... učesnika sednice, tako da nije niko čiji smo moralni integritet  mogli da uvredimo ili povredimo učestvovao na konferenciji za štampu.
Ne vidim da tu ima osnova i smatram da je Administrativni odbor doneo jednu političku odluku, a ne poslovničku odluku, te da ste vi isto tako povredili Poslovnik izricanjem dve opomene zaredom, obzirom da takvo vaše ovlašćenje ne postoji u ovom poslovniku, niti postoji ovlašćenje da neko kaže da nas blaže kaznite zato što smo nešto uradili. Nama ne treba ničiji blagoslov i ničija želja ili bilo šta drugo da nas blaže kaznite, mi smo, kao verovatno i svi drugi u ovoj sali, svesni (ili bi trebalo da budu svesni) političke odgovornosti za ono što radimo i spremni smo da preuzmemo političku i svaku drugu odgovornost za ono što radimo. Zato ne bežimo od onoga što radimo i spremni smo na sve posledice koje iz toga proističu, ali smatram da je ovde povređen Poslovnik po ova dva osnova i po ovom članu, a i po Administrativnom odboru i po tome što ste nam vi izrekli opomenu, a da to ne stoji u članu 102. gde se kaže zbog čega se izriče opomena.

Stoji u članu 102. stav 7.
Drugo, pogrešno ste naveli za član 104. uopšte ne piše da mora da bude na sednici; bili ste u zgradi Narodne skupštine, a ja sam predsednik Narodne skupštine koji predstavlja Narodnu skupštinu.
Treće, to je moje diskreciono ovlašćenje, znači mogu, a ne moram da izreknem meru udaljenja ili druge kazne koje mogu po Poslovniku da izričem.
Prijava za reč, kao predsednik poslaničke grupe ili po Poslovniku?
Kao predsednik poslaničke grupe, narodni poslanik Dejan Mihajlov, zatim narodni poslanik Žarko Obradović. Prvo se javio narodni poslanik Dejan Mihajlov, pa vi, ranije, na početku sednice.

Meni je žao što ministar nije ovde i što nismo čuli i objašnjenja nekih zakona koji jesu stvarno neophodni u našem pravnom poretku. To je zakon o suzbijanju nereda  na sportskim terenima, a odgovornost za to što taj zakon nije ušao ranije u skupštinsku proceduru stoji na ovoj skupštini, jer je taj zakon negde početkom prošle godine došao u skupštinsku proceduru. Da je tog zakona bilo, verovatno bi mnoge situacije koje sada imamo bile predupređene, mogli bismo da izbegnemo niz nemilih događaja, kao što je onaj sukob policije i navijača "Rad-a" koji je imao tragične posledice, i sve ono što se dešavalo poslednjih dana.
Kada govorimo o Zakonu o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, mi smo upozoravali da su te odredbe suprotne Ustavu, da su suprotne međunarodnim konvencijama i da se jednostavno ta vrsta pritvora ne može upotrebljavati. Rekli smo da ti zakoni koje ste vi usvajali u vreme vanrednog stanja nisu ništa drugo do potvrda ili produžavanje vanrednog stanja u jednom redovnom stanju, i da policijsko zadržavanje odnosno preventivno zadržavanje svedoka ne poznaje nijedno pravo. Ne možete zadržavati lice koje nije počinilac krivičnog dela, ni po jednoj međunarodnoj konvenciji ne možete da zadržavate, odnosno da ga lišavate slobode ili mu ograničavate na drugi način slobodu kretanja. Ovim zakonom je to urađeno, i mi smo tada isticali da je to duboko protiv svih konvencija i protiv Ustava, jer to u Ustavu nije stajalo.
Vi ste to ugradili i sada to brže-bolje poništavamo. Trebalo je malo više i malo dobronamernije da poslušate te kritike tada i da prihvatite naše sugestije. Meni je lepo kada gledam vas, koji sada predlažete, i Vladu koja predlaže drugačije zakone, a koja je onako zdušno branila i opravdavala ove zakone, čak nas i ubeđivala da su te odredbe koje smo tada slušali potpuno u skladu sa Ustavom, i da one postoje u drugim zakonodavstvima. A sada, kada vidimo da je Ustavni sud to stavio van snage, da to nigde ne postoji, e sada kažu: "Pa dobro, možda i ne postoji, ali sada je sasvim druga priča". To je, po meni, nešto što je jako loše. Uvodi pravnu nesigurnost i ruši kredibilitet same Vlade Republike Srbije, koji je i ovako loš i donošenjem ovakvih zakona samo se još dodatno ruši.
