OSMO VANREDNO ZASEDANJE, 11.06.2003.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

OSMO VANREDNO ZASEDANJE

4. dan rada

11.06.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:15 do 17:10

OBRAĆANJA

Ljubiša Maravić

| Predsedava
Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika javlja za reč? (Ne.)
Na član 155. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Lemajić, Milan Radulović, Bojana Aleksić, Vladimir Andrić i Marina Stamenković.
Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milan Radulović, u ime podnosilaca amandmana.

Milan Radulović

Gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, amandman poslanika DSS na član 155. jasno iskazuje naš odnos prema celom ovom zakonu i posebno prema planu reformisanja obrazovnog sistema u Srbiji. Naime, mi smatramo, i ovim amandmanom smo to sugerisali, da je uz ovaj zakon bilo neophodno, ili da je neophodno što pre doneti i posebne zakone najavljene ovim sistemskim zakonom, kako bismo imali zaokruženu i celovitu zakonsku osnovu za reformu.
Drugo, smatrali smo da je vrlo važno da reviziju i modernizacija školskih programa a revizija i modernizacija postojećih programa je nužna - treba da se radi postupno i vrlo pažljivo i da se u kreiranje programa uključe sva relevantna stručna pedagoška udruženja.
Vama je verovatno poznato, kao i nama, da oni stavljaju primedbu da nisu bili dovoljno konsultovani ni u izradi ovog zakona, ni u sastavljanju i eventualnom projektovanju novih programa. Na primer, Filološki fakultet je nezadovoljan tretmanom srpskog jezika i književnosti, Društvo matematičara se žali, itd. Možemo sada da to ostavimo po strani.
U članu 152. predviđate da će Centar za razvoj programa obrazovanja i vaspitanja i za udžbenike biti formiran u roku od godinu dana. Nije moguće vršiti nikakve promene u obrazovanju dok se ne donesu novi programi i dok se ne napišu novi udžbenici. Vama je poznato, više no ikome ovde, koliko su udžbenici loši, koliko se roditelji žale na sadržaje udžbenika.
Ako će se Centar organizovati tek za godinu dana - a pretpostavlja se da Centar treba da dade ključnu podršku i ključni impuls reformisanju programa i izradi novih udžbenika - onda bi bilo, smatrali smo, svrsishodno i mudro da se nikakvi novi školski programi ne propisuju dok se taj Centar ne formira, dok ne da svoje rezultate, dok svoje rezultate ne prezentuje nacionalnom prosvetnom savetu, kako smo predlagali mi, ili Prosvetnom savetu, kako tražite vi, i dok Prosvetni savet te rezultate teorijski ne osmisli i pronađe modus kako će istraživački rezultati Centra biti operacionalizovani u konkretne školske programe.
Najdobronamernije smo smatrali da bi promene u obrazovnom sistemu ipak trebalo da počnu od školskih programa i od novih udžbenika, za razliku od Ministarstva koje je, čini mi se, sklono shvatanju da je prvo nužno usavršiti nastavni kadar.
(Predsedavajući: Vreme.)
Ako je mogućno neka idu oba procesa uporedo, ali ovaj drugi - izrada novih programa i izrada udžbenika, mora da bude zaista temeljan, da bude rezultat konstruktivne saradnje sa mnogo širim krugom stručnih udruženja, pedagoških saveta i, naravno, sa kulturom i prosvetom javnosti uopšte.

Ljubiša Maravić

| Predsedava
Reč ima ministar prosvete i sporta, gospodin Gašo Knežević.
...
Građanski savez Srbije

Gašo Knežević

Profesore zbog visokog uvažavanja koje osećam prema vama, imam potrebu da izgovorim samo nekoliko rečenica. Vi znate da je doneta neka rezolucija u Francuskoj 7, u kafanskim prostorijama Kluba književnika i da je tu rezoluciju potpisao određeni broj ljudi, među kojima se nalazi jedna ličnost koju ću ja sada pomenuti. Njemu se izvinjavam što nije tu. Ta ličnost je profesor Aleksandar Lipukovski. Ta ličnost je potpisala rezoluciju, istovremeno je član tima za reforme.Prema tome, očigledno se radi o malo šizofrenom ponašanju čoveka koji je istovremeno i jedno i drugo.
Plašim se da na ovakav način i sa ovakvom borbom, shvatam da je vaš program izmena planova i udžbenika, a naša izmena profesora i tu ste vi u pravu. Spajaćemo koliko god možemo. Za šest meseci ćemo imati potpun plan za promenu udžbenika. Ne možemo sebi dozvoliti da uništimo nešto što je u ovoj zemlji postojalo, a to je kakva takva udžbenička podloga času, samo zarad toga što hoćemo izmenu. Pustićemo ovako da ide sistem sa udžbenicima inoviranim i popravljenim u meri u kojoj može, a za šest meseci ćemo, nadam se na bazi širokog konsenzusa, doneti neki akcioni plan za izmenu udžbenika za školsku 2004/2005.

