Jao, ni meni se ne sviđaju neki govori, da vam kažem iskreno.

Narodni poslaniče, obavezni ste, po Poslovniku Narodne skupštine, da saslušate predsedavajućeg, koga niko ne može prekidati, ni dobacivati narodnom poslaniku osim predsedavajućeg. Narodni poslanik koji govori dužan je da sasluša predsedavajućeg.
Molim vas da oboje poštujemo taj poslovnik, jer će samo tako cela ova skupština pokazati samopoštovanje. Izvolite.

Hvala. Dobro, da ukažem na još neke stvari i neke nedostatke ovog zakona koji se tiče organizovanog kriminala. U Zakoniku o krivičnom postupku postoje neke dobre odredbe koje omogućavaju da se suzbije taj organizovani kriminal.
Evo, da vas podsetim, postoji odredba po kojoj, uz odgovarajuću kontrolu istražnog sudije, MUP dobija ovlašćenje da šalje svoje ljude koji treba da učestvuju u svim onim poslovima sa organizovanim kriminalom i da se na taj način obezbeđuju dokazi za krivično gonjenje, a ne insinuacijama za krivično gonjenje preko novinskih članaka.
Dalje, omogućava se i funkcionisanje prikrivenog islednika. Znači, policija ubaci svog čoveka u surčinski klan i sazna sve, dobije prave dokaze i na taj način se bori protiv organizovanog kriminala. To je nešto što, po logici stvari, pripada merama i akcijama za suzbijanje organizovanog kriminala. Ali, poseban zakon, i ove izmene i dopune koje su urađene pre dva meseca, i ove izmene koje danas forsirate samo su dokaz zloupotrebe službenih ovlašćenja, dokaz nemoći vlasti.
Vlast ovim predlogom zakona danas i sa ovih pet-šest zakona još dokazuje i kaže - mi smo nesposobni, ne znamo šta hoćemo, ne možemo da se orijentišemo u prostoru. Ćorava koka nađe zrnce. Ova vlast nije u mogućnosti da nađe zrnce. Jer, vidite, čim se pipne organizovani kriminal izlazi neko iz DOS-a, pojavljuje se ime, prezime, snimci, svedoci, nema ga danas, izgubio se taj što je juče nešto rekao.
Pa, gde to vodi, ljudi? Pričamo o nekim odredbama o pritvoru. Navodno, prošlog puta smo ubacili u zakon kao - u roku od 90 dana preispitaćemo neke odredbe. Pa, kako to može u zakonu? Gonićemo učinioce, a onda ćemo da preispitamo da li ćemo da ih gonimo. Jer, pre neki dan reče onaj ministar Mihajlović - nema više organizovanog kriminala? Pa, šta će nam zakon ako nema organizovanog kriminala? Ne znam da li tamo ima nekog ko logički sređuje te izjave članova Vlade. Osim kontradiktornosti jedan drugog demantuju, neke izjave daju koje nemaju blage veze sa rezonima i sa razmišljanjem.
Ubuduće? Pa, ubuduće ga neće biti, čim DOS padne sa vlasti, nema više organizovanog kriminala. Čim vi padnete sa vlasti nema organizovanog kriminala, to vam garantujemo, zapamtite. Ali, klupče je počelo da se odmotava.
Postojeći Zakonik o krivičnom postupku, kolega, da znaš, ima odredba koja kaže da istražni sudija može da odobri mesec dana pritvor, veće tog istog suda, (čini mi se član 24. stav 6) može da produži pritvor još dva meseca, Vrhovni sud može izuzetno još tri meseca, pa u tom roku treba da se podigne optužnica; ako se ne podigne optužnica čovek se pušta, a ako se podigne optužnica još dve godine pritvor. U tom roku treba da se donese prvostepena presuda. Ukoliko se u tom roku donese prvostepena presuda, pritvor može da traje još godinu dana dok se rešava po žalbi, pa, izuzetno, ako se ukine i vrati na ponovni postupak može još godinu dana, praktično četiri i po godine je moguć pritvor.