Mi smo tada najdobronamernije govorili o tim odredbama, i tvrdili da je to tako nemoguće, kao i odredbe da se žalba na pritvor podnosi ministru, a ne sudu. Meru ograničenja slobode kretanja, pored onog policijskog pritvora koji iznosi 48 sati, može da izrekne jedino sud. Ne može to da izriče ni ministar, niti drugi nadležni organ, to može da izriče jedino sud. A ko je kod nas izricao mere pritvora u vreme posle vanrednog stanja, po zakonu koji je stavljen van snage, ko je izricao? Pogledajte koga je ministar Mihajlović ovlastio da potpisuje protivustavni pritvor. Pogledajte da li je to potpisao ministar Mihajlović ili neko drugi. Pogledajte ko je svesno kršio Ustav. Da li ćemo na njih primenjivati odredbe Zakona o lustraciji, da li ćemo sve one koji su ovo primenjivali, njih lustrirati za ono što su uradili, za kršenje ljudskih prava u to vreme.
Ono što mene u ovoj situaciji, kada vidim amandman koji je podneo poslanik Demohrišćanske stranke Srbije Bogoljub Zečević, naročito plaši i uznemirava, to je što se ponovo njegovim amandmanom, (ne znam da li je to u dogovoru sa ministrom pravde ili je to samoinicijativno uradio) uvodi odredba koja postoji u zakonu za suđenje za ratne zločine; iste ove odredbe isto formulisane postoje u članu 14. i 15. zakona za suđenje za ratne zločine.
Verovatno je to preneto iz onog zakona ovde, gde se kaže da ako nije moguće obezbediti prisustvo svedoka ili oštećenog na glavnom pretresu, njihovo saslušanje se može vršiti putem video konferencijske veze. To ide u pravcu onoga što je rađeno u Hagu, ali i u Hagu se od toga odustalo. U Hagu se nastoji da se sva svedočenja odvijaju drugačije. Jednostavno, teorija prava kaže da svedok i optuženi moraju da se pogledaju u oči, i da je taj kontakt i to suočavanje veoma važno. Na ovaj način vi to izbegavate.
Ne znam, ako to i postoji kao mogućnost u zakonu za suđenje za ratne zločine, možete da kažete da će to postojati tamo zato što treba možda neka silovana muslimanka ili ne znam neko drugi da svedoči ovde protiv nekog našeg državljanina, pa ne sme da dođe, pa će onda da svedoči iz Sarajeva, ali, ovde potpuno ne postoji opravdanje da se putem video konferencijske veze svedoči.
Da li će vaši zaštićeni svedoci da svedoče iz Australije u ovim postupcima, ili iz nekog drugog mesta; kakva smo mi država kada ne možemo da obezbedimo svedocima da dođu ovde? Mislim da ovo nije u saglasnosti ni sa međunarodnim konvencijama. Međunarodne konvencije poznaju samo odredbe stava 2. ovog člana 15, a to je - saslušanje svedoka ili oštećenog na način iz stava 1, može se obaviti putem međunarodne krivično pravne pomoći.
Samo putem međunarodne krivično pravne pomoći može da se obavi saslušanje svedoka, a sve ostalo se svodi na njegovo dovođenje u sudnicu, tako da imamo ovu odredbu koja ne postoji nigde, od koje se odustalo čak i u Haškom tribunalu. Pokazalo se kao nedelotvorno, i u Haškom tribunalu su se ove odredbe koristile samo i isključivo kako bi montirani svedoci svedočili protiv optuženih za ratne zločine. Da li ovde neko ima nameru da montira procese, i da neko iz Australije, Slovačke, Češke ili Nemačke, gde su se već ti zaštićeni svedoci kretali, svedoči o tome kako se i ovde radilo.