Ljubiša Maravić

| Predsedava
Da li se još neko od ovlašćenih predlagača javlja za reč? (Ne.)
Na član 158. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Lemajić, Milan Radulović, Bojana Aleksić, Vladimir Andrić i Marina Stamenković.
Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milan Radulović.

Milan Radulović

Sad su postale jasnije koncepcijske razlike između DSS i Ministarstva prosvete: DSS smatra da je centralni tok kad se menja jedan obrazovni sistem izmena nastavnih programa i udžbenika, a Ministarstvo da je to usavršavanje nastavnika.
Mi smo na član 158. podneli amandman predlažući da Ministarstvo dobije vremena da istovremeno pokrene i paralelno vodi oba procesa i da ili priključi i vrlo važan treći, a to je donošenje posebnih zakona o svim nivoima obrazovanja. Za godinu dana Ministarstvo bi uradilo veliko delo kad bi formiralo tri saveta, sedam centara, kad bi donelo posebne zakone o svim novima osnovnog i srednjeg obrazovanja i kad bi organizovalo vrlo široku stručnu raspravu o tome u kom će se smeru menjati nastavni programi.
Kad pomenuste skup u "Književnim novinama", na tom skupu nisam bio prisutan. Morate da shvatite motive tih ljudi. Oni imaju jednu jednostavnu predstavu. Oni, naime, tvrde da Ministarstvo favorizuje jednu vrstu metoda na račun drugih i jednu vrstu programa i programskih sadržaja za đake na račun nekih drugih. Konkretno, oni smatraju da Ministarstvo suviše forsira postmoderne pedagoške doktrine, a da zanemaruje i zapostavlja klasične i tradicionalne.
Ako biste vi sačekali godinu dana, mislim da tu više nikakvih nesporazuma ne bi bilo. Onda biste vi mogli da kažete da ste fleksibilni, da niste, što se pedagoške doktrine tiče, monistični, da ne zastupate metode prosvećenog apsolutizma kojima se nešto dobro nameće ljudima koji to još nisu razumeli ili koji nemaju volje da razumeju.
Takođe, dobili biste vremena da se dogovorite sa ministrom finansija i sa celom Vladom da se obezbede sredstva za reforme. Ovde to niko ne pominje. Reformisanje obrazovnog sistema u Srbiji mora da košta. Tu nije u pitanju samo ovih sedam centara i tri saveta koji će morati da budu plaćani. U pitanju je i bolji materijalni tretman nastavnika. Vi sad tražite od nastavnika da učestvuju u kreiranju nastavnih programa, da učestvuju u inoviranju metoda i pritom mislite da sve to može da se radi sa platama koje imaju sada.
(Predsedavajući: Vreme.)
Nije mogućno da neko pristane na to da mora da traži licencu za rad, da mora sam da kreira program, da mora da inovira metod, da mora da prati nova saznanja u svojoj struci, i da pritom mora da dodatnim radom van struke održava egzistenciju svoje porodice.

Ljubiša Maravić

| Predsedava
Reč ima ovlašćeni predstavnik, narodni poslanik Nenad Lemajić.

