Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Devetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2003. godini.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da imamo kvorum za rad.
Obaveštavam vas da su javili da će odsustvovati sledeći narodni poslanici: Marko Jakšić, Jelena Milenković - Orlić, Veselin Janković, Goran Ćirić, Pal Šandor, Neda Arnerić, Petar Mišić, Predrag Stojanović, Radoslav Veselinović, Zoran Bošković, Branimir Trajković; zakasniće Zlata Đerić i Miomir Ilić.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZA IZBOR ČLANA VLADE REPUBLIKE SRBIJE (nastavak)
Reč ima narodni poslanik Arsen Kurjački, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Stevan Kesejić.
Narodni poslanik Arsen Kurjački nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Stevan Kesejić, a zatim narodni poslanik Miomir Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče Narodne skupštine, ja sam juče najavljen kao prvi, međutim, evo dobro je, vi ste prozvali Kurjačkog koji nije prisutan i ne smeta mi to.
Dakle, u vezi sa ovim predlogom za popunu Vlade Republike Srbije, dosta su govorili predlagači i mislim da su govorili upravo na štetu predloženog gospodina dr Stojana Jevtića, jer su u svom izlaganju u stvari pravili odstupnicu Vladi Republike Srbije za ono što neće moći da učini Ministarstvo, na čijem će čelu, verujem, biti gospodin Jevtić, a namera Vlade i nije da se bilo šta menja u strategiji prema poljoprivredi i iz tih razloga smatram da su najbolji promoteri, a nažalost to građani ne mogu da vide, posebno oni koji se bave poljoprivredom, upravo oni koji su želeli da promovišu ministra, da ga brane, a da još nije ni preuzeo funkciju ministra poljoprivrede i vodoprivrede.
Ja ću ovu svoju tvrdnju da potkrepim sa nekoliko činjenica. Premijer je rekao da će mnogo zavisiti stanje u poljoprivredi gledajući u nebo kada će kiša pasti, kao da ministar nema strategiju i plan da predupredi to što će biti eventualno elementarna nepogoda, i verovatno je zaboravio obećanja bivšeg ministra, koji je rekao, kada je ovde izlagao svoj program, da će se voditi računa o sistemu za navodnjavanje; i, eto, on je već obavio neke razgovore, ali čini mi se da su ti razgovori završeni samo na ručkovima i viskijima i da se ništa od toga nije uradilo.
Pouzdano znam da u Srbiji, a posebno u Vojvodini, postoje sistemi za navodnjavanje koji nisu apsolutno ni korišćeni, isključivo iz razloga što je Vlada Republike Srbije onemogućila da se to sprovede. Iako se ovde tvrdi da otkup poljoprivrednih proizvoda ne vrši Vlada, ona indirektno to čini preuzimajući proizvode u robne rezerve.
Svaka država kojoj je stalo do takvog prirodnog resursa, kakav ima Srbija, treba da se napravi dobru strategija. Ova vlada tu strategiju nema. Govorilo se o tome da imamo niskoproduktivne sorte i hibride, upravo ovi koji su pokušavali da ministra predstave i promovišu, a ja bih rekao da apsolutno nisu u pravu. Naime, desilo se da je došla elementarna nepogoda 5. oktobra i da su instituti prestali da se bave onim poslovima za koje su bili stručni i nadležni i to budući ministar verovatno dobro zna, a znam i ja.
Svaka država vodi računa pre svega o onome što život znači u poljoprivredi, a to je semenska proizvodnja. Potpuno ste to zapostavili, institute, zatim selekcije, genetske potencijale iz kojih proističe inovacija novih hibrida i sorti, a umesto toga počeli smo da izvozimo našu tehnologiju, a da uvozimo bofl tuđu robu, proizvode, modifikovanu robu, modifikovane proizvode koji štetno utiču na našu poljoprivredu i naše poljoprivredne potencijale.
U vreme dok je Srbija još vodila računa, a to je negde između 1976. i 1986. godine, vodilo se računa o tržištu i o tom sadnom semenskom i priplodnom materijalu. Vodilo se računa zbog toga što se nije dozvolilo da se npr. ubace neke evropske kuće, kao što je to KVS, zatim "Pionir" i druge poznate semenske kuće u svetu, ali smo zato mi, kao veoma stručni i u ovom delu posla veoma sposobni, tim državama činili doradne i proizvodne usluge. Nismo nijedno zrno semena zadržavali u našoj zemlji, upravo da bismo zaštitili našu proizvodnju i uposlili naše kapacitete.
