Dame i gospodo, meni je žao što je gospodin ministar napustio sednicu jer sam upravo hteo da čujem obrazloženje Vlade za novu izmenu, ko zna koju po redu, Krivičnog zakona Srbije, za ove dve godine, međutim nismo uspeli da dobijemo obrazloženje.
Na samom početku moram vrlo kratko reći da je potpuno neumesno i ne znam kako ste mogli da prihvatite predlog da ova tri zakona spojite u jedinstvenu raspravu. To je van pameti, ali izgleda da ovde sve što se kaže ne može prvo da se kaže a i ne tiče se nikoga, niko to ne uzima za ozbiljno, odluke se donose van ovog parlamenta, a to je očigledno i ovaj postupak sada.
Govoriću samo o Krivičnom zakonu zbog toga što će moje kolege reći nešto više o ostalim zakonima. Kada gledamo obrazloženje za donošenje novih izmena Krivičnog zakona Srbije vidimo da je u sva ova četiri slučaja isto, a obrazloženje je glavno - da je nedovoljno oštra kaznena politika. Mogao bih da primetim da preispitivanje postojećeg stanja u našoj zakonodavnoj kaznenoj politici zahteva daleko ozbiljniji pristup od jedne proste i paušalne ocene da je kaznena politika nedovoljno oštra.
Na bazi kojih poređenja je naša zakonodavno-kaznena politika ocenjena kao blaga? Samo zbog toga što imamo visoku stopu kriminaliteta ili zbog nečeg drugog? Da li ju je Ministarstvo uporedilo sa stopom kriminaliteta u ranijim godinama? Da li ju je Vlada poredila sa stopom kriminaliteta u evropskim zemljama? Nije. Da li ju je Vlada poredila sa stopom kriminaliteta u regionu? Nije.
Sve zavisi od aršina kojim merimo. Ako želi ozbiljno da pristupi ovom problemu Vlada mora da sprovede sveobuhvatnu analizu kaznene politike, i zakonodavne i sudske, i kod nas i u okruženju, pa zatim da sa tom analizom i određenim zaključcima iz nje izvrši ocenjivanje kaznene politike kod nas.
Dalje, na osnovu čega se tvrdi da je uzrok povećanja broja krivičnih dela i stope kriminaliteta nedovoljno oštra kaznena politika za pojedina krivična dela? Možda je uzrok nedovoljno efikasna policija. Možda je uzrok tome neaktivnost, inertnost Ministarstva pravde. Možda su uzrok tome neažurni sudovi. Možda je uzrok tome sprega vlasti i kriminala. Možda su kriminalci imali zaštitu u strukturama vlasti, i kada smo počeli da ih hapsimo, izgleda nam da ima puno kriminala u Srbiji.
U Srbiji, otprilike, kriminala ima koliko i ranije. Ako izvršimo poređenje naše zakonodavno-kaznene politike sa evropskim uzorima i našim najbližim okruženjem utvrdićemo da je ona jedna od najoštrijih u Evropi, a da u Evropi zauzima lidersku poziciju. Kazneni rasponi u našem Krivičnom zakonu Republike Srbije i saveznom Krivičnom zakonu su izuzetno veliki, a posebno su maksimumi kod većine krivičnih dela visoki.
Slična situacija je i u nemačkom krivičnom pravu koje nam je već 150 godina uzor. Uporedna istraživanja rađena u zakonodavnim i sudskim kaznenim politikama u evropskim državama pokazuje da države sa najoštrijom zakonodavno-kaznenom politikom imaju najblaže sudske kaznene politike i obrnuto. Za puno sagledavanje stanja na planu naše politike suzbijanja kriminaliteta, kao i rezultata koje ona daje, treba biti svestan da je krivično pravo ultima ratio - poslednje sredstvo, a ne krajnji i konačni odgovor na kriminalitet.