Nenad Lemajić

Ideja ovog našeg amandmana, kao i niza amandmana koji slede, vezana je za odlaganje početka reforme obrazovanja u učionici za godinu dana. Usvajanje zakona o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja u Skupštini Srbije u ovom obliku, stvorilo bi pravni osnov za trenutno otpočinjanje reforme obrazovanja unutar učionice. Naravno, to je dobro.
Ono što nas brine jeste činjenica da pedagoški i finansijski osnov za tako ozbiljne zahvate, po našem mišljenju još uvek nije stvoren. Moguće posledice takve odluke mogle bi biti dalje ruiniranje našeg obrazovnog sistema i kompromitovanje same ideje reforme obrazovanja.
DSS se stoga zalaže da se početak reforme odgodi za godinu dana. Taj period da se iskoristi za formiranje nacionalnog prosvetnog saveta, odnosno prosvetnog saveta, koji bi postigao saglasnost vezanu za pedagoške aspekte reforme, formiranje centara, obuku nastavnog kadra, izradu udžbenika, što su osnovni preduslovi za uspešnu reformu.
Ovaj period bi morao poslužiti i za jasno definisanje finansijske osnove reforme obrazovanja. Trenutna izdvajanja za obrazovanje jedva prelaze 3% nacionalnog društvenog proizvoda, što je daleko ispod evropskog standarda koji se kreće između pet i šest procenata nacionalnog proizvoda.
Morate priznati da sve ovo izaziva prilične konfuzije kod naše javnosti, pogotovo kod ljudi koji su vezani za obrazovanje. Činjenica je da se Srpska pravoslavna crkva, jedna institucija srpskog naroda par ekselans, odnosno sv. Arhijererejski Sinod Srpske pravoslavne crkve izjasnio ne protiv reforme obrazovanja nego je zahtevo da se ovaj zakon povuče upravo zato što postoje značajne rezerve, značajni strahovi vezani za reformu obrazovanja.
Ovde ima niz saopštenja, raznoraznih pedagošskih udruženja, katedara za srpski jezik, republičkii seminar u nastavi matematike, društva matematičara, zaključke okruglog stola itd, unije sindikata prosvetnih radnika, svi oni imaju dileme oko ove činjenice.
Upravo je ministar malopre naveo slučaj gospodina Litkovskog, ako se ne varam, znači čoveka koji istovremeno učestvuje u kreiranju reforme ali ima i značajne rezerve. Naveo bih i primer profesora Ivića, mada se on nije direktno izjasnio, ali sam bio prisutan na jednoj veoma posećenoj konferenciji koju je upravo Ministarstvo organizovalo, gde je gospodin Ivić izrazio značajne rezerve.
Očito je da postoje rezerve. DSS u tom smislu ima ove amandmane jer su upravo i kod nas značajne rezerve pa je preovladalo mišljenje da ipak nisu stvoreni uslovi da reforma počne već ove godine. Amandmani koji proizilaze iz ovoga, reč je o nekoliko amandmana od 160, 171, 173. i 174. što su posledični pa ih nećemo posebno komentarisati.

Ljubiša Maravić

| Predsedava
Hvala. Da li neko od ovlašćenih predlagača želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Bora Stanimirović.

Bora Stanimirović

Evo, pošto privodimo kraju opšte je raspoloženje, opšte je mišljenje, znači koliko sam razumeo nijedna partija nije protiv reformi. Apsolutno je neophodno da se reforma izvrši i to smo i na početku rekli, da mi radimo kao i pre 120 godina i da tu treba nešto menjati.
Ali, to je toliko ozbiljna stvar, toliko se predlažu izmene ne samo zakona nego čitavog jednog vaspitno-obrazovnog sistema, jednog vaspitno-obrazovnog procesa, da je prosto neverovatno i nemoguće da se danas, posle nekoliko meseci od 1. septembra krene sa ovim izmenama.
Mislim da ovi predlozi koji idu ka rešenju da se ovo odloži za godinu dana, da se zakon usvoji a da se prihvati amandman, tj. izmena da se sa ralizacijom ove reforme krene tek od naredne školske godine, negde 2004. godine, to je vreme od godinu dana koje nije takođe dovoljno, ali je ipak vreme kada se može animirati čitava jugoslovenska javnost.
Ako nemamo podršku zaposlenih u obrazovanju, nemamo podršku struktura koje smo malopre čuli, ne samo Srpske pravoslavne crkve nego su uglavnom svi protiv ovakve reforme, a ministar je u nekoliko navrata istakao kako ćemo roditeljima reći, to je 400.000 roditelja, ako reforma ne krene od danas, pa ako su roditelji čekali toliko dugo za reformu neće ni ova godina ništa doneti dobro, naprotiv imaćemo mnogo težih reperkusija i mislim da takva reforma neće biti prihvaćena.
Zbog toga se pridružujem mišljenju da se ovaj amandman prihvati, što se tiče odlaganja reforme.