Danas je sasvim obrnuta situacija. Danas potpredsednik Vlade Čedomir Jovanović odlazi u Hrvatsku. Znači li to da ćemo bc hibride sejati na našim poljima, umesto zemunpoljskih i onih selekcija koje su poznate i priznate u svetu? Ne, u Hag ćete možda vi, gospodine premijeru, jer vaše izjave koje ste juče uputili poslanicima, sa pretnjom - ako imate nešto recite ovde ili ćutite; ja sam tako to shvatio. Narodni poslanik ima svoj politički stav, ali, ako baš hoćete, radi informacije, možete da dobijete veoma dobru i kvalitetnu informaciju ako pročitate list "Revija D" iz Podgorice, koji je izašao 8. maja, pa da tim tragom vidite ko je umešan u aferu šećera. Taj intervju sam ja dao, kao narodni poslanik, i možete slobodno da, preko OLAF organizacija, agencija za suzbijanje privrednog kriminala, utvrdite sve.
Međutim, vi stavljate Dragana Veselinova pod tepih. Plašim se da će budući ministar takođe morati pod tepih, jer ne želite da se stvari dovedu do kraja.
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.)
Niste mi rekli koliko mi je vreme. Izvinjavam se, samo da završim misao. Smatram, gospodine doktore Stojane Jevtiću, znajući vas kao stručnjaka, da treba da odustanete od ovog posla, bez obzira što smatram da umete, da znate, ali Vlada Republike Srbije neće vam dozvoliti da sprovodite ono što eventualno, kao stručnjak, želite da uradite za Srbiju.

Reč ima narodni poslanik Miomir Ilić. Sledeća prijavljena za reč je narodna poslanica Emilija Krstić.
Poslanička grupa SPS - 11 minuta.

Poštovani narodni poslanici, govoriću o izboru kandidata za veoma važno Ministarstvo poljoprivrede i (sada) vodoprivrede, ranije šumarstva, ispred Socijalističke partije, kao čovek koji radi u oblasti vodoprivrede, koja je neposredno vezana sa poljoprivredom, jer poljoprivreda je nasušna potreba naše zemlje. To je jedino prirodno blago, zemlja i vode, koje je pod našim direktnim ingerencijama, bez pomoći sa strane i gde možemo samo svojim sopstvenim radom da ostvarimo ono što je u našim rukama.
Nažalost, kada se govori o kandidatu, ili o bivšem ministru, ne može a da se ne spomene neka globalna politika, vezana za ukupni rad Vlade za protekle dve godine.
Pokojni premijer Đinđić je 26. januara 2001. godine u svojoj besedi izneo da će to biti Vlada koja će da radi po sledećim principima - vlada brzine, ekspeditivnosti, vlada koja neće da laže i neće da krade. Ja ću da obratim pažnju samo na ove prve dve rečenice, a to je Vlada brzine i ekspeditivnosti. Veoma brzo i veoma ekspeditivno je uništeno sve zdravo što postoji u našoj privredi, a posebno u resoru poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, koje je sada otišlo u novo Ministarstvo za životnu sredinu i prirodno bogatstvo.
Iz tog razloga možemo da kažemo da je prethodni ministar, koji je dao ostavku, odgovoran. Nije samo on odgovoran za ovu oblast, nego je odgovorna cela Vlada, jer poljoprivreda je kao što sam već rekao, pitanje od životnog interesa za građane Srbije, za naš opstanak i za sve ono što je bitno za prosperitet jedne zemlje.
Međutim, odnos koji smo imali prema poljoprivredi, vodoprivredi i šumarstvu govori da prethodni premijer, koji je predložio ministra, koji nije iz oblasti kojoj je pripadalo Ministarstvo, može da bude odgovorniji nego i sam ministar, jer ministar je kriv samo što je prihvatio tu dužnost za koju nije sposoban, kako ni po struci, tako ni po znanju, a ni po želji. On nije imao nikakvu želju, ni volju, ni stručnost da ovoj oblasti posveti puno pažnje.
