Komisija OEBS-a je dala svoje preporuke i upravo jedna od preporuka koju smo i mi ispoštovali jeste da se formira odbor za javni račun, odnosno javne finansije. Ova skupštinska većina to nije htela i ja sam i tada poslao poruku i šaljem...

Narodni poslaniče, upozoravam vas da u toku svoje diskusije treba da vodite računa o istini. Dakle, Komisija OEBS-a nije dala nikakvu preporuku. Predlog o odboru za javne račune izneo je narodni poslanik iz vašeg poslaničkog kluba i to nije deo Komisije OEBS-a, pa vas molim da...

Vi očigledno niste pročitali materijal koji je Komisija OEBS-a dala svim učesnicima tog zajedničkog sastanka...

Narodni poslaniče, ja sam taj materijal pisala i vrlo dobro znam šta u tom materijalu piše, te vas molim da i preporuke oko odbora i akcioni plan citirate tačno, kao i da se vratite na temu.

Onda dolazimo na tu famoznu temu licemerja, jer ako ste vi to pisali, a u parlamentu glasali suprotno, onda da vidimo ko je ovde licemeran, da li je to Demokratska stranka ili DSS.
Međutim, ne bih sa vama da se prepirem. U disharmoniji ste sa premijerom, jer se upravo premijer ovde izjasnio da se slaže sa ovim što sam ovde govorio. Dakle, jedino što možemo da označimo kao pozitivno jesu one poreske olakšice, oslobađanje prehrambenih proizvoda za iznos od 20% poreza, ali se to pokazalo nedovoljnim i mi imamo jedan veliki problem, a to je da i pored tih poreskih olakšica naši poljoprivredni prehrambeni proizvodi i dalje imaju visoku cenu u odnosu na okruženje. Samim tim u nemogućnosti smo da budemo konkurentni na tržištu, kako u okruženju tako i šire, što nas jako zabrinjava.
Kada govorim o novcima spomenuću i tu famoznu donaciju Vlade Japana od 10 miliona dolara koja je data određenim proizvođačima. Taj novac je uložen u repromaterijal i u opremu, ali mi do dan - danas ne znamo, pošto je taj novac počeo da se vraća, on se vraća tokom 2003. i 2004, gde će taj novac biti dalje uložen. Da li će biti uložen u neke programe u poljoprivredu ili opet u neki socijalni program, jer znamo kakvo je stanje u budžetu.
Agrarni budžet se konstantno smanjuje. Budžet za 2002. godinu je manji u odnosu na 2001. i ono što je katastrofalno je što se nigde nije događalo, mislim da je možda Ministarstvo za prosvetu, mada priznajem da taj resor ne pratim dovoljno, ali znam sigurno da u Ministarstvu za poljoprivredu takav budžet nije realizovan do kraja i podaci su poražavajući. Recimo, odredite određeni iznos novca za vodosnabdevanje, a da se od toga ne potroši ni 15%, da jednom marketinškom akcijom cela Srbija bruji kako Ministarstvo poljoprivrede i Vlada ulažu u voćarstvo ove zemlje, a da samo sa 5% realizujemo taj program.
Pitam, zašto je to tako? Zašto se na Odboru za poljoprivredu o tome nije raspravljalo? U Odboru za poljoprivredu su, bez obzira na stranačku pripadnost, ljudi koji brinu o poljoprivredi i koji žele dobro poljoprivredi; ali, da li možete da zamislite činjenicu da nijednom za te 22 sednice nismo imali tu čast da nas poseti resorni ministar, tako da ja jesam 2001. godine u januaru mesecu glasao za gospodina Veselinova, ali nisam imao priliku da ga upoznam.