Ovo govori o slabosti države, o tome da država nije u stanju da obezbedi sigurnost svakog svedoka uopšte, nije u stanju da garantuje dovođenje svedoka ovde. Ova odredba govori o slabosti vlasti, a ne o snazi i ubeđenosti da može da sprovodi ove zakone.
Drugo, ovu odredbu ne poznaje nijedno međunarodno zakonodavstvo. Jedino je to uveo navodni Haški tribunal, od čega je odustao kao nedelotvornog. Čak je Haški tribunal otišao korak dalje, pa je bilo svedočenje putem video-bima, imali su pravo i zaštićeni svedoci sa onim skremblovanim ekranima, pa em je on bio daleko od vas, em je bio skremblovan ekran, i to su naravno bili ti koji su svedočili o silnim zločinima. Namešteni svedoci.
Mislim da ovo nije dobro, pogotovo što ovde govorimo o zakonu Srbije, ne o zakonu koji će obuhvatiti teritoriju više država, nego samo jedne države. Govorim o tome da država mora da obezbedi svim državljanima fer suđenje, i to suđenje će biti fer samo ako on može da se pogleda u oči. Kako kaže i rimsko pravo i drugi akti da je vizuelni kontakt oči u oči, između optuženog i svedoka, nešto što je jako važno za krivično pravo, i zato smatram da ovaj amandman ne bi trebalo da bude prihvaćen. Mene jedino plaši namera, s obzirom da on dolazi iz stranke iz koje je ministar pravde, da to nije neki dogovor, da se taj amandman predloži i da onda on na mala vrata uđe u zakon, čime bi taj zakon postao potpuno neprihvatljiv za DSS.
Drugi amandman, član 15. kaže: "Na obrazloženi predlog zainteresovanog lica sud može odlučiti o zaštiti ličnih podataka svedoka ili oštećenog". Ovde govorimo o mogućnosti čak i da se tužiocu odnosno optuženom onemogući da zna lične podatke, odnosno ime i prezime onoga ko ga tereti, onoga svedoka koji će govoriti protiv njega. Ovde uvodimo inkvizicione odredbe, gde neko može da vas optuži, a da ima zaštićeni identitet, da vi ne znate ni ko je ni šta je i da nemate pravo to da saznate, a on da vas na pravdi boga optužuje. Ovo isto ne poznaje nijedan zakon. Slično rešenje postoji u zakonodavstvu Bosne i Hercegovine, ali gde je položaj zaštićenog svedoka regulisan posebnim zakonom. I, tako se u nekim drugim državama radi da se status zaštićenog svedoka reguliše posebnim zakonom.
Ovde, se kroz jednu odredbu, uvodi zaštićeni svedok, ali se ovaj institut ne razrađuje. Ako se već uvodi pojam zaštićenog svedoka, ili tačnije da kažem lica kojima će biti zaštićeni lični podaci, dolazimo u situaciju da on ne mora ništa, i zato mislimo da je dobro ako se već ide na ovaj institut da se to uredi posebnim zakonom kojim bi se regulisalo i ko može da zna njegov identitet, ko ne može, i na koji način bi se garantovala njegova bezbednost, kako bi se garantovala. To je nešto malo bolje urađeno u ovom zakonu za suđenje o ratnim zločinima, ali i tamo nije, i mi smatramo da ovo treba ostaviti za poseban zakon, ne na ovaj način. Ovaj zakon sa ovim odredbama je potpuno neprihvatljiv, jer je opet suprotan i Ustavu i međunarodnim konvencijama.
Dajte da se ne igramo, ukoliko je ovo stav, i da ne donosimo opet zakon koji će biti poništen od Ustavnog suda, dajte da stvarno donesemo zakon koji će omogućiti jedno normalno funkcionisanje države, normalnu istragu i da ova država konačno na jedan zakonit način počne da se obračunava sa organizovanim kriminalom.

Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, predsednik poslaničke grupe SPS.