Iz tog razloga moram da napomenem da nije posvetio pažnju donošenju budžeta; da je ranije bio, u stavci republičkog budžeta, poseban deo - agrarni budžet. U periodu koji vi kritikujete, prethodnih 10-12 godina, da uzmemo tih 10 godina, agrarni budžet je bio posebna stavka u budžetu Republike Srbije; 2000. godine taj deo je iznosio skoro 11% od budžetskih prihoda; 2001. godine je smanjen na oko 7%; 2002. godine je oko 4,5-5%, da bi u 2003. godini ta stavka agrarni budžet u novom budžetu bila skinuta i stavljena u razdeo 9, kao Ministarstvo poljoprivrede i vodoprivrede, gde postoji jedna inicijativa, prilikom donošenja zakona o ministarstvima je doneto da se razdvaja Ministarstvo poljoprivrede i vodoprivrede i da u okviru budžetske stavke, u tom razdelu 9 postoji poseban razdeo - Direkcija za vodu.
Nažalost, kritikujući rad ministra i Vlade, moram da kažem da, ono što je doneto u Zakonu o ministarstvima, posebno u važećem budžetu Republike Srbije za 2003. godinu, ne postoji direkcija za vode i budžetska stavka u iznosima koja je tu planirana. Ministru i ostalim koji učestvuju u ovoj oblasti nije omogućeno da koriste ta sredstva, kako prošle godine tako i ove godine, u planiranim budžetskim rezervama, jer nikad ta direkcija za vode nije ni formirana. Omnibus zakonom, paketom zakona za AP Vojvodinu, između ostalog, formirana su javna preduzeća kao što su "Vojvodinavode" i "Vojvodinašume", a da prethodno nije usvojen neki osnovni akt koji ta pitanja reguliše, a to je pre svega zakon o vodama. O zakonu o vodama govoriću kasnije.
Upoređivanjem ovih činjenica koje su po matematičkom smislu izrečene i koje su tačne, možda ako sam pogrešio u nekom sitnom delu, vidi se da je posvećenost vodoprivredi, odnosno poljoprivredi, bila nedovoljna i angažovanje prethodnog ministra bilo je u potpunosti apsolutni promašaj.
Moramo da kažemo da su ratarska i stočarska proizvodnja, kao osnovni nosioci poljoprivrede, zanemarene do te mere da u tom smislu o ratarskoj proizvodnji ne bih mogao više da govorim, jer ako kandidat za ministra, gospodin Jevtić, ne može da izađe, on je stručnjak iz ove oblasti, ja cenim stručnjaka i iz tog razloga smatram da, iako pripadam delu te struke, ali ne u neposrednoj struci, da će sigurno kvalitetnije, odgovornije da posveti pažnju ratarskoj proizvodnji.
U obrazloženju zašto nam je ratarska proizvodnja smanjena u ovom periodu možemo da kažemo slobodno, možda imamo jedno opravdanje, a to je pre svega NATO agresija; uništenje svih privrednih kapaciteta, kolateralne štete, kako Amerikanci zovu, ljudski gubici i sve ono što je uticalo, to su činjenice. Ali, pažnja nije posvećena dovoljno atmosferi zagađenosti; klimatološka i meteorološka situacija su se poremetile na našim prostorima i vidan momenat po ovom pitanju je suša. Uništavanjem ozonskog omotača, stvaranjem takozvanih ozonskih rupa, poremetila se klima na području naših teritorija, Srbije i Crne Gore, tako da je sasvim normalno da se javljaju vremenske nepogode kao što je suša, a posle suše idu oluje, koje prouzrokuju nove nepogode.
Na to smo više puta ukazivali i mi poslanici koji više znamo o tome, kao i nadležne institucije koje postoje u ovoj zemlji, mnogo kvalitetnije nego mnoge evropske i neke druge institucije. Iz tog razloga smatram da to opravdanje govori o tome da kandidat za ministra mora da posveti ovom pitanju i te kako važnu pažnju. Suša dovodi ne samo do umanjenja poljoprivredne proizvodnje, ego i ostalih životnih potreba.
Moram da napomenem jedan podatak koji verovatno znate, ili ne znate, da smo mi zadnja zemlja u Evropi, a možda i u svetu, po procentu navodnjenih površina. Na području Republike Srbije navodnjava se izgrađenim sistemima, od kojih mnogi nisu u upotrebi, 182.000 hektara poljoprivrednih površina, pogodnih za navodnjavanje.
