Narodni poslaniče, četvrti minut je, a vi niste jednu rečenicu rekli o temi. Upozoravam vas da se vratite na temu dnevnog reda.
(Iz sale: Šta je tema?)
Tema je izbor ministra poljoprivrede. Pročitajte Poslovnik, o ostavci se ne vodi rasprava, niti se odlučuje. To sam konstatovala pre 10 dana i neću da poslanici zloupotrebljavaju Poslovnik i da pričaju van teme. Dakle, četiri minuta mislim da je bilo dosta. Sada vas upozoravam.

S obzirom da je ovo veoma važna oblast, a resor poljoprivrede i vodoprivrede je prilično širok i zahvata puno segmenata i da vodoprivreda možda čak treba da ima samo posebno ministarstvo, s obzirom da je Srbija poljoprivredna zemlja i da je sistem kanala za navodnjavanje nešto što je veoma bitno i što je zapušteno, veoma je važno kako će raditi budući ministar.
Da li će on, kao prethodni, uvoziti genetski modifikovanu sojinu sačmu ili će učiniti da sistem navodnjavanja omogućava da nemamo manjke u soji, u nekim drugim poljoprivrednim proizvodima, pa da moramo da ih uvozimo. Ako neko kaže da ova Srbija može da hrani ne samo Srbiju nego i Evropu, a ja mogu sa tim da se usaglasim, zašto se onda u Srbiju najviše uvozi prehrambena roba široke potrošnje? Zašto uvozimo prehrambenu robu široke potrošnje, a Srbija može da hrani čitavu Evropu?
To su neke stvari o kojima treba budući ministar poljoprivrede takođe da povede računa, da ne doziva kišu kao njegov prethodnik, već da učini sve da sistem vodoprivrede i sistem kanala za navodnjavanje funkcioniše. Koljemo se, tu smo negde sa Albanijom po procentu zemljišta, koje se navodnjava. Znate, Srbija koja je pre mnogo zemalja u Evropi, još od Marije Terezije, Vojvodina koja je imala sistem kanala za navodnjavanje je došla u poziciju da navodnjavamo isto onoliko zemlje koliko jedna Albanija navodnjava, a koja je godinama više para ulagala u bunkere po plažama i u sve ostalo nego u razvoj poljoprivrede. Takvo stanje smo, moram da priznam, nasledili, vi ste nasledili to od prethodne vlasti, a još u gorem stanju ćete predati nama kada budemo bili vlast.
To su važne stvari o kojima mora da se vodi računa. Kako su se trošile pare iz agrarnog budžeta? O tome budući ministar treba da povede računa. Da li će se pare iz agrarnog budžeta, kao što je do sad bilo, prebacivati pred kraj godine i prelivati u neke druge budžete, zato što ministar nije znao da ih potroši ili će ministar tražiti da se u agrarni budžet stavi još sredstava, kako bi, se povećale subvencije, kako bi se više ulagalo u vodoprivredu, kako bi jednostavno, naša privreda kroz kratkoročne kredite zemljoradnicima mogla da živne. Do sada su se pare iz agrarnog budžeta prelivale za druge namene. Nije bilo dovoljno subvencija i, ono što je jako važno, nije bilo strategije razvoja poljoprivrede u Srbiji.
Nama treba jedna ozbiljna strategija za razvoj poljoprivrede u Srbiji, treba nam vizija za razvoj poljoprivrede u Srbiji, s obzirom da se ne treba stideti da Srbija bude visokorazvijena poljoprivredna zemlja. Takvih ima u čitavoj Evropi. Zemlje koje su članice Evropske unije su visokorazvijene poljoprivredne zemlje, odnosno bave se poljoprivredom. Krenite od Holandije, koja je poznata po izvozu cveća i drugih proizvoda, koja nema tešku industriju, nema ništa, a puno ulaže u to.
Srbija upravo može da postane takva država, ako vi imate plan kako da Srbija postane takva država. Dragan Veselinov takav plan nije imao. Možda je više voleo da gleda kako će Srbija da postane jedno veliko lovište da tu dolaze stranci. Jednostavno, Srbija mora da bude visokorazvijena poljoprivredna država. Tu sa izvesnom rezervom očekujem od budućeg ministra poljoprivrede da učini nešto da do toga dođe, pa da se ne dozvoli više da mi uvozimo đubrivo iz Rumunije, Ukrajine ili nekih drugih država, a da naša Fabrika đubriva "Azotara" u Pančevu stoji. To ne sme da se dozvoli.