Pa šta smo onda radili prošlog puta sa onim zakonom? Što smo unosili odredbe o nekom policijskom pritvoru? Pa naravno da je nezakonito. Naravno da je neustavno sve što je predsednik Narodne skupštine u svojstvu vršioca dužnosti Republike Srbije doneo kao odluku, propisao naredbom neke mere, sve je to neustavno, ali Ustavni sud to neće da rešava, neće da odlučuje. To će morati neko drugi da odlučuje. Moraće neko drugi, jer očigledno je da novi ustav nije stigao ni do preambule.
Što se tiče zakona, odnosno predloga da se promeni Krivični zakon Republike Srbije, pa ovo je stvarno sramota, šta se menja. Prošlog puta, je ovde rečeno - pa, to su nova krivična dela, štitimo "Majkrosoft", štitimo autore, sve štitimo, pa se onda predlagač setio, posle tri meseca, da je zaboravio jednu meru, a kada je pročitao amandmane, vrlo pouzdano vam kažem, pokajao se jer je video da sve to već postoji u postojećem zakonu.
Član 69. tog saveznog zakona, sada Osnovnog zakona, vrlo lepo kaže - predmeti koji su upotrebljeni ili bili namenjeni za izvršenje krivičnog dela ili koji su nastali izvršenjem krivičnog dela mogu se oduzeti ako su u svojini učinioca. U drugom stavu se kaže da to može ukoliko nije njegova svojina već trećeg lica, ali ukoliko to nalažu interesi opšte bezbednosti, razlozi morala, o tome odlučuje sudija; i treći stav kaže da zakonom može biti propisano obavezno.
Evo tragikomične situacije sa našim postojećim krivičnim zakonom. Slušajte samo nazive krivičnih dela - ako je u pitanju krivično delo nadriapotekarstvo, ne postoji obavezno oduzimanje predmeta krivičnog dela. Ako je u pitanju krivično delo proizvodnja, spravljanje i stavljanje u promet škodljivih proizvoda, obavezno se izriče. Ako je u pitanju trgovina, obavezno se oduzima. Ako je u pitanju nedozvoljena proizvodnja, obavezno se oduzima. Ako je u pitanju proizvodnja štetnih sredstava za lečenje stoke, ne oduzima se obavezno. Pričam zbog gradacije iz sistema društvene vrednosti i društvene opasnosti, koja je prisutna u postojećem zakonu. Dalje, nezakoniti lov, oduzima se. Nezakoniti ribolov, nema obaveznog oduzimanja po zakonu.
Slušajte pogotovo sledeći član, to je član 228. našeg Krivičnog zakona koji kaže - izrađivanje i nabavljanje oružja i sredstava namenjenih za izvršenje krivičnih dela, nema obavezne mere oduzimanja predmeta. Eto koliko je naš predlagač dosledan. Kaže - koristim ovlašćenje iz člana 68. da promenim Krivični zakon, da u neka krivična dela ugradim obavezno oduzimanje, a za ovo delo nije se predvidelo obavezno oduzimanje. Zašto oduzimamo neko pravo, koje postoji kod sudije, kada je u pitanju individualizacija sankcija i krivična odgovornost?
Kod krivičnog dela ubistva nema obaveznog oduzimanja predmeta izvršenja, ali se još nije desilo u sudskoj praksi da je nekome ostao taj predmet, već je sudija primenio svoje ovlašćenje iz člana 69. Molim vas, slušajte šta u obrazloženju kaže predlagač, zašto predlaže promenu zakona; kaže - kako bi se izbegla mogućnost da sudovi takvu meru ne izriču. Pa, koje je to nepoverenje i nipodaštavanje ljudi koji se bave sudijskom funkcijom!