To je samo 4% od površina koje su moguće za navodnjavanje; mi imamo izgrađene projekte za 400.000 hektara na području Vojvodine, Mačve, istočne Srbije i negotinske nizije, pa su to razlozi (govorili smo o tome da prethodni ministar nije vodio računa) koji govore da mi treba da izaberemo takvog ministra koji će tome da posveti i te kako veliku pažnju.
Mi socijalisti to smo naglašavali i potencirali, nismo uspeli, ali vi za dve godine ništa niste uradili; evo činjenica: prošle godine u razdelu za oblast poljoprivrede, na to mislim, odnosno vodoprivrede, izdvojeno je bilo 1.900.000.000 dinara za sektor vodoprivrede. Od toga realizacija je izvršena sa 51% i ona budžetska sredstva koja su izdvojena nisu utrošena, zato što niste posvetili nikakvu pažnju organizovanju vodoprivrede.
Formiranjem samo Javnog preduzeća "Vojvodinavode" napravile su se takve nezgodne situacije u odnosima, u samoj organizaciji, da se ne zna šta je sada na području Republike Srbije, u ovom užem delu, koje preduzeće važi, da li preduzeće "Srbijavode" ili "Vojvodinavode". "Vojvodinavode" ima svoju agenciju, a Srbija je jedinstvena u vodnom prostoru i vodnom potencijalu koji na našem području i nije tako mali. Naše područje raspolaže sa velikim energetskim potencijalima; 92% vodnog potencijala Srbije su tzv. tranzitne reke a to su Dunav, Sava, Drina i Tisa i samo 8% su domaće reke. U tom energetskom potencijalu se koriste samo hidroenergetski potencijali, a što se tiče sistema za navodnjavanje, korišćenja kapaciteta, o tome se nije vodilo računa.
Planovi i programi rada vodoprivrednih organizacija i preduzeća u sektoru Javnog preduzeća u prošloj godini su realizovani samo 51%, a za divno čudo u ovoj godini, iako su usvojeni, još nisu realizovani. Znači, realizacija programa podržavanja zaštitnih poljoprivrednih objekata, korišćenje voda, zaštita od štetnih dejstava voda, zatim zaštita voda od zagađenja, u potpunosti ne može da bude sve to ostvareno ove godine; ugovori sa organizacijama i sa preduzećima koja ovo treba da obave u javnom interesu još uvek nisu ostvareni.
Da ne bih govorio o onom sektoru o kome su kolege poslanici govorili, znači o neposrednoj poljoprivredi, ja ću se osvrnuti samo na ovaj deo vodoprivredne problematike. Osnovne probleme koji postoje u organizaciji vodoprivrede sagledavamo u sledećem: nedefinisanost javnog vodoprivrednog preduzeća "Vojvodinavode", javno vodoprivredno preduzeće na teritoriji uže Srbije i trenutno stanje javnog vodoprivrednog preduzeća na teritoriji Kosova; nedovoljna pažnja vodoprivredi Srbije od strane Vlade Republike Srbije; nedovoljno definisani odnosi između različitih ministarstava, Ministarstva za vodoprivredu, Ministarstva energetike, novog Ministarstva za zaštitu životne sredine i prirodnih bogatstava; nedovoljna definisanost i nedovoljna institucionalna osposobljenost vodoprivrede da odgovori na funkcionalne zadatke, kao što su planiranje, održavanje, investiranje, praćenje i ostvarivanje planova, inspekcija i kontrola.
Iz tog razloga, s obzirom da mi se približava vreme završetka, osnovni dokument koji u oblasti privrede mora biti donet, kao što sam rekao, jeste zakon o vodama. Neusaglašenost postojećeg Zakona o vodama sa drugim, u međuvremenu donetim...
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.)
Imam još deset sekundi... donetim zakonima, uredbama i propisima, nerešene teritorijalne i ostale nadležnosti između Javnog preduzeća "Srbijavode" i "Vojvodinavode", nemogućnost sprovođenja vlasničke transformacije na način koji je predviđen u postojećem zakonu, razdvojene ingerencije između ministarstva, Javnog preduzeća "Srbijavode", formiranje novog Ministarstva za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine, samo su neki od razloga zbog kojih je neophodno donošenje novog zakona o vodama.