Politika suzbijanja kriminaliteta kao pravna politika jeste nadgradnja nad krivičnim pravom kao pravnom dogmatikom. One se nalaze u odnosu de lege lata de lege ferenda, drugim rečima krivično pravo je ono što jeste a politika suzbijanja kriminaliteta je ono što treba da bude. Krivično pravo nije osposobljeno da pruži odgovor o svojoj sopstvenoj efikasnosti. To radi politika suzbijanja kriminaliteta. Ona daje odgovore da li krivično pravo jeste efikasno i u kojoj meri. Istovremeno, ona daje odgovore kako krivično pravo treba da bude.
Jedan od aksioma ove pravne politike jeste da je krivično pravo samo jedno od sredstava u suzbijanju kriminaliteta. Čitav niz drugih mera, postupaka, institucija i sredstava služi suzbijanju kriminaliteta. Krivično pravo je poslednje i najlošije. Razlog je taj što je zatvor kao glavna sankcija koja sledi za krivca mera koja daje loše rezultate. Krivci izlaze iz zatvora isti kakvi su u njih ušli i niko se ne može popraviti ili reformisati u veštačkoj sredini. Zato se u modernoj politici suzbijanja kriminaliteta naglasak stavlja na sva druga sredstva i mere za suzbijanje kriminaliteta, a ne na krivično pravo.
Kada se traži nova uloga krivičnog prava na planu suzbijanja kriminaliteta, onda se ona nalazi u iznalaženju tzv. funkcionalnih alternativa kazni zatvora koje treba da krivičnom pravu produže vek trajanja i da ga ponovo osmisle. Rad u društvenom interesu, kućni zatvor, zatvor vikendom, materijalna kompenzacija ili dobrovoljno izmirenje učinioca i žrtve jesu samo neke od novih sankcija koje koriste napredne države u svojim politikama suzbijanja kriminaliteta.
Naša država je, nažalost, u ovom trenutku i na ovom planu još negde na polovini prošlog veka. Još jedan od aksioma ove pravne politike jeste da se kriminalci ne boje kazne, već se boje da će biti uhvaćeni. Najčešće, oštrija kaznena politika ne daje rezultate na planu suzbijanja kriminaliteta. Rezultate će pre dati efikasna policija i tužilaštvo.
Malo koji potencijalni kriminalac računa sa propisanom kaznom, kada se upušta u kriminal. Ono što on kalkuliše, jeste da neće biti uhvaćen. Ako se, s jedne strane, kazne i pooštre i to saznaju potencijalni kriminalci, to ih skoro sigurno neće odvratiti od nauma. Ako bi im, sa druge strane, neko saopštio da će biti sigurno uhvaćeni, to bi ih odvratilo. Ovo je uočeno još u starom Rimu, a do nas je stiglo preko Cezara Bekarija i njegovog dela o zločinima i kaznama iz 18. veka.
Sledeći aksiom ove pravne politike je da je bolje delovati preventivno nego represivno. Pooštrena kaznena politika je u prvom redu represija, a ne prevencija. Ona se primenjuje kada se izvrši krivično delo. Nama je potrebna jasna i dosledna strategija na planu preventivnog delovanja, kada do izvršenja krivičnog dela još nije ni došlo. Bolje je trošiti resurse države na osmišljavanju mera koje obeshrabruju kriminal i koje uopšte ne moraju biti u domenu krivičnog prava, nego pooštravati kazne. Na primer, stvoriti efikasnu policiju, nezavisnu od političkog uticaja, korupcije i mafije; ona bi bila bolja brana kriminalu, nego ove kazne; stvoriti efikasno i hrabro državno tužilaštvo, samostalno, takođe nezavisno od političkog uticaja.
Nama je neophodan i zakonski okvir koji će sprečavati i obeshrabrivati kriminalitet. Treba doneti zakone koji sprečavaju smešu privatnog i državnog interesa. Ne može biti neko ministar obrazovanja i raditi na privatnom fakultetu i još tom privatnom fakultetu izdavati dozvole za rad. Treba doneti zakone koji sprečavaju da državni službenici, izabrana i postavljena lica primaju bilo kakve poklone. Ja vas neću podsećati koje ste poklone primili. Mogućnost da primaju slobodno poklone dovodi naše državne službenike, izabrana i postaljena lica, u iskušenje da budu podmićeni. Prevencija tog kriminala bila bi zabrana primanja poklona.