 Poštovane kolege narodni poslanici, mislim da događanja u proteklih pola sata potpuno jasno prikazuju stanje raspada u kom se nalazi, nažalost, država Srbija, a i ova skupština. Videli smo na delu, nažalost, primenu dvostrukih aršina, odnosno neprimenjivanje odredaba Poslovnika Narodne skupštine, iako je to, kao, Administrativni odbor tražio. Ovo pominjem iz razloga što smo imali situaciju da resorni ministar napusti Narodnu skupštinu i da uskrati narodnim poslanicima pravo na odgovor povodom ovog zakona, a govorim o prvom zakonu jer opet danas raspravljamo o tri zakona; a ko je predložio da se ova tri zakona, raspravlja po jednoj tački dnevnog reda, odnosno zajedno, nisam za to mogao čuti nijedan racionalan razlog, a voleo bih da predlagač to kaže, evo kolega Mitrović je tu.
Mislim da smo ostali uskraćeni za odgovor resornog ministra, zato što ono što je u ovom zakonu za suzbijanje organizovanog kriminala predloženo danas za ukidanje pokazuje objektivno u kom se stanju nalazi Vlada Republike Srbije. Vlada Republike Srbije je ovaj zakon donela 11. aprila. Sećate se koliko su narodni poslanici tih dana ovde, u Narodnoj skupštini Republike Srbije govorili da su odredbe koje se sada predlažu za ukidanje neustavne, suprotne ne samo Ustavu Republike Srbije, Povelji o građanskim i manjinskim pravima, nego i određenim međunarodnim konvencijama, praksi međunarodnog suda itd. Ostala je Vlada gluva na sve to. Tamo negde, u prelaznim i zaključnim odredbama, rečeno je da će posle 90 dana biti preispitana vrednost ovih odredaba.
Predlagač se u obrazloženju ovog zakona poziva na tih 90 dana. Znači, 90 dana je prošlo, 11. april, 11. maj, 11. jun i 11. jul. Bilo bi pošteno da je predlagač imao hrabrosti, kao što nije, pa da pred ovim parlamentom i pred poslanicima kaže šta je pravi razlog za ukidanje odredaba ovog zakona. Makar da kaže, ako se poziva na onih 90 dana i ispitivanje prakse, da nam kaže kao ministar šta se dešavalo, pa da nam da podatke, zakon je primenjivan takav je, i takav je, i takav je. Ovako ne samo da smo mi poslanici uskraćeni za to, već ni javnost o ovom neće biti obaveštena, što pokazuje objektivno jednu profesionalnu nekorektnost od strane ministra prema poslanicima.
Pravi razlog zašto je predloženo ukidanje ovih odredaba zakona o organizovanom kriminalu nalazi se u Odluci Ustavnog suda Srbije koja je doneta 5. juna, gde su stavljene van snage odredbe ovog zakona vezane za pritvor. Više puta su ne samo poslanici SPS-a, nego i poslanici drugih opozicionih stranaka jasno rekli da se ne može niko pritvoriti bez odluke suda.
Ustav Republike Srbije je tu jasan, član 16. kaže - lice za koje postoji osnovana sumnja da je izvršilo krivično delo može, na osnovu odluke nadležnog suda, biti pritvoreno i zadržano u pritvoru, samo ako je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka ili bezbednosti ljudi. Sud sudi, samo sud, a po odredbama ovog zakona ljudi su mogli i bili su privođeni u pritvor bez odluke suda. Najpre, dva puta po 15 dana, pa onda dva puta po 30 dana.
Tu nije kraj ove priče. To je možda početak ove priče. Odluka Ustavnog suda je pokazala koliko u stvari Ustavni sud radi zajedno sa izvršnom vlasti. Ustavni sud je odabrao, da kažem, doneo odluku samo za ovo, ali zašto Ustavni sud nije napravio korak dalje. Ne može. Podređen je izvršnoj vlasti. Ova odluka to pokazuje, jer nije pritvor uveden ovim zakonom, nije. Pritvor je uveo v.d. predsednika Republike Srbije svojom naredbom o uvođenju vanrednog stanja.