Na kraju, moram da kažem i da podsetim predsednika Odbora za poljoprivredu i vodoprivredu, Zorana Mićovića, kolegu koji je dužan da prenese zaključke sa zajedničkog sastanka Odbora za poljoprivredu i vodoprivredu u Republičkoj skupštini i Pokrajinske skupštine, a sastanak je održan 12. maja u Čortanovcima, gde je zaključeno da se pred ovim skupštinskim domom raspravlja o aferi šećera i još više...
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.)
Dobro, i da se stavi na skupštinsko razmatranje problematika voda na teritoriji Republike Srbije i posebno problem suše. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Emilija Krstić, poslanička grupa DSS-a, a sledeći prijavljeni za reč je Vladimir Andrić. Ukupno vreme poslaničke grupe je 10 minuta.

Gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, već smo imali slučaj da jedan od ministara da ostavku i ode, ne obrazloživši je nijednom rečju, pa onda biramo drugog ministra, opet bez ikakvog izlaganja plana, strategije, taktike, namere i ostalog; desilo nam se to sa ministrom energetike, gospodinom Novakovićem. Sada nam se to opet dešava.
Naravno, reference gospodina Jevtića nisu sporne, a i to što on ne može da se obrati Skupštini nije sporno, međutim, ako već on ne može da nam se obrati, onda mora gospodin Živković, premijer Vlade, da nam podrobnije, odnosno u pojedinostima predstavi strategiju ovog ministarstva koju od početka, od 2000. godine mi zapravo ne znamo i nismo sa njom upoznati, jer se odstupilo od onoga što su bila obećanja i što je bio program.
Naravno, mi smo ovde čuli samo neka opšta mesta u formi zadataka, pa kaže - stabilizacija poljoprivredne proizvodnje, organizacija poljoprivredne proizvodnje, mehanizmi i organizacija poljoprivredne proizvodnje, harmonizacija poljoprivredne proizvodnje, pa neophodnost zakonske regulative, itd.
To su ne opšta, to su najopštija mesta. Čak je i ocena, složićete se, da nam situacija u poljoprivredi nije savršena, daleko od realnosti, jer je ona katastrofalno loša, i to ne samo u poljoprivredi; u nekim segmentima ovog društva i u ostalim oblastima je još lošija, u nekima manje loša, ali generalno je situacija loša i to je ono što je realnost.
Naravno, očekivali smo neke pojedinosti, ali dobili smo samo opšta mesta, nismo dobili odgovore na pitanja šta je do sada uradio gospodin Veselinov, odnosno šta nije uradio, jer je mnogo više onoga što on nije de fakto uradio, nego što je uradio; nismo dobili odgovore na pitanja kako ćemo to aktivirati poljoprivrednu proizvodnju, kako ćemo je kreditno osposobiti, kojim ulaganjima ćemo je podići na neki nivo, koji će ne samo da zadovoljava potrebe seoskog domaćinstva, nego šire potrebe; kako ćemo da im obezbedimo otkup proizvoda i plaćanje tog otkupa u onim vremenskim razmacima kako dogovorimo sa njima; da li ćemo im obezbediti siguran plasman njihovih proizvoda; da li ćemo zadrugarstvo i kako organizovati, kako treba... a to što vi klimate glavom, to baš i nije onako ohrabrujuće, ali to je vaša stvar.
Kako ćemo, na kraju krajeva, što bolje povezati poljoprivrednu proizvodnju sa prehrambenom industrijom, sa ostalim sektorima privrede, sa trgovinom, sa turizmom; i na kraju izvoz, jer ako ćemo izvoziti hranu onako kako smo izvozili šećer, bolje da to ne radimo. Kako vi rekoste, imamo hrane za celu Evropu, ali ja mogu da vam kažem da veći deo građana nije sit. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Andrić.

Poštovano predsedništvo, poštovani predsedniče Vlade, uvaženi narodni poslanici, gospodine Jevtiću, reći ću nekoliko reči o stanju u vodoprivredi.
Republička vlada, koja se deklariše kao reformska i tržišno orijentisana, do sada nije uspela da pokrene reforme u ovoj oblasti. Očigledno je održanje programskog, a u velikoj meri i kadrovskog kontinuiteta sa stanjem koje je zatečeno 2000. godine. Imamo skupu, loše organizovanu i neefikasnu upravu. Vlada nije spremna da se odrekne potpunog monopola u korišćenju voda i uvede tržišne uslove privređivanja, a takođe nije sposobna da osposobi realne i stabilne izvore finansiranja uređenja i zaštite voda. Zabrinjava odsustvo volje da se pokrenu neophodne reforme u ovoj oblasti.