Ako već Vlada želi represivne mere protiv kriminala, Vlada treba da se angažuje na predlaganju nekih od navedenih funkcionalnih alternativa kazni zatvora, a ne da sve karte baci na pooštravanje kazni. Savremena politika suzbijanja kriminaliteta odavno je odbacila pooštreno kažnjavanje kao efikasnu meru. Ona neće dovesti ni do kakvog poboljšanja na planu suzbijanja kriminaliteta.
Krivično pravo je grana prava koja se, po pravilu, sporo menja, jer rezultati promena u njoj nisu brzo vidljivi. U krivičnom pravu ne postoji kratki rok, samo srednji i dugi rokovi. Zato niti jedna promena u krivičnom pravu ne može dati rezultat koji je vidljiv na kraći rok. Zato tvrdimo, na bazi saznanja nauke i politike suzbijanja kriminaliteta, da predložena oštrija zakonodavna kaznena politika neće dati ozbiljnije rezultate.
U svakom slučaju, sve promene na planu krivičnog prava ne smeju biti brze i iznad svega moraju biti sistematične. Promene moraju biti posledica jedne dosledne, jasno uređene, precizno usmerene politike suzbijanja kriminaliteta. Takva politika se izrađuje na temelju potpuno zaokruženih i celovitih istraživanja efekata postojećih rešenja.
Samo je takvo sagledavanje stanja na planu efikasnosti postojeće zakonodavne kaznene politike podobno da bude osnova za predlaganje novih, efikasnijih i boljih mera, sveukupnih mera, a ne samo oštrih kazni, za sprečavanje kriminaliteta, jer bolje je sprečiti nego lečiti, bolje sprečavati nego kažnjavati.
U svemu ovome treba izbeći euforiju predstavnika Vlade, koji preuveličavajući rezultate policijske akcije pod nazivom "Sablja", daju izjave u stilu da je kriminal u Srbiji uništen. Kriminal se nikad ne može suzbiti. On se samo može držati na pragu podnošljivosti. To je jedini realan i ostvarljiv cilj svake ozbiljne politike suzbijanja kriminaliteta. Svaka druga očekivanja, čak i od najbolje politike suzbijanja kriminaliteta, a kamoli od sadašnje, jesu samo jeftino dnevno-političko i populističko podilaženje punitivnom raspoloženju javnog mnjenja. Ono se, svesno ili nesvesno, podgreva sadašnjom euforičnom medijskom kampanjom i utopijskim obećanjima o Srbiji bez kriminala.
Što se tiče ponašanja koja se inkriminišu zbog obaveza preuzetih potpisivanjem određenih međunarodnih ugovora, ona su načelno u redu. Preuzete obaveze se moraju poštovati. Međutim, da li se zašlo u pojedinosti, koji međunarodni ugovori su u pitanju, da li se sagledalo stanje našeg prava, da li mi imamo propisana krivična dela ili neke druge oblike delikata, kojima se već inkriminišu određena ponašanja kao krivična dela, naročito na planu kompjuterskog kriminala.
Politike suzbijanja kriminaliteta razvijenih zemalja su odavno pokazale da je suzbijanje takozvanog sajber kriminala, odnosno kompjuterskog kriminala, jedino efikasno kao mešavina kompjuterske tehnologije i prava. Za njegov efikasno sprovođenje od presudnog je značaja međunarodna saradnja.
Ograničenja krivično-pravnog pristupa u suzbijanju kompjuterskog kriminala, uočena tokom primene politike suzbijanja ovog kriminala u razvijenim zemljama, dovela su do stvaranja dva nova pristupa. Prvi se usredsređuje na tehnološko onesposobljavanje kompjuterskog kriminala, dok se drugi bavi moralnim i tehnološkim obrazovanjem novih korisnika kompjutera. Hvala.