Nije licemerje što smo glasali, jer je jedna od platformi DOS-a bila upravo i utvrđivanje agrarne strategije i poljoprivreda je bila jedan od prioriteta buduće vlade. Za to smo glasali. I, da vas podsetim, tada smo imali pomoćnika ministra Mladena Rankovića, ali smo iz te vlade izašli kada smo videli da se u Ministarstvu za poljoprivredu, kao i u drugim ministarstvima, ne radi onako kako smo obećali narodu.
Ne bih da oduzimam vreme svojim kolegama koji će uglavnom govoriti o oblasti vodoprivrede, u kojoj je situacija najkatastrofalnija, ali bih samo još jedan podatak izneo - da je za ove dve i po godine Ministarstvo uspelo da u skupštinsku proceduru ubaci samo dva zakonska predloga, zakon o etanolu i zakon o alkoholu, vinu i rakiji, i da oni nikada nisu ni došli ovde na dnevni red, što opet govori o tome kako poljoprivredu i zakone iz ove oblasti doživljava skupštinska većina. Dakle, ta zakonodavna aktivnost se skoro može okvalifikovati nulom, ta zakonodavna aktivnost uopšte nije postojala.
Na poslednjem sastanku Odbor je jednoglasno doneo odluku i dao preporuku ovoj skupštini da formiramo svoj anketni odbor za trgovinu šećerom. Jasno je kao sunce da se na ovom poslu zaradilo oko 80 miliona evra. Komisija, odnosno anketni odbor koji je formirala Vlada Republike Srbije, zamislite, na čijem čelu je upravo resorni ministar Dragan Veselinov, zapravo je dao jednu šturu informaciju, iako ste u obavezi, dakle skupštinski odbor je dao rok da se do 1. juna taj izveštaj nama dostavi.
Ne znam zašto je taj odbor formirala Vlada. To je posao i za Skupštinu, ali sam taj iznos od 80 miliona evra je, podsetiću vas, dve trećine agrarnog budžeta za 2003. godinu. Neko se igra sa narodnim parama dok nema para da se investira u poljoprivredu. Neko u jednoj godini zaradi 80 miliona evra.
Takođe, zaključili smo da je hitan zakon o korišćenju voda u ovoj državi. Dve i po godine se ništa ne dešava. Ne možemo govoriti o sušama kada one već prođu. Inače ste pomenuli da ove suše već poprimaju razmere elementarnih nepogoda. Nije tačno. Ipak je kiše malo palo. Stanje jeste mnogo lošije za prošlu godinu, ali ozbiljni agroekonomisti su već procenili da će pad proizvodnje biti 7-10% u odnosu na prošlu godinu, tako da nije onako kako ste vi to opisali, mada smo imali i pad poljoprivredne proizvodnje u 2002. godini.
Kandidata za ministra mogu da zamolim da izađe i da kaže nešto, kako vidi razvoj poljoprivrede, šta je to agrarna strategija, a ne da ovde ćutite i da na bazi nekih šturih deset rečenica, koje smo čuli od premijera, mi ovde odlučujemo. Dakle, u nedostatku strategije za poljoprivredu svakako nećete imati podršku Demokratske stranke Srbije. To nije licemerje. To je jedan odgovoran stav prema jednoj bitnoj grani, koja se zove poljoprivreda, a koja je tako strana Vladi Republike Srbije.

 Na osnovu člana 84. stav 2. obavezna sam, po Poslovniku Narodne skupštine, da, uz doprinos razvoju parlamentarizma, obavestim narodnog poslanika da kandidat za ministra nema poslovničkih mogućnosti da se obrati Narodnoj skupštini, ne sumnjajući da vrsni poznavaoci parlamentarizma ovo koriste samo kao retoričku poštapalicu; bila bih vrlo rada da gospodinu Stojanu Jevtiću dam reč, ali za to nema poslovničkih mogućnosti. Ako bi moglo da se, zbog duha parlamentarizma, setimo da on počinje od kućnog vaspitanja, što podrazumeva pristojno slušanje govornika, ma šta on govorio.
Reč ima narodni poslanik Ljubomir Kragović, a posle njega narodni poslanik Rajko Baralić.