Manipuliše se potencijalnim stranim ulaganjima, mada je jasno da u okvirima postojećih zakonskih rešenja ni strana ni domaća preduzeća ne mogu da ulažu u vodoprivredne sisteme, niti se u bilo kom segmentu vodoprivrede mogu uspostaviti tržišni uslovi. Način na koji se planira i realizuje budžet Republike u poslednje dve godine, u delu koji se odnosi na vodoprivredu, pogrešan je i neregularan. Planirana sredstva se paušalno određuju i ne odgovaraju potrebama. Sredstva se pretežno koriste za nastavak i izgradnju nasleđenih investicija, od kojih se neke grade i više od 20 godina. Neophodno je preispitati nasleđene projekte iz perioda državne planske privrede i programirati ekonomski održiv razvoj.
Namenski prihodi vodoprivrede se, suprotno Zakonu o vodama, usmeravaju na druge korisnike, a deo namenjen vodoprivredi pao je ispod, do sada nezabeleženih, dva promila javnih rashoda. Pored toga, naknada po osnovu korišćenja voda se naplaćuje selektivno i samo manjim delom. Mnogi obveznici, uglavnom oni koji ostvaruju velike profite, ne plaćaju doprinose. Ovo se pre svega odnosi na proizvođače mineralnih voda, sokova, ribnjake proizvođače, ili isporučioce šljunka i peska, ali i na elektroprivredu. Nenaplaćena potraživanja višestruko su veća od realizovanih javnih prihoda.
Kada već spominjem proizvođače i isporučioce šljunka i peska, posebno želim da ukažem na problem eksploatacije šljunka u Podrinju. Reč je o drinskom šljunku, koji se eksploatiše bez mere i kontrole.
Pre svega, to je veliki ekološki problem, i nije problem samo vašeg ministarstva, nego i Ministarstva za ekologiju, ali i vodoprivredni inspektori su nadležni za tu eksploataciju, i prosto treba znati da je skoro sva obala Drine, tamo gde su mogli, unakažena, i sa bosanske i sa srpske strane. Reč je o desetinama hiljada hektara. To su površine koje su pretvorene u kratere i jednostavno više se ni za šta ne mogu upotrebiti. Novac koji je potreban da bi se to kultivisalo vredi više nego sam taj građevinski materijal, šljunak. To je veoma veliki problem u opštinama u Podrinju. Dakle, ne sprovodi se zakon koji obavezuje da se te površine kultivišu, niti inspekcije odrađuju svoj posao.
Mislim, između ostalog, i na vodoprivrednu inspekciju. Pre dve godine sam imao jedan kratak sastanak sa pomoćnikom ministra za vodoprivredu, gospodinom Petkovićem, i ukazao na taj problem. On mi je predložio da razgovaram sa nekim službenicima u ministarstvu. Ja sam njih obavestio, očekujući da će se desiti neka promena u toj politici Vlade, da se zaštiti to bogatstvo, koje je ograničeno. Reč je o najkvalitetnijem građevinskom materijalu, šljunku, koji ima najveću čistoću. Drinski šljunak ima najveću čistoću, i od njega se može praviti najkvalitetniji građevinski materijal, i sama država treba da povede računa o tome.
Dobro je što je predsednik Vlade ovde, da zna da je to međudržavni problem, zato što ogromna ostrva tog najkvalitetnijeg šljunka, koja katastarski pripadaju Srbiji, eksploatišu preduzetnici iz Bosne. Taj šljunak završava u Tuzli ili ko zna gde, a katastarski to pripada našim građanima. Oni su prosto su prodali to svoje pravo za par hiljada maraka, a vrednost takvih ostrva je desetine miliona evra. To je veliki gubitak za državu Srbiju. Prosto predlažem da predsednik Vlade pokuša nekako da te stvari reguliše između ove dve države, i da se zaštite ti naši interesi. Taj resurs je ograničen.
Kada je reč o vodnim resursima, praktično niko ne vodi računa. Energetski potencijal naših reka, izvorišta i ostali resursi se koriste bez kontrole i mere. Stanje konfuzije je najizraženije u oblasti vodosnabdevanja, koje je u nadležnosti više ministarstava, bez potrebne koordinacije.