U naredbi o uvođenju vanrednog stanja u članu 2. se kaže - lice koje ugrožava bezbednost drugih građana ili bezbednost Republike, MUP može prinudno dovesti i zadržati u službenim prostorijama do 30 dana. Tu je inaugurisano pravo države da bez suda privodi ljude. Ustavni sud Srbije nema hrabrost da tu odredbu oceni, odnosno tu naredbu ili kako se već zove, da je oceni neustavnom, jer se zna šta posle sledi.
Ustavni sud se usudio i doneo je rešenje. Kolege koje se u to daleko bolje razumeju od mene, rekli su mi da se rešenjem stvara uslov da ne može biti retroaktivnosti za one ljude koji su bili privedeni, ne mogu sada na osnovu ovog rešenja da traže svoja prava za sve ono što su pretrpeli, a utvrdilo se da nije bilo osnova za zatvaranje. Sada Ustavni sud mora da donese posebnu odluku, kako bi se stekao pravni osnov da oni mogu svoja prava ostvariti, odnosno izvršiti nadoknadu štete.
Mi danas raspravljamo o nečemu što je trebalo davno da bude predmet suda. Isto kao što je Ustavni sud uzeo sebi za pravo da tumači samo pojedine odredbe izbora narodnih poslanika i da da poslanicima mandat, zašto nije, kada su već toliki stručnjaci, a zna se da je to urađeno zbog DOS-a, što nisu ceo zakon proglasili neustavnim, a oni uzeli jedan član, dve tačke i dva stava, nije nego. Ako je ceo zakon neustavan, zna se, slede izbori, a DOS izbore neće, jer se izbora plaši. To je neka druga tema.
Dobro bi bilo da je ministar ovde i da nam objasni kako je to moguće i koji su to rezultati postignuti na osnovu primene ovog zakona. Kada je o pritvoru reč, u ovom članu zakona zadržan je dvogodišnji pritvor, tamo se jasno kaže da posle podizanja optužnice pritvor može trajati najduže dve godine. Vi ste videli da se u odredbama Ustava Republike Srbije kaže da pritvor ne može trajati toliko.
Doduše, ovde je rečeno - posle podizanja optužnice. Šta to znači - posle podizanja optužnice? Znači, 59. dana, pre nego što istekne onih 60 dana, podigne se optužnica, pa onda dve godine u zatvoru. Ona tumačenja, da ne utiče na svedoke itd. u roku od dve godine onda sud mora da donese prvostepenu odluku. Zadržavanje i dvogodišnja primena je suštinski eklatantan primer kako ova nazovidemokratska i transparentna vlast, radi protivno međunarodnim konvencijama o ljudskim pravima i slobodama građana i kako poseže za retrogradnim rešenjima.
Naime, ovakva rešenja o dugogodišnjem pritvoru su bila praksa zemalja Istočne Evrope. Mi smo stvarno mislili da to pripada prošlosti. Evo, očigledno vlast pribegava svim merama koje su u funkciji održavanja Vlade, a samim tim i održavanja vlasti. Mislim, o tome, o pritvoru, više ne bih trošio reči, jer nema čovek kome da kaže. Mediji neće preneti, a ministar koji bi to trebalo da čuje je otišao. Lepo, čovek se naljutio i otišao; da li je to lepo, čovek se naljutio i otišao, a poslanici, nema veze; a predsednik, ona će primeniti Poslovnik kako odgovara DOS-u. Da, v.d. predsednika države.
Kada je reč o Krivičnom zakonu, izmenama i dopunama tog zakona, moram reći da uopšte nije bilo potrebe da se vrše izmene i dopune ovih odredaba Krivičnog zakona jer je izricanje mere oduzimanja predmeta upotrebljenih za izvršavanje krivičnih dela već regulisano odredbama Osnovnog krivičnog zakona, predmet izvršenja, to je član 69. i imovinska korist, član 84. do 87, kojima je data mogućnost pravosudnim organima da u zavisnosti od težine krivičnog dela i ugroženosti državnog interesa izreknu mere oduzimanja predmeta za izvršenje krivičnih dela ili predmeta nastalog izvršenjem krivičnog dela. Pošto smo uspeli da sve stavimo u jedan isti lonac, pa šta ispadne, dozvolite mi da kažem samo nekoliko reči o ovom trećem zakonskom predlogu o kome danas raspravljamo.