Pre nego što nastavimo raspravu, dužna sam, u skladu sa članom 28. i mojom obavezom da se staram o primeni Poslovnika, da vas obavestim da je juče narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije, podneo molbu za održavanje konferencije za štampu u zgradi Narodne skupštine, sa temom "Informacija o saznanjima narodnih poslanika", i da su toj konferenciji prisustvovali narodni poslanici Dragan Jočić i Đorđe Mamula, kao i jedno lice koje nije narodni poslanik, a koje se zove Slavomir Banđur. Time je prekršen Poslovnik u članu 173. stav 2.
Molim sve narodne poslanike, mada do sada nije bilo takvih prekršaja, da poštuju član 173. jer konferenciju za štampu u zgradi Skupštine može držati samo narodni poslanik. Dakle, do sada nismo imali ni da predsednik stranke kojoj poslanička grupa pripada zloupotrebljava Skupštinu, a sada smo imali situaciju da neko NN lice sa ulice dođe ovde i ispred Narodne skupštine se obraća javnosti.
U vezi sa tim, primila sam saopštenje poslaničke grupe DOS - Reforma Srbije, u kojoj oni to najoštrije osuđuju i u kojoj traže da zbog uvreda koje su nanete narodnom poslaniku i potpredsedniku Vlade Čedomiru Jovanoviću izreknem najoštrije mere. Takođe, primila sam izveštaj Administrativnog odbora, koji takođe traži, a zbog povrede člana 173. stav 2, kao i člana 104. stav 2, koji se odnosi na meru udaljenja narodnih poslanika, jer je narušen moralni integritet učesnika sednice, a Čedomir Jovanović jeste dvostruko učesnik sednice, i kao narodni poslanik i kao potpredsednik Vlade.
S tim u vezi donela sam sledeću odluku, uvažavajući i poslaničku većinu i Administrativni odbor, ali istovremeno uvažavajući opšti interes, da se radi o većem broju lica, to su tri lica kojima bi trebalo izreći meru udaljenja, a posebno uvažavajući molbu narodnog poslanika Čedomira Jovanovića da se ovim licima ne izrekne mera udaljenja: narodnim poslanicima Dejanu Mihajlovu, Draganu Jočiću i Đorđu Mamuli izričem prvu opomenu, na osnovu prekršaja iz člana 173. stav 2. i drugu opomenu, zbog povrede dostojanstva Skupštine i dostojanstva narodnog poslanika.
Nastavljamo raspravu prema prijavama za reč, a za reč se javio narodni poslanik... Vi ćete Poslovnik, povreda Poslovnika, narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS se oduvek zalagala za principijelnost boreći se za prava poslanika koji pripadaju poslaničkoj grupi SRS i pokušali smo da vam ukažemo u više navrata da treba da vodite računa o tome kakve odluke ova skupština donosi, jer svako od vas može da bude predmet kazne, lustracije, kao što je bio Tomislav Nikolić.       
Evo, sada se to ponovilo, ali nisam izašla zbog toga, zbog toga će izaći verovatno poslanici DSS-a, htela sam da reklamiram član 107. u kome stoji da ako predsednik Narodne skupštine redovnim merama ne može da održi red na sednici, odrediće pauzu u trajanju potrebnom da se uspostavi red. Bili smo ovde svedoci da je ministar pravde izašao za govornicu u želji da iznese ekspoze povodom tri predloga zakona i da nije bio u mogućnosti da to učini, jer predsednik Narodne skupštine nije bila u stanju da obezbedi red u sali. Ako neko ne može da obavlja posao koji obavlja, moralni čin je da podnese ostavku. Ja je ovim putem pozivam da to učini, jer je učinila i povredu Poslovnika, člana 104. stav 2, i na taj način ugrozila i moralni integritet ministra pravde koji je došao u ovaj parlament da govori o predlozima zakona, a kako to nije mogao, on je demonstrativno otišao.
Mi narodni poslanici smo u više navrata bili u sličnoj situaciji, ali samo zahvaljujući našoj upornosti da govorimo, govorimo sami sebi u mikrofon, bez obzira što su uslovi za rad nemogući, a onaj ko treba da obezbedi uslove za rad to apsolutno nije u stanju.