Na nekim primerima sam pokazao nipodaštavanje onoga koji predlaže izmene zakona, da kod jednog teškog krivičnog dela, gde se radi o proizvodnji oružja, nije iskoristio ovlašćenje da ugradi obavezno oduzimanje predmeta. Eto, to su ti eksperti koji, kada im se pokloni jagnje, zgrabe šarplaninca pa stave u gepek.
Molim vas, krajnje je vreme da Narodna skupština upozori i ovu Vladu Republike Srbije da nas više ne ponižava sa ovakvim predlozima zakona, jer ipak neka trunka pameti i velika količina dostojanstva je opstala u ovoj Srbiji i ne dozvoljavamo da nam se na ovakav način krši dostojanstvo.
Još jedna vrlo važna stvar, tiče se pretposlednjeg zakona. Kod ovog zakona o borbi protiv organizovanog kriminala neke mogućnosti i postoje da se izdvoje posebni organi, zato što je disciplina u organizovanoj grupi potrebna da bi se vršilo krivično delo. Ali, kod onog zakona kojim predviđate krivično gonjenje ljudi kod kojih postoji sumnja da su činili krivična dela ratnih zločina nedisciplina može da bude razlog i uzrok nastanka dela i lične odgovornosti nekog čoveka, za šta vam nije potreban poseban državni organ. Pre nekoliko dana je onaj sud povećao kazne koje je izrekao Okružni sud u Prokuplju.
Vodite računa o tom dostojanstvu. Dostojanstvo je najvažnija stvar za jedan narod...
(Predsedavajuća: 20 minuta.)
Od tog dostojanstva zavisi zakon i zavisi sve.

Reč ima narodni poslanik Nebojša Leković, posle njega narodni poslanik Miloš Lukić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, danas je na dnevnom redu objedinjena rasprava tri zakonska predloga. Ja ću se osvrnuti na Predlog zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama.
Kod sebe imam "Službeni list SFRJ" od 10. avgusta 1990. godine, u kojem je objavljen Zakon o ratifikaciji Evropske konvencije,/ o nasilju i nedoličnom ponašanju gledalaca na sportskim priredbama, posebno na fudbalskim utakmicama. Kod nas je naziv zakona izmenjen, a Evropski savet je upravo hteo apostrofirati ovo na fudbalskim utakmicama, pošto se najviše problema dešava na fudbalskim utakmicama. Nažalost, kod nas se u poslednje vreme dešavaju problemi i na košarkaškim, rukometnim i drugim utakmicama, tako da moram reći da mi je veoma žao što je 12 godina prošlo da se ovaj zakon nađe na dnevnom redu.
S obzirom na to da je nasilje aktuelna društvena pojava, sa širokim posledicama, čiji su uzroci uglavnom izvan sporta, kao i da sport često služi kao pozornica za ispoljavanje nasilja, velika sportska porodica sa velikim nadanjima očekuje usvajanje zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama.
Donošenje ovakvog zakona godinama se nameće kao potreba praćena apsolutnom podrškom celokupne sportske javnosti. Činjenica je da je nivo nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama u našoj zemlji poslednjih godina u porastu i da je tu, u više situacija, zaista bilo ozbiljnih problema koji se moraju rešavati. Želja je svih da sportske priredbe budu mesto gde će uživati u pravim sportskim takmičenjima, fer-pleju, istinskim sportskim i ljudskim vrednostima, gde će posetioci, od onih najmlađih do najstarijih, moći bezbedno i sigurno prisustvovati takvim priredbama.
Na donošenje zakona obavezuje nas ne samo želja za sportskom atmosferom i sigurnošću na sportskim objektima, već i konkretna obaveza, koja proizilazi iz Zakona o ratifikaciji Evropske konvencije o nasilju i nedoličnom ponašanju gledalaca na sportskim priredbama, posebno na fudbalskim utakmicama iz avgusta 1990. godine. Samo pominjanje fudbalskih utakmica u naslovu zakona ukazuje gde su najveći problemi, ne samo kod nas, već i u drugim evropskim zemljama. Neke od evropskih zemalja, gde su problemi bili najizrazitiji, mnogo su postigle na ovom planu i značajno smanjile incidente i huligansko ponašanje na stadionima.