Zašto je došlo do toga da nama "Azotara" stoji, a da mi uvozimo đubrivo iz drugih zemalja? Da li to doprinosi razvoju domaće privrede i da li je dobro da jedna "Azotara" u Pančevu, koja može da snabdeva čitav ovaj region, čitavu Srbiju i čitavu Srbiju i Crnu Goru, može čak i da izvozi ukoliko se adekvatno radi đubrivo, stoji? Ona dobije malu količinu gasa, radi mesec dana, onda to da li ne može ili može da proda, onda nije nekom odgovaralo da odobri kontingente za uvoz đubriva, onda nema para da plati gas.
Znate, Srbija plaća skuplji gas nego ijedna druga država, oko 185 dolara se plaća, a bilo je 105 dolara, skočila je cena, a pančevačka "Azotara" je stala. Ona nema para da plati gas, zato što kod drugih industrija gas je energent, a u pančevačkoj "Azotari" je gas sirovina. Pančevačka "Azotara" gas kao sirovinu treba da dobija po povlašćenim cenama, odnosno treba da dobija domaći gas, čija je cena od 80 do 90 dolara, a ne uvozni ruski gas, čija cena varira u zavisnosti od svetskog tržišta i dolazi do tih cifara kada je rad "Azotare" apsolutno nerentabilan i ona svakog dana kada radi pravi veće gubitke.
Znači, na tom planu treba napraviti strategiju oporavka naše fabrike đubriva koje je kvalitetnije od đubriva koje se pravi u okolnim zemljama, a koje smo uvozili; naši poljoprivrednici hoće da kupuju Azotarino đubrivo, ali neće da ga plaćaju duplo više nego neko drugo. Znači, treba stvoriti uslove da "Azotara" radi, da gas koji je sirovina za "Azotaru" ona dobija iz domaće proizvodnje, a da oni kojima je gas energent taj gas nabavljaju negde drugde.
Nekome, tačnije, prethodnom ministru nije stalo da "Azotara" funkcioniše; prilikom davanja raznih kontingenata za uvoz đubriva nekim drugim, čak iz donacije od Japana koja je stigla za nabavku đubriva, ta donacija nije data pančevačkoj "Azotari" već je data fabrici đubriva u Rumuniji, pa su pare koje su stigle iz Japana uložene u fabriku đubriva u Rumuniji, a nismo to uložili u našu "Azotaru" koja bi od tih para živela, radila i koja bi proizvela đubrivo koje bi ovde koristili.
(Predsednik: Da li želite da koristite narednih 10 minuta?)
Naravno. Ima puno stvari koje su pogrešno rađene i gde bi jednom boljom politikom, jednom zdravom strategijom moglo puno da se uradi. Ovo o čemu smo govorili jesu mali pomaci, ali bi mogli da imaju normalne efekte i mogli bi da poprave stanje u ovoj oblasti. Ovde je više nego drugde potrebna odgovorna politika, jedna strategija. Ako govorimo o poljoprivrednicima, o seljacima, o seljačkim domaćinstvima, potrebno je domaćinsko ponašanje, kao što se svaki seljak u svojoj kući ponaša; ako treba da bira između traktora i putničkog automobila, on će prodati putnički automobil, jer mu traktor treba da bi obrađivao zemlju i da bi kroz par godina mogao da kupi taj automobil. Tako i mi treba da se ponašamo.
Treba videti šta je ono što doprinosi da naša država bolje funkcioniše, a šta je nešto što je luksuz i što u procesu tranzicije, odnosno kada nemamo dovoljno sredstava, doprinosi nekim drugim stvarima, a ne podizanju poljoprivredne proizvodnje. Takođe, treba imati u vidu da je 2001. godine zabeležen rast poljoprivredne proizvodnje samo zbog klimatskih okolnosti...

Narodni poslaniče, drugi put vas upozoravam da se vratite na temu dnevnog reda.

Ja govorim...

Nije slobodna tema - stanje poljoprivrede, nego imate konkretan predlog za izbor ministra poljoprivrede. Molim vas da se držite teme dnevnog reda. Koliko znam, vi ste pravnik, razumete Poslovnik, razumete šta znači tema. Drugi put vas upozoravam.

