. Da li će to biti kolektivnim ugovorima, zakonima ili podzakonskim aktima, mislim da u kompletnom sistemu obrazovanja, slažem se da je tu najbitniji učenik, i tu nema dileme u tom pogledu, ali, drugo, najbitnije je osim toga znanje koje će oni steći u tom procesu.
Bitno je u celokupnom sistemu imati tri segmenta - učenik, roditelj, nastavnik. To znači unutar tog procesa, a spolja je to društvena zajednica. Te postavke se moramo držati. Međutim, ne vidim nijednog trenutka da je izvršena u tom delu decentralizacija ukoliko radnici nemaju prava nego idu kao državne ustanove u daljem delu teksta. Prema tome, neke stvari su se mogle prihvatiti a koje ne zadiru u ovih devet godina, a vidim da Zakonodavni odbor nije prihvatio taj predlog, ali dobro.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
 Da li se još neko javlja za reč? Izvolite, ministar prosvete Gašo Knežević.
...
Građanski savez Srbije

Gašo Knežević

Član 2. u poslednjem stavu kaže - posebni zakoni u oblasti obrazovanja i dalje posebni zakoni. Radi se, zapravo, o tri zakona, gospodine Garčeviću, izvinite, ali vama pokušavam da se obratim. Radi se o tri zakona. Zakon o predškolskom, zakon o osnovnom i zakon o srednješkolskom i tu je tačka. To su ta tri posebna zakona. Kolektivni ugovori jednostavno ne mogu tu da se primene, jer se delatnost obrazovanja ne može regulisati kolektivnim ugovorom. To je van pameti i ja potpuno shvatam Zakonodavni odbor što je to rekao tako.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
 Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Blažić. Izvolite.
Odbor za prosvetu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
...
Srpska napredna stranka

Branislav Blažić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, u ime SRS podneo sam amandman na član 3. u kome se govori o ciljevima obrazovanja i vaspitanja. U prvom stavu imamo jednu rečenicu koja je vrlo problematično skrojena, gde se govori o delatnosti vaspitanja i obrazovanja, i kaže - obavlja se radi obezbeđivanja iznalaženja optimalnih uslova za formiranje individualnih i socijalnih svojstava dece, učenika i odraslih, kojim se doprinosi njihovom ukupnom razvoju, razvoju demokratskog društva, kao i svetu koji se menja.
Mislim da je to rečenica koja svakako u cilju vaspitanja i obrazovanja ne bi trebalo da stoji, pogotovu što je skrojena tako da se priča da će doprineti u osnovnoj školi razvoju demokratskog društva. Gospodo, razvoju demokratskog društva treba da doprinese pre svega vlast. Od 1990. godine, kada je uveden višepartijski sistem, mi smo imali prenos skupštinskih zasedanja, a sada sa razvojem demokratskog društva, čak i takav vid informisanja građana je ukinut.
Ne možemo nikako govoriti o nekim načelima demokratskog društva kad ukidamo osnovna građanska prava za informisanje, a pogotovo je smešno govoriti o razvoju, da će deca u osnovnoj školi doprineti razvoju sveta koji se menja. To su tako nakaradno napisane rečenice, tako da u svom amandmanu predlažem da ovaj stav 1. nije ni potreba, kada se govori o ciljevima obrazovanja i vaspitanja.
Ono što je suština, to je tačka 5), u kojoj piše: "Razvijanje svesti o državnoj pripadnosti i negovanju tradicije i kulture". Ponovo se vidi da vama nikako ne može da padne na pamet reč: "nacionalno". Govorite o tradiciji, govorite o kulturi, a nacionalno, to je za vas nešto strano. Bukvalno dobijate alegrgiju od reči: "nacionalno". Kako možemo govoriti o kulturi i tradiciji, ako ne govorimo o nacionalnoj kulturi i tradiciji? Za vas je bitno ovo: "o državnoj pripadnosti". O kojoj to državnoj pripadnosti učite vi decu ove godine, a o kojoj ćete učiti decu za dve godine? Danas imamo neku državu, zajednicu koja verovatno kroz dve godine više tavka država neće biti. Ono što je sigurno i prirodno, to je nacija. Ono što je prirodno, to je da treba učiti decu tradiciji i kulturi srpskog naroda.
Tačka 6): "Omogućavanje uključivanja u proces sveopšteg povezivanja". Ponovo je interesantno. Govori se o omogućavanju uključivanja u proces evropskog povezivanja, samo evropskog. Gospodo, ako vaspitamo i obrazujemo decu, ipak se ne možemo vezivati samo za Evropu. Valjda je sveopšte povezivanje značajnije nego evropsko povezivanje. Evropsko povezivanje će imati neko svoje vreme trajanja, a posle toga ćemo se, očigledno, ponovo kretati prema kompletnom svetu.
Na kraju, tačka 9): "Uvažavanje pluralizma vrednosti". Da se isključi pluralizam vrednosti, a posle se govori o svojstvim ai sistemima vrednosti pojedinca i jačanju sopstvenog sistema vrednosti i vrednovanja svega vrednog u društvu.
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.)
Zahvaljujem na upozorenju. Mislim da su ovo dobronamerni predlozi koji, svakako, treba da se uključe u zakon.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Kada u članu 3. govorite o ciljevima obrazovanja i vaspitanja, u tački 5), gde tražimo da to bude razvijanje svesti u državnoj i nacionalnoj pripadnosti, mislim da idemo na ruku svima onima koji osećaju svoju nacionalnu pripadnost, a to je i pripadnost nacionalnim manjinama. Ne možemo sada da mađarskoj nacionalnoj manjini kroz obrazovanje naturamo samo to da pripadaju državi Srbiji, kao što pripadaju i kao što treba da se neguje, ali mora da im se dozvoli i to da oni osećaju svoju nacionalnu pripadnost mađarskom narodu. To je sasvim normalno i mene baš čudi da je sa vaše strane došao ovakav predlog.
Tačka 6) nam govori upravo u prilog onoga da ovo dolazi od strane Saveta Evrope. Njih interesuje samo evropsko povezivanje, a mi mislimo da tu treba da stoji: "sveopšte" ili neki drugi prilagođeniji pojam koji bi ukazivao na to da smo slobodni, da se povezujemo sa svima građanima...
(Milka Marinković: Sa Bin Ladenom.)
... i sa Bin Ladenom da se povezujemo, zašto da ne, ko zna. Da li je ovo možda za opomenu, kao što je bilo malo pre za gospodina Janjića? Nije? Hvala lepo.
Tačke 10), 11) i 12) se pomalo prepliću i govor eo istoj stvari. U samom amandmanu mi tražimo da se briše tačka 11), ne zbog toga što smatramo da je to nepotrebno, nego što mislimo da je to već sadržano u tački 12). Ako kažemo: "Razvijanje i negovanje drugarstva i prijateljstva, usvajanje vrednosti zajedničkog života i podsticanje individualne odgovornosti", onda je i ovo što stoji u tački 11) sadržano u tome ili obrnuto. Sve ovo ovako nabrojano samo govori o tome da se niste upuštali u sadržinu svega toga, nego prihvatili nešto što je neko nametnuo i po nekim normama i pravilima od onih koji nam iz Saveta Evrope diktiraju obaveznost za donošenje novog sistema obrazovanja, bez razmišljanja šta ustvari pojedine odredbe ovde znače.
Verujem da u našem sistemu obrazovanja treba izvršiti neke reforme i neke promene, ali te promene ne moraju da idu na gore. One bi imale smisla jedino ako idu na to da bude bolje.