Restrikcije u vodosnabdevanju i pitanje kvaliteta voda za piće postaju redovna pojava, a posebno zabrinjava podatak da više od 40% stanovništva nije u sistemu javnih vodovoda. U našim vodovodima potrošnja vode po korisniku je nekoliko puta veća nego u dobro uređenim vodovodima razvijenih zemalja. Gubici vode u vodovodnim sistemima su enormni, ponekad veći od stvarne potrošnje. Rešenje se traži u otvaranju novih izvorišta i projektima koji se finansiraju iz državnog budžeta, umesto da se racionalnim korišćenjem dođe do potrebnih količina voda.
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje vremena.)
Dakle, prioritet u reformama svakako je restrukturiranje javnih vodovoda, koji predstavljaju najosetljiviji deo vodoprivredne delatnosti i na udaru su velikih distributera jer se radi o potencijalno veoma profitabilnim poslovima. Umesto da se zakonski reguliše ova oblast i započne najavljena transformacija javnih vodovoda, ušlo se u program donacija i za sada kreditnih aranžmana sa neizvesnim posledicama.
Osnovni zaključak na kraju je da je vodoprivredna infrastruktura u poslednje dve godine, kako organizaciono tako i materijalno, dodatno degradirana. Stanje se ne može više popravljati i sanirati, već su neophodne hitne sistemske promene i formiranje nove organizacije načina poslovanja.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pitam da li predstavnici poslaničkih grupa, koji to pravo nisu iskoristili, žele da uzmu učešće u raspravi? (Da.)
Narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe DSS, a zatim narodni poslanik Zoran Krasić, ovlašćeni predstavnik SRS.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče Vlade, ode nam Dragan Veselinov, a da nije podneo izveštaj o svom radu. Dve godine i više izveštaj mi čekasmo, a ne dobismo ga. Nažalost, izveštaj o njegovom radu svaki dan možemo da vidimo na blokiranim saobraćajnicama i u žalbama koje seljaci širom Srbije iznose. Neodgovornosti, bahatost su bila obeležja jednog ministra poljoprivrede, Dragana Veselinova. Razlozi za njegovu ostavku svakako postoje i u njih ne bih ulazio, to su stvari lične prirode, i oni su više nego opravdani.
Ta ostavka je trebalo da usledi mnogo ranije, nego što je usledila. Ali, njega ta ostavka ne sme da amnestira od onoga što je radio kao ministar poljoprivrede. Tačnije od onoga što nije radio. Ali, šta je radio? Prodate su šećerane za tri evra. Da li je to bila okosnica politike u poljoprivredi, stabilizacija i prestrukturiranje? Za vreme njegovog mandata došlo je do najvećeg pomora ptica pevačica u Srbiji. U Italiji sedam ljudi krivično odgovara zbog toga. Da li se u Srbiji zna ko je odgovoran zbog toga? U Srbiji se ne zna. Da li je neko zbog toga odgovarao? Nije. Da li će neko zbog toga odgovarati? Verovatno neće, kao i u mnogim drugim aferama i mnogim drugim situacijama.
Desio se izvoz šećera u zemlje Evropske unije preko one količine koju mi možemo da proizvedemo, odnosno da može da ostane kao domaći višak. Da li se znaju rezultati te afere? Da li je komisija Vlade, koju je vodio Dragan Veselinov, saopštila javnosti šta je ustanovila, šta je stvarno, ko je izvozio šećer, odakle je taj šećer uvezen i koliko se precenjuje da su količine? Prema nekim procenama, oko 43 miliona evra je neki ekstraprofit koji se dobija time što je šećer uvožen, prepakivan i izvožen, tj. vraćen nazad u zemlje Evropske unije. Da li je neko za to odgovarao? Afera je izbila pre dva meseca. Komisije Vlade se menjaju. Menjaju se i direktori Uprave carina, ali mi rezultate ne videsmo.
Da li ćemo ih videti, isto kao i o aferi sa pticama. Niti ćemo videti ko je odgovoran, niti će odgovorni biti kažnjeni, a oni koji su profit ostvarili biće u savetu predsednika državne zajednice Srbije i Crne Gore, Svetozara Marovića. To je nagrada za dobru saradnju sa Evropskom unijom, da sede u savetu predsednika državne zajednice Srbije i Crne Gore. Za vreme njegovog mandata, uvožena je ...