Nisam vas čuo od ovog žamora u sali.

Upozorila sam vas na temu.

Dobro.
S obzirom da je tema izbor ministra poljoprivrede, iznosim sugestije budućem ministru poljoprivrede, imamo rezerve za njegov izbor, svakako, ali ne možemo ni za koga dok ne stupi na tu funkciju da kažemo da će se on ponašati kao njegov prethodnik. Ovo su neke sugestije koje mogu da doprinesu, gospođo Mićić, njegovom radu. Mi sa najboljim namerama iznosimo problem pančevačke "Azotare", gde ima puno zaposlenih; vezano je za Pančevo i jeste lokalpatriotski, gospodine Živkoviću, treba da bude, a ja bih voleo da svako od nas misli globalno, a radi lokalno, to je jedna ekološka parola gde bi trebalo voditi računa o tome. Jednostavno, pančevačka "Azotara" je značajna za taj region zbog puno kooperanata, zbog puno drugih koji su upućeni na to i koji bi imali koristi i interesa od toga da rade.
Upravo to govorim zbog činjenice da, u pravcu izgrađivanja strategije razvoja poljoprivrede u Srbiji, treba budući ministar, ako bude izabran, da vodi računa o tome da se ta "Azotara" oživi i da se eventualno modernizuje. To je pitanje i za ministra Vlahovića, naravno. Očekujem da u Vladi postoji dobra saradnja među ministrima i da će oni doneti konačno, čitava Vlada, strategiju razvoja poljoprivrede, upravo u pravcu tog modernizovanja, jer to su stari pogoni iz 60-tih godina, kupovani iz SAD-a, a neki delovi su rađeni u Španiji, tako da ima puno stvari o kojima se mora voditi računa.
Mi kao DSS ne možemo da podržimo ovaj izbor člana Vlade, ali ćemo svakako biti na raspolaganju ukoliko to ministar prihvati, za razliku od prethodnog, koji na 22 sednice Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije nije bio. Naši članovi će uz najbolju volju učiniti sve da se izradi i u ovoj skupštini izglasa jedan veoma važan akt strategije razvoja poljoprivrede i učinićemo sve da konačno poljoprivreda u ovoj državi dobije mesto koje zaslužuje, jer bi Srbija morala da bude jedna visokorazvijena poljoprivredna zemlja, i ne treba se stideti toga.
Naprotiv, treba da budemo ponosni i da u ovom trenutku shvatimo da je nemoguće da poljoprivreda bude naš glavni izvozni proizvod, ali u daljem periodu o tome treba razmišljati. Srbija treba, kao što je ranije i bilo, naučno da kreira preko svojih instituta sve one teme i sve ono što spada u poljoprivrednu proizvodnju. Jednostavno, ne treba zapostaviti ni taj deo koji je radio Dragan Veselinov i u tom pravcu su to neke sugestije koje mi možemo da damo gospodinu Jevtiću, a očekujem da on u ovoj skupštini bar jednom godišnje podnese izveštaj i da vodimo raspravu onako kako nismo vodili o Draganu Veselinovu. Mislim da će i on od toga imati koristi, jer će čuti niz sugestija. Evo, toliko, hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS, a zatim Dragan Rafailović, zamenik predsednika poslaničke grupe Demohrišćanske stranke Srbije.

Stvarno tema današnje sednice i ove tačke dnevnog reda jeste izbor ministra i ne treba da se ide daleko i opisuje kakvo je stanje u poljoprivredi, selu, vodoprivredi, već treba da se ukaže na to da li je predlog predsednika Vlade prihvatljiv za Narodnu skupštinu, a ukoliko nije prihvatljiv da se ukaže na to koji to razlozi sprečavaju ili utiču na neke poslanike da ne glasaju za predloženog kandidata.
Naravno, Srpska radikalna stranka neće podržati ovaj predlog, glasaće protiv. Ujedno izražavam stav SRS da smo na neki način dovedeni u jednu neprijatnu situaciju: ovo je verovatno prvi put da kandidat za ministra sedi u sali. Do sada je praksa bila da na prvom spratu čovek prati prenos pa kada se završi glasanje dođe ovde i položi zakletvu, postane član Vlade i punopravno sa ostalim članovima Vlade može da predstavlja Vladu na prvoj sledećoj sednici povodom tačaka dnevnog reda.