Poštovane dame i gospodo, bez obzira što ste Kosovski ciklus izbacili iz udžbenika naših osnovaca, ja ću početi jednom rečenicom iz Kosovskog ciklusa: "Što propusti Mali Radojica, to dočeka Deli Radivoje".
Gospodine budući ministre, Mali Radojica ništa nije propustio. Uspeo je da totalno i katastrofalno na najniže grane dovede našu poljoprivredu. Znači da vi nemate šta da dočekate i nemate šta da radite.
Od zakonskih projekata bila su dva predloga, a nijedan nije bio u proceduri. Da vas podsetim da je bio predlog SRS, zakon o sirku, koji nije usvojen upravo zahvaljujući ovoj poslaničkoj većini. Bivšeg ministra smo legalno izabrali, a budućeg ćemo izabrati nelegalno. Onaj što je legalno izabran - rezultati katastrofalni, a od budućeg ministra koji će se nelegalno izabrati kakve rezultate da očekujemo i da li ima nešto gore od katastrofe.
Kao poslanik, preporučio bih budućem ministru da radi upravo suprotno od onoga što je radio bivši ministar ili da ne radi i ne čini baš ništa što je bivši ministar radio ili da ne radi uopšte ništa, da prepustimo našem seljaku, našem agraru da se sam snalazi. Sve mere Vlade koje su bile do sada bile su katastrofalne po našeg seljaka. Politika uvoza i izvoza je bila katastrofalna. Zašto nema te kontrole i zašto se ne štite osnovni poljoprivredni proizvodi koje naš agrar proizvodi? Zašto je spoljnotrgovinski deficit, gospodine premijeru, četiri milijarde dolara i zašto nema subvencije u poljoprivredi? Zašto nema garantovanih cena u poljoprivredi i šta je sa kreditima za poljoprivredu? Krediti su neophodni za bilo kakav razvoj. I, šta je sa programom za navodnjavanje?
Ovo što sam naveo govori u prilog činjenici da je Ministarstvo radilo katastrofalno, a to nije produkt samog Ministarstva nego produkt cele Vlade Srbije.
Na kraju bih želeo, gospodine ministre, da vam ukažem, pošto premijer to traži, da na Kosovu i Metohiji živi 120.000 Srba i otkako je DOS došao na vlast nikakav program nije bio na Kosovu i Metohiji, kao da ne postoji. Niko nije dobio ništa od Ministarstva za poljoprivredu. Ja vam tvrdim najodgovornije da nijedan poljoprivrednik, nijedan Srbin na Kosovu i Metohiji nije dobio ništa. Nijedan crep nije dobio da pokrije štalu. Ako nađete takvog Srbina na Kosovu i Metohiji, kome je Čović ili to ministarstvo jedan crep dalo za kuću, ja sam spreman pred ovom Skupštinom da taj crep pojedem.

 Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, a posle njega narodni poslanik Petar Cvetković.