Čuli ste pre ove prve pauze izlaganje kolege Radeta Bajića i onu silnu argumentaciju, koji je rekao da je ovaj zakon potreban, ali ne ovakav i na ovaj način. Naime, mi socijalisti, članovi SPS, stvarno ne sporimo potrebu donošenja, kao ni razloge za donošenje ovog zakona. Smatramo da su ovde neke odredbe apsolutno sporne i uloga državnih organa koja se ovim zakonom daje.
Naime, neredi nisu samo stvar velikih sportskih priredbi i ne mogu se objektivno rešiti na ovaj način. Ima mali milion sportskih takmičenja u lokalu koja za sportske organizacije imaju veliki značaj, gde se dešavaju brojni neredi. Ovaj zakon to neće sprečiti. On vodi računa, očigledno, samo o onim velikim sportskim takmičenjima i pokušava tu uvesti neki red.
(Predsedavajuća: Da li koristite i sledećih deset minuta?)
Ne, ostaviću to za sutra ili, još bolje, ostaviću svom kolegi Zoranu Anđelkoviću, koji će to još detaljnije objasniti.
Mislim da je jako loše, objektivno sramota za Skupštinu što ministra nema, da nam objasni ono što se objasniti ne može, ali bi bilo dobro da čujemo kako to zvuči iz njegovih usta.

 Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS.

Koga nema bez njega se može, a izgleda i mora. Vrlo je čudno odakle taj nagon da se spajaju nespojive stvari. Apsolutno nespojive stvari su spojene u ovoj raspravi i na ovaj način se praktično devalvira rasprava, jer ovi problemi ne mogu da se sagledaju sa svih strana, da se ukaže na sve aspekte rešavanja i stvaranja novih problema. Ovo su zakoni kojima se stvaraju problemi i to daleko veći problemi od onih koje smo imali i koje danas imamo.
Ne treba mnogo trošiti reči, ali samo radi podsećanja mora da se kaže da smo pre dva meseca gospodina Batića, kao predstavnika Vlade, ovde upozoravali da ova dva zakona, odnosno ovaj koji se odnosi na borbu protiv organizovanog kriminala i Krivični zakon Republike Srbije, tada nije trebalo menjati na onaj način, a pogotovo smo osporavali postojanje ustavnog osnova za zakon o borbi protiv organizovanog kriminala.
Naravno, kada je vlast isključiva, kada izvršna vlast komanduje zakonodavnoj, Vlada nas je nasamarila, nasamarila je Narodnu skupštinu, jer sada ispada da je Narodna skupština neozbiljna. Menjala je nešto pre dva meseca, a sada to što je menjala mora da ukine i, naravno, gospodinu Batiću je sasvim lepo odgovaralo što su se čula dva zvižduka oko pola pet da napusti ovu prostoriju i da spasi, računa se, svoju savest od onoga što je zakuvao, zamesio. Čovek koji je sa ove govornice i u javnim nastupima zagovarao ponovno uvođenje smrtne kazne, iako je svim međunarodnim dokumentima Saveta Evrope, a moram da vas podsetim i drugim fakultativnim protokolom, uz Međunarodni pakt o građanskim i političkim slobodama, takođe izričito navedeno da se ide ka tome da se smrtna kazna ukine, eto, taj čovek, koji je tražio renesansu smrtne kazne, iskoristio je priliku danas da ne čuje ovo. Čuće preko stenograma i na drugi način, ali on to sve dobro zna.
Dakle, mi imamo problem te izvršne vlasti koja nam podnosi predloge zakona i kojima ona sama definiše kako će da radi i šta će da radi. Nažalost, te improvizacije čini u jednoj oblasti koja se zove zaštita ljudskih prava. Ova prva dva zakona direktno se tiču ljudskih prava, a ja moram da vas podsetim da je Narodna skupština usvojila Povelju o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama, i tada smo ukazivali da je sve što radi gospodin Batić u ime Vlade suprotno onome u šta su se zaklinjale dosmanlije pre 5. oktobra, posle 5. oktobra i prilikom rasturanja SRJ.