Celokupna sportska organizacija u načelu podržava donošenje ovog zakona, a da bi predloženi tekst bio još bolji, da bi na još bolji način regulisao problematiku kojom se bavi, izneću određene primedbe i sugestije.
Evropsku konvenciju o nasilju i nedoličnom ponašanju gledalaca na sportskim priredbama, posebno na fudbalskim utakmicama, potpisala je država Jugoslavija, čiji su pravni naslednici Srbija i Crna Gora, tako da sam mišljenja da i država preko nadležnih organa unutrašnjih poslova treba da daje više garancija u ovoj oblasti.
Stiče se utisak da pojedina rešenja u Predlogu zakona svu odgovornost prebacuju na organizatore sportskih priredbi, na klubove i saveze, što je u pojedinim segmentima apsolutno ispravno, ali u određenim situacijama čini nam se i nesprovodljivo. Tu se u prvom redu misli na rešenja gde klubovi preko svojih redarskih službi koje angažuju treba da vrše pretres gledalaca ili njihovo udaljavanje sa stadiona, što je, uzmite samo slučaj derbija Zvezda-Partizan, apsolutno nemoguće.
Drugo, Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama donosi se samo za teritoriju Republike Srbije, u najelitnijim takmičenjima u kojima učestvuju klubovi iz Srbije i Crne Gore, tako da propisivanje određenog načina ponašanja samo za klubove organizatore sportskih priredbi iz Srbije na određeni način dovodi u različit položaj klubove sa teritorija dve republike. Osnova svakog regularnog takmičenja su isti uslovi za sve učesnike, što se definiše propozicijama takmičenja i drugim pratećim propisima.
Propisi sportskih saveza Srbije i Crne Gore na jedinstven način regulišu savezni nivo takmičenja, što proističe iz odredbi statuta sportskih saveza Srbije i Crne Gore. Iz tih razloga mišljenja sam da kod nadležnih organa Republike Crne Gore treba pokrenuti inicijativu da na sličan način reguliše ovu materiju. Mislim da to ne bi bilo u suprotnosti sa osnovnim principima iz Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora, kao i Zakona za njeno sprovođenje, a uzimajući u obzir činjenicu da organi unutrašnjih poslova dve republike dobro sarađuju po takvim pitanjima.
Ja sam, gospodo narodni poslanici, podneo desetak amandmana, pokušavajući da popravim ovaj tekst, odnosno da jasnije preciziram ovlašćenja, s jedne strane, klubova, i sa druge strane Ministarstva unutrašnjih poslova, jer je to i država preuzela, upravo ovom ratifikacijom Evropske konvencije. Molim vas da podržite donošenje ovog zakona. Gledao sam još dosta dobrih amandmana, koji svakako, iz najdobronamernijih razloga, treba da poprave ovaj tekst. Hvala vam i prijatno.

Reč ima narodni poslanik Miloš Lukić, posle njega narodni poslanik Milovan Radovanović.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ovoj kratkoj diskusiji trebalo bi da iznesem stav poslaničkog kluba SSJ o tri dosta različita, ali isto tako važna pitanja. Kada je reč o Predlogu zakonu o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, poznato je da se tu briše član 15. koji omogućava da službeno lice Službe za borbu protiv organizovanog kriminala preventivno zadrži potencijalnog učinioca do 30 dana. Zatim, član 15g, koji ostavlja mogućnost da se ovo, po odluci ministra unutrašnjih poslova, poveća na još 30 dana i, takođe, član 15d koji je davao ovlašćenja istražnom sudiji posebnog odeljenja okružnog suda da, na predlog specijalnog tužioca za tri meseca produži pritvor.