Ne nosim pidžamu. Protestujem zbog načina na koji organizujete skupštinski rad u Srbiji. To je moj politički stav. Sve dok kamera bude stajala pred toaletom, a ne u ovoj sali, odevaću se nekonvencionalno i nadam se da to ne izlazi iz okvira dobrog ukusa. Inače se odevam u robnu marku "Tifani prodakšn". Nosim sve što je iz Čačka i sve svoje pare trošim u Čačku, a vama je i tako previše ovde.
Gospođo Čomić, gospodine predsedniče Vlade, gospodine Jevtiću, dame i gospodo narodni poslanici, ne poznajem lično gospodina Jevtića i ne mogu da govorim o njemu. Iz biografije koju smo pročitali ima referenci koje ga preporučuju za ovo mesto. Ono što ja ovde želim da kažem jeste da je ugled jednog kabineta sublimiran ugled svih članova kabineta, a pred vama je onda, gospodine Jevtiću, težak zadatak da svojim stručnim ugledom, jer o njemu ovde govorim, podignete ugled jednog kabineta koji očigledno za takav u Srbiji ne važi.
Oblast za čiji portfelj se danas bije bitka u ovom parlamentu, poljoprivreda, vodoprivreda i šumarstvo, još je jedina zdrava supstanca u ovoj zemlji. Sve drugo je praktično ili rasprodato ili ne funkcioniše ili ne donosi nikakav profit. Mi smo možda mogli, iz razloga koje je ovde navodio kolega Toma Bušetić i neki drugi narodni poslanici, da vam damo podršku, ali to, nažalost, ne možemo zato što se ne slažemo sa koncepcijom funkcionisanja i strategijom kabineta koji predstavlja ovde gospodin Zoran Živković i ostale kolege u Vladi.
Danas je šef poslaničkog kluba DOS - Reforma Srbije, gospodin Bojan Pajtić rekao da u vreme vlade Mirka Marjanovića štošta nije funkcionisalo. Tu je jedan mali problem. U vreme mandata gospodina Mirka Marjanovića gospodin Jevtić bio je direktor Instituta za poljoprivredu u Srbiji, u čijem sastavu je Institut za voćarstvo u Čačku, Institut za strna žita, Institut za krmno bilje itd. Može biti da je to samo zbog struke. Ja ipak ne bih bio spreman da tvrdim da tu nije bilo političkih razloga i političke podrške.
Da je to jedini slučaj, to bismo mogli da razumemo, ali da je drug Tito danas živ, bio bi veoma ponosan; uz gospodina Čovića, gospodina Duleta Mihajlovića, gospodina Isakova, imamo još ljudi sa sjajnim preporukama iz najboljeg doba Saveza komunista Srbije i Komunističke partije Jugoslavije. Šta god su danas kolege pokušavale da govore o programu, sve što su dovodile u vezu sa ovim portfeljom, od predsedavajućeg je osporavano, sa argumentacijom da to nije tema. Nažalost, u Srbiji postoji samo jedna tema, to je ogorčenost građana zbog uslova u kojima se živi, zbog ambijenta koji je stvoren, zbog obećanja koje ste izneverili i zbog svega drugog, što iz dana u dan život u Srbiji čini sve komplikovanijim i sve težim.
Nije pošteno da zbog razloga koji jesu bili formalni predmet ostavke gospodina Veselinova biramo novog ministra. Treba imati snage i reći da je to bio pogrešan izbor. Kao narodni poslanik, kao čovek koji ovde predstavlja 30.000 građana, ne želim nikom da sa takvim obrazloženjem ode iz kabineta bilo čije vlade, naročito ne iz vlade države u kojoj živim.
Socijalistička partija Srbije je, šta god vi mislili o njoj, smatrala da mesto ministra poljoprivrede uvek treba da pripada Vojvodini. Vaša priča o decentralizaciji, o omnibus zakonu, i sve drugo što uz to ide, danas ovde ima drugačiji epilog.
Bilo bi normalno, bilo bi uljudno, bilo bi politički promišljeno da ovaj resor uvek drže kadrovi iz Vojvodine. Tome ne treba nikakva posebna argumentacija. Naravno, kao ljudi koji žive u centralnoj Srbiji, imali bismo razloga da budemo zadovoljni što je ministar iz našeg kraja, što je ministar Moravac, ali mislim da to mesto pripada, pre svega, onoj oblasti u kojoj se ostvaruje najveća poljoprivredna proizvodnja i u kojoj su objektivno najveći mogući učinci u ovoj oblasti.
To je bilo sve što sam želeo da kažem, pošto nema više vremena, da ostavim za ostale kolege. Samo na kraju da kažem, nije dobro da za više od 60 dana u Srbiji bude usvojeno 10 zakona, da građani o tome ništa ne znaju, da građani ne mogu da dobiju biografiju ni kandidata za ministra, na način koji zaslužuju. Ali, ide jesen, idu izbori, srešćemo se tamo gde moramo i jednog dana ćemo to ostaviti tamo gde mu je mesto. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Petar Cvetković, posle njega narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.