Naravno, sve je to moguće ukoliko postoji podrška iz inostranstva. Ona je otprilike ista kao što je bila i Slobodanu Miloševiću - slobodno ti to radi, pa kada dođe do neizdržive tačke gužvamo te, bacamo te i kažemo da nikada sa tobom nismo ni razgovarali, niti smo od tebe to tražili. Vi iz DOS-a treba da znate da ste sada u ovoj drugoj fazi odbacivanja od strane međunarodne zajednice, jer šargarepe više nema, a štap se produžio.
Da se vratimo na zakon o borbi protiv organizovanog kriminala. Prvo i osnovno, za ovakav zakon ne postoji ustavni osnov, ali kada ste ga već doneli i definisali koji su to organi, onda nikako niste u taj zakon mogli da ugradite odredbe o ovlašćenjima, jer sva ovlašćenja državnih organa, kada je u pitanju postupanje državnog organa u nekom postupku, regulisana su procesnim odredbama, tako da naš Zakonik o krivičnom postupku sadrži apsolutno sve odredbe kojima je regulisano kako se sprovodi taj postupak i pretkrivični, istražni i glavni pretres, pa sve do izricanja presude i postupka po žalbi.
Verovatno je predlagaču bila potrebna ta efikasnost na granici poštovanja ljudskih prava i za ova tri meseca vanrednog stanja i sa ove govornice pre dva i po meseca sam vas upozorio da su strah i mržnja opasne pojave. Upozorio sam vas da će sve to da padne u vodu i znate i sami - od 10 i nešto hiljada privedenih, priča se da je 2.000, ali svakim danom Ibojke i slični slučajevi, kao što je Ibojka, napuštaju pritvor. Ne vodi se postupak, a dobijaju posebnu pratnju džipova i nekog drugog obezbeđenja, tako da taj sindrom Ibojke mogu da ponesu mnogi članovi DOS-a, jer se suštinski i ne razlikuju od te žene.
Mi smo amandmanima pokušali da pomognemo predlagaču, da malo sredimo ovaj zakon. U kom smislu da ga sredimo? Da ga doteramo, da ga uredimo i da liči na nešto, da podsetimo DOS da je oktobra prošle godine izmenjen Zakonik o krivičnom postupku, jer je dograđeno dvadeset i nešto odredbi koje daju posebna prava i dužnosti organima, i to procesna prava u smislu efikasnije borbe protiv organizovanog kriminala. Da podsetim one poslanike koji su do pred Novu godinu pričali - mi bismo bili brži i bolji u borbi protiv kriminala da radikali ne sputavaju u Saveznoj skupštini izmenu Zakonika o krivičnom postupku. Šta stoji u tim posebnim odredbama Zakonika o krivičnom postupku? Stoji jedna normalnija definicija šta je to organizovani kriminal i zbog toga smo mi podneli jedan amandman kojim tražimo da se iz ovog predloga zakona, odnosno zakona o organima i nadležnostima izbrišu članovi 2. i 3. To je onaj član koji je praktično mogao sve da podvede pod organizovani kriminal. Dovoljno je da ima tri izvršioca i da je u pitanju delo za koje je propisana kazna zatvora duža od četiri godine.
Naravno, to nije ni tačno, ni dobro, niti u skladu sa Ustavom, pa bih ja malo ove dosmanlije podsetio šta stoji u Zakoniku o krivičnom postupku, šta je to organizovani kriminal. To je jedna prihvatljiva definicija organizovanog kriminala. Kaže se - organizovano delovanje više od dva lica. Organizacija postoji radi vršenja teških krivičnih dela, a radi sticanja dobiti ili moći.
Kako to organi da prepoznaju da je u pitanju organizovani kriminal? Potrebno je da budu ispunjena tri od sledećih uslova, koje ću da pobrojim. Prvi uslov je da svaki član ima ulogu ili zadatak. Drugi uslov je da je ta grupa formirana na duže vreme ili na neodređeno vreme. Treći uslov je da imaju pravila interne kontrole i discipline i rezultat te discipline jeste serijsko vršenje krivičnih dela. To je nešto što je prepoznatljivo za sud, za tužilaštvo i za MUP. Jedino za DOS nije prepoznatljivo.