Prilikom donošenja ovakvih odredaba zakona, SSJ je ukazivala takođe da se ovde preteralo u davanju ovlašćenja specijalnom tužiocu, specijalnom sudu, specijalnoj službi za borbu protiv organizovanog kriminala. Tada smo, ako se sećate, govorili da je trebalo dati mnogo veća ovlašćenja postojećim legalnim državnim organima, pravosudnim organima, tužilaštvu itd, odnosno onim ljudima u tim službama koji su časno i kvalitetno radili svoj posao.
Pokazalo se da je uvođenje ovih specijalnih organa unelo i određenu zabunu, tako da je prethodnih par meseci bilo dosta nedoumica u narodu, dosta širok krug ljudi nije upoznat sa ovim odredbama, i to je na neki način unosilo i nesigurnost kod građana Srbije. Takođe, u članu 2. ovih izmena i dopuna zakona daje se Apelacionom sudu obaveza da u određenom roku donese drugostepenu presudu.
Mi moramo svi ovde da se podsetimo da je odluka o formiranju apelacionih sudova odložena, tako da sada jednom normom ponovo potežemo ovaj organ koji zapravo još nije ni zaživeo, i pitanje je da li će u nekom narednom periodu, odnosno kroz neku drugu izmenu ponovo biti odloženo formiranje apelacionih sudova. Tu se postavlja niz pitanja, a prvo i osnovno pitanje je kakve će posledice izazvati primena ovih propisa koji se sada stavljaju van snage.
O tome se malo govori, ali će sigurno biti dosta imovinskih zahteva onih ljudi koji su bili pritvoreni, a zatim pušteni bez ikakvog obrazloženja i koji će sigurno od ove države tražiti materijalnu i nematerijalnu naknadu.
Bilo bi dobro da je ministar tu, pa da nam odmah odgovori na ovo pitanje, jer on verovatno ima i bolji uvid dokle se stiglo i kakva je situacija u ovom delu.
Što se tiče izmena i dopuna Krivičnog zakona, mi u Stranci srpskog jedinstva smatramo da je član 69. Krivičnog zakona već ovu materiju na neki način uredio i pitanje je koliko je sada bilo neophodno posebno sankcionisati, odnosno predvideti oduzimanje predmeta izvršenja krivičnog dela za nabrojana krivična dela, i to: iz člana 111a -fotografski, filmski i drugi snimci; zatim 183a - za autorska dela; 186a - za računarske podatke; 186b - za unošenje računarskog virusa.
Treba takođe biti oprezan kada je u pitanju primena ovih propisa, treba sačekati pravosnažnost presuda kojima se ova dela sankcionišu i kada budu iscrpljeni svi pravni lekovi, onda pristupiti oduzimanju i uništavanju ovih sredstava izvršenja, a s obzirom na činjenicu da ovde to nije precizno određeno, pa se može desiti da i pre pravosnažnosti dođe do primene ovih odredaba zakona, što bi sigurno moglo opet da ima vrlo nepopularne posledice po pravosudni sistem i dalje bi narušavalo ugled pravosuđa.
Kada je reč o Predlogu zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, svi se mi slažemo da je ovaj zakon potreban i da je bio potreban mnogo ranije. Takođe, ovde stoji jedna primedba - sigurno da ovim zakonom nije sve uređeno na najbolji mogući način. Međutim, ipak između ove dileme da li je sve uređeno na najbolji mogući način ili je potreba za primenom ovog zakona u što kraćem periodu neophodna, mi u SSJ smatramo da je potrebno što pre doneti ovakav zakon, da će njegova primena tokom vremena pokazati šta treba dopuniti, a šta oduzeti.
Takođe, i dalje će se detaljnije iskristalisati opis nasilja, opis nedoličnog ponašanja, zatim sigurno će se još detalja pojaviti kod preventivnih mera, kod obaveznih mera u pripremi sportskih i drugih manifestacija koje su ovde sankcionisane.