Dakle, tražim da se, po članu 107. i članu 104. stav 2, izrekne mera udaljenja sa sednice predsedniku Skupštine koji nije u stanju da vodi sednicu i da zaštiti moralni integritet člana Vlade koji je došao u parlament. Ukoliko to predsednik Narodne skupštine ne učini sama, a ja sumnjam da će ona to uraditi, da je svesna svoje uloge u ovom parlamentu, molim da se Administrativni odbor izjasni o tome da li je povređen moralni integritet gospodina Vladana Batića, koji je danas bio u ovom parlamentu.

Vi tražite od mene da samoj sebi izreknem meru udaljenja, je li to? I to zbog povrede člana 107. koji kaže: "Ako predsednik Narodne skupštine redovnim merama ne može da održi red na sednici, odrediće pauzu u trajanju potrebnom da se uspostavi red". Zato što nisam odredila pauzu i zato što nisam uspostavila red i član 104. stav 2. zato što je povređen, nažalost, situacija jeste takva da se često dešava da govornici ne mogu da se obrate svojim kolegama poslanicima, to se dešava i ministrima, ali evo vidite kako me sada lepo slušate i kako mogu da pričam.
To sve zavisi, pre svega, od vaše kulture, razumete, a ja ne mogu ovde niti sam pozvana sada i to je veoma težak sizifovski posao u Srbiji da se za neko kratko vreme može podići stepen kulture onih koji je nemaju. Prema tome, vi imate dužnost da poštujete jedni druge, da se obraćate jedni drugima sa uvažavanjem i, naravno, treba da postoji određena pažnja da biste mogli da saslušate svoje kolege.
Administrativni odbor će, već ste tražili, dati odgovor na to.
Ponovo povreda Poslovnika, izvolite i, naravno, žao mi je što je ministar napustio sednicu.

Gospođo predsedavajuća, trebalo je to da kažete bez da vas ja opomenem, da vam je žao što je ministar napustio sednicu, a ne da vas poslanik iz klupe opominje; smejali ste se ministru iza leđa dok je on upozoravao poslanike da je potrebno da se uspostavi red u parlamentu. Ali, molim vas da kada se meni obraćate imate u vidu član 100. na koji se vrlo često pozivate, ja ni na koji način ovde nisam narušavala dostojanstvo Narodne skupštine, niti sam bila prema vama neprijatna, ja sam upozorila na kršenje Poslovnika i ne vidim zašto je moralni integritet Čedomira Jovanovića važniji od moralnog integriteta ministra pravde Vladana Batića. Molim vas da i tu imate iste aršine i mislim da na ovaj način najbolje pokazujem koliko smo principijelni.

Prvo moram da vam kažem da ste, između ostalog, a i nije prvi put, izrekli jednu neistinu, a to je da vi ne ugrožavate dostojanstvo, a prvo vi, vrlo često vas vidim koliko puta dobacujete govorniku i svi vaši poslanici.
Prema tome, od sada ćemo samo još oštrije primenjivati Poslovnik i svako koga budem videla da dobaci govorniku dobijaće opomenu, a znam da će vama biti najteže u tom slučaju da se uzdržite, pošto najviše... evo, narodni poslanik Petar Jojić je dobio prvu opomenu po Poslovniku.
Izvolite, reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe DSS.

Mislim da je Administrativni odbor povredio Poslovnik, s ozbirom da se u članu 104. stav 2. kaže - mera udaljenja sa sednice može se izreći narodnom poslaniku i bez prethodno izrečenih mera, u slučaju fizičkog napada, odnosno drugog sličnog postupka kojim se ugrožava fizički ili moralni integritet učesnika sednice. S obzirom da to nije bilo na sednici, nego je bilo na konferenciji za štampu, znači, van sednice, apsolutno je...

Pa, je lÄ piše da treba da bude na sednici?

Piše - na sednici.

Ne piše - na sednici, nego učesnika ...