Četvrti uslov je da prevazilazi nacionalne granice i da dobija neke međunarodne razmere organizovanog kriminala.
Peti uslov je da se kao način izvršenja krivičnih dela javlja nasilje, zastrašivanje ili spremnost da se te metode primene.
Šesti uslov je da se odnosi na privredne ili poslovne strukture, od kojih se stiče korist.
Sedmi uslov govori o pranju novca ili korišćenju nezakonito stečene dobiti.
Osmi uslov je vrlo značajan, i to bi ljudi iz DOS-a morali da shvate, jer tu bi mogli da se prepoznaju, da je u pitanju uticaj na političku vlast, medije, izvršnu, sudsku ili druge društvene i ekonomske činioce.
U tim odredbama Zakonika o krivičnom postupku takođe postoje neka pravila koja se tiču informisanja javnosti o borbi protiv organizovanog kriminala, pa bih ukazao, ako je u pitanju pretkrivični postupak, onda pismeno odobrenje za pružanje tih informacija javnosti daje nadležni javni tužilac.
Mi smo za protekla tri meseca, pa i dan-danas, u situaciji da podatke i neke činjenice vezane za stadijum pretkrivičnog postupka u borbi protiv organizovanog kriminala daje ko stigne iz Vlade, pa čak i oni koji nemaju nikakve veze sa Vladom, čak i neki anonimni biroi i agencije, pa čak i neke stranke, vrlo relevantne podatke daju, kao da oni sprovode pretkrivični postupak, kao da se oni bave isleđivanjem.
Dalje, ako je u fazi istražnog postupka, kada je u pitanju organizovani kriminal, onda pismeno odobrenje daje istražni sudija uz prethodnu pismenu saglasnost nadležnog tužioca. Mi svakodnevno u svim novinama možemo da pročitamo kako ide istraga, dokle je stigla. Od koga to čujemo? Od Žarka Koraća. Kakve on veze ima sa kriminalnom ne znamo, samo smo čuli da "roleks" sat ima veze sa kriminalom. Tu su i drugi ministri. Lečić ispituje šta je ko mislio kada je dao izjavu u novinama. Gde to vodi? I šta to dokazuje?
(Predsedavajuća: Da li koristite i sledećih 10 minuta?)
Pa, iskoristiću. Gde to vodi? To vodi samo prema jednom stanju da se nelegalnim i nelegitimnim sredstvima razrešavaju svi goreći politički, ekonomski i socijalni problemi. A, šta je cilj toga? Cilj toga je provokacija, izazivanje, očigledno je da je onaj štap mnogo duži, a šargarepa je sve manja i manja. To je ta transmisija DOS, transmisija nečijih tuđih želja, sredstvo ispunjavanja stranih interesa. Vidite i sami, gde god dođe do najmanjeg konflikta interesa između države i pojedinca, građanina u prvi plan izlazi policija, specijalne jedinice, žandarmerija itd. i po pravilu razočarani, revoltirani građani.
Vodite računa. I pre nekoliko meseci sam vam na to skrenuo pažnju. Ne pogađam ja, to nego se profesionalno više bavim ovim stvarima. Strah, mržnja, brzopletost, od one nadmenosti vi ste splasli, i to je dobro, i vidite i sami da se vlast drma. Teško je biti na vlasti, teško je držati vlast, teško je uskladiti sve interese u jednoj državi, a još je teže sprovoditi tuđe interese nad svojim narodom. Zapamtite - to je najteže.
Znam zato što su se socijalisti jedva spasili, a vi se nikada nećete spasiti (odgovor na komentar iz sale), ni od 28. juna pretprošle godine, niti od 15. maja ove godine, na rođendan ste uhapsili čoveka ... Da li njemu dajete opomenu ili meni?

Molim vas da se držite teme dnevnog reda.

Naravno, naravno...

A upozoravam narodne poslanike da ne dobacuju iz klupa i upozoravam vas da se držite teme dnevnog reda, da se uzdržite od kvalifikacija i da se vratite na sadržaj zakonskih predloga koji su ...