Ovako smo došli u neprijatnu situaciju da o tome šta će da radi ministar čujemo od predsednika Vlade, i to tako treba da bude, da se obraćamo kandidatu, a on nije u mogućnosti da odgovori; još ga neki ovde prozivaju - gde mu je strategija, gde mu je mišljenje, a gde postoji ta odredba Ustava i zakona da kandidat za ministra treba da izloži svoj program, dok je još građanin. Mislim da je Predsedništvo Narodne skupštine napravilo jednu grešku i da je na ovaj način potpuno skrenula diskusija na drugu, nepotrebnu stranu.
Dakle, današnja tema je otprilike da li predloženi kandidat može da ispuni ono što je zakonska obaveza jednog ministra kao funkcionera jednog organa državne uprave, da se stara o sprovođenju zakona iz oblasti poljoprivrede, i verovatno današnja tema treba da bude da li predloženi kandidat može da ispuni i one političke i ideološke zahteve koje je Vlada nametnula, odnosno predsednik Vlade, s obzirom da mi još imamo ustavnu odredbu gde je to praktično Vlada jednog predsednika. On je izložio svoj program, za taj program je dobio podršku i odredio lica koja će da sprovedu taj program.
Međutim, sada kada pričamo opet smo u nedoumici jer nemamo program koji se odnosi na poljoprivredu. Nemamo taj program, jer nam je ovde na početku rečeno da je to Vlada kontinuiteta, navedene su tri oblasti, da će novi ministar da bude dostojan da radi u oblasti poboljšanja proizvodnje u poljoprivredi, povećanja izvoza, u izradi novih zakona i harmonizaciji odnosa sa Evropskom unijom, te da će učestvovati u nekim pregovorima.
Sumnjam da će učestvovati u pregovorima. Za pregovore su drugi zaduženi, a što se tiče harmonizacije, pa, mi smo odavno bili prilično harmonizovani sa standardima, i tehničkim i onim ekonomskim i tržišnim, što se tiče Evropske unije, međutim od 1992. i 1993. godine taj proces je bitno zaustavljen, pa i nekoliko koraka vraćen nazad.
Retko kad koristim priliku da podržim izlaganje nekog poslanika, ali moram da podržim jednog poslanika iz DOS-a koji je ovde rekao - znate, mi idemo mečki na rupu. To je tačna konstatacija, jer mi se u oblasti poljoprivrede borimo s tim kako da ostvarimo bilanse, a zapadna Evropa se bori za stimulacije i druge preferencijale, jer su njihovi robni fondovi puni, prepuni, imaju svojih tržišnih viškova, njima su potrebna nova tržišta, dobili su ovo tržište ovde. Naravno, ono nije platežno sposobno na način kako bi oni hteli, ali neko veliko interesovanje za naše poljoprivredno-prehrambene proizvode što se tiče Evrope ne postoji. Postoji nešto za osnovne poljoprivredne proizvode, pre svega nešto što predstavlja neku sirovinu.
U oblasti prehrambene industrije, koja resorno pripada Ministarstvu poljoprivrede, možda je preostalo najviše posla koji treba da se uradi. Sumnjam da će tu nešto da se uradi, s obzirom da je taj kompleks u stagnaciji.
Druga stvar, koja bi verovatno pomogla ne samo ovoj nego i svim budućim vladama, jeste da se napokon resorno razgraniči šta je nadležnost kog ministarstva, jer ima puno preklapanja, pogotovo neka ministarstva resorno prate ono što izvorno pripada Ministarstvu poljoprivrede, preklapaju se sa industrijom, preklapaju se i sa drugim ministarstvima i tu imamo popriličan haos od ranije, sada još produbljeniji.
Kada već pričamo o tome, moram da "zakačim" jedan deo stanja u poljoprivredi i da podsetim narodne poslanike da je maja meseca 2002. godine poslanička grupa SRS podnela predlog da se izglasa nepoverenje ministru poljoprivrede Draganu Veselinovu. Tada taj predlog nije mogao da bude uvršćen u dnevni red, mada je navedeno šta je sve to propustio i loše uradio Dragan Veselinov.