Zatim, posebno kada je reč o merama na sportskim priredbama sa povećanim rizikom, SSJ je dala jedan amandman kojim predlaže da se vreme trajanja sportske priredbe smatra dva sata pre početka i dva sata po završetku sportske priredbe koja nosi povećani rizik.
Naravno da se ovde radi o sasvim jasnoj situaciji. Mi znamo da se, kada su u pitanju ovakve manifestacije, često i po četiri ili pet sati pre početka tih manifestacija okupe gledaoci, okupe se gostujući navijači i mogućnost izbijanja incidenata, odnosno onih dela koja su predviđena ovim zakonom, zapravo je vremenski produžena.
Takođe, kada je reč o kaznenim odredbama, odnosno kada je u pitanju krivično delo nasilničkog ponašanja na sportskim priredbama, mi smatramo da ipak ovo krivično delo treba da ide u Krivični zakon i uvek i na svakom mestu ponavljamo da krivična dela treba da budu kodifikovana u Krivičnom zakonu, a da se možda neki deo dispozitivnih normi nalazi u drugim propisima, ali nikako ovaj deo gde su predviđene sankcije. Takođe, u ovom delu gde su predviđeni prekršaji, trebalo bi to staviti u Zakon o prekršajima, jer je to mesto za takve sankcije.
Kada je reč o komentaru šta su uzroci nasilničkog i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, moramo se podsetiti da svako od nas želi da na sportsku priredbu ode radi opuštanja, uživanja, svako sa željom da na sportsku priredbu povede i dete, suprugu i tako dalje.
Moramo priznati da to poslednjih godina nije nimalo izvodljivo. Setite se onog velikog incidenta na utakmici "Partizan" - "Zvezda", zatim ovog incidenta, odnosno sukoba navijača "Rada" sa policijom. Znate da su ranijih godina stadioni bili puni, da je na derbijima bilo i po 100.000 gledalaca, a ipak nije bilo toliko incidenata. Nešto se događa u narodu, nešto tinja među tim mladim ljudima, neko nezadovoljstvo se ispoljava na taj način što su agresivni za vreme sportskih priredbi i što se vrlo otvoreno sukobljavaju sa organima reda, odnosno sa pripadnicima MUP-a.
Znači, treba poći od uzroka zbog čega se sve ovo dešava. Uzrok broj jedan je to što ti mladi ljudi, kao prvo, nemaju posla, a ukoliko bi radili i sticali neka materijalna dobra, oni bi imali drugačiji odnos prema materijalnim dobrima. Onaj ko nešto stvori i nešto zaradi, on zna to i da ceni.
Uglavnom moramo priznati da su to ljudi koji nisu ni počeli svoj radni vek, i da je zbog toga vrlo opasno što se ta populacija širi i što ih ima sve više, i što sve češće otvoreno ulaze u sukob sa predstavnicima ove države. To je jedna od tekovina koje smo vrlo često gledali sa zapadnih sportskih priredbi, gde smo imali takve okršaje navijača. Ali, ipak tamo je ta populacija mnogo manja u odnosu na onu koja nešto radi.
Takođe, smatramo da je ovde bilo mesta još za jednu intervenciju, odnosno da nije bilo neophodno ovo sve svrstati u sportske priredbe, jer postoje i druge priredbe i druga okupljanja koja su mogla biti obuhvaćena ovim zakonom, kao što su koncerti i druge manifestacije, gde se takođe događaju vrlo mučne scene.
U nadi da će ovaj zakon doneti malo reda i da ćemo bezbednije ići na sportske priredbe, mi iz Stranke srpskog jedinstva ćemo verovatno podržati ovaj zakon o sankcionisanju nedoličnog ponašanja.

Ovim završavamo rad sednice u popodnevnom delu i nastavljamo sutra u 10,00 časova. Po prijavama za reč u zajedničkom načelnom pretresu prvi prijavljeni narodni poslanik je Milovan Radovanović, a posle njega narodni poslanik Golub Rajić. Hvala vam.