Nažalost, morao je da se desi smrtni slučaj da bi se izdejstvovala ostavka i posle toga otvorila jedna kutija gde sada svi mogu da kritikuju ministra Dragana Veselinova. Nije korektno ni prema tom čoveku a ni prema Narodnoj skupštini, niti prema onima koji su na vreme ukazivali na to da nešto nije u redu sa rukovođenjem u Ministarstvu poljoprivrede. Vidite i sami - ako se ide mimo istine i mimo pravde, onda je istina koja usledi nakon toga bolna, tragična.
Ne bih želeo da se to dogodi i ovom kandidatu koji je predložen za ministra poljoprivrede.
Ono što treba da se kaže - nadam se da ste primetili, za poslednjih nekoliko meseci, da ti veliki sponzori iz inostranstva poprilično peru ruke i ograđuju se od Vlade Republike Srbije. Nema više te podrške, nema tog istrajavanja, osim uslovljavanja, i svi budući pregovori biće isti kao i prethodni, mesto gde se dobija nalog a ne gde se pronalazi šta bi to bio interes naroda na ovom prostoru, tako da što se tiče onog ekspertskog dela, mogu da kažem, sudeći po ovoj biografiji kako je ovde izneta, da je predloženi kandidat poprilično u DOS-u. On je od 5. oktobra ipak bio funkcioner DOS-a. Pre toga je bio funkcioner neke druge stranke, jer mu je ona omogućila da bude direktor nekog instituta.
O tome neka razmišljaju i oni koji su ideološki bili bliski sa njim pre 5. oktobra, pa i ovi nakon 5. oktobra, jer dosmanlije su pokazale da sve što iskoriste iz prethodnog režima, jer su u jednom trenutku vapili za ekspertima, pa su morali da crpe sve i svašta, ali posle jednog vremena kada se to istroši to se izgužva i baci. Tako će proći i Lukić uskoro, tako će proći i neki drugi koji su verovatno i najprljavije poslove uradili da bi se dodvorili DOS-u i sprečili neku svoju odgovornost.
Samo bih na to upozorio predloženog kandidata, da i to ima u vidu kada komunicira u tom nekom jednosmernom smislu, da dobija naloge o tome šta treba da radi.
Plašim kada čujem da je neko ekspert. Odmah se setim onog vica koji se tiče Đelića - umesto jagnjeta otišao šarplaninac. Ovde neće biti taj slučaj, jer je gospodin svakako stručnjak i to biografija pokazuje, da se razume u ovu oblast, ali stvarno sumnjam šta je to moglo da natera gospodina da pristane, prvo, da saučestvuje u nečemu, a drugo, da saučestvuje danas u ovom trenutku kada je ovo, bukvalno rečeno, sve u stanju raspadanja i samo je pitanje dana kada će da se obznani da Vlada Republike Srbije više ne postoji, ne funkcioniše. Male stranke hvataju neke svoje priključke. Vidite i sami, oni koji su bili najgrlatiji za mesto ministra poljoprivrede oberučke su jednostavno prihvatili i dali to mesto, što reče jedan juče iz SPS-a, ali je i pogrešio, nije to mesto rezervisano za Vojvodinu. Ivko Đonović je svojevremeno bio, nema nikakve veze sa Vojvodinom.
Očigledno taj pristanak Čanka i ovih autonomaša da u ovom mandatu ministar poljoprivrede bude čovek iz Beograda verovatno ukazuje da su svesni toga da će biti katastrofalni rezultati u poljoprivredi u ovoj godini, da će biti veliko nezadovoljstvo i da u istoriji treba biti zabeleženo, tako je to, kako bi rekli autonomaši, kada Srbijanac vodi poljoprivredu. O tome treba da se vodi računa.
Na samom kraju, verujte, ako ste toliki ekspert, mene prosto čudi šta vas je to toliko primoralo da prihvatite da u ovom trenutku, kada su i miševi pobegli sa broda, vi prihvatate da nosite teret odgovornosti za nešto što propada, što je loše, što ima neizvestan kraj, a to vidite i sami. Ljudi to izražavaju svakodnevno na barikadama. Ne daj bože da bude više tih barikada, nikome nije stalo do nemira. Srpska radikalna stranka neće glasati za ovaj predlog, već jednostavno kažemo da je bilo mnogo bolje da smo danas razmatrali ostavku cele Vlade.